UREDBAO RATIFIKACIJI ZAVRŠNOG AKTA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE VAZDUHOPLOVNOG PRIVATNOG PRAVA I PROTOKOLA O IZMENI KONVENCIJE ZA UNIFIKACIJU IZVESNIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI TRANSPORT("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 6/59) |
ČLAN 1
Ratifikuju se Završni akt Međunarodne konferencije vazduhoplovnog privatnog prava, održane pod okriljem Organizacije za međunarodnu civilnu avijaciju i Protokol o izmeni Konvencije od 12. oktobra 1929. godine za unifikaciju izvesnih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni transport, potpisani 28. septembra 1955. godine u Hagu, koji u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glase:
ZAVRŠNI AKT
MEĐUNARODNE KONFERENCIJE VAZDUHOPLOVNOG PRIVATNOG PRAVA ODRŽANE, POD OKRILJEM ORGANIZACIJE ZA MEĐUNARODNU CIVILNU AVIJACIJU, U HAGU, SEPTEMBRA 1955. GODINE
Delegati na Međunarodnoj konferenciji vazdušnog privatnog prava održanoj pod okriljem Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo sastali su se u Hagu, na poziv Vlade Holandije, od 6. do 28. septembra 1955. godine, da bi proučili Nacrt protokola koji je pripremio Pravni komitet Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo o izmeni Konvencije za unifikaciju nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni transport potpisane u Varšavi 12. oktobra 1929. godine.
Delegacije na Konferenciji bile su sastavljene kako sledi: (slede imena država i njihovih delegata, zatim proceduralni sastav Konferencije).
I
Posle savetovanja gore imenovani delegati su redigovali tekst Protokola o izmeni Konvencije za unifikaciju nekih pravila o međunarodnom vazdušnom transportu potpisane u Varšavi 12. oktobra 1929. godine. Taj protokol je danas u Hagu otvoren za potpisivanje i ostaće otvoren do dana njegovog stupanja na snagu.
II
Konferencija je, osim toga, donela sledeće rezolucije i preporuke:
A
Konferencija,
smatrajući da ništa po Varšavskoj konvenciji, koja je sada na snazi, ne ometa ustanovljenje sprovodnice za vazduhoplovni transport koja se može preneti, izjavljuje da je član IX Protokola o izmeni Varšavske konvencije unet samo radi jasnoće.
B
Konferencija,
znajući da nacionalno zakonodavstvo nekih država ustanovljuje sistem garantovanja plaćanja obeštećenja u slučajevima kad je odgovoran vazdušni transporter, i
uzimajući u obzir da su, na sastancima Pravnog komiteta Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo na kojima je razmatrana revizija Varšavske konvencije, podneti predlozi s ciljem da se ustanovi garantovanje plaćanja obeštećenja uz podršku delegata više država koji su na taj način dokazali svoju želju da unificiraju vazdušno pravo u tom pogledu,
preporučuje Savetu Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo da stavi u zadatak Sekretarijatu i Pravnom komitetu
a) da prouče sistem garantovanja plaćanja obeštećenja u slučaju odgovornosti vazdušnog transportera, primenom Varšavske konvencije; i ako se smatra pogodnim,
b) da zatraže od država obaveštenja o odredbama nacionalnih zakonodavstava koje su usvojile takav sistem, kao i njihovo mišljenje o mogućnosti proširenja tog sistema na međunarodni vazdušni transport, bilo obaveznim osiguranjem, bilo garantijom koju bi dala banka, bilo deponovanjem u gotovom.
C
Konferencija,
uzimajući u obzir da ni Varšavska konvencija ni Protokol o izmeni te konvencije potpisan u Hagu 28. septembra 1955. godine ne rešavaju pitanje izvršenja presude donetih na osnovu ta dva teksta,
poziva Organizaciju za međunarodno civilno vazduhoplovstvo da prouči da li je potrebno uneti u Varšavsku konvenciju pravila o postupku u slučajevima koje reguliše Konvencija, a posebno pravila o izvršenju presuda.
