UREDBAO DOBROVOLJNOM ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU("Sl. glasnik RS", br. 108/2008) |
Ovom uredbom uređuju se vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, uslovi, način i postupak organizovanja i sprovođenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Pravni subjekti koji obavljaju delatnost osiguranja
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može organizovati i sprovoditi Republički zavod za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički zavod) i pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje (u daljem tekstu: društvo za osiguranje).
Ako je dobrovoljno zdravstveno osiguranje na drukčiji način uređeno drugim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i ova uredba.
Ako zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i ovom uredbom nije drukčije uređeno, na organizaciju i sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje osiguranje.
Na odnose između ugovornih strana u organizaciji i sprovođenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i ova uredba.
Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) Davalac osiguranja je, u skladu sa zakonom, Republički zavod i društvo za osiguranje koji organizuju i sprovode dobrovoljno zdravstveno osiguranje;
2) Osiguranik je fizičko lice koje je sklopilo ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, ili za koga je, na osnovu njegove saglasnosti, sklopljen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja i koji koristi prava utvrđena ugovorom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kao i član porodice osiguranika;
3) Ugovarač dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: ugovarač) je pravno ili fizičko lice, kao i drugi subjekt koji u ime osiguranika zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja i koji se obavezao na uplatu premije osiguranja iz svojih sredstava ili na teret sredstava osiguranika;
4) Premija osiguranja je novčani iznos koji plaća ugovarač dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja davaocu osiguranja;
5) Polisa osiguranja je isprava o zaključenom ugovoru o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa davaocem osiguranja;
6) Kolektivno osiguranje je dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje zaključuje ugovarač sa davaocem osiguranja koga je izabrao u skladu sa zakonom, o čemu ugovarač i davalac osiguranja mogu zaključiti ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;
7) Zdravstvene usluge su usluge koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa), u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, radi sprovođenja zdravstvene zaštite, odnosno radi sprovođenja mera za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja, lečenja i rehabilitacije, uključujući i zdravstvene usluge iz tradicionalne medicine, koje su bezbedne, kvalitetne i efikasne;
8) Zdravstvena ustanova je pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost i koja je dobila dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo) za obavljanje zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona;
9) Privatna praksa je drugi oblik zdravstvene službe u kojoj se obavljaju određeni poslovi zdravstvene delatnosti i koja je dobila dozvolu Ministarstva za obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona;
10) Drugi davaoci zdravstvenih usluga su druga pravna ili fizička lica koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, odnosno obezbeđuju medicinsko-tehnička pomagala, a koji su dobili dozvolu nadležnog organa za obavljanje tih poslova, u skladu sa zakonom;
11) Lek je proizvod koji je dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji, kao i proizvod koji nije dobio dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji i koji se uvozi na osnovu odobrenja Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast lekova;
12) Medicinsko-tehnička pomagala su medicinska sredstva koja služe za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omogućavanje oslonca, sprečavanje nastanka deformiteta i ispravljanje postojećih deformiteta i olakšavanje vršenja osnovnih životnih funkcija, kao i druga medicinska sredstva koja se ugrađuju u organizam osiguranika (implantati);
13) Novčane naknade su naknade koje davalac osiguranja obezbeđuje osiguraniku u slučaju gubitka zarade, odnosno plate ili drugih primanja zbog privremene sprečenosti za rad, naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, kao i druge vrste novčanih naknada u vezi sa ostvarivanjem prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
14) Dan početka dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je datum upisan u polisu osiguranja od koga počinje ostvarivanje prava i obaveza iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
15) Isprava o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju je dokument koji osiguraniku izdaje davalac osiguranja na osnovu koje osiguranik dokazuje svojstvo osiguranika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i ostvaruje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
II USLOVI, NAČIN I POSTUPAK ORGANIZOVANJA I SPROVOĐENJA DOBROVOLJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Grupa poslova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je vrsta neživotnog osiguranja.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ugovara se kao dugoročno osiguranje, na period koji ne može biti kraći od 12 meseci od dana početka osiguranja osim ako ovom uredbom drukčije nije uređeno, kao i u slučaju kada svojstvo obavezno osiguranog lica traje kraći period u skladu sa propisima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana dobrovoljno zdravstveno osiguranje za vreme boravka osiguranika u inostranstvu, odnosno za pokrivanje troškova zdravstvene zaštite koja se ostvaruje u inostranstvu, može trajati i kraće.
