ODLUKAO DRŽANJU DOMAĆIH ŽIVOTINJA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 8/95, 9a/95 - ispr., 4/2001, 12/2005, 20/2005, 16/2007 i 35/2008) |
Ovom Odlukom propisuju se bliži uslovi za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Kragujevca.
Domaćim životinjama u smislu ove odluke, smatraju se: kopitari, papkari, pernata živina, kunići, psi i mačke, golubovi i pčele.
Kopitari, papkari, pernata živina i kunići ne mogu se držati u sledećim mesnim zajednicama na teritoriji grada Kragujevca: "Centar grada", "Bubanj", "Prvi maj", "Filip Kljajić", "Pivara", "Lepenica", "Palilule", "Stara radnička kolonija", "Erdoglija", "Bagremar", "21. oktobar", "Vašarište", "Sušica", "Aerodrom" i "Denino brdo".
Kopitari, papkari i kunići ne mogu se držati, osim mesnih zajednica iz stava 1. ovog člana, ni u mesnim zajednicama: "Bresnica III", "Vinogradi", "Stanovo", "Veliko polje", "Uglješnica", "Šumarice" i "Ilićevo".
Pernata živina može se držati u sledećim mesnim zajednicama: "Bresnica III", "Vinogradi", "Stanovo", "Veliko polje", "Uglješnica", "Šumarice" i "Ilićevo".
Na teritoriji grada Kragujevca, izvan mesnih zajednica iz stava 1, 2. i 3. ovog člana mogu se držati sve vrste domaćih životinja u skladu sa odredbama zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja.
Na teritoriji grada Kragujevca mogu se, u skladu sa odredbama ove Odluke, držati:
- psi i mačke u stanovima i dvorištima porodičnih stambenih zgrada;
- golubovi i pernata živina u porodičnim stambenim zgradama i u dvorištima porodičnih stambenih zgrada, u skladu sa članom 2. ove Odluke;
- pčele u dvorištima porodičnih stambenih zgrada.
Vlasnik ili držalac životinja iz člana 1. stav 2. ove Odluke dužan je da životinjama obezbedi odgovarajuće čuvanje i nadzor, negu, ishranu, higijenske uslove i lečenje, kao i da obezbedi da se držanjem životinja ne zagađuje okolina i ne uznemiravaju treća lica.
Pas rase pitbul terijer ne može se držati ni kretati na teritoriji grada Kragujevca.
Odredbe ove Odluke koje se odnose na broj i vrstu životinja koje se mogu držati, ne primenjuju se na pravna i fizička lica koja u vršenju svoje redovne delatnosti koriste životinje (službeni psi) i kojima je predmet poslovanja čuvanje ili uzgoj životinja.
Psi i mačke mogu se držati pod uslovima i na način da se ne uznemiravaju treća lica, obezbedi sigurnost i higijena.
Držalac psa ili mačke dužan je da se o ovim životinjama brine, da ih neguje, hrani i da im obezbedi potrebne sanitarne i higijenske uslove, kao i lečenje.
Držalac psa je dužan da izvrši upis i registraciju svog psa na način propisan zakonom.
U stanu se mogu držati dva psa i dve mačke.
Podmladak životinja iz stava 1. ovog člana može se držati u stanu najduže do 3 meseca starosti.
U stanu se mogu držati domaće životinje iz stava 1. i 2. ovog člana samo ako je pribavljena pismena saglasnost vlasnika ili korisnika stanova, kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova u višeporodičnoj zgradi, overena od strane Mesne zajednice na čijoj teritoriji vlasnik domaćih životinja ima stan u kome drži životinje.
U zajedničkom stanu psi i mačke se mogu držati samo ako postoji pismena saglasnost sustanara overena od strane predsednika Skupštine zgrade.
U dvorištu porodične stambene zgrade mogu se držati dva psa i dve mačke.
Podmladak životinja iz stava 1. ovog člana može se držati najduže do 3 meseca starosti.
