POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 100/2008 - prečišćen tekst) |
Ovim Poslovnikom uređuje se konstituisanje i rad Skupštine Grada Niša, izbor i postavljenje lica u organima i službama Grada iz nadležnosti Skupštine Grada, radna tela Skupštine, i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
U Skupštini Grada je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
II KONSTITUISANJE SKUPŠTINE GRADA
1. Konstitutivna sednica Skupštine Grada
Konstitutivnu sednicu Skupštine Grada saziva predsednik Skupštine Grada iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Ukoliko predsednik Skupštine Grada iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora, najstariji odbornik je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu.
Konstitutivnom sednicom Skupštine Grada, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik - predsedavajući.
Ukoliko je najstariji odbornik kandidat za predsednika Skupštine Grada, konstitutivnom sednicom predsedava sledeći najstariji odbornik.
Predsedavajućem u radu pomažu najmlađi odbornik i sekretar Skupštine Grada iz prethodnog saziva.
Skupština Grada konstituiše se u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine Grada se vrši potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika Skupštine i postavlja se sekretar Skupštine Grada.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Skupština potvrđuje mandate izabranim odbornicima na osnovu izveštaja verifikacionog odbora, javnim glasanjem.
Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući određuje sastav verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor ima tri člana i čini ga po jedan predstavnik sa tri izborne liste, koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini Grada.
Zadatak verifikacionog odbora je da utvrdi da li su podaci iz uverenja o izboru odbornika saglasni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije.
Verifikacioni odbor počinje sa radom po određivanju njegovih članova.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član odbora.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi odbora i odlučuje većinom glasova članova odbora.
Verifikacioni odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Verifikacioni odbor, po završetku rada, podnosi predsedavajućem pisani izveštaj, kojim utvrđuje:
- koja su uverenja o izboru za odbornika saglasna sa izveštajem Gradske izborne komisije,
- koja uverenja o izboru za odbornika nisu saglasna sa izveštajem Gradske izborne komisije, sa obrazloženjem.
Na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora Skupština odlučuje o potvrđivanju mandata odbornika.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Skupština Grada je konstituisana izborom predsednika i postavljenjem sekretara Skupštine.
O potvrđivanju mandata novih odbornika posle konstituisanja, Skupština odlučuje na osnovu mišljenja Odbora za mandatno-imunitetska pitanja.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru odbornika saglasni sa podacima iz rešenja Gradske izborne komisije o dodeli mandata.
Na osnovu mišljenja Odbora za mandatno-imunitetska pitanja Skupština odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja pisana saglasnost da prihvata mandat.
Na odluku Skupštine o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba nadležnom okružnom sudu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine.
Žalba je dopuštena i u slučaju kada Skupština propusti da donese odluku iz prethodnog stava ovog člana.
Nakon potvrđivanja mandata, odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve utvrđen Statutom, koji čita predsedavajući.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
Danom potvrđivanja mandata i polaganjem zakletve odbornik počinje da ostvaruje prava i dužnosti utvrđene zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA, SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE GRADA
Predsednik Skupštine bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje jedna trećina odbornika.
Odbornik može da predloži samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine Grada podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku i sadrži: ime kandidata, stranačku pripadnost, kratku biografiju, potpise predlagača, saglasnost kandidata i ime izvestioca predlagača.
Predsedavajući upoznaje odbornike sa predlozima kandidata za predsednika Skupštine Grada, koji su sačinjeni i podneti u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Izvestilac predlagača može dati dodatno obrazloženje predloga u ime predlagača.
Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine Grada po azbučnom redu prezimena.
Predsednik Skupštine Grada bira se tajnim glasanjem.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine Grada rukovodi i utvrđuje rezultate glasanja komisija koju čine predsedavajući, najmlađi odbornik, sekretar Skupštine Grada iz prethodnog saziva kao i po jedan predstavnik svake odborničke grupe.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima. Na svakom glasačkom listiću utisnut je pečat Skupštine Grada.
Štampa se onoliko glasačkih listića koliko je potvrđenih mandata odbornika Skupštine Grada.
Na glasačkom listiću navode se kandidati po azbučnom redu prezimena.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Glasa se samo za jednog kandidata.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine Grada, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani.
Glasa se zaokruživanjem reči "za" ili reči "protiv".
Nevažećim glasačkim listićem smatra se: nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokruženo više rednih brojeva ispred imena kandidata.
Ako je predložen samo jedan kandidat i nije dobio potrebnu većinu, odnosno ako ni jedan od više predloženih kandidata nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine Grada nije izabran, ponavlja se postupak izbora, s tim što se više ne mogu predlagati kandidati koji u dotadašnjem toku glasanja nisu dobili potreban broj glasova odbornika.
Za predsednika Skupštine Grada izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika u Skupštini Grada.
Predsednik Skupštine Grada stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Predsedniku Skupštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: razrešenjem, ostavkom i prestankom mandata odbornika u Skupštini.
Predsednik Skupštine može biti razrešen pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način na koji se bira.
Danom podnošenja ostavke prestaje mandat predsedniku Skupštine.
Skupština Grada utvrđuje na prvoj narednoj sednici, bez pretresa, da je prestao mandat predsednika Skupštine.