Ograničenje pri organizovanju i sprovođenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje davalac osiguranja ne može organizovati i sprovoditi za identičnu vrstu, sadržaj, obim, standard, način i postupak ostvarivanja prava koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem koje je propisano zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ne može se organizovati i sprovoditi za preventivne programe vakcinacija, imunoprofilakse i hemoprofilakse koji su obavezni prema republičkom programu imunizacija stanovništva protiv određenih vrsta zaraznih bolesti.
Neprenosivost prava i obaveza iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se mogu nasleđivati.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, novčane naknade koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaćene usled smrti lica obuhvaćenih dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem mogu se nasleđivati.
Obavljanje poslova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Republički zavod može da organizuje i sprovodi dobrovoljno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje i ovom uredbom.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može da organizuje i sprovodi društvo za osiguranje, koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, pod uslovima propisanim zakonom i ovom uredbom.
Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za obavljanje poslova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje društvu za osiguranje kome je Ministarstvo dalo pozitivno mišljenje o ispunjenosti uslova za organizovanje i sprovođenje određene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. ove uredbe.
Mišljenje o ispunjenosti uslova za organizovanje i sprovođenje određene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Ministarstvo daje prethodno mišljenje o ispunjenosti uslova za organizovanje i obavljanje određene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovom uredbom.
Zahtev za davanje mišljenja iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o davaocu osiguranja i vrsti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje planira da organizuje i sprovodi, odnosno kombinaciji vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se:
1) predlog pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju iz člana 25. ove uredbe;
2) kopija dozvole Narodne banke Srbije o obavljanju poslova osiguranja za društva za osiguranje koja su dobila dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, odnosno odluka Republičkog zavoda o organizovanju i sprovođenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
3) drugi dokazi o ispunjenosti uslova za organizovanje i sprovođenje određene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Obaveznost zaključivanja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa ugovaračem
Davalac osiguranja obavezan je da zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa svim licima, odnosno da zaključi ugovor za sva lica za koja ugovarač iskaže jasnu nameru da sa tim davaocem osiguranja zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, pod uslovima propisanim ovom uredbom, bez obzira na rizik kojem je osiguranik izložen, odnosno bez obzira na godine života, pol i zdravstveno stanje osiguranika.
Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju zaključuje davalac osiguranja sa osiguranikom, odnosno sa drugim ugovaračem.
Ugovor iz stava 2. ovog člana može da se zaključi i za članove porodice osiguranika.
U slučaju kolektivnog osiguranja smatra se da je osiguranik dao pismenu saglasnost ugovaraču ako se u pismenom obliku saglasio sa zaključivanjem ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju u svoje ime, u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora o kolektivnom osiguranju.
Sastavni deo ugovora o kolektivnom osiguranju je i spisak osiguranika koji su obuhvaćeni dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem.
Zabrana traženja genetskih podataka
Zabranjeno je da davalac osiguranja prilikom zaključenja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju traži genetske podatke, odnosno rezultate genetskih testova za određene nasledne bolesti lica koje iskaže jasnu nameru da želi sa tim davaocem osiguranja da zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.
Raskid ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
Davalac osiguranja ne sme da raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju pre isteka roka na koji je ugovor zaključen, osim u slučaju neplaćanja ugovorene premije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana davalac osiguranja može pre isteka roka na koji je ugovor zaključen da raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju za lice kome je u toku trajanja ugovora prestao status obavezno osiguranog lica za dobrovoljno zdravstveno osiguranje iz člana 30. stav 1. tač. 1) i 2) ove uredbe.
Sastavni deo ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
Sastavni deo ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju su opšti i posebni uslovi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje davalac osiguranja primenjuje za određenu vrstu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi u skladu sa ovom uredbom.
Opšti uslovi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sadrže:
1) vrstu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koja se organizuje i sprovodi;
2) podatke o ugovaraču;
3) uslove sprovođenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
4) prava koja se obezbeđuju u okviru pojedinih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
5) način plaćanja premije osiguranja;
6) trajanje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
7) druge uslove od značaja za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje i ovom uredbom.