D
Konferencija,
pošto je proučila izveštaj Potkomiteta Pravnog komiteta Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo o pitanju uzimanja u zakup i iznajmljivanja vazduhoplova,
smatrajući da je pitanje suviše složeno da bi moglo biti predmet odredaba koje bi se unele u Protokol o izmenama Varšavske konvencije,
znajući, međutim, da je to pitanje od velikog praktičnog značaja zbog proširenja Sporazuma o uzimanju pod zakup i iznajmljivanju, i da proučavanje tog pitanja treba da se nastavi,
preporučuje Organizaciji za međunarodno civilno vazduhoplovstvo da nastavi proučavanje tog pitanja.
E
Konferencija,
smatrajući da je jednoobrazno tumačenje Varšavske konvencije i Protokola o izmenama te konvencije, kao i drugih konvencija koje postoje o pitanju vazduhoplovnog privatnog prava, od prvostepenog značaja za unifikaciju vazduhoplovnog privatnog prava o kojoj je reč u tim konvencijama,
uzimajući u obzir s druge strane da međunarodni karakter situacije na koje se odnose te konvencije, naročito u pogledu raspodele iznosa koje neke od njih utvrđuju kao granicu odgovornosti, stvara ozbiljne probleme koji se ne mogu lako rešiti u nedostatku međunarodnih propisa,
uzimajući u obzir najzad da su problemi o kojima je reč tako složeni da će njihovo dublje proučavanje zahtevati dosta duge rokove,
preporučuje da međunarodne ustanove i organe koji su odgovorni za obradu međunarodnog vazduhoplovnog prava ili koji se za to interesuju preduzmu što je moguće pre proučavanje problema čije će rešenje olakšati jednoobrazno tumačenje konvencija iz međunarodnog vazduhoplovnog privatnog prava i međunarodno rešenje sporova koje izaziva primena tih konvencija.
U potvrdu čega su delegati potpisali ovaj završni akt.
Sačinjeno u Hagu, dvadeset osmog septembra hiljadu devet sto pedeset pete godine, u tri autentična teksta na francuskom, engleskom i španskom, a u dva primerka koji će ostati deponovani u arhivi Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo i čija će overena kopija biti predata Vladi Narodne Republike Poljske i drugim vladama predstavljenim na Konferenciji.
Slede potpisi delegata sledećih država:
Savezne Republike Nemačke,
Argentine,
Australije,
Belgije,
Brazilije,
Kolumbije,
Kostarike,
Egipta,
Španije,
SAD,
Francuske,
Grčke,
Narodne Republike Mađarske,
Indije,
Irske,
Izraela,
Italije,
Japana,
Laosa,
Libana,
Lihtenštajna,
Luksemburga,
Meksika,
Norveške,
Novog Zelanda,
Holandije,
Filipina,
Narodne Republike Poljske,
Portugalije,
Rumunske Narodne Republike,
Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske,
Salvadora,
Švedske,
Švajcarske,
Čehoslovačke Republike,
SSSR,
Venecuele,
Jugoslavije
PROTOKOL
O IZMENI KONVENCIJE ZA UNIFIKACIJU IZVESNIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI TRANSPORT, POTPISANE 12. OKTOBRA 1929. GODINE U VARŠAVI
Vlade potpisnice
smatrajući da je poželjno izmeniti Konvenciju za unifikaciju izvesnih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni saobraćaj, potpisanu u Varšavi 12. oktobra 1929. godine,
sporazumele su se o sledećem:
IZMENE KONVENCIJE
U članu 1. Konvencije -
a) stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"2. Međunarodni transport u smislu ove konvencije smatra se svaki transport kod koga se, prema sporazumu stranaka, mesto polaska i mesto opredeljenja, bilo da je došlo bilo da nije došlo do prekida transporta ili pretovara, nalaze ili na teritoriji dveju Visokih strana ugovornica ili na teritoriji samo jedne Visoke strane ugovornice ako je predviđeno pristajanje na teritoriji neke druge države, makar ta država i ne bila Visoka strana ugovornica. Transport bez takvog pristajanja između dva mesta na teritoriji jedne iste Visoke strane ugovornice ne smatra se međunarodnim u smislu ove konvencije."
b) stav 3. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"3. Vazdušni transport koji neprekidno vrši više transportera smatra se jedinstvenom operacijom u smislu ove konvencije kada ga stranke smatraju jedinstvenom operacijom, bilo da je zaključen u formi jednog ugovora ili serije ugovora, i ne gubi svoj međunarodni karakter zbog činjenice da ugovor ili serija ugovora treba u celini da se izvrše na teritorij samo jedne države."