Ako predsedniku Skupštine prestane mandat odbornika nastupanjem slučajeva propisanih zakonom, Skupština Grada na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje bez pretresa, da je predsedniku Skupštine prestao mandat odbornika, a time i mandat predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka mandata predsednika Skupštine Grada, pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština obrazuje komisiju koja će rukovoditi glasanjem i utvrditi rezultate glasanja za izbor novog predsednika Skupštine.
U sastav komisije ulazi po jedan predstavnik svake odborničke grupe u Skupštini Grada.
2. Zamenik predsednika Skupštine Grada
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine Grada bira se iz reda odbornika.
Izbor i prestanak mandata zamenika predsednika Skupštine Grada vrši se po postupku predviđenom za predsednika Skupštine Grada.
Sekretara Skupštine grada postavlja Skupština, na predlog predsednika Skupštine Grada.
Glasanje je javno.
Sekretar Skupštine Grada postavljen je ako je za predlog glasala većina prisutnih odbornika.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ispunjava uslove propisane Statutom Grada.
Sekretar Skupštine se postavlja na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Na predlog predsednika Skupštine, Skupština Grada može razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku. Mandat sekretara prestaje danom podnošenja ostavke.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na isti način kao i sekretar Skupštine.
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine, radnih tela Skupštine i poštuje propisani red na sednici Skupštine.
Odbornik je dužan da, lično ili preko šefa odborničke grupe, obavesti predsednika Skupštine o razlozima odsustvovanja sa sednice Skupštine.
Odbornik ima pravo da koristi prostorije koje su mu dodeljene za rad i sastanak sa građanima, na način koji propiše Odbor za administrativna pitanja.
Odborniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine Grada.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima čije je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja od organa i službi Grada, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da predlaže pretresanje određenih pitanja, podnosi predloge za donošenje propisa i drugih akata, podnosi amandmane, da zatraži i dobije stručnu pomoć u pripremanju svojih predloga.
Pravo odbornika na izgubljenu zaradu, putne troškove i odborničku naknadu za vršenje odborničke funkcije, uređuje se posebnim propisom Skupštine.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija u kojoj se navode imunitetska i druga prava utvrđena zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom, koja odbornik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
Sadržinu, oblik, način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija propisuje Odbor za mandatno - imunitetska pitanja.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine Grada i radnih tela Skupštine.
Odbornik uživa imunitet iz stava 1. ovog člana od dana potvrđivanja do dana prestanka mandata.
3. Nespojivost funkcija odbornika
Ne može biti istovremeno odbornik lice zaposleno u upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština Grada u organima i organizacijama Grada, preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Grad.
Ako zaposleni u upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Licu koje imenuje ili postavlja Skupština Grada, izborom za odbornika prestaje dužnost na koju je imenovano ili postavljeno.
U slučaju sukoba interesa, odbornik je dužan da javno izjavi da neće učestvovati u izjašnjavanju o određenom pitanju na sednici Skupštine Grada i radnog tela Skupštine.
Sukob interesa rešava se na način predviđen zakonom.
4. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje odbornički mandat pod uslovima i na način utvrđen zakonom.
U Skupštini Grada obrazuju se odborničke grupe.
Odborničku grupu čini najmanje tri odbornika.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Svi odbornici jedne političke stranke, koalicije ili grupe građana čine jednu odborničku grupu.
Ako odbornici jedne političke stranke, koalicije ili grupe građana ne mogu samostalno da obrazuju odborničku grupu, mogu udruživanjem da obrazuju odborničku grupu ili da se pridruže već obrazovanoj odborničkoj grupi.
Za obavljanje administrativno-tehničkih i drugih poslova za potrebe odborničke grupe, odbornička grupa može angažovati tehničkog sekretara, koji će ostvarivati prava iz radnog odnosa u Skupštini Grada u skladu sa posebnom odlukom. Prostor i tehnička sredstva obezbeđuje odbornička grupa.
Odborničke grupe se obrazuju najkasnije 10 dana od dana izbora predsednika Skupštine Grada.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine Grada podnosi spisak članova odborničke grupe, sa potpisima svakog člana grupe. Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe i njegov zamenik.
O promeni sastava odborničke grupe šef odborničke grupe je dužan da u pisanom obliku obavesti predsednika Skupštine.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpise i izjave o pristupanju.
O obrazovanju, sastavu i promeni sastava odborničkih grupa predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu Grada.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe, a u slučaju njegove sprečenosti i odsutnosti, zamenik šefa odborničke grupe .
U toku sednice Skupštine odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu u pretresu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu u pisanom obliku šef odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda.
Odbornička grupa ima pravo da koristi prostorije u Skupštini Grada koje su joj dodeljene za rad i sastanak sa građanima, na način koji propiše Odbor za administrativna pitanja.
Skupština Grada osniva stalna radna tela i povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Stalna radna tela daju obrazloženo mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i obavljaju druge poslove utvrđene Statutom Grada.
Članovi radnih tela biraju se iz reda odbornika, kao i iz reda građana afirmisanih u oblasti za koju se radno telo obrazuje.
Mandat članova stalnih radnih tela jednak je mandatu Skupštine Grada.
Skupština posebnim aktom može obrazovati i povremena radna tela, radi razmatranja određenih pitanja ili obavljanja određenih zadataka iz njene nadležnosti.
Predsednika i članove radnog tela bira i razrešava Skupština, na predlog odborničkih grupa.
Predsednik stalnog radnog tela može biti na stalnom radu u Skupštini Grada.
Radna tela moraju odražavati odbornički sastav Skupštine.
Odbornik može biti član samo jednog stalnog radnog tela.