Pas se mora držati u posebno ograđenom prostoru ili vezan na lancu tako da ne može ugroziti prolaznike i susede. Lanac ne može biti duži od 3 metra.
Na ulazu u dvorište mora biti na vidnom mestu istaknut natpis: "Čuvaj se psa".
U zajedničkom dvorištu mogu se držati dva psa i dve mačke, samo ako postoji pismena saglasnost korisnika zajedničkog dvorišta overena od strane Mesne zajednice na čijoj teritoriji se drže psi i mačke.
Držalac psa je dužan da psa izvodi na kratkom povodniku i sa zaštitnom korpom na njušci.
Izuzetno od prethodnog stava, psi malog rasta ili štenad do 3 meseca starosti mogu se izvoditi i bez zaštitne korpe na njušci.
U Velikom parku, u Spomen parku "Šumarice", u parku kod sportske hale "Jezero" i u parku u "Košutnjaku", psi se mogu izvoditi i kretati sa povodnikom i zaštitnom korpom na njušci na za to vidno obeleženim stazama.
U spomen parku "Šumarice", u parku kod sportske hale "Jezero" i u parku "Košutnjak" psi se mogu puštati da se slobodno kreću, sa zaštitnom korpom na njušci, samo na za to određenim i vidno obeleženim površinama.
Preduzeće kome je povereno održavanje zelenih površina u gradu, po pribavljenom mišljenju organa gradske uprave nadležnog za komunalne poslove i kinološkog društva, odrediće i vidno obeležiti staze i površine u parkovima u koje se psi mogu voditi, kretati i puštati na način propisan u stavu 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko pas prilikom izvođenja i kretanja zagadi javne površine, držalac je dužan da ih bez odlaganja očisti.
Ukoliko pas ili mačka, pri izvođenju iz stana, zagade zajedničko stepenište ili druge zajedničke prostorije, držalac je dužan da zagađenu površinu očisti i opere.
Ako pas ili mačka ozlede neko lice, držalac životinje dužan je da o tome obavesti organ uprave nadležan za poslove veterinarske inspekcije i da po nalogu tog organa privede životinju na pregled.
Držalac životinja dužan je, da odmah, a najkasnije od 24 časa, prijavi uginuće životinje organu uprave nadležnom za poslove veterinarske inspekcije radi utvrđivanja uzroka uginuća.
Držaoci pasa i mačaka dužni su da jedanput godišnje privedu ove životinje nadležnoj veterinarskoj službi na vakcinisanje, radi preduzimanja preventivnih mera, u cilju sprečavanja pojave zaraznih bolesti životinja.
Psi rase pitbul terijer, psi i mačke koji se drže u većem broju od propisanog odredbama čl. 7. i 9. ove Odluke, psi i mačke koji se zateknu van stana, odnosno dvorišta držaoca, kao i psi i mačke lutalice, smeštaju se u karantin, preko službe kojoj je povereno da na teritoriji Grada obavlja poslove hvatanja ovih životinja.
Uhvaćene životinje čuvaju se u karantinu 3 dana, a po rešenju organa uprave nadležnog za poslove veterinarske inspekcije i duže, ukoliko to veterinarsko-sanitarni razlozi zahtevaju.
Karantin mora imati dovoljno prostora za smeštaj životinja, mora se redovno održavati u čistom stanju i dezinfikovati.
U karantinu se životinje moraju redovno hraniti i pojiti.
Služba iz čl. 17. ove Odluke dužna je da uhvaćene životinje odmah obeleži markicama sa rednim brojevima, da životinje smesti u zajedničke kaveze prema područjima na kojima su uhvaćene i da vodi evidenciju o datumima i mestu hvatanja, o zdravstvenom stanju i konačnom postupku sa uhvaćenim životinjama.
Psi koji budu uhvaćeni van stana, odnosno dvorišta, a obeleženi su, smeštaju se u poseban objekat pod uslovima iz prethodnog člana ove Odluke.
