POSLOVNIKGRADSKOG VEĆA GRADA VRANJA("Sl. glasnik Pčinjskog okruga", br. 29/2008) |
Ovim poslovnikom uređuje se organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća grada Vranja (u daljem tekstu: Gradsko veće), njegovih radnih tela i druga pitanja od značaja za rad Gradskog veća.
Veće je izvršni organ grada Vranja (u daljem tekstu: Grad), sa nadležnostima utvrđenim zakonom i Statutom grada.
Veće predstavlja gradonačelnik, kao predsednik Veća.
U odsustvu gradonačelnika, Veće predstavlja zamenik gradonačelnika.
U slučaju odsustva i zamenika gradonačelnika, Veće predstavlja član Veća koga odredi gradonačelnik.
Veće ima pečat okruglog oblika koji sadrži grb Republike Srbije i tekst: "Republika Srbija - Grad Vranje - Gradsko veće", ispisan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Rad Veća dostupan je javnosti.
Za javnost rada Veća odgovoran je gradonačelnik, kao predsednik Veća.
Gradsko veće putem sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način, a u skladu sa zakonom, Statutom grada i aktima organa grada, obaveštava javnost o svom radu, donetim aktima, stavovima i merama koje predlaže, odnosno preduzima.
U slučajevima predviđenim zakonom, Statutom grada i drugim propisima javnost se može isključiti.
Gradsko veće:
1) predlaže statut, budžet i druge akte koje donosi Skupština grada;
2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju akata Skupštine grada;
3) donosi odluku o privremenom finansiranju, u slučaju da Skupština grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine;
4) vrši nadzor nad radom Gradske uprave, poništava ili ukida akte Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, Statutom i drugim aktom Skupštine grada;
5) rešava u upravnom postupku, u drugom stepenu, o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija, u upravnim stvarima iz nadležnosti grada;
6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike;
7) postavlja i razrešava sekretara i zamenika sekretara Gradskog veća;
8) postavlja i razrešava načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave;
9) obrazuje stručna savetodavna radna tela za pojedine poslove iz svoje nadležnosti;
10) donosi poslovnik Gradskog veća, i
11) vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i drugim aktima Skupštine grada.
Sredstva za rad Gradskog veća obezbeđuju se u budžetu grada.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i jedanaest (11) člana Veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Gradonačelnik (u daljem tekstu: predsednik Veća), saziva i predsedava sednicama Veća, potpisuje akte Veća, daje članovima Veća posebna zaduženja, zastupa stavove Veća na sednicama Skupštine grada, stara se o javnosti rada Veća i vrši druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom, opštim aktima grada i ovim poslovnikom.
Gradsko veće ima sekretara.
Sekretara postavlja Gradsko veće, na predlog gradonačelnika, javnim glasanjem, većinom od ukupnog broja članova Gradskog veća.
Sekretar Gradskog veća postavlja se na period od 4 (četiri) godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Gradskog veća može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretaru Gradskog veća prestaje mandat pre isteka vremena za koje je postavljen: ostavkom i razrešenjem.
Gradsko veće može razrešiti sekretara Veća pre isteka vremena za koje je postavljen, na obrazložen predlog gradonačelnika, na isti način na koji je postavljen.
Sekretar Gradskog veća pomaže gradonačelniku u pripremanju sednica Veća, stara se o pripremi materijala za rad Veća i njegovih radnih tela, vrši stručne poslove u vezi sa obradom akata Veća, stara se o vođenju i sačinjavanju zapisnika sa sednica Veća i radnih tela, objavljivanju akata, vođenju evidencije o materijalima koji su razmatrani na sednicama Veća i radnih tela i vrši druge poslove koje mu poveri gradonačelnik i Gradsko veće.
Sekretar Gradskog veća može imati zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zameniku sekretara Gradskog veća prestaje mandat u slučajevima i na način propisan za prestanak mandata sekretara Gradskog veća.
2.2. Prava, dužnost i odgovornost članova Gradskog veća
Članovi Gradskog veća imaju pravo i dužnost da učestvuju u radu Gradskog veća, da redovno prisustvuju sednicama ovog organa, kao i druga prava utvrđena zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom.