Mandat predsednika i člana stalnog radnog tela prestaje pre isteka vremena, ostavkom i razrešenjem.
Predlog za razrešenje predsednika i člana stalnog radnog tela može podneti odbornička grupa.
Razrešenje predsednika i člana stalnog radnog tela vrši se shodno odredbama poslovnika o njihovom izboru.
Izuzetno, ukoliko odbornička grupa predlaže razrešenje člana stalnog radnog tela, čiji je ona predlagač, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za izbor novog člana, umesto lica čije razrešenje predlaže.
O predlozima iz ovog člana, Skupština odlučuje bez pretresa.
Skupština Grada osniva kao stalna radna tela odbore, komisije i savete.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Odbor za imenovanje;
2. Odbor za mandatno-imunitetska pitanja;
3. Odbor za administrativna pitanja;
4. Komisija za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica;
5. Komisija za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti;
6. Komisija za verska pitanja;
7. Komisija za socijalna pitanja;
8. Komisija za praćenje primene etičkog kodeksa;
9. Savet za mlade;
10. Korisnički savet javnih službi.
Odbor za imenovanje ima predsednika i 6 članova.
Odbor za imenovanje predlaže imenovanje i razrešenje članova upravnih i nadzornih odbora ustanova, javnih preduzeća i drugih organizacija čiji je osnivač Grad; školskih odbora; predlaže postavljenje i razrešenje direktora ustanova, javnih preduzeća i drugih organizacija čiji je osnivač Grad i predlaže lica u organe republičkih ustanova na teritoriji Grada.
Odbor za mandatno - imunitetska pitanja ima predsednika i 6 članova.
Odbor za mandatno - imunitetska pitanja utvrđuje da li su podaci iz uverenja za odbornike saglasni sa podacima iz rešenja Gradske izborne komisije o dodeli mandata odbornicima čiji mandati nisu potvrđeni na konstitutivnoj sednici; stara se o zaštiti imunitetskih prava odbornika, propisuje sadržinu, oblik, način izdavanja i vođenja evidencije odborničkih legitimacija.
Odbor za administrativna pitanja ima predsednika i 6 članova.
Odbor za administrativna pitanja priprema i donosi akte kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika; predlaže način finansiranja rada odborničkih grupa, predlaže visinu odborničke naknade, naknade prevoza i izgubljene zarade odbornicima; način dodele i korišćenja prostorija za rad odbornika; donosi opšte i pojedinačne akte iz oblasti ostvarivanja prava u vezi sa radom i radnim odnosima lica koje bira i postavlja Skupština Grada.
Komisija za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica ima predsednika i 10 članova.
Komisija za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica predlaže nazive ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih naseljenih mesta na teritoriji Grada.
Komisija za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti ima predsednika i 10 članova.
Komisija za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti prati ostvarivanje ravnopravnosti polova, predlaže aktivnosti i preduzimanje mera, posebno onih kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada.
Komisija za verska pitanja ima predsednika i 10 članova.
Komisija za verska pitanja obavlja poslove koji se odnose na ostvarivanje odnosa i saradnje Grada sa verskim zajednicama, pomaže im u rešavanju problema sa kojima se susreću, u skladu sa zakonom, stara se o ostvarivanju dobrih međukonfesionalnih odnosa, međusobnog uvažavanja i verskih tolerancija, daje mišljenja i predloge Skupštini Grada koji se odnose na verske zajednice.
Komisija za socijalna pitanja ima predsednika i 10 članova.
Komisija za socijalna pitanja razmatra pitanja iz oblasti socijalne zaštite, predlaže mere i aktivnosti koje imaju za cilj rešavanje socijalnih problema građana i porodica na teritoriji Grada.
Komisija za praćenje primene etičkog kodeksa ima predsednika i 10 članova.
Komisija za praćenje primene etičkog kodeksa prati primenu odredaba etičkog kodeksa, daje savete i mišljenja, predlaže mere u vezi sa primenom etičkog kodeksa, promoviše primenu etičkog kodeksa, pruža savete i mišljenja funkcionerima, građanima, medijima, organima i organizacijama u vezi sa primenom etičkog kodeksa.
Savet za mlade ima predsednika i 14 članova.
Savet za mlade daje mišljenje o pitanjima od značaja za mlade i o njima obaveštava organe Grada, inicira i učestvuje u izradi lokalne omladinske politike u oblasti obrazovanja, sporta, povećanja zaposlenosti, zdravstva, kulture, ravnopravnosti polova, sprečavanju nasilja i kriminaliteta, drugim oblastima od značaja za mlade, podstiče saradnju između Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti, daje mišljenje o predlozima projekata od značaja za mlade koji se delimično ili potpuno finansiraju iz budžeta Grada i prati njihovo ostvarivanje.
Korisnički savet javnih službi ima predsednika i 10 članova.
Korisnički savet javnih službi razmatra planove, programe i izveštaje javnih službi i o svom stavu obaveštava Skupštinu Grada i javnost, razmatra ostvareni nivo kvaliteta i obima usluga javnih službi, kao i cene komunalnih proizvoda i usluga, odnosno visinu naknade za usluge javnih službi.
Skupština može za izvršenje određenih zadataka osnovati povremeno radno telo.
Rešenjem o osnivanju povremenog radnog tela utvrđuje se sastav i zadatak radnog tela.
Povremeno telo prestaje sa radom po izvršenju zadataka za koje je osnovano.
