KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG PREDUZEĆA "SLUŽBENI GLASNIK"("Sl. glasnik RS", br. 114/2008) |
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih i Javnog preduzeća "Službeni glasnik" (u daljem tekstu: poslodavac), postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, međusobni odnosi reprezentativnog sindikata i poslodavca i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada, koja nisu uređena ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o radu.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog kolektivnog ugovora kojima se uređuju elementi za utvrđivanje zarade ne primenjuju se na direktora.
Prava i obaveze direktora uređuju se posebnim ugovorom koji zaključuje direktor i Upravni odbor poslodavca.
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje direktor rešenjem ili zaposleni na koga je direktor pisanim putem preneo ovlašćenja, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se godišnjim programom poslovanja poslodavca za tekuću godinu, na koji Vlada daje saglasnost.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa novim zaposlenim donosi direktor.
Lice sa kojim se zasniva radni odnos za obavljanje određenih poslova mora ispunjavati uslove predviđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Direktor može odlučiti da izbor i prijem lica u radni odnos izvrši putem objavljivanja javnog oglasa.
Uslovi utvrđeni oglasom moraju biti identični uslovima utvrđenim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Izbor između prijavljenih kandidata vrši direktor.
Na osnovu izvršenog izbora, direktor zaključuje ugovor o radu sa izabranim kandidatom.
Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad, i to:
1) dva meseca za poslove za čije je obavljanje utvrđen do IV stepena stručne spreme;
2) četiri meseca za poslove za čije je obavljanje utvrđen V i VI stepen stručne spreme;
3) šest meseci za poslove za čije je obavljanje utvrđen VII stepen stručne spreme.
Ukoliko je ugovorom o radu ugovoren probni rad za zaposlenog, direktor je dužan da odredi lica koja će pratiti rad zaposlenog za vreme probnog rada i o tome podneti pisani izveštaj direktoru.
Lica iz stava 3. ovog člana moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao i zaposleni na probnom radu.
Radni odnos može da se zasnuje i sa nepunim radnim vremenom koje ne može biti kraće od tri sata dnevno, pod uslovom da su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđeni poslovi sa nepunim radnim vremenom.
Poslovi sa nepunim radnim vremenom, zbog organizacije i prirode posla, mogu da se utvrde, pod uslovom da postoji potreba za obavljanjem poslova u manjem obimu od punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi nepuno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Radni odnos sa pripravnikom može se zasnovati samo ako je to, kao uslov za rad na određenim poslovima, utvrđeno zakonom ili Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž traje:
1) na poslovima za koje je utvrđena visoka stručna sprema, najduže godinu dana;
2) na poslovima za koje je utvrđena viša stručna sprema, najduže šest meseci;
3) na poslovima za koje je utvrđena srednja stručna sprema, najduže tri meseca.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina pripravničkog staža.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na osnovnu zaradu u visini 80% od osnovne zarade, utvrđene za poslove za koje se pripravnik osposobljava, kao i sva druga prava po osnovu radnog odnosa.
Ugovorom o radu može se utvrditi obaveza pripravnika da polaže pripravnički ispit.
Polaganje pripravničkog ispita obavljaće se u skladu sa posebnim pravilnikom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
III RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVOVANJE SA RADA
Puno radno vreme u radnoj nedelji iznosi 40 časova.
Rešenje o preraspodeli radnog vremena donosi direktor u slučaju iskazane potrebe organizacije rada, boljeg korišćenja sredstava rada, sezonskih poslova i potrebe izvršenja poslova u određenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena može se uvesti za sve zaposlene kod poslodavca ili za deo procesa rada.
Početak i završetak dnevnog radnog vremena i raspored radnog vremena zaposlenih utvrđuje direktor svojom odlukom.
Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena, pored slučajeva propisanih zakonom, i u slučaju potrebe:
1) da se završi proces rada čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi obustavljanje i prekidanje nanelo štetu poslodavcu;
2) da se zameni iznenada odsutni zaposleni;
3) da se izvrše ugovoreni poslovi sa rokovima, koji ne mogu da se obave u redovno radno vreme;
4) da se izvrše određeni poslovi i radni zadaci, koji se u određenom roku nisu mogli završiti zbog nedostatka materijala;
5) koju odredi direktor u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom.