Posebni uslovi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Prethodna ponuda za zaključivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju zaključuje se na osnovu prethodne ponude za zaključivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: ponuda), koju daje lice koje želi da zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, odnosno ugovarač davaocu osiguranja.
Obrazac ponude štampa davalac osiguranja.
Obrazac ponude sadrži sledeće podatke:
1) broj ponude;
2) uslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
3) naziv i adresu ugovarača (MB i PIB);
4) ime i prezime osiguranika i jedinstveni matični broj građana;
5) adresu osiguranika;
6) iznos godišnje, odnosno mesečne premije osiguranja;
7) način plaćanja premije osiguranja, odnosno rok dospeća plaćanja premije osiguranja;
8) datum i mesto sačinjavanja ponude;
9) potpis ovlašćenih lica davaoca osiguranja i ugovarača;
10) broj isprave o obaveznom zdravstvenom osiguranju izdate u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona, ako se zaključuje ugovor o vrsti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. stav 1. tač. 1) i 2) ove uredbe;
11) druge podatke koje utvrdi davalac osiguranja u zavisnosti od vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje sprovodi.
U slučaju kolektivnog osiguranja ugovarač može podneti jedinstvenu ponudu koja sadrži podatke o svakom licu koje će se osigurati na dobrovoljno zdravstveno osiguranje kod davaoca osiguranja.
Polisa osiguranja sadrži:
1) ime i prezime osiguranika ili ugovarača, odnosno naziv ugovarača;
2) prebivalište, odnosno boravište i adresu stanovanja osiguranika, odnosno sedište ugovarača;
3) jedinstveni matični broj građana;
4) naziv davaoca osiguranja;
5) adresu davaoca osiguranja;
6) vrstu polise osiguranja, kao i prava koja se obezbeđuju dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem (osiguravajuće pokriće);
7) sumu osiguranja;
8) iznos premije, način i uslove plaćanja premije;
9) poziv na tarifu po kojoj je premija obračunata;
10) broj polise osiguranja;
11) broj ponude za zaključivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;
12) potpis ovlašćenog lica kod davaoca osiguranja;
13) potpis osiguranika, odnosno ugovarača;
14) dan početka osiguranja i rok važenja polise osiguranja;
15) mesto i datum izdavanja polise osiguranja;
16) druge podatke u skladu sa zakonom.
Posle prijema osiguranika u dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u polisu osiguranja unosi se broj ponude osiguranja.
Na poslednjoj strani polise osiguranja štampaju se opšti uslovi vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi davalac osiguranja ili se obrazac posebno odštampanih opštih uslova daje osiguraniku, odnosno ugovaraču koji njihov prijem potvrđuje potpisom.
Davalac osiguranja izdaje polisu osiguranja danom potpisivanja ugovora za svakog osiguranika za koga je zaključen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.
Polisa osiguranja sačinjava se u dva primerka od kojih se jedan primerak izdaje osiguraniku, odnosno ugovaraču, a drugi zadržava davalac osiguranja.
Obezbeđivanje istog obima, sadržaja i standarda u okviru dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Davalac osiguranja dužan je da za sve osiguranike, u skladu sa ovom uredbom, obezbedi isti obim, sadržaj i standard za ostvarivanje prava i obaveza u okviru pojedinačnih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi.
Zaštita prava osiguranih lica u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
Osiguranik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kome je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, odnosno koji nije zadovoljan pružanjem zdravstvenih usluga obuhvaćenih dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, može podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zaštite pacijentovih prava (u daljem tekstu: zaštitnik pacijentovih prava) u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, odnosno osnivaču privatne prakse, odnosno nadležnom licu kod drugog davaoca zdravstvene usluge.
Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno.
Po prigovoru iz stava 2. ovog člana zaštitnik pacijentovih prava, osnivač privatne prakse, odnosno nadležno lice kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja prigovora, utvrđuje sve bitne okolnosti i činjenice u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.
O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana, zaštitnik pacijentovih prava obaveštava rukovodioca organizacione jedinice i direktora zdravstvene ustanove, kao i podnosioca prigovora.