Skupština može kao povremeno radno telo osnovati anketnu komisiju radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama i događajima.
Rešenjem o osnivanju anketne komisije utvrđuje se sastav i zadatak komisije i ovlašćenja komisije u pogledu dostupnosti i korišćenja podataka i isprava potrebnih za izvršenje zadataka komisije.
Anketna komisija podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketna komisija prestaje sa radom kada Skupština na sednici odluči o izveštaju komisije.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po potrebi ili kad to traži član radnog tela.
Predsednik radnog tela je dužan da sazove sednicu ako to traži predsednik Skupštine Grada.
U slučaju da predsednik radnog tela ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana, sednicu saziva predsednik Skupštine, a za tu sednicu se bira predsedavajući.
Radno telo odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u njenom radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član radnog tela, kao i druga lica po pozivu.
Predsednik radnog tela je izvestilac radnog tela na sednici Skupštine, a radno telo može odrediti i drugo lice za svog izvestioca.
O radu radnog tela na sednici vodi se zapisnik u koji se unose: imena prisutnih i odsutnih članova, pitanja koja su razmatrana, mišljenja, predlozi i druga akta o kojima je radno telo odlučivalo, svako izdvojeno mišljenje i izvestilac radnog tela.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela, odnosno predsedavajući.
Sednicu Skupštine saziva predsednik po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice i sadrži predlog dnevnog reda, mesto i vreme održavanja sednice.
Odbornicima se uz poziv dostavljaju predlozi propisa i akata koji se predlažu za dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice.
Poziv za sednicu Skupštine, pored odbornika, dostavlja se Gradonačelniku, članovima Gradskog veća, načelnicima gradskih uprava i službi, a po potrebi i drugim licima.
Služba koja obavlja stručne i administrativne poslove u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednice Skupštine Grada je u obavezi da, odmah po prijemu predloga akata za dnevni red, iste dostavi putem pošte ili na drugi način svim odbornicima.
Predsednik Skupštine je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, i to u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Pisani zahtev za sazivanje sednice Skupštine mora da sadrži predlog dnevnog reda sednice.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u slučajevima iz stava 1. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Sekretar Skupštine je dužan da obavi stručne poslove u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednice Skupštine u slučaju iz stava 3. ovog člana.
Predsednik Skupštine Grada hitno saziva sednicu ako je neophodno da Skupština razmatra, odluči i preduzme mere o pitanjima nastalim zbog vanrednih okolnosti, elementarnih nepogoda ili usled drugih okolnosti koje se nisu mogle predvideti ili sprečiti, a koje bi mogle da prouzrokuju štetne i teške posledice za građane i materijalna dobra na teritoriji Grada.
Hitno sazivanje sednice vrši u roku kraćem od pet dana a može i telefonskim pozivom odbornika i drugih lica čije je prisustvo potrebno ili putem obaveštenja preko sredstava javnog informisanja.
Predsednik Skupštine dnevni red može predložiti na samoj sednici.
Predsednik otvara sednicu Skupštine i utvrđuje da postoji kvorum za rad Skupštine. Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma, vrši se prozivanje odbornika.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja odbornika u Skupštini.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština Grada.
Odbornici, odborničke grupe i radna tela Skupštine mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanoj formi.
Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine.
Predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine.
Predlozi za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka dnevnog reda, mogu se dostaviti do početka sednice Skupštine.
Predložene izmene i dopune dnevnog reda može obrazložiti predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje posebno o predlozima sledećim redom:
- za hitan postupak,
- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda,
- da se dnevni red proširi,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa.
U dnevni red sednice, osim u slučaju hitnog saziva, ne može se naći predlog akta, koji nije sačinjen u propisanoj formi, niti predložen po postupku predviđenom poslovnikom.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština većinom glasova prisutnih odbornika.
Pretres tačaka dnevnog reda vrši se po utvrđenom redosledu.
Skupština Grada odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom i Statutom nije drugačije određeno.
Većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupština Grada odlučuje u sledećim slučajevima:
- o donošenju Statuta i izmenama Statuta Grada,
- o donošenju budžeta,
- o donošenju prostornog i urbanističkog plana, programa razvoja grada i pojedinih delatnosti, kao i programa pribavljanja i otuđenja nepokretnosti,
- o simbolima, prazniku i drugim obeležjima Grada,
- o promeni naziva ulica,
- o javnom zaduživanju Grada,
- o raspisivanju referenduma i samodoprinosa,
- o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama,
- usvaja etički kodeks ponašanja funkcionera,
- o izboru i razrešenju predsednika i zamenika predsednika Skupštine,
- o izboru i razrešenju Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika,
- o izboru i razrešenju članova Gradsko veća,
- o raspuštanju Skupštine gradske opštine.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje se nisu mogle predvideti, a nedonošenje akta u određenom roku bi imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća, ustanova, organa i organizacija Grada.
Predlagač akta je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga akta, navede štetne posledice koje bi nastale zbog ne donošenja ovog akta po hitnom postupku.
Svaki ovlašćeni predlagač može podneti obrazloženi predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku.
Uz predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku, predlagač je dužan da dostavi i predlog akta čije se donošenje traži po hitnom postupku, u formi u kojoj ga Skupština donosi, najkasnije do početka sednice.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku odlučuje se bez pretresa. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice.
Skupština može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine.
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, odnosno, zamenik predsednika, u slučajevima utvrđenim Statutom i ovim Poslovnikom.
