ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITIH AKATA UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA("Sl. list SFRJ", br. 33/72) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, potpisana 23. septembra 1971. godine u Montrealu, u tri originalna primerka, od kojih se svaki sastoji od četiri autentična teksta na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu glasi:
KONVENCIJA
O SUZBIJANJU NEZAKONITIH AKATA UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA
Države članice ove konvencije,
Smatrajući da nezakoniti akti upereni protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva ugrožavaju bezbednost lica i imovine, ozbiljno utiču na rad vazduhoplovnih službi i podrivaju poverenje ljudi širom sveta u bezbednost civilnog vazduhoplovstva,
Smatrajući da vršenje ovakvih akata predstavlja veoma zabrinjavajuću pojavu,
Smatrajući da, u cilju sprečavanja ovakvih dela, postoji hitna potreba da se odrede odgovarajuće mere za kažnjavanje izvršilaca krivičnih dela,
Složile su se o sledećem:
1. Svako lice čini krivično delo ako nezakonito i namerno:
(a) izvrši akt nasilja usmeren protiv lica na vazduhoplovu u letu, ako bi taj akt doveo u opasnost bezbednost vazduhoplova; ili
(b) uništi vazduhoplov u saobraćaju ili prouzrokuje štetu takvom vazduhoplovu usled čega vazduhoplov ne može da leti ili koja bi dovela u opasnost njegovu bezbednost u letu; ili
(c) postavi ili prouzrokuje da se na vazduhoplovu u saobraćaju na bilo koji način postavi sprava ili supstanca koja bi mogla da uništi taj vazduhoplov, ili prouzrokuje štetu zbog koje ne bi mogao da leti, ili prouzrokuje štetu koja bi dovela u opasnost njegovu bezbednost u letu; ili
(d) uništi ili ošteti uređaje za navigaciju ili ometa njihov rad, ako bi takav akt doveo u opasnost bezbednost vazduhoplova u letu; ili
(e) daje informacije za koje zna da su lažne i na taj način dovodi u opasnost bezbednost vazduhoplova u letu.
2. Svako lice takođe čini krivično delo ako:
(a) pokuša da izvrši jedno od krivičnih dela spomenutih u stavu 1. ovog člana; ili
(b) je saučesnik lica koje čini ili pokušava da učini takvo krivično delo.
Prema ovoj konvenciji:
(a) za vazduhoplov se smatra da je u letu u svako doba od momenta kada se sva spoljašnja vrata zatvore posle ukrcavanja pa do časa kada se bilo koja vrata otvore za iskrcavanje; u slučaju prinudnog sletanja smatraće se da let i dalje traje sve dok nadležne vlasti ne preuzmu odgovornost za vazduhoplov, lica i imovinu na njemu;
(b) za vazduhoplov se smatra da je u saobraćaju od započinjanja pretpoletnih priprema vazduhoplova, koje obavlja zemaljsko osoblje ili članovi posade, za određeni let pa do isteka 24 časa posle bilo kog sletanja; period vazduhoplova u saobraćaju, u svakom slučaju, produžiće se na celokupan period za koji je vazduhoplov u letu kako je definisano u stavu (a) ovog člana.
Svaka država ugovornica obavezuje se da za krivična dela spomenuta u članu 1. predvidi stroge kazne.
1. Ova konvencija neće se primenjivati na vazduhoplove koji se koriste u vojne, carinske ili policijske svrhe.
2. U slučajevima iz člana 1. stav 1. tač. (a), (b), (c) i (e) ova konvencija će se primenjivati, bez obzira da li vazduhoplov saobraća na međunarodnoj ili domaćoj liniji, samo ako:
(a) se mesto poletanja ili sletanja, stvarnog ili nameravanog, nalazi izvan teritorije države registracije vazduhoplova; ili
(b) je krivično delo izvršeno na teritoriji države koja nije država registracije vazduhoplova.
3. Pored stava 2. ovog člana, u slučajevima iz člana 1. stav 1. tač. (a), (b), (c) i (e), ova konvencija će se takođe primenjivati ako su izvršilac krivičnog dela ili osumnjičeni otkriveni na teritoriji države koja nije država registracije vazduhoplova.
4. U pogledu država spomenutih u članu 9. i u slučajevima iz člana 1. stav 1. tač. (a), (b), (c) i (e), ova konvencija neće se primenjivati ukoliko se mesta iz stava 2. tačka (a) ovog člana nalaze na teritoriji iste države koja je jedna od država spomenutih u članu 9. osim ako je krivično delo izvršeno ili se izvršilac krivičnog dela ili osumnjičeni zateknu na teritoriji neke druge države.
5. U slučajevima iz člana 1. stav 1. tačka (d), ova konvencija će se primenjivati samo ako se koriste navigacioni uređaji za međunarodnu vazdušnu plovidbu.
6. Odredbe st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana primenjivaće se i u slučajevima iz člana 1. stav 2.