Član Gradskog veća je odgovoran za izvršavanje poslova i zadataka koji mu poveri Veće, za praćenje stanja i sprovođenje stavova Veća u oblastima za koje su zaduženi, kao i za blagovremeno pokretanje inicijative pred Većem za razmatranje pitanja iz nadležnosti ovog organa u odgovarajućoj oblasti.
Članovi Veća, po svojoj inicijativi ili na zahtev Veća, obaveštavaju Veće o izvršavanju zaključaka Veća i realizaciji drugih zadataka koje im poveri Veće.
Članovi Veća, po pravilu, rukovode radnim telima Veća.
Ako je član Gradskog veća sprečen da prisustvuje sednici, ili iz određenih razloga treba da napusti sednicu, dužan je da o tome obavesti gradonačelnika ili sekretara Gradskog veća.
Gradsko veće može obrazovati radna tela radi razmatranja i rešavanja određenih pitanja iz njegove nadležnosti.
Radna tela Gradskog veća su: komisije, odbori, radne grupe i druga radna tela.
Veće obrazuje radna tela posebnim aktom kojim se utvrđuje sastav radnog tela, zadatak i vreme za koje se obrazuje, odnosno rok za izvršenje zadatka, kao i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe radnog tela.
Predsednik radnog tela je po pravilu član Veća zadužen za oblast za koju se radno telo obrazuje.
Članovi radnih tela su članovi Veća i zaposleni u Gradskoj upravi, a mogu biti i pojedinci - stručnjaci za određena pitanja.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po svojoj inicijativi ili na inicijativu jedne trećine članova radnog tela, a dužan je sednicu sazvati na zahtev predsednika Veća.
Predsednik Veća može sazvati sednicu radnog tela, ukoliko to, na njegov zahtev, ne učini predsednik radnog tela.
Sednici radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, predsednik Veća i članovi Veća koji nisu članovi radnog tela.
Sednici radnog tela mogu, po pozivu prisustvovati predstavnici sredstava javnog informisanja.
Poziv za sednicu radnog tela sa predlogom dnevnog reda i materijalom, dostavlja se članovima radnog tela i licima koja po pozivu učestvuju na sednici, najkasnije tri dana pre održavanja sednice.
Radno telo radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
O pitanjima koja su razmatrana na sednici radnog tela, radno telo podnosi izveštaj Veću, koji sadrži mišljenje, predloge i preduzete mere radnog tela.
Izveštaj radnog tela podnosi se Veću na njegov zahtev, a najmanje jednom godišnje.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose: imena prisutnih, ime predsedavajućeg ako sednicom ne predsedava predsednik radnog tela, imena lica koja po pozivu učestvuju u radu sednice, dnevni red, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, kao i zaključci radnog tela.
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe radnih tela obavlja sekretar Gradskog veća, odnosno lice koje je aktom o obrazovanju radnog tela za to određeno.
Materijale koji se razmatraju na sednici Veća pripremaju organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu su pitanja na koje se materijal odnosi.
Materijale mogu pripremati i ustanove, javna preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač grad, i to:
- na osnovu Programa Skupštine grada,
- na zahtev predsednika Veća,
- na zahtev člana Veća, u čijem je delokrugu oblast kojom se ustanova, javno preduzeće ili druga organizacija bavi,
- na zahtev organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu je oblast, odnosno delatnost za koju je grad osnovao ustanovu, javno preduzeće i drugu organizaciju, ili
- po sopstvenoj inicijativi, kada je pitanje na koje se materijal odnosi od značaja za obavljanje delatnosti ustanove, javnog preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač grad.
Materijali se dostavljaju Gradskom veću ispisani ćiriličnim pismom.
Organizacione jedinice Gradske uprave i ustanove, javna preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač grad, dužne su da materijale koje razmatra, odnosno o kojima odlučuje Veće, pripreme u formi i na način utvrđen ovim poslovnikom.
Materijali u smislu ovog poslovnika su: propisi i drugi opšti akti, pojedinačni akti i studijsko-analitički materijali.
Propisi i drugi opšti akti su odluke, prostorni i urbanistički planovi, pravilnici, uputstva, i drugi opšti akti, uključujući i amandmane na predloge tih akata, koje organizacione jedinice Gradske uprave dostavljaju Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu ili radi donošenja.
Pojedinačni akti su rešenja, zaključci i drugi pojedinačni akti, koje organizacione jedinice Gradske uprave pripremaju i dostavljaju Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu, odnosno radi odlučivanja.