Na početku pretresa svake tačke dnevnog reda predlagač, odnosno predstavnik predlagača može obrazložiti predlog ili dati dopunska objašnjenja.
Posle izlaganja predlagača, odnosno predstavnika predlagača, predsednik Skupštine obaveštava odbornike o mišljenju nadležnog radnog tela.
Izvestilac radnog tela može dodatno obrazložiti mišljenje radnog tela.
Po izlaganju izvestioca radnog tela otvara se pretres.
Prijave za učešće u pretresu mogu se podnositi u pisanoj formi, sve do završetka pretresa po određenoj tački dnevnog reda.
Predsednik Skupštine daje reč odbornicima po redu prijavljivanja.
Predlagaču, odnosno predstavniku predlagača, šefu odborničke grupe, Gradonačelniku i članu Gradskog veća, predsednik Skupštine daje reč čim je zatraže.
Odbornik ili drugi učesnik u pretresu može da dobije reč po istoj tački dnevnog reda samo dva puta.
Govornik koji želi da govori po drugi put može da dobije reč pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put.
Predsednik Skupštine, kad predsedava sednicom, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i izlazi za govornicu. Po završenom učešću u pretresu, predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom.
Na isti način predsednik Skupštine ostvaruje i pravo na repliku.
Odbornik ili drugi učesnik u pretresu može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu i to najduže 10 minuta.
Ograničenje vremena iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na Gradonačelnika.
Ako se govornik udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsednik Skupštine će ga upozoriti da se drži dnevnog reda.
Ako se govornik i posle drugog upozorenja ne drži dnevnog reda, predsednik Skupštine mu oduzima reč.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, a na predlog propisa su podneti amandmani, pretres se nastavlja po redosledu članova na koje su podneti amandmani, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
6. Trajanje, prekid i odlaganje sednice
Sednice Skupštine grada traju po pravilu od 9,00 do 18,00 sati, sa pauzom od 13,00 do 14,00 sati.
Skupština može odlučiti da sednica traje i posle 18,00 sati.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu ako to zahtevaju okolnosti u radu Skupštine.
Predsednik Skupštine može prekinuti sednicu i odrediti dan i sat kada će se sednica Skupštine nastaviti.
Predsednik može prekinuti sednicu zbog potrebe da se izvrše neophodne konsultacije i pribave mišljenja, potrebe da se održi red na sednici kao i u drugim slučajevima ako to zahtevaju okolnosti u radu Skupštine.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici.
Prekinuta sednica Skupštine se mora nastaviti najkasnije u roku od 15 dana od njenog prekida.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Skupština može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Skupštine, ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana, koje predlagač ne može da razmotri pre određenog početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava odbornike.
U slučaju iz prethodnog stava ne pomera se rok za podnošenje amandmana utvrđen ovim poslovnikom.
Odbornik ima pravo na repliku, ako se u prethodnoj diskusiji uvredljivo govorilo o njemu, ili su njegove reči pogrešno shvaćene ili navedene.
Predsednik Skupštine tom odborniku odmah daje reč.
Odbornik se mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može trajati duže od dva minuta.
Ovo pravo odbornik može da koristi najviše dva puta po istom pitanju i sa istim učesnikom u pretresu.
Odbornik koji je izazvao repliku ovo pravo može da koristi samo jednom po istom pitanju i sa istim učesnikom u pretresu.
Odborniku koji se prilikom korišćenja prava na repliku ne pridržava odredaba ovog člana, predsednik Skupštine oduzima reč bez prethodne opomene.
Šef odborničke grupe ima pravo na repliku ukoliko je odbornička grupa ili politička stranka kojoj pripada pomenuta u negativnom kontekstu.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine propisane Poslovnikom, predstavlja povredu Poslovnika Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena i može govoriti najduže tri minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje o navedenoj povredi Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan objašnjenjem, Skupština Grada odlučuje, bez pretresa, da li je bilo povrede Poslovnika.
Skupština Grada odlučuje glasanjem odbornika.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici.
Propis ili drugi akt o kome se odlučuje na sednici smatra se donetim ako je za predlog glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno, druga Statutom propisana većina odbornika.
Glasanje je javno, osim u slučajevima određenim Statutom za tajno glasanje, ili ako Skupština odluči da glasanje bude tajno.
Odbornik glasa tako što se izjašnjava "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržava od glasanja.
Glasa se dizanjem ruke, prozivkom ili upotrebom tehničkih sredstava.
Posle završenog glasanja predsednik utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje tri odbornika izraze sumnju u utvrđeni rezultat glasanja, pristupa se prebrojavanju glasova.
Prebrojavanje glasova o istom pitanju može se samo jednom ponoviti.
Tajno se glasa glasačkim listićima. Za svako tajno glasanje štampa se 61 glasački listić. Glasački listići su istog oblika i boje, overeni pečatom Skupštine Grada, sadrže predlog o kome se odlučuje i ispod predloga reči "za" i "protiv".
Glasa se zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, a u radu mu pomažu zamenik predsednika i sekretar Skupštine.
O održavanju reda na sednici stara se predsednik Skupštine.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika.
Predsednik Skupštine ne može, za vreme dok predsedava sednicom, da komentariše izlaganje govornika.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo odbornika i Skupštine Grada.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza ili iznošenje činjenica i ocena iz privatnog života odbornika i drugih lica.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekinuti govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugog učesnika na sednici Skupštine nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem, ustajanjem, kretanjem po sali i sl.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu se izreći sledeće mere: opomena, oduzimanje reči i udaljenje sa sednice.
