ODLUKAO ZAŠTITNIKU GRAĐANA GRADA KRALJEVA("Sl. list grada Kraljeva", br. 13/2008) |
Ovom odlukom se ustanovljava zaštitnik građana grada Kraljeva i uređuju se njegov položaj, ovlašćenja, postupak i način rada, izbor, razrešenje i organizacija.
Zaštitnik građana grada Kraljeva je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave i javnih službi, ako se radi o povredi propisa i opštih akata grada Kraljeva.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u svom radu i za svoj rad odgovara samo Skupštini grada Kraljeva, u skladu sa odredbama ove odluke.
Zaštitnik građana ne može biti pozvan na odgovornost ili biti kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju svojih nadležnosti utvrđenih ovom odlukom.
Zaštitnik građana je dužan da vodi postupak poštujući pravna pravila, savesno, zakonito i nepristrasno.
U vršenju poslova iz svoje nadležnosti, zaštitnik građana postupa na osnovu Ustava, međunarodnih ugovora, koji su potvrđeni i objavljeni u skladu sa Ustavom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona, propisa i pravnih akata Grada, načela pravičnosti, jednakosti i morala.
Zaštitnik građana postupa povodom dobijenih pritužbi građana, koji tvrde da su im aktom organa lokalne samouprave ili javnih službi povređena ljudska prava i slobode, kao i po sopstvenoj inicijativi. Postupak predviđen za postupanje po pritužbama građana, saglasno se primenjuje i kad zaštitnik građana postupa po sopstvenoj inicijativi.
II OVLAŠĆENJA ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Zaštitnik građana je ovlašćen da:
1. kontroliše poštovanje prava građana,
2. utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave i javnih službi,
3. kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave i javnih službi.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine grada, predsednika Skupštine, Gradskog veća, gradonačelnika, sudova i tužilaštva.
Zaštitnik građana je ovlašćen da Skupštini grada i Gradskom veću daje predloge za izmene i dopune propisa ukoliko smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u tim propisima, kao i da inicira donošenje novih propisa i opštih akata kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje prava građana i uređivanje pitanja koja se odnose na slobode i prava građana i zaštitu prava građana.
Gradsko veće, je obavezno da razmatra inicijative i predloge koje podnosi zaštitnik građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Gradskom veću i Skupštini grada na predloge tih propisa, ukoliko se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana obavezno prisustvuje svim sednicama Gradskog veća i Skupštine grada i, po potrebi, njenih radnih tela i učestvuje u skupštinskoj raspravi kada se raspravlja o pitanjima iz njegove nadležnosti.
Zaštitnik građana je ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu Uprave ili u javnoj službi koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera.
Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.
Organi uprave i javne službe imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu a koji su od značaja za postupak koji vodi, odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Zaštitnik građana ima pravo da obavi i razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.
Predsednik Skupštine i drugi funkcioneri su u obavezi da prime zaštitnika građana po njegovom zahtevu najkasnije u roku od 15 dana. Zaposleni u Upravi su dužni da prime zaštitnika građana najkasnije u roku od 7 dana od njegovog zahteva.
Zaštitnik građana je dužan da za vreme i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije, u skladu sa zakonom. Obaveza čuvanja tajnosti podataka se odnosi i na zamenika zaštitnika građana i na druge zaposlene, koji dođu u dodir sa ovakvim podacima.
Zaštitnik građana podnosi Skupštini grada jednom godišnje, najkasnije do kraja aprila, Izveštaj o radu za prethodnu godinu, u kome iznosi i opštu ocenu o radu organa lokalne samouprave i javnih službi sa stanovišta stanja zaštite prava građana, uočene propuste i mere i postupke koje predlaže za njihovo otklanjanje.
Izveštaj može da sadrži inicijativu za izmenu ili donošenje pojedinih propisa radi otklanjanja nedostataka i efikasnijeg rada organa lokalne samouprave.
Zaštitnik građana po potrebi može podnositi posebne izveštaje Skupštini grada kojima ukazuje na naročito ozbiljne slučajeve povrede prava građana ili na probleme u radu organa lokalne samouprave i javnih službi.
Godišnji izveštaj građanskog branioca objavljuje se u "Službenom listu grada Kraljeva".
Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.
Zaštitnik građana ima pravo i dužnost da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada Uprave, javnih službi i unapređenja zaštite ljudskih prava i sloboda.
Svako fizičko ili pravno lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa Uprave ili javne službe povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku građana.
Pritužbu kod povrede prava deteta u ime maloletnog lica može podneti roditelj ili zakonski zastupnik.
Pritužbu kod povrede prava pravnog lica može podneti lice ovlašćeno za zastupanje.
Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da svoja prava ostvari u predviđenom pravnom postupku. Ukoliko je pritužba podneta pre vođenja predviđenog postupka, Zaštitnik građana će podnosioca uputiti na vođenje postupka i dati mu sva potrebna objašnjenja.