U članu 2. Konvencije -
stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"2. Ova konvencija se ne primenjuje na poštanska pisma i pakete."
U članu 3. Konvencije -
a) stav 1. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"1. Kod prevoza putnika mora se izdavati putnička karta, koja sadrži:
a) naznačenje mesta polaska i opredeljenja;
b) naznačenje jednog od pristaništa ako se mesta polaska i opredeljenja nalaze na teritoriji iste Visoke strane ugovornice i ukoliko je predviđeno jedno ili više pristajanja na teritoriji neke druge države;
c) napomenu kojom se naznačuje da se na prevoz putnika može primeniti Varšavska konvencija, koja u principu određuje odgovornost transportera za slučaj smrti ili telesne povrede, kao i za slučaj gubitka ili oštećenja prtljaga, ako se radi o putovanju preduzetom sa određenim krajnjim opredeljenjem ili pristajanjem u nekoj drugoj zemlji različitoj od zemlje polaska."
b) stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"2. Putnička karta potvrđuje, dok se suprotno ne dokaže, zaključenje i uslove pod kojima se ugovor o prevozu zaključuje. Nedostatak, neispravnosti ili gubitak putničke karte ne utiče ni na postojanje ni na važnost ugovora o transportu, koji se isto tako stavlja pod odredbe ove konvencije. Ipak, ako se, sa pristankom transportera, putnik ukrca bez izdate putničke karte, ili ako putnička karta ne sadrži napomenu propisanu u stavu 1 c) ovog člana, transporter nema prava da se koristi odredbama člana 22."
U članu 4. Konvencije -
a) brišu se st. 1, 2. i 3. i zamenjuju sledećom odredbom:
"1. Za transport primljenog prtljaga, mora se izdati prtljažnica, koja, ako nije kombinovana sa putničkom kartom shodno članu 3, stav 1, ili nije uključena u takvu kartu, mora da sadrži:
a) naznačenje mesta polaska i opredeljenja;
b) naznačenje jednog od pristaništa ako se mesta polaska i opredeljenja nalaze na teritoriji iste Visoke strane ugovornice i ukoliko je predviđeno jedno ili više pristajanja na teritoriji neke druge države;
c) napomenu kojom se naznačuje da se na transport prtljaga može primeniti Varšavska konvencija, koja u principu određuje odgovornost transportera za slučaj gubitka ili oštećenja prtljaga, ako se radi o transportu sa određenim krajnjim opredeljenjem ili pristajanjem u nekoj zemlji različitoj od zemlje polaska."
b) stav 4. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"2. Prtljažnica potvrđuje, dok se suprotno ne dokaže, prijem prtljaga i uslove pod kojima se zaključuje ugovor o transportu. Nedostatak, neispravnost ili gubitak prtljažnice ne utiče ni na postojanje ni na važnost ugovora o transportu koji se isto tako stavlja pod odredbe ove konvencije. Ipak, ako transporter pristane da primi prtljag na čuvanje bez izdate prtljažnice ili ako u slučaju da prtljažnica nije kombinovana sa putničkom kartom shodno članu 3, stav 1. c), ili nije uključena u takvu kartu, ista ne sadrži napomenu propisanu u stavu 1. c) ovog člana, transporter nema prava da se koristi odredbama člana 22, stav 2."
U članu 6. Konvencije -
stav 3. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"3. Potpis transportera mora da se stavi pre utovara robe na vazduhoplov."
Član 8. Konvencija se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"Tovarni list za vazdušni transport mora da sadrži:
a) naznačenje mesta polaska i opredeljenja;
b) naznačenje jednog od pristaništa ako se mesta polaska i opredeljenja nalaze na teritoriji iste Visoke strane ugovornice i ukoliko je predviđeno jedno ili više pristajanja na teritoriji neke druge države;
c) napomenu kojom se ekspeditorima naznačuje da se na transport može primeniti Varšavska konvencija, koja u principu određuje odgovornost transportera za slučaj gubitka ili oštećenja robe, ako se radi o transportu sa određenim krajnjim opredeljenjem ili pristajanjem u nekoj zemlji različitoj od zemlje polaska."