Zaposlenom se dužina godišnjeg odmora u svakoj kalendarskoj godini utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava, i to:
1) po osnovu radnog iskustva 2 radna dana za svakih navršenih 10 godina rada u radnom odnosu;
2) po osnovu stručne spreme, i to:
- za poslove za koje je utvrđena visoka ili viša stručna sprema za 2 radna dana;
- za poslove za koje je utvrđena srednja stručna sprema, VKV i KV radnika 1 radni dan.
3) po osnovu uslova rada, i to:
- za poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem za 5 radnih dana;
- za poslove sa posebnim uslovima: teški i naporni fizički poslovi ili poslovi koji iziskuju psihički napor, rad sa opasnim materijalom za 4 radna dana.
4) po osnovu doprinosa na radu, i to:
- za izuzetno ostvarene rezultate rada za 4 radna dana;
- po osnovu radnog učinka invalidnom licu za 2 radna dana.
5) po osnovu kriterijuma socijalnih i zdravstvenih uslova, i to:
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života za 3 radna dana;
- roditelju sa troje ili više dece za 4 radna dana;
- invalidnom licu za 3 radna dana.
Ukupno trajanje godišnjeg odmora, za kalendarsku godinu, utvrđeno u skladu sa zakonom i kriterijumima iz člana 15. ovog kolektivnog ugovora, ne može biti duže od 30 radnih dana.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni muškarac sa 30 godina rada provedenog u radnom odnosu i zaposlena - žena sa navršenih 25 godina rada provedenog u radnom odnosu, imaju prava na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, kome se isto dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije 7 radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom nadoknadi troškove nastale zbog izmene vremena određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a srazmerno broju neiskorišćenih dana.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade, u toku kalendarske godine do 7 radnih dana, u slučaju:
1) stupanja zaposlenog u brak - 5 radnih dana;
2) rođenja deteta - 5 radnih dana;
3) porođaja drugog člana porodice (ćerke, usvojenice ili supruge sina) - 1 radni dan;
4) smrti bračnog druga, deteta ili usvojenika - 7 radnih dana;
5) smrti brata, sestre, roditelja i staraoca zaposlenog ili njegovog bračnog druga, kao i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim - 5 radnih dana;
6) selidbe sopstvenog domaćinstva - 3 radna dana;
7) polaganja stručnog ispita - 1 radni dan;
8) negovanje bolesnog člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji) - 7 radnih dana;
9) dobrovoljnog davanja krvi - 2 radna dana, posle svakog davanja krvi;
10) zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu zaposlenoga, prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana;
11) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - do 7 radnih dana.
Za ponovljene slučajeve iz stava 1. tač. 3, 4, 5, 8. i 9. u toku kalendarske godine zaposleni ima pravo na isti broj dana plaćenog odsustva.
Poslodavac može zaposlenom odobriti plaćeno odsustvo i u drugim slučajevima od interesa za poslodavca za koje proceni da su opravdani.
Plaćeno odsustvo u smislu prethodnog stava ovog člana nije obuhvaćeno ograničenjem trajanja plaćenog odsustva iz ovog člana.
Uz zahtev za korišćenje plaćenog odsustva zaposleni je dužan da pribavi odgovarajuće dokaze koji potvrđuju postojanje navedenih slučajeva.
Poslodavac može zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo, na njegov pisani zahtev i uz uslov da to odsustvo ne remeti proces i organizaciju rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor, odnosno lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada, zaposlenom miruju prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom ili ovim ugovorom nije drugačije određeno.
Poslodavac može odlukom o upućivanju zaposlenog na neplaćeno odsustvo utvrditi da će mu za vreme trajanja neplaćenog odsustva uplaćivati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
IV BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom, utvrđuje postojanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i da nakon procene njihovog uticaja na nastanak povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta sa povećanim rizikom.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i da na propisan način koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju zaštite svog, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne sprovedu određene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
U slučaju iz stava 2. ovog člana zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da je radio.
Predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu biraju zaposleni.
Svaki predstavnik zaposlenih ima zamenika.