Meru opomene i oduzimanja reči izriče predsednik Skupštine.
Meru udaljenja sa sednice izriče Skupština, na predlog predsednika Skupštine.
Izrečene mere unose se u zapisnik.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine,
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- ako ometa govornika dobacivanjem, ustajanjem, kretanjem po sali,
- ako drugim postupcima narušava red na sednici Skupštine.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena mera opomene, a koji i dalje narušava red na sednici Skupštine.
Odborniku koji upotrebljava uvredljive reči kojima vređa dostojanstvo odbornika i Skupštine ili iznosi činjenice i ocene iz privatnog života odbornika i drugih lica, predsednik Skupštine je dužan da odmah oduzme reč bez prethodne opomene.
Odborniku koji ne poštuje odluku predsednika Skupštine o oduzimanju reči ili koji i posle druge opomene narušava red na sednici, Skupština Grada izriče meru udaljenja sa sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju fizičkog napada ili drugog postupka, kojim se ugrožava fizički integritet ma kog prisutnog lica na sednici Skupštine.
Odbornik može biti udaljen sa sednice samo onog dana kada je povredio red.
Mera udaljenja sa sednice izriče se bez pretresa.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenje sa sednice, dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice, predsednik Skupštine će naložiti službenim licima, ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Skupštine Grada, da tog odbornika udalje sa sednice.
Ako predsednik Skupštine izricanjem mera ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice.
Odredbe o redu na sednici i merama primenjuju se i na sva druga lica prisutna na sednici Skupštine Grada.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
U zapisnik se unosi vreme i mesto održavanja sednice, broj prisutnih odbornika, imena odbornika koji nisu prisustvovali sednici, dnevni red, osnovni podaci o radu na sednici, rezultati glasanja po pojedinim pitanjima i izrečene mere.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Odbornik ima pravo da pre usvajanja zapisnika stavi primedbe na zapisnik.
Odbornici glasaju o iznetim primedbama na zapisnik.
Usvojene primedbe postaju sastavni deo zapisnika.
Zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
O čuvanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Na sednici Skupštine vrši se magnetofonsko snimanje i vode se stenografske beleške.
Prekucani magnetofonski zapis i stenografske beleške čuvaju se u dokumentaciji sa sednice i o njihovom korišćenju odlučuje sekretar Skupštine Grada.
VIII POSTUPAK ZA DONOŠENJE PROPISA I DRUGIH AKATA
a) Ovlašćeni predlagač
Pravo predlaganja propisa ima Gradsko veće, odbornik, odbornička grupa, predsednik Skupštine, radna tela Skupštine i građani po postupku propisanom za sprovođenje građanske inicijative.
Ako je predlagač propisa određeni broj građana, po postupku za sprovođenje građanske inicijative, uz predlog propisa mora biti naznačen predstavnik inicijativnog odbora.
Ako to nije učinjeno smatra se da je predstavnik inicijativnog odbora prvi potpisani građanin.
Predsednik Skupštine je predlagač propisa u skladu sa odlukom građana na sprovedenom referendumu, radi prethodnog izjašnjavanja o pitanju iz delokruga Skupštine ili na referendumu sprovedenom za potvrđivanje propisa koji je donela Skupština.
Ako su građani doneli odluku na referendumu radi prethodnog izjašnjavanja o određenom pitanju iz delokruga Skupštine, predsednik Skupštine je dužan, da u roku od 30 dana od dana održanog referenduma, podnese Skupštini predlog propisa, u skladu sa voljom građana izraženom na sprovedenom referendumu.
Ako su građani na referendumu potvrdili propis koji je Skupština donela, predsednik Skupštine, odmah po objavljivanju rezultata referenduma, predlaže Skupštini proglašenje tog propisa i dan kada se smatra usvojenim u skladu sa Statutom.
U slučaju da predlog propisa, koji je Skupština donela, nije potvrđen na referendumu, predsednik Skupštine, odmah po objavljivanju rezultata referenduma, predlaže Skupštini poništenje ili ukidanje tog propisa Skupštine.
Predlog propisa koji podnesu ovlašćeni predlagači, sekretar Skupštine dostavlja nadležnom radnom telu na mišljenje.
Nadležno radno telo, najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema predloga propisa, izuzev u slučaju hitnog postupka, daje mišljenje Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog propisa.
Ukoliko nadležno radno telo predloži Skupštini da prihvati predlog propisa, dužno je da navede da li predlaže prihvatanje predloga propisa u celini ili sa izmenama, koje podnosi u formi amandmana.
Ako nadležno radno telo ne dostavi mišljenje o predlogu propisa u roku iz stava 2. ovog člana ili predloži da se predlog ne prihvati, predsednik Skupštine može uvrstiti predlog propisa u dnevni red sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da uvrsti u predlog dnevnog reda predlog pripremljen u skladu sa odredbama ovog člana, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
U izuzetnim slučajevima, rok od 30 dana može biti prekoračen, a o razlozima za to predsednik Skupštine obavestiće odbornike.
Predlog propisa mora da bude obrazložen.
Obrazloženje predloga propisa sadrži zakonski i drugi pravni osnov za donošenje propisa, razloge za donošenje propisa, ciljeve koji se propisom žele ostvariti i objašnjenje osnovnih pravnih rešenja.