Izuzetno, zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što je okončan predviđeni pravni postupak, ukoliko bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos Uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremeni rad ili druga kršenja etičkog ponašanja zaposlenih u Upravi.
Pritužba se podnosi u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik, i na podnošenje pritužbe se ne plaća taksa niti druga nadoknada.
Pritužba se može podneti najkasnije u roku od godine dana od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.
Pritužba obavezno sadrži naziv organa na čiji se rad odnosi, opis povrede prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju pritužbu, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena i podatke o podnosiocu pritužbe.
Na zahtev podnosioca pritužbe stručna lica u službi zaštitnika građana su dužna da mu, bez naknade, pruže stručnu pomoć u sastavljanju pritužbe.
Lica lišena slobode imaju pravo da podnesu pritužbu u zapečaćenoj koverti.
Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama.
Postupak pred zaštitnikom građana nije javan.
Zaštitnik građana je dužan da i nakon prestanka mandata čuva tajnost podataka do kojih je došao u svom radu.
Zaštitnik građana je dužan da postupi po svakoj pritužbi osim:
1. ako predmet na koji se odnosi pritužba ne spada u nadležnost zaštitnika građana;
2. ako je pritužba podneta nakon roka za podnošenje;
3. ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 15. ove odluke;
4. ako je pritužba anonimna;
5. ako pritužba ne sadrži podatke potrebne za zastupanje, a podnosilac je ne dopuni u naknadnom roku niti se obrati za pomoć službi za otklanjanje nedostataka.
Ukoliko zbog nekog od razloga navedenih u stavu 1. ovog člana nema osnova za postupanje, zaštitnik građana će odbaciti pritužbu, o čemu je dužan da obavesti podnosioca uz navođenje razloga za odbacivanje.
Protiv odluke zaštitnika građana o odbacivanju zahteva ne mogu se koristiti pravna sredstva.
Kada zaštitnik građana odluči da pokrene postupak po pritužbi, obavestiće o tome podnosioca i organ Uprave na čije se postupanje pritužba odnosi.
Zaštitnik građana je u obavezi da u svakom predmetu za koji je odlučio da pokrene postupak pribavi stav organa protiv koga je pritužba podneta.
Organ uprave je dužan da odgovori na sve zahteve zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji mu građanski branilac odredi, a koji ne može biti kraći od 15 niti duži od 60 dana.
Zaštitnik građana može, u opravdanim slučajevima, da organu uprave ne otkrije identitet podnosioca pritužbe.
Zaštitnik građana može da uzme izjavu od svakog lica za koje osnovano pretpostavlja da raspolaže saznanjima o okolnostima slučaja koji istražuje i obavi sa njim o tome razgovor ili uzme od njega pismenu izjavu.
Pozvano lice je dužno da se odazove pozivu građanskog branioca.
Ukoliko organ protiv čijeg postupanja je podneta pritužba sam otkloni nedostatke, zaštitnik građana će o tome obavestiti podnosioca pritužbe i ostaviti mu rok od 15 dana da se izjasni da li je takvim postupkom zadovoljan.
Ukoliko podnosilac pritužbe izjavi da je zadovoljan načinom na koji je otklonjen nedostatak, kao i ukoliko podnosilac pritužbe ne odgovori u ostavljenom roku, zaštitnik građana će obustaviti postupak.
Nakon ispitivanja svih relevantnih činjenica, zaštitnik građana utvrđuje da li postoje nedostaci u radu organa Uprave ili javne službe.
Ukoliko utvrdi da nedostataka u radu organa Uprave ili javne službe nije bilo, zaštitnik građana obaveštava pisanim aktom podnosioca pritužbe o tome da nisu utvrđeni propusti u radu organa ili javne službe.
Ukoliko zaštitnik građana utvrdi da je bilo nedostataka u radu organa Uprave ili javne službe, upućuje preporuku organu Uprave ili javnoj službi o tome kako uočeni nedostatak ili nepravilnost u radu treba otkloniti.
Organ Uprave ili javna služba je dužan da, najkasnije u roku od 60 dana od dobijanja preporuke, obavesti zaštitnika građana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak ili nepravilnost, ili da ga obavesti zbog čega nije postupio po preporuci.
Ukoliko postoji opasnost da će zbog neotklanjanja nedostataka prava podnosioca pritužbe biti trajno i u značajnom obimu oštećena, ili da će nastupiti druga, neotklonjiva šteta, zaštitnik građana u svojoj preporuci organu može utvrditi i kraći rok za otklanjanje nedostataka, ali ne rok kraći od 15 dana.
Ukoliko organ Uprave ili javna služba ne postupe po preporuci, zaštitnik građana ima pravo i dužnost da o tome obavesti Skupštinu grada, Gradsko veće i javnost, a može da preporuči utvrđivanje odgovornosti funkcionera i lica koje rukovodi radom Uprave ili javne službe.