Mandat predstavnika zaposlenih traje četiri godine.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih i dva predstavnika poslodavca obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih omogući:
1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu,
3) da predstavniku zaposlenih dostavi sve podatke koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac, predstavnik zaposlenih i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
V ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zarada zaposlenog sastoji se iz:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.), i
3) drugih primanja po osnovu radnog odnosa.
1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
1) osnovne zarade;
2) dela zarade za radni učinak, i
3) uvećane zarade.
Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na poslovima na kojima je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Osnovna zarada utvrđuje se u okviru grupa poslova za puno radno vreme i standardni učinak.
Osnovna zarada iz stava 2. ovog člana utvrđuje se na osnovu:
1) vrednosti radnog časa;
2) koeficijenta posla, utvrđenog u zavisnosti od složenosti posla, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme;
3) prosečnog mesečnog fonda od 174 radna časa.
Vrednost radnog časa utvrđuje se u skladu sa mesečnom masom za zarade, prema godišnjem programu poslovanja preduzeća, koji usvaja upravni odbor, a na koji saglasnost daje Vlada.
Utvrđuju se grupe poslova i za svaku grupu poslova najniži i najviši koeficijent i to:
Grupa |
Poslovi |
Koeficijent |
|
I |
Direktori sektora |
10-12 |
|
II |
Izvršni direktori |
8-10 |
|
III |
Šefovi službi, šefovi odeljenja, urednici redakcija |
5,5-9 |
|
IV |
Izvršni urednici redakcija, lektori, komercijalisti, stručni saradnici, poslovođe, organizatori promotivnih aktivnosti |
4,5-6 |
|
V |
Sekretari redakcija, referenti, operateri na STR-u, mašinisti, operateri, knjigovođe, sekretarice, knjižari |
3,5-5,5 |
|
VI |
Knjigovesci, pomoćni radnici, transportni radnici, kafe kuvarice |
2,5-3,5 |
Koeficijent posla sadrži i isplatu po osnovu: toplog obroka, regresa i smenskog rada.
Ugovorom o radu, koji zaključuje sa zaposlenim, direktor utvrđuje osnovnu zaradu zaposlenog i određuje koeficijent posla.
Osnovna zarada zaposlenog može se utvrditi u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz člana 29. ovog kolektivnog ugovora, a najviše do 20%.
4. Zarada po osnovu radnog učinka
Zarada po osnovu radnog učinka utvrđuje se na osnovu ocene rezultata rada i to:
1) kvaliteta obavljenog posla:
- ostvarene uštede u materijalu i vremenu,
- poštovanja radne i tehnološke discipline.
2) obima obavljenog posla, a naročito:
- blagovremeno izvršavanje radnih naloga, poslova i radnih zadataka,
- angažovanju na dodatnim i drugim poslovima u cilju potpunije iskorišćenosti radnog vremena.
3) odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, a naročito:
- zalaganje na radu,
- izražene samoinicijativnosti i savesnosti u obavljanju radnih zadataka i poslova,
- ostvarivanje dobrih međuljudskih odnosa.
Ocenu rezultata rada za zaposlenog utvrđuje direktor na predlog neposrednog rukovodioca.
Ocenu rezultata rada za rukovodioce utvrđuje direktor.
Ocena rezultata rada iskazuje se u iznosu do +50% odnosno do -25% od osnovne zarade zaposlenog na efektivnim časovima rada u ukupnom iznosu po svim osnovama iz stava 1. ovog člana.
Uputstvo za primenu kriterijuma iz stava 1. ovog člana donosi direktor.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - za 110%;
2) za rad noću (od 22,00 do 6,00) ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - za 26%;
3) za prekovremeni rad - za 26%;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - za 0,4% od osnovice.