Troškove hvatanja, prevoza, smeštaja, ishrane i nege pasa iz prethodnog člana snosi držalac životinja.
Služba iz čl. 17. ove Odluke, dužna je da o svakom uhvaćenom psu i mački, u roku od 24 časa obavesti organ uprave nadležan za poslove veterinarske inspekcije i organ gradske uprave nadležan za inspekcijski nadzor za zaštitu životne sredine i komunalni nadzor, a držaoca ovih životinja obavesti najkasnije u roku od 24 časa od dana njihovog hvatanja.
Nad psima i mačkama koji se stavljaju u karantin mora se izvršiti dezinsekcija prilikom prijema i otpuštanja iz karantina.
U karantin je dozvoljen pristup samo licima koja rade kod životinja i drugim licima po odobrenju organa uprave nadležnog za poslove veterinarske inspekcije.
Psi i mačke koji obole u karantinu moraju se smestiti i lečiti u posebnom objektu, osim ako su psi i mačke oboleli od zaraznih bolesti, u kom slučaju način lečenja određuje organ uprave nadležan za poslove veterinarske inspekcije.
Posle izdržanog karantina, ukoliko držalac pasa ili mačke ne preuzme životinju, psi i mačke mogu se ustupiti naučnoistraživačkim i drugim ustanovama ili prodati, odnosno uništiti savremenim metodama i na human način saglasno Pravilniku o uslovima i merama za humano hvatanje i uništavanje pasa lutalica ("Sl. gl. RS", br. 29/94).
U slučaju da psi i mačke uginu u karantinu, obavezno je utvrditi uzrok uginuća.
Leševi uginulih pasa i mačaka moraju se uništiti na neškodljiv način.
Golubovi se mogu držati u okviru porodičnih stambenih zgrada, u posebno za ovu namenu opredeljenim prostorijama, kao i dvorištima porodičnih stambenih zgrada, u posebno za ovu namenu izgrađenim objektima, pod uslovom da su golubovi redovno vakcinisani i da se njihovim držanjem ne zagađuje životna sredina.
Pernata živina može se držati u okviru porodičnih stambenih zgrada i dvorištima porodičnih stambenih zgrada, na način propisan u stavu 1. ovog člana.
Golubovi i pernata živina se mogu držati u stalnim ili privremenim objektima.
Za držanje više od 10 golubova i pernate živine moraju se izgraditi stalni objekti po odobrenju gradske uprave nadležne za poslove urbanizma i izgradnje, a uz prethodnu saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove veterinarstva - Uprave za veterinarstvo RS, a za držanje do 10 golubova i pernate živine mogu se izgraditi i privremeni objekti kao što je kavez od dasaka, žice ili sličnog materijala.
Podovi stalnih i privremenih objekata za držanje golubova i pernate živine moraju biti izgrađeni od nepropustivog materijala, sa nagibom prema zatvorenom kanalu za odvođenje nečistoće i vode u kanalizaciju i đubrište.
Stalni i privremeni objekti za držanje golubova i pernate živine moraju biti ograđeni, moraju se redovno čistiti, a svaka 3 meseca dezinfikovati.
U zajedničkom dvorištu porodične stambene zgrade golubovi i pernata živina mogu se držati samo ukoliko postoji pismena saglasnost korisnika zajedničkog dvorišta overena od strane Mesne zajednice na čijoj teritoriji se oni drže.
Pčelinjaci do 10 košnica mogu se držati u dvorištu porodične stambene zgrade, s tim što moraju biti udaljeni najmanje 10 metara od regulacione linije stambenih objekata, objekata za držanje životinja i objekata za snabdevanje vodom.
Pčelinjaci sa preko 10 košnica mogu se postavljati odnosno držati samo tako da su udaljeni najmanje 50 metara od javnih puteva i stambenih zgrada u susedstvu.
Pčelinjaci iz prethodnog stava, na paši, moraju imati vidno istaknuto ime i prezime i punu adresu držaoca pčela, a košnice moraju biti obeležene rednim brojem.