1. Svaka država ugovornica preduzeće mere koje su potrebne da bi uspostavila svoju nadležnost za krivična dela u sledećim slučajevima:
(a) kada je krivično delo izvršeno na teritoriji države;
(b) kada je krivično delo izvršeno protiv vazduhoplova ili na vazduhoplovu koji je registrovan u toj državi;
(c) kada vazduhoplov na kome je izvršeno krivično delo sleti na teritoriju te države sa osumnjičenim još uvek u vazduhoplovu;
(d) kada je krivično delo izvršeno protiv vazduhoplova ili na vazduhoplovu koji je bez posade iznajmljen zakupcu čije se glavno sedište poslovanja, ili u nedostatku takvog sedišta, stalno boravište nalazi u toj državi.
2. Svaka država ugovornica takođe preduzima potrebne mere da bi uspostavila nadležnost za krivična dela iz člana 1. stav 1. tač. (a), (b) i (c) i iz člana 1. stav 2. ukoliko se stav odnosi na ova krivična dela, kada se osumnjičeni nalazi na njenoj teritoriji i ta država ga ne izruči, shodno članu 8, jednoj od država spomenutih u stavu 1. ovog člana.
3. Ova konvencija ne isključuje nijednu krivičnu nadležnost koja se obavlja u skladu sa nacionalnim zakonima.
1. Ako smatra da okolnosti to opravdavaju, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi izvršilac krivičnog dela ili osumnjičeni, staviće ga u pritvor ili preduzeti druge mere da bi osigurala njegovo prisustvo. Pritvor i ostale mere biće zasnovane na zakonu te države, ali mogu da traju samo onoliko koliko je potrebno da se omogući uspostavljanje krivičnog ili ekstradicionog postupka.
2. Takva država odmah će sprovesti prethodno ispitivanje činjenica.
3. Svakom licu koje je u pritvoru, shodno stavu 1. ovog člana, biće omogućeno da odmah stupi u vezu s najbližim odgovarajućim predstavnikom države čiji je državljanin.
4. Kada država, shodno ovom članu, stavi u pritvor neko lice, ona će odmah da obavesti države iz člana 5. stav 1, državu čiji je državljanin zadržano lice i, ukoliko smatra za potrebno, svaku državu zainteresovanu za činjenicu da je takvo lice u pritvoru, i o okolnostima koje zahtevaju njegovo zadržavanje. Država koja vrši prethodno ispitivanje obuhvaćeno stavom 2. ovog člana, odmah će o svojim nalazima da obavesti spomenute države i da naznači da li namerava da vrši jurisdikciju.
Strana ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi okrivljeni, ako ga ne ekstradira, biće obavezna, bez izuzetka i bez obzira da li je krivično delo počinjeno na njenoj teritoriji, da dostavi slučaj svojim nadležnim organima radi sudskog gonjenja. Ovi organi doneće odluku na isti način kao i kod svakog običnog krivičnog dela ozbiljne prirode, shodno zakonu dotične države.
1. Krivična dela smatraće se kao krivična dela za koja se dozvoljava ekstradicija u svakom ugovoru o ekstradiciji koji postoji između država ugovornica. Države ugovornice se obavezuju da u svaki ugovor o ekstradiciji koji će se zaključiti između njih uključe ova krivična dela kao dela za koja se dozvoljava ekstradicija.
2. Ako država ugovornica koja vrši ekstradiciju, zavisno od postojanja ugovora, primi zahtev za ekstradiciju od druge države ugovornice s kojom nema ugovor o ekstradiciji, ona može, po svom nahođenju, da smatra ovu konvenciju kao zakonsku osnovu za ekstradiciju u pogledu krivičnih dela. Ekstradicija će zavisiti od ostalih uslova predviđenih zakonom države od koje se zahteva da izvrši ekstradiciju.
3. Države ugovornice, koje ekstradiciju ne uslovljavaju postojanjem ugovora, smatraće kao krivična dela ona za koja je dozvoljena ekstradicija između njih, shodno uslovima predviđenim zakonom države od koje se traži da izvrši ekstradiciju.
4. Svako krivično delo biće tretirano, u cilju ekstradicije između država ugovornica, kao da je počinjeno ne samo u mestu u kome se dogodilo već i na teritorijama država od kojih se traži da uspostave svoju jurisdikciju, u skladu sa članom 5. stav 1. tač. (b), (c) i (d).
Države ugovornice koje osnuju zajedničke organizacije za obavljanje vazdušnog saobraćaja ili međunarodne agencije, i koriste vazduhoplove koji nose zajedničke ili međunarodne oznake, na odgovarajući način, odrediće između sebe državu koja će, u smislu ove konvencije, obavljati nadležnost i imati atribute države registracije. O ovom imenovanju države ugovornice obavestiće Organizaciju za međunarodno civilno vazduhoplovstvo koja će to saopštiti svim državama potpisnicama ove konvencije.