Osnovica za obračun uvećane zarade je osnovna zarada u smislu člana 29. ovog kolektivnog ugovora.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti manji od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme:
1) korišćenja godišnjeg odmora;
2) korišćenja plaćenog odsustva, u smislu člana 19. ovog kolektivnog ugovora;
3) prestanka sa radom pre otkaznog roka, u skladu sa Zakonom o radu;
4) odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;
5) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja i drugih organa kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu člana - odnosno po pozivu;
6) vojne vežbe;
7) odazivanja na poziv državnog organa.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. tač. 6. i 7. ovog člana od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno,
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, a naročito u sledećim slučajevima:
1) kada je privremeno smanjen obim poslova poslodavca ili u pojedinim organizacionim celinama;
2) zbog kvarova, havarija i poremećaja u energetskom sistemu;
3) zbog nedostatka repro-materijala za određeni vremenski period.
Ukoliko dođe do prekida rada u smislu člana 36. ovog kolektivnog ugovora poslodavac može zaposlenog uz njegovu saglasnost uputiti na korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, zaposleni prima naknadu zarade u visini utvrđenoj u članu 34. ovog kolektivnog ugovora.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili naredbom nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i rada zaposlenih i drugih lica, u visini od 70% prosečne zarade u prethodna tri meseca, a koja ne može biti niža od minimalne zarade propisane Zakonom o radu, kao i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Zaposleni imaju pravo na učešće u ostvarenoj dobiti po godišnjem računu.
Isplata iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu odluke upravnog odbora na koju daje saglasnost Vlada.
Izdvojena masa sredstava za učešće u ostvarenoj dobiti raspodeljuje se zaposlenom srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenoj zaradi.
U raspodeli sredstava po osnovu učešća u ostvarenoj dobiti učestvuju i zaposleni za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta do godinu dana od dana početka korišćenja odsustva, srazmerno naknadi zarade koju je zaposleni ostvario za vreme odsustva.
Zarada zaposlenog isplaćuje se u dva dela.
Isplata akontacije zarada za tekući mesec vrši se najkasnije do 25. u tekućem mesecu.
Konačna isplata zarada za tekući mesec vrši se najkasnije do 10. u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
1) otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona, zbog navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja i zbog potpunog gubitka radne sposobnosti u visini trostrukog iznosa prosečne zarade zaposlenog u poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, odnosno u visini tri prosečne mesečne zarade isplaćene kod poslodavca koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, ako je to za zaposlenog povoljnije, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku;
2) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice (bračni drug, roditelji i deca), a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženim računima pogrebne ustanove;
3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Otpremnina iz tačke 1. ovog člana, po pravilu se isplaćuje danom prestanka radnog odnosa.
Poslodavac može da isplati u skladu sa finansijskim mogućnostima i to:
1) jubilarnu nagradu zaposlenom povodom neprekidnog rada kod poslodavca i to:
- za 10 godina, u visini jedne prosečne neto zarade poslodavca,
- za 20 godina, u visini dve prosečne neto zarade poslodavca,
- za 30 godina, u visini tri prosečne neto zarade poslodavca.
2) solidarnu pomoć zaposlenom usled duže ili teže bolesti zaposlenog i članova njegovog porodičnog domaćinstva do visine dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za mesec koji prethodi isplati;
3) poklon za Božić i Novu godinu deci zaposlenih, starosti do 15 godina života, najviše do iznosa koji je prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, oslobođen plaćanja poreza.
Pod prosečnom neto zaradom poslodavca, smatra se prosečna neto zarada isplaćena kod poslodavca, u prethodnom mesecu, u odnosu na mesec u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Prava iz tačke 1. stav 1. isplaćuju se danom sticanja ovog prava.
U skladu sa finansijskim mogućnostima poslodavca, direktor može doneti odluku o isplati zajma zaposlenima, za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika, pod sledećim uslovima:
1) da iznos odobrenog zajma ne može biti veći od dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2) da se vraćanje zajma vrši iz zarade zaposlenog, najviše u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je zajam isplaćen;
3) da se novi zajam ne može odobriti dok se ne vrati ranije dobijeni zajam u punom iznosu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove, koji su u funkciji izvršenja posla, a koji imaju karakter poslovnih rashoda, i to za:
1) dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2) upotrebu sopstvenog automobila u službene svrhe, u visini 30% od cene litra goriva za svaki pređeni kilometar, a ne više od iznosa koji je prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, oslobođen plaćanja poreza;
3) vreme provedeno na službenom putu - dnevnice za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, s tim što se putni i troškovi noćenja priznaju u celini prema priloženom računu, osim korišćenja hotela najviše kategorije;
4) službena putovanja u inostranstvo, u iznosu i na način utvrđen posebnim propisima;
5) smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu u visini stvarnih troškova, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
6) terenski dodatak, u visini 3% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni ima pravo na pola dnevnice u skladu sa stavom 1. tačka 3) ovog člana ukoliko na službenom putu provede duže od 8 časova, a na pun iznos dnevnice ukoliko na službenom putu provede duže od 12 časova.