O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana osnivač privatne prakse, odnosno nadležno lice kod drugog davaoca zdravstvenih usluga obaveštava podnosioca prigovora.
Osiguranik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji je nezadovoljan nalazom po prigovoru može se, u skladu sa zakonom, obratiti zdravstvenoj inspekciji, odnosno osiguravajućem društvu koje je zaključilo ugovor sa zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom, odnosno drugim davaocem zdravstvenih usluga radi preduzimanja mera propisanih zakonom, odnosno utvrđenih ugovorom.
Isprava na osnovu koje se ostvaruju prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Davalac osiguranja dužan je da osiguraniku izda ispravu na osnovu koje se ostvaruju prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja danom izdavanja polise osiguranja, a izuzetno u roku od 60 dana od dana izdavanja polise osiguranja.
Prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvaruju se na osnovu isprave o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, a izuzetno na osnovu polise osiguranja do momenta dobijanja isprave o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju iz stava 1. ovog člana.
Prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvaruju se od dana navedenog u polisi osiguranja.
Osiguranik koji je uključen u dobrovoljno zdravstveno osiguranje za ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja dužan je da zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga da na uvid ispravu na osnovu koje se ostvaruju prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Ugovarač je dužan da davaocu osiguranja plaća premiju osiguranja u rokovima utvrđenim ugovorom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, odnosno polisom osiguranja.
Visinu premije osiguranja određuje davalac osiguranja u skladu sa Zakonom i ovom uredbom.
Davalac osiguranja ne može povećati visinu premije osiguranja u periodu za koji je zaključen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.
Sredstva dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Davalac osiguranja vodi sredstva dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja po vrstama osiguranja koje sprovodi odvojeno na posebnim računima, odnosno odvojeno od sredstava i računa obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno od drugih sredstava osiguravajućeg društva, u skladu sa zakonom.
Pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
Davalac osiguranja donosi pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju kojim se uređuju:
1) uslovi i način organizovanja i sprovođenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovom uredbom;
2) opšti i posebni uslovi za vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi;
3) vrsta polise u zavisnosti od vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i prava koja se obezbeđuju dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem;
4) način obračuna i visina premije za pojedine vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno polise osiguranja;
5) uslovi za zaključivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa osiguranikom, odnosno sa ugovaračem, kao i za raskid ugovora;
6) uslovi za zaključivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju za članove porodice osiguranika, kao i kolektivnog osiguranja;
7) prava i dužnosti osiguranika, odnosno ugovarača;
8) sadržaj i izgled isprave o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;
9) obrasci koje će davalac osiguranja upotrebljavati u sprovođenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;
10) druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Akt iz stava 1. ovog člana davalac osiguranja objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Zaključivanje ugovora davaoca osiguranja sa zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom, odnosno drugim davaocem zdravstvenih usluga
Davalac osiguranja dužan je da zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom iz Uredbe o Planu mreže zdravstvenih ustanova (u daljem tekstu: Plan mreže), odnosno sa drugom zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom i drugim davaocem zdravstvenih usluga za pružanje zdravstvenih usluga osiguranicima iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovom uredbom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana davalac osiguranja nije u obavezi da zaključi ugovor iz stava 1. ovog člana sa zdravstvenom ustanovom koja nije obuhvaćena Planom mreže, privatnom praksom, odnosno sa drugim davaocem zdravstvenih usluga u slučaju da je sa osiguranikom, odnosno sa drugim ugovaračem ugovorio da će na račun osiguranika isplaćivati u celini, odnosno deo troškova koje je osiguranik imao ostvarivanjem prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Davalac osiguranja koji zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, za vreme boravka osiguranika u inostranstvu, nije u obavezi da zaključi ugovor sa inostranom zdravstvenom ustanovom, odnosno drugim davaocem zdravstvenih usluga.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana uređuju se međusobni odnosi ugovornih strana, i to: uslovi pod kojima zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga pruža zdravstvene usluge osiguranicima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno obezbeđuje druga prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; obaveze davaoca osiguranja prema zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga za pružanje zdravstvenih usluga osiguranicima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; troškovi koje nadoknađuje davalac osiguranja zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga za pružanje zdravstvenih usluga osiguranicima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; visina sredstava za amortizaciju osnovnih sredstava; način fakturisanja; sadržaj fakture; rokovi za slanje faktura i plaćanje; naknada troškova u vezi sa fakturisanjem usluga davaocu osiguranja; kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovom uredbom.
