UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE KOJOM SE DOPUNJUJE VARŠAVSKA KONVENCIJA O RATIFIKACIJI ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ KOJI OBAVLJA LICE KOJE NIJE UGOVORNI PREVOZILAC("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/78) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija kojom se dopunjuje Varšavska konvencija za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji obavlja lice koje nije ugovorni prevozilac, usvojena 18. septembra 1961. godine u Gvadalahari, u originalu na francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
KOJOM SE DOPUNJUJE VARŠAVSKA KONVENCIJA ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ KOJI OBAVLJA LICE KOJE NIJE UGOVORNI PREVOZILAC
Države potpisnice ove konvencije,
Smatrajući da Varšavska konvencija ne sadrži posebne odredbe koje se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji vrši lice koje nije strana u ugovoru o prevozu,
Smatrajući da je prema tome poželjno doneti pravila koja će se primenjivati u takvom slučaju,
Sporazumele su se o sledećem:
Za potrebe ove konvencije:
a) "Varšavska konvencija" označava ili konvenciju za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisanu u Varšavi 12. oktobra 1929. godine, ili Varšavsku konvenciju izmenjenu u Hagu 1955. godine, prema tome da li je prevoz koji se obavlja na osnovu ugovora spomenutog u tački b) regulisan ovom prvom ili drugom konvencijom,
b) "ugovorni prevozilac" označava lice koje je strana u ugovoru o prevozu koji je regulisan Varšavskom konvencijom i zaključen sa putnikom ili pošiljaocem, ili sa licem koje radi za račun putnika ili pošiljaoca,
c) "prevozilac" označava lice koje nije ugovorni prevozilac i koje, na osnovu ovlašćenja dobijenog od ugovornog prevozioca, vrši celokupan prevoz ili deo prevoza predviđenog u tački b), ali koje u odnosu na taj deo nije sukcesivni prevozilac u smislu Varšavske konvencije. Ukoliko nema dokaza za suprotno, smatra se da je to ovlašćenje dato.
Ako strani prevozilac obavlja celokupan prevoz ili deo prevoza koji je prema ugovoru predviđenom u članu I, tačka b) regulisan Varšavskom konvencijom, i ugovorni prevozilac i stvarni prevozilac podleže, osim ako je to drugačije regulisano ovom konvencijom, pravilima Varšavske konvencije - prvi za sav prevoz predviđen ugovorom, a drugi samo za prevoz koji on obavlja.
1. Postupci i propusti stvarnog prevozioca ili njegovih agenata u obavljanju njihove delatnosti, u pogledu prevoza koji je obavio stvarni prevozilac, smatraju se postupcima i propustima i ugovornog prevozioca.
2. Postupci i propusti ugovornog prevozioca ili njegovih agenata u obavljanju njihove delatnosti, u pogledu prevoza koji je obavio stvarni prevozilac, smatraju se postupcima i propustima i stvarnog prevozioca. Međutim, stvarni prevozilac ni zbog jednog od tih postupka ili propusta ne može snositi veću odgovornost od one koja je predviđena u članu 22. Varšavske konvencije. Ukoliko stvarni prevozilac sam ne prihvati te obaveze, u odnosu na njega neće važiti ni bilo kakav specijalni sporazum na osnovu koga ugovorni prevozilac preuzima obaveze koje nisu predviđene u Varšavskoj konvenciji, ni bilo kakvo odricanje od prava predviđenih u spomenutoj konvenciji, kao ni bilo kakva izjava pošiljaoca o zainteresovanosti za isporuku pošiljke, predviđene u članu 22. spomenute konvencije.
Nalozi ili prigovori koji se u smislu Varšavske konvencije upućuju prevoziocu imaju isto dejstvo bilo da su upućeni ugovorom bilo stvarnom prevoziocu. Međutim, nalozi iz člana 12. Varšavske konvencije važe samo ako su upućeni ugovornom prevoziocu.
U pogledu prevoza koji obavlja stvarni prevozilac, svaki agent tog prevozioca ili ugovornog prevozioca, ukoliko dokaže da je posao obavljao u okviru svoje delatnosti, može se koristiti ograničenjem odgovornosti koje se na osnovu ove konvencije primenjuje na prevozioca čiji je on agent, osim ako se dokaže da je postupao na takav način da se ograničenje odgovornosti prema Varšavskoj konvenciji ne može primeniti.
U pogledu prevoza koji obavlja stvarni prevozilac, ukupan iznos naknade štete koji se može dobiti od tog prevozioca, od ugovornog prevozioca i od njegovih agenata kada su posao obavljali u okviru svoje delatnosti, ne može preći najveću naknadu koja u smislu ove konvencije može biti stavljena na teret bilo ugovornog bilo stvarnog prevozioca, uz rezervu da se ni jedno lice spomenuto u ovom članu ne može smatrati iznad granice koja se na njega primenjuje.
U vezi s prevozom koji je obavio stvarni prevozilac može se podići tužba za naknadu štete, prema nahođenju tužioca, ili protiv stvarnog prevozioca ili protiv ugovornog prevozioca ili pak protiv obojice, zajedno ili posebno. Ako se tužba podigne samo protiv jednog od ovih prevozilaca, taj ima pravo da traži od drugog prevozioca da učestvuje u postupku pred nadležnim sudom, s tim što su dejstva takvog učešća i postupak u vezi s tim regulisani zakonom spomenutog suda.