Ako se predlaže propis o izmenama, odnosno dopunama važećeg propisa, obrazloženje predloga mora da sadrži i pregled odredaba propisa koje se menjaju, odnosno dopunjuju.
Ako predlog propisa nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine će zatražiti od predlagača da u određenom roku predlog uskladi sa odredbama poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog u ostavljenom roku, smatra se da je odustao od predloga.
O predlogu propisa se vodi pretres.
Skupština može odlučiti da obavi zajednički pretres o više predloga koji su na dnevnom redu iste sednice, ako su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Ako su na predlog propisa podneti amandmani, pretres se nastavlja po redosledu članova na koje su podneti amandmani.
Podnosilac amandmana može dati dodatno obrazloženje.
Odbornici glasaju o prihvatanju i odbijanju svakog podnetog amandmana posebno.
Po završenom pretresu predloga propisa i glasanja o amandmanima, pristupa se glasanju o predlogu propisa u celini.
Predlagač ima pravo da povuče predlog propisa sve do završetka pretresa o predlogu na sednici Skupštine.
b) Amandmani
Izmena, dopuna ili brisanje pojedinih odredaba predloga propisa vrši se amandmanima.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi sa obrazloženjem, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice na kojoj se razmatra taj predlog.
Izuzetno, na hitno sazvanoj sednici ili sednici koja je zakazana u kraćem roku od pet dana, amandman se može podneti do početka pretresa predloga na sednici Skupštine.
Neblagovremeni amandman ne može biti predmet rasprave na sednici Skupštine.
Amandmane mogu da podnose ovlašćeni predlagači propisa.
Podnete amandmane predsednik Skupštine upućuje predlagaču, odbornicima i nadležnom radnom telu.
Predlagač i nadležno radno telo dužni su da pre sednice Skupštine razmotre amandmane i predlože Skupštini prihvatanje ili odbijanje svakog amandmana posebno.
Predlagač može da podnese amandman do završetka pretresa predloga na sednici.
Amandman predlagača postaje sastavni deo predloga i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga propisa na koje su podneti.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana.
Ako Skupština usvoji više amandmana, može zastati sa usvajanjem predloga propisa u celini i zatražiti od predlagača da u saradnji sa nadležnom službom izvrši pravno - tehničku redakciju teksta predloga propisa, odnosno da međusobno usaglasi usvojene amandmane sa tekstom predloga propisa.
v) Autentično tumačenje propisa
Predlog za davanje autentičnog tumačenja može da podnese ovlašćeni predlagač propisa, u pisanoj formi.
Sekretar Skupštine ceni opravdanost predloga za davanje autentičnog tumačenja.
Ako sekretar Skupštine oceni da je predlog za davanje autentičnog tumačenja opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Skupštini i podnosiocu predloga.
Ako sekretar Skupštine oceni da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, o tome izveštava Skupštinu i podnosioca predloga.
Skupština odlučuje o predlozima sekretara iz stava 3. i 4. ovog člana.
Ako Skupština ne prihvati stav sekretara Skupštine da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, zadužuje sekretara da sačini predlog autentičnog tumačenja.
U pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje propisa.
2. Donošenje pojedinačnih akata
Pravo predlaganja pojedinačnih akata ima Gradsko veće, predsednik Skupštine, Odbor za mandatno - imunitetska pitanja, Odbor za imenovanje i odbornička grupa.
Predlog pojedinačnog akta, po pravilu, mora da sadrži pravni osnov i obrazloženje za donošenje pojedinačnog akta.
Kada je predlagač Gradsko veće i predsednik Skupštine u skladu sa ovlašćenjima iz Statuta, Odbor za mandatno - imunitetska pitanja i Odbor za imenovanje u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim Statutom i ovim Poslovnikom, predlog se odmah upućuje Skupštini.
Kada je predlagač odbornička grupa, predlog se upućuje nadležnom odboru Skupštine na mišljenje.
O predlogu akta otvara se pretres.
Predlagač može do zaključenja pretresa, a na osnovu primedbi i predloga iznetih u pretresu na sednici, predložiti izmenu, dopunu ili povući predlog.
Izmene i dopune koje predloži predlagač na sednici, sastavni su deo predloga i o njima se Skupština posebno ne izjašnjava.
Na predlog pojedinačnog akta ne mogu se podnositi amandmani.
Kada se završi pretres predloga, pristupa se glasanju o predlogu.
3. Izvornici propisa i drugih akata
Na izvornik propisa i drugog akta Skupštine i autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine Grada.
Izvornikom propisa, drugog akta ili autentičnog tumačenja smatra se tekst propisa, drugog akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine.
Izvornici propisa, drugih akata i autentičnog tumačenja čuvaju se u Skupštini Grada.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji stara se sekretar Skupštine.
IX GRADONAČELNIK, ZAMENIK GRADONAČELNIKA I GRADSKO VEĆE
Gradonačelnik se bira iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kandidata za Gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine Grada.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Kandidata za zamenika Gradonačelnika iz reda odbornika predlaže kandidat za Gradonačelnika.
Zamenik Gradonačelnika bira se na isti način kao i Gradonačelnik.
Gradonačelniku i zameniku Gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini Grada.
Prestankom mandata Gradonačelniku istovremeno prestaje mandat i njegovom zameniku.
Zamenik Gradonačelnika može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je biran, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika na isti način na koji je i izabran.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika, Gradonačelnik je dužan da Skupštini Grada podnese predlog za izbor novog zamenika, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za Gradonačelnika.