Član 9. Konvencije se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"Ako se sa pristankom transportera roba utovari na vazduhoplov bez izdatog tovarnog lista za vazdušni transport, ili ako isti ne sadrži napomenu propisanu u članu 8, stav c), transporter nema pravo da se koristi odredbama člana 22, stav 2."
U članu 10. Konvencije -
stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
"Ekspeditor snosi odgovornost za svaku štetu, koju pretrpi transporter ili svako drugo lice prema kome je odgovornost istoga angažovana, a koja nastupa zbog njegovih nepropisnih, netačnih ili nepotpunih obaveštenja i izjava."
U članu 15. Konvencije -
dodaje se sledeći stav:
"3. Ova konvencija ne sprečava niukoliko izdavanje prenosivog tovarnog lista za vazdušni transport."
Stav 2. člana 20. Konvencije briše se.
Član 22. Konvencije briše se i zamenjuje sledećim odredbama:
"Član 22
1. Kod prevoza putnika odgovornost transportera po svakom putniku utvrđuje se na sumu od dve stotine i pedeset hiljada franaka. U slučaju kada, prema zakonodavstvu zemlje nadležnog suda, naknada može da bude određena u obliku rente, glavnica rente ne može da prevaziđe ovu granicu. Ipak putnik može da utvrdi višu granicu odgovornosti na osnovu specijalnog sporazuma sa transporterom.
2. a) Kod prevoza primljenog prtljaga i robe odgovornost transportera se utvrđuje na sumu od dve stotine i pedeset franaka za kilogram, ukoliko putnik ili ekspeditor ne podnesu u momentu predavanja denjka posebnu izjavu o vrednosti u kom slučaju plaćaju eventualnu dopunsku taksu. U tom slučaju transporter je dužan da plati sumu koja ne premašuje prijavljenu sumu, ukoliko ne dokaže da je ista veća od stvarne vrednosti u vreme predaje.
b) U slučaju gubitka, oštećenja ili odocnjenja transporta dela prtljaga ili robe, ili svakog predmeta koji isti sadrže, za određivanje odgovornosti transportera uzima se u obzir samo ukupna težina denjkova o kojima se radi. Ipak, kada gubitak, oštećenja ili odocnjenja transporta dela prtljaga ili robe ili nekog predmeta koji isti sadrže, utiče na vrednost drugih denjkova obuhvaćenih tom prtljažnicom ili istim tovarnim listom za vazdušni transport, za utvrđivanje odgovornosti uzima se u obzir ukupna težina denjkova.
3. Za predmete o kojima se stara sam putnik, odgovornost transportera se utvrđuje na sumu od pet hiljada franaka po putniku.
4. Granice određene u ovom članu ne mogu sprečiti sud da, saglasno svom zakonodavstvu, prizna pored toga i sumu kojom se potpuno ili delimično pokrivaju troškovi sudskog postupka, koje zahteva tužilac. Prethodna odredba se ne primenjuje u slučaju kada visina odobrene naknade, ne obuhvatajući troškove sudskog postupka, ne prevazilazi sumu koju je transporter pismeno ponudio tužiocu u roku od šest meseci od momenta prouzrokovanja štete ili pre pokretanja spora, ako je isto učinjeno posle ovog roka.
5. Kao sume iskazane u francima u ovom članu smatraju se one koje se odnose na novčanu jedinicu koja sadrži šesdeset i pet i po miligrama zlata finoće devet stotina hiljaditih. Ove sume se u zaokrugljenim iznosima mogu pretvoriti u svaki nacionalni novac. Pretvaranjem ovih suma u nacionalni novac koji nije zlato vršiće se, u slučaju sudskog spora, prema vrednosti tog novca u odnosu na zlato u momentu suđenja."
U članu 23. Konvencije dosadašnja odredba postaje stav 1. i dodaje se sledeći stav 2:
"2. Stav 1. ovog člana ne primenjuje se na odredbe koje se odnose na gubitak ili oštećenje proistekle iz same prirode ili nedostataka same transportovane robe."
U članu 25. Konvencije -
stavovi 1. i 2. brišu se i zamenjuju sledećom odredbom:
"Granice odgovornosti predviđene u članu 22. ne primenjuju se ukoliko se dokaže da je oštećenje nastupilo zbog činjenja ili nečinjenja transportera ili njegovih podređenih, bilo sa namerom da se oštećenje prouzrokuje, bilo svesno grubom radnjom koja verovatno može da dovede do oštećenja, i ukoliko se u slučaju činjenja ili propuštanja činjenja od strane podređenih dokaže da su isti to radili u izvršenju svoje dužnosti."