Naknada troškova u smislu stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana isplaćivaće se za rad na terenu duži od 15 radnih dana.
Pravo na terenski dodatak i pravo na dnevnicu za službeno putovanje se međusobno isključuju.
Poslodavac može da uplati premiju zaposlenom za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u okviru perioda od 30 dana doći do prestanaka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme.
Određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vrši direktor u skladu sa zakonom, primenom kriterijuma i po redosledu utvrđenom ovim kolektivnim ugovorom.
Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca, zasnovane na elementima: kvaliteta obavljenog posla; samostalnosti u radu; efikasnosti rada; odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, u vezi sa izvršavanjem poslova radnog mesta.
Rezultati se utvrđuju za period od najmanje godinu dana.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuju se sledeći kriterijumi:
1) dužina radnog staža;
2) broj članova porodice koji ostvaruju zaradu, pri čemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju zaradu;
3) zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja, prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;
4) broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i ispunjavaju iste kriterijume iz člana 49. ovog kolektivnog ugovora, prednost će imati zaposleni sa slabijim imovnim stanjem, koje se utvrđuje na osnovu:
1) ostvarenih prihoda po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu zarade, drugih primanja i prihoda od imovine u poslednje dve kalendarske godine,
2) tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva.
Ostvareni prihod i tržišna vrednost nepokretnosti, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuju se na osnovu dokumentacije odnosno odgovarajućih isprava nadležnih organa.
Zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njenim radom.
Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada, bez njegove saglasnosti.
Program rešavanja viška zaposlenih donosi Upravni odbor poslodavca.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 47. ovog kolektivnog ugovora, zaposlenom isplati otpremninu, koja se utvrđuje u visini:
- do 10 godina rada u radnom odnosu - 350 evra po godini rada u radnom odnosu, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke, na dan isplate;
- za svaku narednu godinu u radnom odnosu - 330 evra, po godini rada u radnom odnosu, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke, na dan isplate.
Zaposlenom koji je utvrđen kao višak, a koji ispunjava jedan od uslova za penziju, visina otpremnine utvrđuje se u iznosu koji je propisan zakonom.
VII OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA
Zaposleni je dužan da:
1) savesno obavlja poslove i radne zadatke na koje je raspoređen;
2) izvršava radne naloge neposrednog rukovodioca i direktora;
3) dosledno poštuje, sprovodi i pridržava se odredbi zakona, statuta, kolektivnog ugovora i opštih akata poslodavca;
4) ne zloupotrebljava pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
5) u izvršavanju poslova koristi propisana zaštitna sredstva, pridržava se mera zaštite na radu i odazove se pozivu za obučavanje i proveravanje znanja iz oblasti zaštite na radu;
6) pridržava se mera protivpožarne zaštite, zaštite od eksplozije i lično učestvuje u sprečavanju i otklanjanju elementarnih nepogoda i njihovih posledica;
7) kvalitetno i u roku obavlja poverene poslove vodeći računa o racionalnom korišćenju materijala i opreme;
8) pristojno se ponaša na radu, korektno se odnosi prema strankama, poslovnim partnerima i drugim zaposlenim kod poslodavca.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi,
2) ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor zbog neostvarivanja rezultata rada:
1) ako je zaposleni imao sva potrebna sredstva i uslove za rad, a nije ostvario predviđen ili planiran rezultat rada,
2) ako zaposleni nije radio na drugim poslovima, a bio je dužan da radi zbog trajnog ili privremenog smanjenja obima posla koje obavlja po ugovoru o radu.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, u smislu Zakona o radu.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i u slučajevima:
1) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
2) ako učini krivično delo na radu i u vezi sa radom;
3) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu;
4) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
5) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu, zbog izmenjenih uslova rada.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom iz stava 1. ovog člana, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučajevima iz člana 55. i člana 58. tač. 1)-4) ovog kolektivnog ugovora zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu uz navođenje osnova za otkaz, činjenica i dokaza, koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
Poslodavac je dužan da upozorenje iz stava 1. ovog člana dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član, a sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.