Zamenik Gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Članovi Gradskog veća biraju se tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika u Skupštini Grada, na period od četiri godine.
Predlog za izbor članova Gradskog veća dostavlja se odbornicima i sadrži: ime kandidata, kraću biografiju i saglasnost kandidata.
Kad odlučuje o izboru Gradonačelnika, Skupština Grada istovremeno odlučuje o izboru zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Član Gradskog veća može biti razrešen i pre isteka vremena na koji je biran, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je i izabran.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini Grada podnese predlog za izbor novog člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje organima, upravama i službama Grada iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje postavlja se, po pravilu, na kraju sednice Skupštine.
Odborničko pitanje može se postaviti i između dve sednice, u pisanom obliku, preko predsednika Skupštine, i to u roku od 10 dana od dana prethodno održane sednice.
Postavljeno pitanje treba da bude u pisanoj formi i jasno formulisano.
Ako postavljeno pitanje nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, predsednik Skupštine upozoriće na to odbornika koji postavlja pitanje i pozvati ga da pitanje uskladi sa tim odredbama.
Odgovor na odborničko pitanje daje se, ako je moguće, na sednici Skupštine na kojoj je postavljeno, ili na prvoj narednoj sednici, ako je postavljeno u propisanom roku između dve sednice.
Odgovor na odborničko pitanje, koji je usmeno dat na sednici Skupštine, mora biti dostavljen odborniku u pisanoj formi.
Ako je u pripremi odgovora na postavljeno pitanje potrebno utvrditi činjenice, što zahteva duže vreme, ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora može se produžiti, ali ne duže od 30 dana.
Posle datog odgovora na postavljeno pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše dva minuta komentariše odgovor i odluči o postavljanju dopunskog pitanja u trajanju od najviše dva minuta.
Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, odbornik ima pravo da se o odgovoru izjasni.
Rad Skupštine Grada je javan.
Izuzetno, Skupština može odlučiti da sa svojih sednica isključe javnost, ali samo pri pretresu dela određenog pitanja, u skladu sa zakonom.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednicu Skupštine.
Predstavnici medija imaju slobodan pristup sednicama Skupštine, radi informisanja javnosti o radu Skupštine i stavljaju im se na raspolaganje predlozi propisa, akata i drugi materijal o pitanjima iz rada Skupštine.
Odredbe o javnosti rada Skupštine primenjuju se i na rad radnih tela Skupštine.
Skupština može da izda službeno saopštenje za javnost.
Službeno saopštenje za javnost o radu sednice Skupštine mogu da izdaju predsednik, zamenik predsednika i sekretar Skupštine Grada.
Konferenciju za štampu u Skupštini Grada može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika, sekretar Skupštine, predsednik odbora, šef odborničke grupe i odbornik.
Skupština Grada ima pečat.
Sadržina i oblik pečata Skupštine Grada utvrđuje se u skladu sa zakonom.
XIII SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih opština i gradova u zemlji i inostranstvu.
Saradnja se ostvaruje na osnovu programa koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine i šefova odborničkih grupa.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine Grada, skupštinama drugih opština i gradova, razmenom informacija, drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacije, šefa delegacije, ciljeve i zadatke svake posete utvrđuje predsednik Skupštine i šefovi odborničkih grupa.
Delegacija mora održavati odbornički sastav Skupštine.
Delegacija je dužna da Skupštini podnese izveštaj o poseti u roku od 20 dana od dana završetka posete.
Izveštaj se podnosi u pisanom obliku koji obrazlaže šef delegacije na sednici Skupštine Grada.
Skupština razmatra, ocenjuje i donosi odluku o podnetom izveštaju na prvoj sednici nakon podnošenja izveštaja.
Prečišćen tekst Poslovnika Skupštine Grada Niša obuhvata:
Poslovnik Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 91/2004), iz kojeg u prečišćen tekst nije unet član 138, koji sadrži odredbu o prestanku važenja Poslovnika Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 25/2000) i član 139, kojim je utvrđeno kad Poslovnik stupa na snagu.
Odluku o dopunama Poslovnika Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 98/2004), iz koje u prečišćen tekst nije unet član 3, kojim je utvrđeno kad Odluka stupa na snagu.
Odluku o izmenama Poslovnika Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 5/2005), iz koje u prečišćen tekst nije unet član 3, kojim je utvrđeno kad Odluka stupa na snagu.
Odluku o izmeni Poslovnika Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 22/2005), iz koje u prečišćen tekst nije unet član 2, kojim je utvrđeno kad Odluka stupa na snagu.
Odluku o dopuni Poslovnika Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 35/2005), iz koje u prečišćen tekst nije unet član 2. koji sadrži odredbu o prenumeraciji poglavlja i članova i član 3, kojim je utvrđeno kad Odluka stupa na snagu.
Odluku o dopuni Poslovnika Skupštine Grada Niša"("Službeni list Grada Niša", broj 76/2005), iz koje u prečišćen tekst nije unet član 2, kojim je utvrđeno kad Odluka stupa na snagu.
Odluku o dopuni Poslovnika Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 101/2005), iz koje u prečišćen tekst nije unet član 2, kojim je utvrđeno kad Odluka stupa na snagu.
Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 94/2008), iz koje u prečišćen tekst nisu uneti član 45, kojim je Služba za poslove Skupštine Grada ovlašćena da sačini i objavi prečišćen tekst i član 46. kojim je utvrđeno kad Odluka stupa na snagu.