Posle člana 25. Konvencije dodaje se sledeći član:
"Član 25 A
1. Ako se protiv transporterovog podređenog pokreće postupak povodom nekog oštećenja predviđenog ovom Konvencijom, ovaj može, ako dokaže da je postupao u okviru izvršenja svoje dužnosti, da se koristi granicama odgovornosti kojima se u smislu člana 22. može koristiti transporter.
2. Ukupni iznos naknade koja se u ovom slučaju može dobiti od transportera i njegovih podređenih ne može da prevaziđe pomenute granice.
3. Odredbe stava 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ukoliko se dokaže da je oštećenje nastupilo zbog činjenja ili nečinjenja podređenog, bilo sa namerom da se oštećenje prouzrokuje, bilo svesnom grubom radnjom koja verovatno može da dovede do oštećenja."
U članu 26. Konvencije -
stav 2. briše se i zamenjuje sledećom odredbom:
"2. U slučaju štete primalac mora da pošalje protest transporteru neposredno posle otkrivanja štete a najkasnije u roku od sedam dana za prtljag i četrnaest dana za robu od trenutka njihovog prijema. U slučaju odocnjenja, protest treba da se uputi najkasnije dvadeset i jedan dan od trenutka kad su mu prtljag ili roba predati na raspolaganje."
Član 34. Konvencije briše se i zamenjuje sledećom odredbom:
"Odredbe čl. 3. do 9. zaključno koje se odnose na transportne isprave ne primenjuju se na transport obavljen u izvanrednim okolnostima van normalnog vršenja radnji u vazdušnom transportu."
Posle člana 40. Konvencije dodaje se sledeći član:
"Član 40 A
1. Izraz Visoka strana ugovornica upotrebljen u članu 37. stav 2. i u članu 40. stav 1. znači država. U svim drugim slučajevima pod izrazom Visoka strana ugovornica usmerava se država čija je ratifikacija ili pristupanje konvenciji stupilo na snagu i čije otkazivanje nije stupilo na snagu.
2. Reč teritorija znači, u smislu ove Konvencije, ne samo teritoriju metropole neke države nego i sve teritorije koje ona predstavlja u spoljnim odnosima."
OBLAST PRIMENE IZMENJENE KONVENCIJE
Konvencija izmenjena ovim protokolom primenjuje se na međunarodni transport određen članom 1. Konvencije pod uslovom da se mesta polaska i opredeljenja nalaze bilo na teritoriji dveju država učesnica ovog protokola bilo na teritoriji samo jedne države učesnice u ovom protokolu ako je predviđeno pristajanje na teritoriji neke druge države.
ZAVRŠNE ODREDBE
Konvencija i protokol imaju se smatrati i tumačiti, između učesnica ovog protokola, kao jedinstven instrument i dobijaju naziv Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. godine.
Do datuma svog stupanja na snagu shodno odredbama člana XXII stav 1, ovaj protokol ostaje otvoren za potpis svake države koja bi ratifikovala Konvenciju ili bi joj pristupila, kao i svake države koja je prisustvovala Konferenciji na kojoj je protokol bio usvojen.
1. Ovaj protokol treba da bude ratifikovan od strane država potpisnica.
2. Ratifikacija ovog protokola od strane neke države koja nije pristupila Konvenciji povlači za sobom pristupanje Konvenciji izmenjenoj ovim protokolom.
3. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod Vlade Narodne Republike Poljske.
1. Čim trideset država potpisnica deponuju svoje ratifikacione instrumente ovog protokola, isti stupa na snagu između tih država devedesetog dana posle deponovanja tridesetog ratifikacionog instrumenta. Za svaku državu koja ga bude posle toga ratifikovala isti stupa na snagu devedesetog dana posle deponovanja njene ratifikacije.
2. Čim bude stupio na snagu, Vlada Narodne Republike Poljske registrovaće ovaj protokol kod Organizacije Ujedinjenih nacija.