Studijsko-analitički materijali su programi, izveštaji, studije, projekti, analize, informacije koje organizacione jedinice Gradske uprave, odnosno ustanove, javna preduzeća ili druge organizacije koje je osnovao grad, pripremaju za razmatranje i odlučivanje u Skupštini, odnosno za Veće.
Odluku i drugi opšti ili pojedinačni akt koji Veće predlaže Skupštini, obrađivač priprema u formi nacrta i dostavlja ga Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu.
Nacrt akta iz stava 1. ovog člana priprema se u formi u kojoj se akt donosi i sadrži:
- normativni deo,
- obrazloženje, čiji su obavezni elementi: pravni osnov za donošenje akta, razlozi za donošenje, obrazloženje pojedinačnih predloženih rešenja, naznačena visina i način obezbeđivanja potrebnih sredstava i razlozi zbog kojih akt treba doneti po hitnom postupku.
Akt iz nadležnosti Veća obrađivač priprema i dostavlja Veću u formi predloga.
Predlog akta sadrži elemente navedene u članu 27. ovog poslovnika.
Studijsko-analitički materijali pripremaju se u formi predloga ukoliko ih usvaja Veće, odnosno nacrta kada ih usvaja Skupština.
U postupku pripreme nacrta, odnosno predloga akta, koji se upućuje Veću na razmatranje, a kojim se uređuju pitanja koja su od interesa za ostvarivanje nadležnosti i drugih organizacionih jedinica Gradske uprave, obrađivač je dužan da pre upućivanja akta Veću pribavi mišljenje tih organizacionih jedinica.
Kada se aktom predviđa ili predlaže obezbeđivanje finansijskih sredstava, obrađivač obavezno pribavlja mišljenje organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za finansije.
Kada se aktom uređuju određena pitanja od interesa za rad ustanova, javnih preduzeća ili drugih organizacija čiji je osnivač grad, obrađivač je dužan da pribavi njihovo mišljenje.
Kada se aktom stvaraju ugovorne obaveze grada, odnosno kada je u pitanju zaštita imovinskih prava i interesa grada, obrađivač pribavlja saglasnost, odnosno mišljenje Gradskog javnog pravobranilaštva.
Nadležni organi iz st. 1-4 ovog člana, dužni su da mišljenje, odnosno saglasnost upute obrađivaču najkasnije u roku od 5 (pet) radna dana od dana prijema zahteva.
Ukoliko je Gradskom veću dostavljen nacrt, odnosno predlog akta bez pribavljenog mišljenja, odnosno saglasnosti, u smislu člana 30. ovog poslovnika, nacrt, odnosno predlog akta na mišljenje nadležnom organu, dostavlja Gradsko veće.
Rok za dostavu mišljenja, odnosno saglasnosti na nacrt, odnosno predlog akta, određuje Gradsko veće, s tim da ne može biti duži od 5 (pet) dana.
Nacrt, odnosno predlog akta obrađivač usklađuje sa mišljenjem, odnosno saglasnošću nadležnog organa, pribavljenim u smislu člana 30. ovog poslovnika, pre dostavljanja nacrta, odnosno predloga akta Gradskom veću.
Mišljenje, odnosno saglasnost nadležnog organa, pribavljeno na nacrt, odnosno predlog akta u smislu člana 29. ovog poslovnika, dostavlja se obrađivaču na usklađivanje i dostavljanje Gradskom veću.
Ukoliko obrađivač ne prihvati mišljenje nadležnog organa na nacrt, odnosno predlog akta, pribavljeno u smislu člana 30. i 31. ovog poslovnika, obaveštava o tome gradonačelnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, gradonačelnik saziva konsultativnu sednicu članova Gradskog veća zaduženih za oblast koju materija reguliše, predstavnika Gradske uprave, obrađivača materijala i predstavnika nadležnog organa, radi usklađivanja i zauzimanja stavova.
Ako za razmatranje pojedinih akata ili materijala postoji neodložna potreba, odnosno ako bi razmatranje tog akta ili materijala u utvrđenim rokovima imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, privrednih subjekata, ustanova ili drugih organa i organizacija u gradu, odnosno obavljanje poslova iz delokruga organizacione jedinice Gradske uprave, takav akt odnosno materijal priprema se po hitnom postupku.