Zdravstvena ustanova iz Plana mreže dužna je da kopiju potpisanog ugovora o pružanju zdravstvenih usluga sa davaocem osiguranja dostavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana potpisivanja, odnosno izmene ili dopune ugovora.
Zdravstvena ustanova iz Plana mreže može da zaključi ugovor o pružanju zdravstvenih usluga sa davaocem osiguranja pod uslovom da se zdravstvene usluge iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja pružaju organizovanjem i sprovođenjem dopunskog rada zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona.
Ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Obaveze davaoca osiguranja počinju da teku od dana početka dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji je naveden u polisi osiguranja ako je plaćena premija osiguranja, odnosno rata premije osiguranja.
Davalac osiguranja dužan je da osiguranicima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbedi ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga.
Davalac osiguranja dužan je da osiguraniku blagovremeno da sve informacije, kao i potrebnu dokumentaciju, odnosno izvode iz dokumentacije koju davalac osiguranja vodi, a koji se odnose na sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i koje su od značaja za ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao i informacije kod kojih zdravstvenih ustanova, privatne prakse, odnosno drugih davalaca zdravstvenih usluga može da ostvari prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osim informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa zakonom.
Informacije iz stava 1. ovog člana davalac osiguranja daje osiguraniku bez plaćanja naknade.
Davalac osiguranja dužan je da na zahtev Ministarstva dostavi, odnosno da na uvid sve tražene informacije i podatke u vezi sa sprovođenjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno izveštaje i podatke o sprovođenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Prestanak obaveze davaoca osiguranja
Ako ugovarač ne uplati dospelu ugovorenu premiju osiguranja, odnosno ratu premije osiguranja, prestaje obaveza davaoca osiguranja na pokrivanje troškova, odnosno dela troškova za pružanje zdravstvenih usluga koje su obuhvaćene ugovorom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, odnosno polisom osiguranja, istekom roka od 30 dana od dana kada je ugovaraču uručeno pismeno obaveštenje o dospelim i neuplaćenim premijama osiguranja.
Posle isteka roka iz stava 1. ovog člana davalac osiguranja može da raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju bez naknadnog otkaznog roka i da pokrene postupak naplate dospelih premija sa pripadajućom kamatom pred nadležnim sudom.
III VRSTE DOBROVOLJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su:
1) paralelno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvene zaštite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na način i po postupku koji su drukčiji od načina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona;
2) dodatno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvenih usluga, lekova, medicinsko-tehničkih pomagala, odnosno novčanih naknada koji nisu obuhvaćeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na veći sadržaj, obim i standard prava, kao i iznos novčanih naknada obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem;
3) privatno zdravstveno osiguranje je osiguranje lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu uključila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje troškova za vrstu, sadržaj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja.
Društvo za osiguranje može da organizuje i sprovodi vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog člana.
Republički zavod može da organizuje i sprovodi vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.
Svojstvo osiguranika u paralelnom i dodatnom zdravstvenom osiguranju može da stekne lice koje ima svojstvo osiguranog lica u obaveznom zdravstvenom osiguranju.
Društvo za osiguranje može da organizuje i sprovodi i kombinaciju vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. ove uredbe.
Republički zavod može da organizuje i sprovodi i kombinaciju vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. tač. 1) i 2) ove uredbe.
Paralelno zdravstveno osiguranje
Davalac osiguranja dužan je da paralelno zdravstveno osiguranje organizuje i sprovodi kao dugoročno osiguranje u skladu sa ovom uredbom i to samo za period za koji traje obavezno zdravstveno osiguranje osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona.