Ako povreda radne obaveze nije učinjena namerno ili iz grube nepažnje, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako su nastupile štetne posledice.
Teže štetne posledice smatraće se da postoje, u smislu stava 1. ovog člana, ukoliko dođe do poremećaja u vršenju poslova, onemogućavanja ili otežavanja rada drugih zaposlenih ili na drugi način izazivanja poremećaja u procesu rada, odnosno prouzrokovanja štete za poslodavca, odnosno ako je ugroženo zdravlje i bezbednost ljudi.
Otkaz ugovora o radu iz člana 55. i člana 58. tačka 1) i tač. 3) i 4) ovog kolektivnog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 58. tačka 2) ovog kolektivnog ugovora poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Postupak utvrđivanja odgovornosti za štetu i postojanje štete pokreće i vodi Komisija koju imenuje poslodavac, a u kojoj je i predstavnik sindikata.
U postupku iz stava 1. ovog člana, zaposlenom se mora omogućiti da se izjasni na sve okolnosti u vezi sa nastalom štetom.
Po okončanju postupka direktor donosi rešenje kojim utvrđuje postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je šteta nastala, ko je štetu prouzrokovao i način nadoknade štete.
Ako zaposleni koji je rešenjem direktora iz stava 3. ovog člana, utvrđen kao lice koje je prouzrokovalo štetu, odbije da štetu nadoknadi, direktor je dužan da pokrene postupak pred nadležnim sudom.
Komisija iz člana 64. stav 1. može, u zavisnosti od socijalnog stanja zaposlenog i njegove porodice da predloži poslodavcu da zaposleni naknadi štetu u više rata, da se naknada štete umanji za određeni procenat ili da se zaposleni oslobodi naknade štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
IX IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA
U toku trajanja radnog odnosa, zaposleni može biti premešten na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada, i to:
1) radi uspešnijeg i efikasnijeg obavljanja određenih poslova;
2) kada privremeno ili trajno prestane potreba za radom zaposlenog na određenim poslovima;
3) kada se trajnije smanji obim rada na određenim poslovima na kojima ima više izvršilaca;
4) radi otklanjanja poremećenih odnosa u procesu rada;
5) kada zaposleni to zahteva, ako to odgovara potrebama procesa rada;
6) radi zamene odsutnog radnika.
Premeštaj zaposlenog, u smislu stava 1. ovog člana vrši se ponudom izmene ugovorenih uslova rada odnosno aneksom ugovora o radu.
Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu obezbedi bez naknade troškova:
1) administrativno-tehničke uslove za rad, korišćenje telefona, telefaksa, mašine za kucanje i računanje, računare, aparate za kopiranje i umnožavanje za obavljanje poslova vezanih za osnovnu sindikalnu aktivnost;
2) potreban radni prostor od najmanje 5 m2 u prostorijama poslodavca;
3) oglasni prostor radi isticanja obaveštenja i informacija;
4) obračun i naplatu članarine iz zarade koja se ostvaruje po osnovu rada.
Poslodavac može pružiti stručno-tehničku pomoć za izradu završnog računa aktivnosti sindikata.
Poslodavac obezbeđuje predstavnicima reprezentativnog sindikata 40 plaćenih časova mesečno za obavljanje njihovih funkcija.
Predstavnicima reprezentativnog sindikata koje odredi odbor, omogućava se odsustvovanje sa posla do 7 radnih dana godišnje, radi prisustvovanja sindikalnim konferencijama, sednicama, sastancima i kongresima, kao i seminarima i savetovanjima radi osposobljavanja, pod uslovom da se tim odsustvom ne remeti proces rada o čemu odluku donosi neposredni rukovodilac.