Nadležni organi iz člana 30. ovog poslovnika, dužni su da mišljenje o aktu, odnosno materijalu koji se priprema po hitnom postupku, daju narednog dana od dana njegovog dostavljanja.
Materijali koji se pripremaju na način utvrđen ovim članom moraju imati oznaku "hitno", a razlozi hitnosti moraju biti posebno obrazloženi.
Obrađivači materijala prilikom njegovog dostavljanja Gradskom veću, u propratnom aktu izričito naznačavaju da li se materijal dostavlja radi razmatranja na sednici, ili samo radi informisanja članova Gradskog veća.
Materijale koji nisu sačinjeni i predloženi u formi i na način propisan ovim poslovnikom, sekretar Gradskog veća vraća obrađivačima.
Materijale i druge zahteve i predloge dostavljene Veću, za čije razmatranje nije nadležno Gradsko veće, sekretar Gradskog veća upućuje nadležnim organima, o čemu obaveštava podnosioce materijala.
Na materijale poverljive prirode obrađivač označava stepen poverljivosti posebno vidnom oznakom.
O materijalima koji predstavljaju vojnu, državnu ili službenu tajnu ili imaju oznaku "strogo poverljivo" ili "poverljivo" vodi se posebna evidencija.
Materijali se dostavljaju Gradskom veću najkasnije 7 (sedam) dana pre dana održavanja sednice Gradskog veća.
Sednice Gradskog veća održavaju se po potrebi, a najmanje jednom mesečno.
O pripremanju sednica stara se predsednik Veća, uz pomoć sekretara Gradskog veća.
Sednicu Gradskog veća saziva gradonačelnik, kao predsednik Veća po sopstvenoj inicijativi, na predlog jedne trećine članova Gradskog veća, ili kada to zatraži Skupština grada.
Sednica Gradskog veća saziva se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu dostavlja se svim članovima Gradskog veća najkasnije 3 (tri) dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Izuzetno iz stava 3. ovog člana, u određenim situacijama kada je to neophodno, predsednik Veća može sazvati sednicu sa rokom kraćim od 3 (tri) dana, a dnevni red predložiti na samoj sednici, ili vanrednu sednicu (telefonskim putem), s' tim da se akt donet na ovaj način verifikuje na prvoj narednoj sednici.
Uz poziv za sednicu članovima Gradskog veća dostavlja se predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja po predloženom dnevnom redu i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Predsednik Veća može u predlog dnevnog reda uneti pitanja koja predlože odbornici Skupštine, odborničke grupe i radna tela Skupštine i Veća, kao i pitanja koja predloži član Gradskog veća.
Predlog dnevnog reda može se dopuniti na sednici i materijal uz takav predlog uručiti na samoj sednici, samo kada se radi o pitanjima o kojima treba odlučiti po hitnom postupku, u skladu sa ovim poslovnikom.
Opravdanost ovih razloga dužan je da obrazloži predstavnik obrađivača.
Za sednicu Gradskog veća, pored članova Veća, pozivaju se predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, sekretar Skupštine, načelnik Gradske uprave, rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave čiji su materijali na dnevnom redu i ostali predlagači materijala.
Za sednicu Gradskog veća mogu se pozvati i druga lica kada njihovo prisustvo može doprineti uspešnijem i kvalitetnijem razmatranju određenih pitanja.
4.4. Vođenje sednica i odlučivanje
Predsednik Veća saziva sednicu Veća, na način i pod uslovima utvrđenim ovim poslovnikom.
U slučaju odsustva ili sprečenosti predsednika Veća, sednicu može sazvati i njome predsedavati, po ovlašćenju predsednika Veća, zamenik gradonačelnika ili drugi član Veća koga odredi predsednik Veća.
Nakon otvaranja sednice, a pre utvrđivanja dnevnog reda, predsedavajući na osnovu izveštaja sekretara Gradskog veća utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj članova Gradskog veća za punovažno odlučivanje.
Gradsko veće punovažno odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova Gradskog veća, a odluke donosi većinom glasova prisutnih članova Veća, osim u slučaju kada se glasa o postavljenju sekretara Gradskog veća, kada je potrebna većina glasova od ukupnog broja članova Veća.
Ukoliko se utvrdi da većina ne postoji, predsedavajući odlaže sednicu Veća.
O odlaganju sednice pisano se obaveštavaju članovi Veća koji su odsutni.