Uzimajući u obzir rizik kome je izložen osiguranik, odnosno uzimajući u obzir godine života osiguranika u momentu davanja ponude, pol, bonus, malus, zdravstveno stanje osiguranika, odnosno tablice bolesti i tablice smrtnosti, premija paralelnog zdravstvenog osiguranja jednog davaoca osiguranja mora da bude jednaka za sve osiguranike tog paralelnog zdravstvenog osiguranja koji imaju isti stepen rizika.
Davalac osiguranja u okviru paralelnog zdravstvenog osiguranja dužan je da za osiguranika zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga pokrije u celini iznos troškova koji su nastali ostvarivanjem prava iz paralelnog zdravstvenog osiguranja, odnosno da pokrije deo tih troškova u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana davalac osiguranja može ugovoriti sa osiguranikom, odnosno drugim ugovaračem da se iznos plaćanja troškova iz stava 1. ovog člana isplaćuje osiguraniku na račun, u roku od 14 dana od dana podnošenja zahteva osiguranika davaocu osiguranja, a što se unosi u ugovor i polisu osiguranja.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga sa kojima je Republički zavod zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu zaključiti ugovor sa davaocem osiguranja o pružanju zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena paralelnim zdravstvenim osiguranjem za one kapacitete za koje nije zaključen ugovor sa Republičkim zavodom, odnosno za višak kapaciteta u pogledu kadra, prostora i opreme.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga koji su zaključili ugovor iz stava 1. ovog člana sa davaocem osiguranja, zdravstvenu zaštitu obuhvaćenu paralelnim zdravstvenim osiguranjem mogu da pružaju isključivo van ugovorenog radnog vremena sa Republičkim zavodom, odnosno na način koji ne ugrožava pružanje zdravstvenih usluga na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga donosi odluku o zaključivanju ugovora sa davaocem osiguranja o pružanju zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena paralelnim zdravstvenim osiguranjem.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga dužni su da osiguranicima koji su uključeni u paralelno zdravstveno osiguranje pruže zdravstvene usluge bez plaćanja troškova ostvarivanja zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena paralelnim zdravstvenim osiguranjem, odnosno bez plaćanja dela tih troškova u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja, osim u slučaju iz člana 35. stav 2. ove uredbe.
Dodatno zdravstveno osiguranje
Davalac osiguranja dužan je da dodatno zdravstveno osiguranje organizuje i sprovodi kao dugoročno osiguranje u skladu sa ovom uredbom i to samo za period za koji traje obavezno zdravstveno osiguranje osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona.
Uzimajući u obzir rizik kome je izložen osiguranik, odnosno uzimajući u obzir godine života osiguranika u momentu davanja ponude, pol, bonus, malus, zdravstveno stanje osiguranika, odnosno tablice bolesti i tablice smrtnosti, premija dodatnog zdravstvenog osiguranja jednog davaoca osiguranja mora da bude jednaka za sve osiguranike tog dodatnog zdravstvenog osiguranja koji imaju isti stepen rizika.
Davalac osiguranja u okviru dodatnog zdravstvenog osiguranja dužan je da za osiguranika zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga pokrije u celini iznos troškova koji su nastali ostvarivanjem prava iz dodatnog zdravstvenog osiguranja, odnosno da pokrije deo tih troškova u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana davalac osiguranja može ugovoriti sa osiguranikom, odnosno drugim ugovaračem da se iznos plaćanja troškova iz stava 1. ovog člana isplaćuje osiguraniku na račun, u roku od 14 dana od dana podnošenja zahteva osiguranika davaocu osiguranja, a što se unosi u ugovor i polisu osiguranja.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga sa kojima je Republički zavod zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu zaključiti ugovor sa davaocem osiguranja o pružanju zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena dodatnim zdravstvenim osiguranjem za one kapacitete za koje nije zaključen ugovor sa Republičkim zavodom, odnosno za višak kapaciteta u pogledu kadra, prostora i opreme.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga koji su zaključili ugovor iz stava 1. ovog člana sa davaocem osiguranja, zdravstvenu zaštitu obuhvaćenu dodatnim zdravstvenim osiguranjem mogu da pružaju isključivo van ugovorenog radnog vremena sa Republičkim zavodom, odnosno na način kojim se ne ugrožava pružanje zdravstvenih usluga na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga, donosi odluku o zaključivanju ugovora sa davaocem osiguranja o pružanju zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena dodatnim zdravstvenim osiguranjem.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga dužni su da osiguranicima koji su uključeni u dodatno zdravstveno osiguranje pruže zdravstvene usluge bez plaćanja troškova ostvarivanja zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena dodatnim zdravstvenim osiguranjem, odnosno bez plaćanja dela tih troškova u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja, osim u slučaju iz člana 41. stav 2. ove uredbe.