Svaka tužba za naknadu štete, predviđene u članu VII ove konvencije, podnosi se, prema nahođenju tužioca, bilo jednom od sudova pred kojim se u skladu sa članom 28. Varšavske konvencije može podići tužba protiv ugovornog prevozioca, ili sudu u mestu prebivališta stvarnog prevozioca, ili u njegovom glavnom poslovnom sedištu.
1. Svaka klauzula kojoj je cilj da oslobodi ugovornog ili stvarnog prevozioca odgovornosti koju ima u smislu ove konvencije, ili da utvrdi nižu granicu od one utvrđene u ovoj konvenciji, ništava je i bez dejstva, ali ništavost te klauzule ne povlači ništavost ugovora koji i dalje podleži odredbama ove konvencije.
2. U pogledu prevoza koji obavlja stvarni prevozilac, prethodni stav se ne odnosi na klauzule o gubitku ili oštećenju do kojih je došlo ili zbog same prirode ili zbog posebnog nedostatka prevezene robe.
3. Ništave su sve klauzule ugovora o prevozu i svi posebni sporazumi zaključeni pre oštećenja, po kojima bi strane odstupile od pravila ove konvencije bilo određivanjem zakona koji će se primenjivati, bilo izmenom pravila o nadležnosti. Međutim, za prevoz robe dozvoljene su klauzule o arbitraži, u granicama ove konvencije, kada arbitraža treba da se obavi u mestu nadležnosti sudova predviđenih u članu VIII.
Pod rezervom odredbe člana VII, nijedna odredba ove konvencije se ne može tumačiti tako da se njome umanjuju prava i obaveze koje ta dva prevozioca imaju jedan prema drugom.
Do dana stupanja na snagu pod uslovima predviđenim u članu XIII, ova konvencija je otvorena za potpisivanje svakoj državi koja na taj dan bude članica Organizacije ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove.
1. Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica.
2. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod Vlade Sjedinjenih Država Meksika.
1. Kada pet država potpisnica deponuje ratifikacione instrumente, Konvencija stupa na snagu između tih država devedesetog dana od datuma deponovanja petog ratifikacionog instrumenta. U odnosu na svaku državu koja posle toga ratifikuje Konvenciju, ona stupa na snagu devedesetog dana od datuma deponovanja ratifikacionog instrumenta.
2. Čim ova konvencija stupi na snagu, Vlada Sjedinjenih Država Meksika će je registrovati kod Organizacije ujedinjenih nacija i Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
1. Posle stupanja na snagu, Konvencija će biti otvorena za pristupanje svakoj državi članici Organizacije ujedinjenih nacija ili članici neke specijalizovane ustanove.
2. Pristupanje se obavlja deponovanjem instrumenata o pristupanju kod Vlade Sjedinjenih Država Meksika i ono će imati dejstvo počev od devedesetog dana od datuma deponovanja.
1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju putem saopštenja upućenog Vladi Sjedinjenih Država Meksika.
2. Otkaz stupa na snagu šest meseci od dana kada Vlada Sjedinjenih Država Meksika primi takvo saopštenje.
1. Prilikom ratifikacije ove konvencije, ili pristupanja Konvenciji ili kasnije, svaka država ugovornica može izjaviti, putem saopštenja upućenog Vladi Sjedinjenih Država Meksika, da će se ova konvencija primenjivati i na bilo koju od teritorija koje ta država zastupa u međunarodnim odnosima.
2. Devedeset dana od datuma kad Vlada Sjedinjenih Država Meksika primi takvo saopštenje, ova konvencija će se primenjivati na teritorijama spomenutim u tom saopštenju.
3. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju, u skladu sa odredbama člana XV, za bilo koju posebno ili za sve teritorije koje ona zastupa u međunarodnim odnosima.
Na ovu konvenciju nije dopuštena nikakva rezerva.
Vlada Sjedinjenih Država Meksika će obavestiti Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva i sve države članice Organizacije ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove o:
a) svakom potpisivanju ove konvencije i datumu tog potpisivanja,
b) deponovanju svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju i datumu tog deponovanja,
c) datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu s prvim stavom člana XIII,
d) prijemu svakog saopštenja o otkazivanju i datumu prijema,
e) prijemu svake izjave ili saopštenja datog u skladu s članom XVI i datumu prijema.
Sačinjeno u Gvadalahari, osamnaestog dana septembra hiljadu devetsto šezdeset i prve godine, u tri autentična teksta, sastavljena na francuskom, engleskom i španskom jeziku. U slučaju neslaganja, merodavan je tekst na francuskom jeziku, na kome je sačinjena Varšavska konvencija od 12. oktobra 1929. godine. Vlada Sjedinjenih Država Meksika sačiniće zvaničan prevod teksta Konvencije na ruski jezik.
Konvencija će biti deponovana kod Vlade Sjedinjenih Država Meksika, gde će, u skladu s odredbama člana XI, biti otvorena za potpisivanje. Vlada Meksika će propisno overene primerke ove konvencije dostaviti Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva i svim državama članicama Organizacije ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".