Sednica će se prekinuti ili odložiti i u slučaju kada se u toku trajanja sednice utvrdi da nije prisutna većina članova Gradskog veća.
Kada predsednik Veća utvrdi da sednici prisustvuje većina članova, odnosno da su ispunjeni uslovi za punovažno odlučivanje, pristupa utvrđivanju dnevnog reda.
Pre usvajanja dnevnog reda član Gradskog veća ima pravo da predloži izmene ili dopune predloga dnevnog reda, o čemu odlučuje većina prisutnih članova Veća.
Dnevni red se usvaja bez rasprave.
Po utvrđivanju dnevnog reda pristupa se usvajanju izvoda iz zapisnika sa prethodne sednice Gradskog veća.
Prilikom usvajanja izvoda iz zapisnika, Gradsko veće odlučuje i o primedbama koje član Veća stavi na izvod iz zapisnika.
Predsednik i sekretar veća imaju pravo odgovora na podnete primedbe.
O primedbama na izvod iz zapisnika Gradsko veće odlučuje bez rasprave.
Razmatranje i odlučivanje na sednici Gradskog veća vrši se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Gradsko veće o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje, po pravilu, posle rasprave.
Pre početka rasprave, predstavnik obrađivača, odnosno obrađivač, daje kratko obrazloženje materijala koji se razmatra, ako predsednik Veća oceni da je to potrebno.
Pre ili posle rasprave Gradsko veće može da odluči da se pojedina pitanja skinu sa dnevnog reda i da se vrate odgovarajućem radnom telu ili organu na preradu i dopunu.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu.
Gradsko veće odlučuje javnim glasanjem.
Izuzetno iz stava 2. ovog člana, o pojedinim pitanjima, na predlog većine prisutnih članova, Gradsko veće može doneti odluku da se glasanje vrši tajno.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke.
Glasanje dizanjem ruke vrši se tako što predsedavajući poziva da se izjasne članovi koji glasaju "za", zatim koji glasaju "protiv" i najzad članovi koji su "uzdržani".
Tajno glasanje vrši se na način propisan Poslovnikom Skupštine za tajno glasanje na sednici Skupštine.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Veća kome pomaže sekretar Gradskog veća i jedan član Veća koga odredi Gradsko veće.
Po završenom glasanju predsednik Veća objavljuje rezultat glasanja, da li je predlog prihvaćen ili odbijen.
Gradsko veće donosi, odnosno utvrđuje predlog akta za Skupštinu.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akta podnosi se u formi amandmana.
Amandman se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Amandman sadrži: naziv predloga akta na koji se odnosi amandman, tekst izmene - dopune predloga, razloge za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Amandmane koje podnosi Gradsko veće na predloge akata po kojima je on predlagač, čini sastavni deo predloga akta na koji se odnosi.
O amandmanima koje podnose drugi predlagači na predlog akta čiji je predlagač Veće, Veće se izjašnjava prihvatanjem ili ne prihvatanjem amandmana i o tome obaveštava Skupštinu.
O amandmanima koje podnose drugi predlagači na predlog akta čiji predlagač nije Veće, Gradsko veće daje mišljenje Skupštini da amandmane prihvati ili odbije.
O radu sednice Gradskog veća vodi se zapisnik.
Rad sednice se tonski beleži, a može se snimati i na drugi tehnički primenljiv način.
Zapisnik sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, sekretara Gradskog veća, zapisničara, prisutnih i odsutnih članova i tok sednice, imena govornika sa bitnim sadržajem govora, rezultat glasanja po pojedinim pitanjima i doneta akta Gradskog veća.
O vođenju i čuvanju zapisnika stara se sekretar Gradskog veća.
O korišćenju zapisnika odlučuje predsednik Veća.
Zapisnik potpisuje predsedavajući, sekretar Gradskog veća i zapisničar.
Izvod iz zapisnika sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih na sednici Veća, dnevni red, imena govornika, rezultate glasanja po tačkama dnevnog reda, donete akte po tačkama dnevnog reda i vreme završetka sednice.
V ODGOVORI NA PITANJA ČLANOVA GRADSKOG VEĆA I NA ODBORNIČKA PITANJA
Član Gradskog veća ima pravo da postavi pitanje iz nadležnosti organa grada i javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač grad.