Privatno zdravstveno osiguranje
Davalac osiguranja dužan je da privatno zdravstveno osiguranje organizuje i sprovodi kao dugoročno osiguranje u skladu sa ovom uredbom.
Privatno zdravstveno osiguranje može se ugovoriti na period kraći od 12 meseci.
Davalac osiguranja dužan je da zaključi ugovor o privatnom zdravstvenom osiguranju sa licem, odnosno za lice za koje ugovarač iskaže jasnu nameru da sa tim davaocem osiguranja zaključi ugovor o privatnom zdravstvenom osiguranju, pod uslovima propisanim ovom uredbom.
Uzimajući u obzir rizik kome je izložen osiguranik, odnosno uzimajući u obzir godine života osiguranika u momentu davanja ponude, pol, bonus, malus, zdravstveno stanje osiguranika, odnosno tablice bolesti i tablice smrtnosti, premija privatnog zdravstvenog osiguranja jednog davaoca osiguranja mora da bude jednaka za sve osiguranike tog privatnog zdravstvenog osiguranja koji imaju isti stepen rizika.
Davalac osiguranja u okviru privatnog zdravstvenog osiguranja dužan je da za osiguranika zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga pokrije u celini iznos troškova koji su nastali ostvarivanjem prava iz privatnog zdravstvenog osiguranja, odnosno deo tih troškova u skladu sa ugovorom o osiguranju, odnosno polisom osiguranja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana davalac osiguranja može ugovoriti sa osiguranikom, odnosno drugim ugovaračem da se iznos plaćanja troškova iz stava 1. ovog člana isplaćuje osiguraniku na račun, u roku od 14 dana od dana podnošenja zahteva osiguranika davaocu osiguranja, a što se unosi u ugovor o osiguranju i polisu osiguranja.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga sa kojima je Republički zavod zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu zaključiti ugovor sa davaocem osiguranja o pružanju zdravstvenih usluga koje su obuhvaćene privatnim zdravstvenim osiguranjem za one kapacitete za koje nije zaključen ugovor sa Republičkim zavodom, odnosno za višak kapaciteta u pogledu kadra, prostora i opreme.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga koji su zaključili ugovor iz stava 1. ovog člana sa davaocem osiguranja, zdravstvenu zaštitu obuhvaćenu privatnim zdravstvenim osiguranjem mogu da pružaju isključivo van ugovorenog radnog vremena sa Republičkim zavodom, odnosno na način kojim se ne ugrožava pružanje zdravstvenih usluga na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga, donosi odluku o zaključivanju ugovora sa davaocem osiguranja o pružanju zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena privatnim zdravstvenim osiguranjem.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga dužni su da osiguranicima koji su uključeni u privatno zdravstveno osiguranje pruže zdravstvenu zaštitu bez plaćanja troškova ostvarivanja zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena privatnim zdravstvenim osiguranjem, odnosno bez plaćanja dela tih troškova u skladu sa ugovorom o osiguranju, odnosno polisom osiguranja, osim u slučaju iz člana 48. stav 2. ove uredbe.