1. Uvođenje i puštanje pasa u parkove i druge zelene površine osim ako su određene za tu svrhu;
2. Držanje pasa koji lajanjem ili zavijanjem ometaju mir u stambenoj zgradi i susedstvu;
3. Držanje pasa i mačaka na balkonima, terasama, lođama, podrumima, zajedničkim prostorijama (tavanima, vešernicama i sl.) stambenih zgrada i u zajedničkim dvorištima suprotno čl. 10. ove Odluke;
4. Uvođenje pasa i mačaka u javne prostorije, trgovinske i ugostiteljske objekte, liftove stambenih i poslovnih zgrada, sredstva javnog saobraćaja, javna kupatilišta i šetališta ili na druga javna mesta na kojima se okuplja veliki broj građana;
5. Držanje golubova u stambenim zgradama;
6. Držanje golubova i pernate živine u zajedničkom dvorištu porodične stambene zgrade suprotno članu 23. ove Odluke;
7. Zlostavljanje životinja;
8. Organizovanje borbi životinja i učešće životinja u tim borbama;
9. Napuštanje životinja;
10. Ubijanje životinja, osim u slučajevima određenim odredbama ove Odluke;
11. Ostavljanje leševa uginulih životinja i njihovih delova;
12. Huškanje životinja na prolaznike ili jedne životinje na drugu;
13. Šišanje pasa u parkovima i drugim javnim površinama i pojenje istih na javnim česmama.
Nadzor nad primenom i sprovođenjem odredaba ove Odluke vrši gradska uprava nadležna za vršenje inspekcijskog nadzora.
U slučaju spora kod utvrđivanja vrste rase psa pitbul terijer, organ iz stava 1. ovog člana istu će utvrditi angažovanjem veštaka saveznog ili međunarodnog kinološkog sudije, sa položenim sudijskim ispitom za III FCI grupu.
U vršenju nadzora nad primenom i sprovođenjem odredaba ove Odluke, komunalni inspektor i inspektor za zaštitu životne sredine ovlašćeni su i dužni da utvrđuju da li se:
- domaće životinje drže na teritoriji grada Kragujevca na kome je zabranjeno njihovo držanje;
- domaće životinje, čije je držanje dozvoljeno, drže na način i pod uslovima propisanim ovom Odlukom;
- domaće životinje koje se smeštaju u karantin drže na način i pod uslovima propisanim ovom Odlukom;
- primenjuju mere zabrane predviđene ovom Odlukom.
U vršenju poslova iz st. 1. ovog člana komunalni inspektor i inspektor za zaštitu životne sredine dužni su da rešenjem:
1. Zabrane držanje domaćih životinja na teritoriji grada na kome je zabranjeno njihovo držanje;
2. Zabrane držanje domaćih životinja u većem broju od propisanog kao i u slučajevima iz čl. 8, 10, 23. i čl. 25. st. 1. tačka 2, 3, 5, 6, 7. i 8. ove Odluke;
3. Naredi otklanjanje nedostataka i nepravilnosti u pogledu uslova i načina držanja i zaštite životinja propisanih ovom Odlukom, u primernom roku.
Ukoliko držalac životinja ne postupi po rešenju iz st. 2. ovog člana, uklanjanje pasa i mačaka vršiće se preko službe kojoj je povereno da na teritoriji grada obavlja poslove hvatanja životinja.
Protiv rešenja komunalnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine držalac životinja može izjaviti žalbu Gradskom veću u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim se naređuje uklanjanje psa rase pitbul terijer.
Novčanom kaznom od 5.000-500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice, ako:
1. drži životinje protivno čl. 2. ove Odluke;
2. drži životinje suprotno članu 3a) ove Odluke;
3. ne postupi po rešenju komunalnog inspektora ili inspektora za zaštitu životne sredine iz čl. 27. stav 2. ove Odluke;
4. ometa ili onemogućava komunalnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine u vršenju inspekcijskog nadzora.
Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 250 - 25.000 dinara.
Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 2.500 - 250.000 dinara.
Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se fizičko lice u iznosu od 250 - 25.000 dinara.
Novčanom kaznom od 5.000 - 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice ako drži psa rase pitbul terijer (čl. 4. Odluke).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom u iznosu od 250 - 25.000 dinara.
Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, novčanom kaznom u iznosu od 2.500 - 250.000 dinara.
Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se fizičko lice, novčanom kaznom u iznosu od 250 - 25.000 dinara.
Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice ako:
1. Postupi protivno odredbama iz čl. 17. do 20. ove Odluke;
2. Ne obeleži staze i površine za izvođenje, kretanje i slobodno puštanje pasa (čl. 12).
Za prekršaj iz st. 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 250 do 25.000 dinara.
Novčanom kaznom od 250,00 do 25.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pojedinac ako:
1. Pse i mačke drži protivno uslovima iz čl. 6. st. 1. ove Odluke;
2. Ne izvrši upis pasa u registraciju (čl. 6. st. 3);
3. Drži pse i mačke suprotno članu 7. ove odluke;
4. Drži podmladak pasa i mačaka duže od 3 meseca starosti (čl. 7. st. 2);
5. U zajedničkom stanu i zajedničkom dvorištu porodične stambene zgrade pse i mačke drži bez pismene saglasnosti sustanara, odnosno korisnika zajedničkog dvorišta (čl. 8. i čl. 10);
6. U dvorištu porodične stambene zgrade drži psa protivno uslovima iz čl. 9. ove Odluke;
7. Izvodi psa bez kratkog povodnika, odnosno bez zaštitne korpe na njušci (čl. 11. st. 1);
8. Izvodi i pušta psa u parkove protivno odredbama čl. 12. ove Odluke;
9. Postupi protivno čl. 13. ove Odluke;
10. Ne postupi po odredbama čl. 14. i 15. ove Odluke;
11. Drži golubove i pernatu živinu protivno čl. 21. ove Odluke;
12. Drži golubove i pernatu živinu protivno čl. 22. ove Odluke;
13. U zajedničkom dvorištu porodične stambene zgrade drži golubove i pernatu živinu bez pismene saglasnosti korisnika zajedničkog dvorišta (čl. 23);
14. Drži pčele protivno čl. 24. ove Odluke;
15. Postupa protivno merama zabrane iz čl. 25. ove Odluke.
(Brisan)
Preduzeće iz čl. 12. st. 2. ove Odluke dužno je da izvrši obeležavanje staza za kretanje i zelenih površina za puštanje pasa u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove Odluke.
Odredbe čl. 17, 20. i čl. 27. st. 3. ove Odluke koja se odnosi na karantin i uklanjanje pasa i mačaka primenjivaće se po organizovanju službe iz čl. 17. ove Odluke.
Svi započeti predmeti u vezi držanja životinja na teritoriji grada Kragujevca pre stupanja na snagu ove Odluke biće rušeni po odredbama odluke o minimumu veterinarsko-sanitarnih i drugih uslova za držanje životinja na teritoriji grada Kragujevca ("Sl. list regiona Šumadije i Pomoravlja" br. 10/82, 20/85, 7/88 i "Sl. list grada Kragujevca, br. 5/94).
Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o minimumu veterinarsko-sanitarnih i drugih uslova za držanje životinja na teritoriji grada Kragujevca ("Sl. list regiona Šumadije i Pomoravlja", br. 10/82, 20/85, 7/88 i "Sl. list grada Kragujevca", br. 5/94).
Ova Odluka stupa na snagu 8. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Kragujevca
("Sl. list grada Kragujevca", br. 12/2005)
Član 6
Ovlašćuje se Odbor za organizaciju i normativna akta da utvrdi prečišćen tekst Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Kragujevca.
Član 7
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Kragujevca
("Sl. list grada Kragujevca", br. 35/2008)
Član 5
Ovlašćuje se Odbor za normativna akta da utvrdi prečišćen tekst Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Kragujevca.
Član 6
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".