Pitanje se postavlja na kraju sednice Veća, u usmenom i pisanom obliku.
Odgovor na pitanje člana Veća daje se, ako je moguće, na sednici Veća na kojoj je postavljeno, ili na prvoj narednoj sednici.
Odgovor na odborničko pitanje upućeno Gradskom veću, koje se po svojoj sadržini odnosi na rad Veća, daje predsednik Veća.
Odborničko pitanje upućeno Gradskom veću, koje se po sadržini odnosi na delokrug i rad određenog organa, upućuje se tom organu, radi dostavljanja odgovora.
Odgovore na odbornička pitanja neposredno upućena Gradskoj upravi i drugim organima i organizacijama, priprema i neposredno dostavlja Skupštini Gradska uprava, odnosno organi i organizacije kojima su ista upućena.
Pri utvrđivanju predloga i mišljenja za sednicu Skupštine Gradsko veće može odrediti svog predstavnika iz reda članova Gradskog veća, radnika Gradske uprave ili iz reda drugih stručnjaka, koji će obrazlagati materijale na sednici Skupštine i njenih radnih tela.
Član Gradskog veća, koga Veće odredi za predstavnika, ima pravo i dužnost da na sednici Skupštine i njenih radnih tela izlaže stavove Gradskog veća o pitanjima koja su na dnevnom redu, da predlaže Skupštini razmatranje određenih pitanja i zauzimanje stavova o njima, kao i da zahteva da Skupština odloži pretres, odnosno raspravu o određenom aktu, odnosno pitanju, da bi Veće zauzelo stav po istom i izložilo ga na sednici Skupštine.
Gradsko veće i Gradska uprava dužni su da obezbede prisustvo svojih predstavnika koji daju stručna i druga objašnjenja na sednici Skupštine i njenih radnih tela.
Gradsko veće obaveštava javnost o svom radu i donetim aktima, kao i o značajnijim pitanjima koje razmatra ili će razmatrati - davanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencije za štampu, davanjem intervjua, objavljivanjem informacija putem interneta i na drugi pogodan način.
Informaciju za javnost o razmatranim pitanjima i donetim aktima sa sednice Veća može dati predsednik Veća, zamenik gradonačelnika, član Veća koga odredi Veće kao i drugo lice po ovlašćenju predsednika Veća.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Veća i njegovih radnih tela, na internet prezentaciji organa grada objavljuju se:
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednice Veća sa predlogom dnevnog reda,
- odluke i drugi akti doneti na sednici Veća, kao i značajniji informativni i dokumentacioni materijali vezani za rad Veća i njegovih radnih tela,
- izveštaji radnih tela koji su podneti Veću povodom određenih pitanja koje su razmatrali,
- predlozi odluka i drugih akata koje utvrdi Veće, za koje je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Gradskog veća.
VIII IZVEŠTAJ O RADU GRADSKOG VEĆA
Gradsko veće je dužno da na zahtev Skupštine, a najmanje jednom godišnje, podnosi Skupštini izveštaj o svom radu.
Izveštaj priprema sekretar Gradskog veća, na osnovu podnetih informacija članova Veća iz oblasti za koju su određeni aktom Skupštine grada.
Izveštaj sadrži broj održanih sednica, broj pitanja koje je razmatralo Veće, mere i aktivnosti koje je Veće preduzelo za rešavanje problema u određenim oblastima, predloge koje je uputilo Skupštini, kao i druga pitanja.
Gradsko veće u okviru svojih prava i dužnosti donosi odluke, pravilnike, naredbe, uputstva, rešenja i zaključke i druge akte u skladu sa zakonom i propisima Skupštine.
Prečišćene tekstove akata koje donosi Gradsko veće priprema sekretar Veća.
Prečišćene tekstove predloga akata koje je utvrdilo Gradsko veće, sa obrazloženjem za sednicu Skupštine, pripremaju obrađivači.
Opšti akti Gradskog veća objavljuju se u "Službenom glasniku Pčinjskog okruga", a ostali kada je to njima predviđeno.
O objavljivanju akata stara se sekretar Veća.
Po pitanju povrede Poslovnika i održavanja reda na sednici primenjuju se odredbe Poslovnika Skupštine.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Opštinskog veća opštine Vranje ("Sl. glasnik Pčinjskog okruga", broj: 32/2004).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Pčinjskog okruga".