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj davalac osiguranja ako:
1) počne da obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja bez pozitivnog mišljenja Ministarstva o ispunjenosti uslova za organizovanje i obavljanje određene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (član 10);
2) ne zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa svim licima, odnosno za sva lica za koja ugovarač iskaže jasnu nameru da sa tim davaocem osiguranja zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, pod uslovima propisanim ovom uredbom, bez obzira na rizik kome je osiguranik izložen, odnosno bez obzira na godine života, pol i zdravstveno stanje osiguranika (član 12);
3) prilikom zaključenja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju traži genetske podatke, odnosno rezultate genetskih testova za određene nasledne bolesti lica koje iskaže jasnu nameru da želi sa tim davaocem osiguranja da zaključi ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju (član 13);
4) raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju pre isteka roka na koji je ugovor zaključen (član 14. stav 1);
5) za sve osiguranike, u skladu sa ovom uredbom, ne obezbedi isti obim, sadržaj i standard za ostvarivanje prava i obaveza u okviru pojedinačnih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi (član 20);
6) na propisan način, osiguraniku ne izda ispravu kojom se ostvaruju prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (član 22. stav 1);
7) poveća visinu premije zdravstvenog osiguranja u periodu za koji je zaključen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju u skladu sa ovom uredbom (član 23. stav 3);
8) ne zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom, odnosno drugim davaocem zdravstvenih usluga za pružanje zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem (član 26. stav 1);
9) osiguraniku dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne obezbedi ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga (član 27. stav 2);
10) osiguraniku blagovremeno ne da sve informacije, kao i potrebnu dokumentaciju, odnosno izvode iz dokumentacije koju davalac osiguranja vodi, a koji se odnose na sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i koje su od značaja za ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao i informacije kod kojih zdravstvenih ustanova, privatne prakse, odnosno drugih davalaca zdravstvenih usluga može da ostvari prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osim informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa zakonom, odnosno ako te informacije ne daje bez plaćanja naknade, odnosno ako na zahtev Ministarstva ne dostavi, odnosno ne da na uvid sve tražene informacije i podatke u vezi sa sprovođenjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno izveštaje i podatke o sprovođenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (član 28);
11) utvrdi svojstvo osiguranika u paralelnom i dodatnom zdravstvenom osiguranju licu koje nema svojstvo osiguranog lica u obaveznom zdravstvenom osiguranju (član 31);
12) ne utvrdi visinu premije paralelnog, dodatnog i privatnog zdravstvenog osiguranja na propisan način (čl. 34, 40. i 47);
13) ne pokrije iznos troškova koji su nastali ostvarivanjem prava iz paralelnog, dodatnog i privatnog zdravstvenog osiguranja, na propisan način (čl. 35, 41. i 48).
Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.
Ako se izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana nanese materijalna šteta osiguraniku, odnosno ugovaraču, odnosno zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga, može se izreći zaštitna mera - zabrana vršenja delatnosti pravnom licu, odnosno zabrana vršenja određenih poslova odgovornom licu u pravnom licu u skladu sa zakonom.
Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova, odnosno drugi davalac zdravstvenih usluga, ako:
1) ne dostavi Ministarstvu potpisanu kopiju ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju na uvid, odnosno ako se zdravstvene usluge iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja pružaju van dopunskog rada zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona (član 26. st. 5. i 6);
2) zaključe ugovor sa davaocem osiguranja o pružanju zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena paralelnim, odnosno dodatnim, odnosno privatnim zdravstvenim osiguranjem za one kapacitete za koje je zaključen ugovor sa Republički zavodom za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u pogledu kadra, prostora i opreme, odnosno ako tu zdravstvenu zaštitu ne pružaju isključivo van ugovorenog radnog vremena sa Republičkim zavodom, odnosno na način koji ne ugrožava pružanje zdravstvenih usluga na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (čl. 36, 42. i 49);
3) osiguranicima koji su uključeni u paralelno, odnosno dodatno, odnosno privatno zdravstveno osiguranje ne pružaju zdravstvene usluge uz plaćanje troškova ostvarivanja zdravstvene zaštite koja je obuhvaćena tim osiguranjem, odnosno uz plaćanje dela tih troškova u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja (čl. 38, 44. i 51).
Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik.
Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.
Osiguravajuće društvo koje organizuje i sprovodi dobrovoljno zdravstveno osiguranje na dan stupanja na snagu ove uredbe uskladiće organizovanje i sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sa odredbama ove uredbe, najkasnije do 30. juna 2009. godine.
Ugovori o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju zaključeni do dana stupanja na snagu ove uredbe, odnosno polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja izdate do dana stupanja na snagu ove uredbe, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, ostaju na snazi do roka važenja polise osiguranja, a najkasnije do 30. juna 2009. godine.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".