Predstavnicima reprezentativnog sindikata, u skladu sa stavom 1. ovog člana, koji odlaze van svog prebivališta, izdaju se nalozi za službena putovanja na teret poslodavca i odobrava upotreba službenog automobila ili drugog odgovarajućeg prevoznog sredstva.
Ovlašćeni predstavnici reprezentativnog sindikata, pre korišćenja plaćenih časova za obavljanje sindikalnih aktivnosti, obavezni su da blagovremeno o tome obaveste neposrednog rukovodioca.
Predsednik sindikata dužan je da vodi urednu evidenciju o korišćenju časova odsustva za članove odbora i sindikalne poverenike i da za svako odsustvo izda pisanu potvrdu koja se dostavlja neposrednom rukovodiocu.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predsednika sindikata i članove odbora sindikata, za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Ako predsednik sindikata ili članovi odbora sindikata ne postupaju u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, poslodavac može da im otkaže ugovor o radu.
Poslodavac može uz saglasnost nadležnog ministarstva da otkaže ugovor o radu predstavniku zaposlenih, ako odbije ponuđeni posao, kao meru za zapošljavanje tehnološkog, ekonomskog ili organizacionog viška u smislu Zakona o radu.
Na zahtev reprezentativnog sindikata, poslodavac i stručne službe poslodavca dužne su da pruže stručnu pomoć u okviru pitanja koje se odnose na sindikalnu aktivnost zaposlenih.
Poslodavac je obavezan da reprezentativni sindikat obaveštava o:
1) poslovanju poslodavca, razvojnim planovima, i njihovom uticaju na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;
2) statusnim promenama i promeni oblika poslodavca;
3) pripremama za utvrđivanje viška zaposlenih i usvajanje programa;
4) inicijativi i predlogu promena statuta poslodavca;
5) raspodeli dobiti;
6) pitanjima koja se odnose na prava zaposlenih;
7) bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
8) merama za poboljšanje uslova rada.
Obaveštavanje reprezentativnog sindikata vrši se, po pravilu, dostavljanjem materijala predsedniku sindikata za sednice Upravnog odbora, u skladu sa statutom i poslovnicima o radu.
Reprezentativni sindikat obavezan je da razmatra sve predloge, sugestije, zahteve i mišljenja dostavljena od poslodavca ili stručnih službi i da o zauzetim stavovima i razlozima eventualnog neprihvatanja obavesti poslodavca ili stručnu službu, u roku od tri dana u pisanoj formi.
1. Rešavanje kolektivnih radnih sporova
Kolektivni sporovi koji nastanu u postupku zaključenja kolektivnog ugovora, izmena i dopuna kolektivnog ugovora i primeni kolektivnog ugovora obavezno se rešavaju sporazumno.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora sporazumeli su se da kolektivne sporove rešavaju u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.
2. Rešavanje individualnih radnih sporova
Sporna pitanja između poslodavca i zaposlenog, koji nastanu povodom ostvarivanja i zaštite pojedinačnih prava i obaveza mogu da se rešavaju sporazumno.
Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar.
Arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Postupak pred arbitrom pokreće se zahtevom za sporazumno rešavanje spornih pitanja u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Ako arbitar reši spor odluka arbitra obavezuje strane u sporu.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne reši spor, radi rešavanja spornog pitanja može se pokrenuti spor pred nadležnim sudom.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj kolektivni ugovor zaključen je na period od tri godine.
Učesnik ovog kolektivnog ugovora može dostaviti drugom učesniku inicijativu za zaključivanje novog ili izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora.
Učesnici su dužni da počnu sa pregovorima najkasnije u roku od 10 dana od dana dostavljanja inicijative iz stava 2. ovog člana.
Ukoliko dođe do promena okolnosti zbog kojih se ne može obezbediti ostvarivanje prava i odgovornosti iz ovog kolektivnog ugovora, učesnici su obavezni da pristupe pregovorima za njegovu izmenu.
Potpisnici ovog kolektivnog ugovora imenuju po dva člana u komisiju koja daje autentična tumačenja ovog kolektivnog ugovora.
Ovaj kolektivni ugovor objavljuje se u "Službenom glasniku RS" i stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor Javnog preduzeća "Službeni glasnik" ("Službeni glasnik RS", broj 15/05).