1. Države ugovornice, u skladu sa međunarodnim i unutrašnjim pravom, nastoje da preduzmu sve odgovarajuće mere da bi se sprečila krivična dela iz člana 1.
2. Kada usled izvršenja jednog od krivičnih dela iz člana 1. vazduhoplov kasni ili je let prekinut, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi vazduhoplov, putnici ili posada, olakšaće nastavak putovanja putnika i posade što je moguće pre i bez odlaganja će vratiti vazduhoplov i njegov teret njegovim zakonskim vlasnicima.
1. Države ugovornice pružiće jedna drugoj pomoć u pogledu krivičnog postupka koji se pokreće u vezi sa krivičnim delima. U svim slučajevima primenjivaće se zakon države od koje se traži pomoć.
2. Odredbe stava 1. ovog člana neće uticati na obaveze u bilo kom drugom sporazumu, bilateralnom ili multilateralnom, koji tretira ili će tretirati, u celini ili delimično, uzajamnu pomoć u krivičnim delima.
Svaka država ugovornica koja ima razloga da veruje da će se neko od krivičnih dela iz člana 1. izvršiti, pružiće, u skladu sa svojim nacionalnim zakonom, odgovarajuća obaveštenja kojima raspolaže onim državama za koje smatra da su države spomenute u članu 5. stav 1.
Svaka država ugovornica će, u skladu sa svojim unutrašnjim pravom, što je moguće pre, da saopšti Savetu Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo sve odgovarajuće informacije kojima raspolaže, a koje se odnose:
(a) na okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno;
(b) na mere preduzete shodno članu 10. stav 2;
(c) na mere preduzete protiv izvršioca krivičnog dela ili osumnjičenog, a naročito na rezultate postupka ekstradicije ili drugih zakonskih postupaka.
1. Svaki spor između dve ili više država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije, koji ne može da se reši putem pregovora, podleže, na zahtev jedne od ovih država, arbitraži. Ako u roku od 6 meseci, računajući od dana zahteva za arbitražu, strane ne mogu da se slože o organizaciji arbitraže, bilo koja strana može da dostavi spor Međunarodnom sudu pravde podnoseći zahtev u skladu sa Statutom Suda.
2. Svaka država može, u vreme potpisivanja ili ratifikovanja ove konvencije ili u trenutku pristupanja Konvenciji, da se ogradi od odredaba prethodnog stava. Ostale države ugovornice ne podležu odredbama prethodnog stava u odnosu na svaku državu ugovornicu koja učini takvu rezervu.
3. Svaka država ugovornica koja se ogradila na osnovu odredbi prethodnog stava, može, u svako doba, da povuče tu rezervu putem saopštenja upućenog vladama depozitarima.
1. Ova konvencija biće otvorena 23. septembra 1971. godine u Montrealu za potpisivanje država koje su učestvovale na Međunarodnoj konferenciji o vazduhoplovnom pravu, koja je održana u Montrealu od 8. do 23. septembra 1971. (u daljem tekstu: Montrealska konferencija). Posle 10. oktobra 1971. godine, Konvencija će biti otvorena za potpisivanje svim državama, i to u Moskvi, Londonu i Vašingtonu. Svaka država koja ne potpiše ovu konvenciju pre njenog stupanja pa snagu, može da joj, u skladu sa stavom 3. ovog člana, pristupi u bilo koje vreme.
2. Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica. Ratifikacioni instrumenti i instrumenti o pristupanju biće deponovani kod vlada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Sjedinjenih Američkih Država koje se ovim određuju za vlade depozitare.
3. Konvencija će stupiti na snagu trideset dana posle dana deponovanja ratifikacionih instrumenata deset država potpisnica koje su učestvovale na Montrealskoj konferenciji.
4. Za ostale države, ova konvencija stupiće na snagu na dan njenog stupanja na snagu, u skladu sa stavom 3. ovog člana, ili trideset dana od dana deponovanja njihovih ratifikacionih instrumenata ili instrumenata o pristupanju, ako ovaj datum dolazi posle prvog.
5. Vlade depozitari će hitno obavestiti sve države koje potpišu ili pristupe ovoj konvenciji o datumu svakog potpisa, o datumu deponovanja svakog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju, o datumu stupanja na snagu ove konvencije, kao i o svim ostalim saopštenjima.
6. Čim ova konvencija stupi na snagu, ona će biti registrovana od strane vlada depozitara, shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija i shodno članu 83. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944).
1. Svaka država ugovornica može da otkaže ovu konvenciju putem pismenog saopštenja upućenog vladama depozitarima.
2. Otkazivanje će stupiti na snagu šest meseci posle prijema notifikacije od strane vlada depozitara.
U potvrdu čega su dole potpisani opunomoćenici, ovlašćeni za to od svojih vlada, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Montrealu, dvadeset i trećeg dana septembra, hiljadu devetsto sedamdeset prve godine, u tri originalna primerka, od kojih se svaki sastoji od četiri autentična teksta na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".