Zaštitnik građana može postupiti i po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, izuzetno uključujući i anonimne pritužbe, oceni da je radnjom, aktima, činjenjem ili nečinjenjem došlo do povrede prava građana i ljudskih sloboda i prava.
Prilikom postupanja po sopstvenoj inicijativi, zaštitnik građana će primenjivati postupak ustanovljen ovom odlukom za pritužbe građana.
IV IZBOR I RAZREŠENJE ZAŠTITNIKA GRAĐANA I NJEGOVOG ZAMENIKA
Zaštitnika građana bira i razrešava Skupština grada na predlog 1/3 odbornika.
Zaštitnik građana je izabran ako za njegov izbor glasa većina od prisutnih odbornika.
Zaštitnik građana bira se na vreme od 5 godina i može biti biran na istu dužnost najviše dva puta uzastopno.
Zaštitnik građana može imati zamenika, koji se bira na njegov predlog.
Zamenika zaštitnika građana bira Skupština grada na isti način na koji se bira zaštitnik građana.
Za zaštitnika građana i njegovog zamenika može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije i ima: završen pravni fakultet i položen državni stručni ispit, sa radnim iskustvom na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti zaštitnika građana od 8 godina, koje nije osuđivano za dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje funkcije i koje uživa najviši moralni i profesionalni ugled u svojoj sredini.
Pri stupanju na dužnost Zaštitnik građana i njegov zamenik daju pred Skupštinom grada svečanu izjavu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću svoje dužnosti izvršavati saglasno Ustavu i zakonu. Štitiću ljudska prava i slobode savesno, nepristrasno i odgovorno i u svom radu ću se pridržavati načela zakonitosti, pravičnosti i morala".
Funkcije Zaštitnika građana i njegovog zamenika nisu spojive sa vršenjem bilo koje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, bez obzira da li su plaćene ili ne, kao ni sa članstvom u političkim organizacijama.
Danom stupanja na dužnost Zaštitnika građana, odnosno njegovog zamenika, moraju prestati sve njegove druge funkcije i delatnosti, kao i članstvo u političkim organizacijama.
Zaštitnik građana, odnosno njegov zamenik, može biti razrešen dužnosti ako to sam zahteva, ako bude pravnosnažno osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije, ako trajno izgubi sposobnost za obavljanje svoje funkcije, ako ne prestane ili počne da obavlja bilo koju drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako izgubi državljanstvo Srbije ili ako nestručno, pristrasno ili nesavesno obavlja svoju funkciju.
Postupak za razrešenje Zaštitnika građana odnosno njegovog zamenika, pokreće se na predlog gradonačelnika ili 1/3 odbornika u Skupštini grada.
Skupština grada razrešava Zaštitnika građana, odnosno njegovog zamenika, ako za razrešenje glasa većina prisutnih odbornika.
Zaštitniku građana, odnosno njegovom zameniku, prestaje funkcija u slučaju smrti ili ispunjenja uslova za starosnu penziju.
Prestanak funkcije u slučajevima iz stava 1. ovog člana konstatuje Komisija za izbor i imenovanja Skupštine grada i o tome obaveštava Skupštinu i gradonačelnika.
Zaštitniku građana koji je obavljao određeni posao do izbora na tu funkciju miruju prava i obaveze po osnovu rada kod tog poslodavca u smislu odredbi Zakona o radu Republike Srbije.
Sedište Zaštitnika građana grada Kraljeva je u Kraljevu.
Zaštitnik građana može odlučiti, uz prethodnu saglasnost Skupštine grada da u većim naseljenim mestima u Gradu otvori prijemne kancelarije za prijem zahteva.
Zaštitnik građana je ovlašćen da obrazuje Službu zaštitnika građana za obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova.
Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Službi Zaštitnika građana donosi Zaštitnik građana, uz saglasnost Skupštine grada, najkasnije u roku od 90 dana od dana kada je postavljen.
Stručnim radnicima u Službi građanskog branioca branilac može poveriti da vrše određena ovlašćenja u njegovo ime.
Sredstva za rad građanskog branioca obezbeđuju se u Budžetu grada Kraljeva.
Zaštitnik građana i njegov zamenik, kao i zaposleni u Službi zaštitnika građana imaju pravo na platu, kao i na druga prava po osnovu rada, u skladu sa propisima o radnim odnosima i platama u državnim organima.
Plate, naknade i druga lična primanja zaposlenih u službi zaštitnika građana utvrđuju se posebnom odlukom.
Organizovanje službe Zaštitnika građana izvršiće se u roku od 90 dana od dana izbora Zaštitnika građana.
Skupština grada će obezbediti potrebne uslove za početak rada građanskog branioca u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o građanskom braniocu opštine Kraljevo ("Službeni list opštine Kraljevo", broj 2/05).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".