1. Posle njegovog stupanja na snagu ovaj protokol biće otvoren za pristupanje svakoj državi koja nije potpisnica.
2. Pristupanje ovom protokolu od strane neke države koja nije učesnica Konvencije povlači za sobom pristupanje Konvenciji izmenjenoj ovim protokolom.
3. Pristupanje se vrši podnošenjem instrumenata pristupanja Vladi Narodne Republike Poljske i stupa na snagu devedesetog dana posle njegovog deponovanja.
1. Svaka učesnica ovog protokola može ga otkazati obaveštavajući Vladu Narodne Republike Poljske.
2. Otkazivanje stupa na snagu šest meseci posle datuma prijema obaveštenja o otkazivanju od Vlade Narodne Republike Poljske.
3. Otkazivanje Konvencije od strane jedne od učesnica ovog protokola u smislu člana 39. neće se između njih smatrati otkazivanjem Konvencije izmenjene ovim protokolom.
1. Ovaj protokol se ima primenjivati na svim teritorijama koje država učesnica protokola predstavlja u spoljnim odnosima, izuzimajući one teritorije za koje je data izjava shodno stavu 2. ovog člana.
2. Svaka država može, u momentu podnošenja svog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, izjaviti da se njeno usvajanje ovog protokola ne odnosi na jednu ili više teritorija koje ona predstavlja u spoljnim odnosima.
3. Svaka država može zatim obavestiti Vladu Narodne Republike Poljske da se ovaj protokol ima primenjivati na jednoj ili više teritorija, koje su bile predmet izjave predviđene u stavu 2. ovog člana. Ovo obaveštenje stupa na snagu devedesetog dana posle datuma njegovog prijema od strane ove vlade.
4. Svaka država učesnica ovog protokola može, shodno odredbama člana XXIV stav 1, otkazati ovaj protokol posebno za sve ili jednu bilo koju teritoriju koju predstavlja u spoljnim odnosima.
Na ovaj protokol se ne može učiniti nikakva rezerva. Ipak, država može u svakom momentu izjaviti, obaveštenjem Vladi Narodne Republike Poljske, da se Konvencija izmenjena ovim protokolom neće primenjivati na prevoz ljudi, na transport robe i prtljaga za vojne vlasti koji se vrši vazduhoplovima registrovanim u toj državi čiji je celokupni kapacitet rezervisan od strane tih vojnih vlasti ili za njihov račun.
Vlada Narodne Republike Poljske odmah će obaveštavati vlade svih država potpisnica Konvencije ili ovog protokola, svih država učesnica Konvencije ili ovog protokola i svih država članica Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva ili Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, o:
a) svakom potpisivanju i datumu potpisivanja ovog protokola;
b) deponovanju i datumu deponovanja svakog instrumenta ratifikacije ili pristupanja ovom protokolu;
c) datumu kada ovaj protokol stupa na snagu shodno stavu 1. člana XXII;
d) prijemu i datumu prijema svakog obaveštenja o otkazivanju;
e) prijemu i datumu prijema obaveštenja učinjenog shodno članu XXV i
f) prijemu i datumu prijema svakog obaveštenja učinjenog shodno članu XXVI.
U potvrdu čega su dole potpisani punomoćnici, propisano ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Rađeno u Hagu, dvadeset osmog septembra hiljadu devet stotina pedeset i pete godine u tri verodostojna teksta na francuskom, engleskom i španskom jeziku. U slučaju neslaganja važiće francuski tekst, na kome je Konvencija bila sastavljena.
Ovaj protokol biće deponovan kod Vlade Narodne Republike Poljske, kod koje će, shodno odredbama člana XX, ostati otvoren za potpisivanje, a ista vlada će poslati njegove autentične prepise vladama svih država potpisnica Konvencije ili ovog protokola, svih država učesnica Konvencije ili ovog protokola i svih država članica Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva ili Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
Slede potpisi država potpisnica:
Savezna Republika Nemačka,
Belgija,
Brazilija,
Egipat,
Francuska,
Grčka,
Narodna Republika Mađarska,
Irska,
Izrael (ad referendum),
Laos,
Lihtenštajn,
Luksemburg,
Meksiko,
Norveška,
Holandija,
Filipini,
Narodna Republika Poljska,
Portugalija (ad referendum),
Rumunska Narodna Republika,
Salvador,
Švedska,
Švajcarska,
Republika Čehoslovačka,
Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika,
Venecuela
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".