ODLUKAO ORGANIZACIJI I RADU MIROVNIH VEĆA("Sl. glasnik Pčinjskog okruga", br. 36/2008) |
Ovom odlukom uređuje se organizacija i rad mirovnih veća, kao samostalnih organa mesnih zajednica, koji posreduju u sporazumnom rešavanju sporova nastalih u međusobnim odnosima građana u pogledu prava kojima ovi samostalno raspolažu.
Mirovno veće ustanovljava se odlukom saveta mesne zajednice za mesnu zajednicu u celini ili jedan njen deo.
Postupak pred mirovnim većem je neposredan, usmen, jednostavan, javan i besplatan.
Mirovno veće isključiće javnost na zahtev jedne od zainteresovanih strana, ili ako to zahtevaju obziri javnog morala ili drugi opravdani razlozi.
U postupku pred mirovnim većem ne plaćaju se takse, niti se snose drugi troškovi za njegov rad.
Postupak pred mirovnim većem vodi se na srpskom jeziku.
Učesnici u postupku pred mirovnim većem imaju pravo da se upoznaju sa činjenicama na svom jeziku i putem svog pisma, preko izabranog člana veća koji poznaje taj jezik i pismo, ili preko tumača.
Učestvovanje u postupku pred mirovnim većem je dobrovoljno. U tom postupku ne mogu se upotrebiti nikakva prinudna sredstva, niti izricati kazne zbog neodazivanja na poziv ili uskraćivanja davanja izjave.
U postupku pred mirovnim većem mogu učestvovati i druga lica, osim strana u sporu, ako to može doprineti rešavanju spornog odnosa.
Skupština grada i njeni organi i organizacije dužni su da mirovnim većima, na njihov zahtev, ukazuju pravnu i drugu pomoć radi ostvarivanja njihove funkcije.
Za člana mirovnog veća može biti izabran svaki punoletan građanin državljanin Republike Srbije sa prebivalištem na području mesne zajednice, pod uslovom da je poslovno sposoban i uživa ugled i poverenje građana.
Funkcija člana mirovnog veća je počasna.
Mirovno veće sastoji se od predsednika, zamenika predsednika i članova, čiji se broj utvrđuje odlukom o obrazovanju mirovnog veća.
Članovi mirovnog veća biraju se na četiri godine, a po isteku ovog roka mogu ponovo biti birani.
Članovi mirovnog veća na prvoj sednici biraju predsednika i zamenika predsednika mirovnog veća, koji se postavljaju na vreme od četiri godine.
Mirovno veće postupa u sastavu od predsednika, odnosno zamenika predsednika i dva člana.
Sastav mirovnog veća za svako posredovanje određuje predsednik odnosno zamenik predsednika u njegovom odsustvu, imajući u vidu prirodu spora i eventualni predlog u pogledu sastava mirovnog veća jedne ili obeju strana u sporu.
Mirovno veće posreduje na zahtev zainteresovanih strana, trećih zainteresovanih lica radi zaštite njegovih prava i na zakonu zasnovanih interesa, kao i po sopstvenoj inicijativi, ako zaključi da je to u interesu dobrih odnosa među građanima, ako se strane u sporu tome izričito ne protive.
Mirovno veće može dati strankama pouku i savet o načinu i postupku za rešenje spornog pitanja.
U postupku posredovanja radi mirenja mirovno veće poziva zainteresovane strane u sporu.
Mirovno veće može posredovati samo u prisustvu obe zainteresovane strane ili njihovih ovlašćenih zastupnika.
Kada se jedan ili oba učesnika u sporu ne odazovu pozivu bez opravdanog razloga, udalje bez rasprave, ili ako odustanu od predloga za mirenje, smatra se da mirenje nije uspelo.
U postupku posredovanja mirovno veće saslušaće strane u sporu u pogledu bitnih činjenica, izvrši uvid u ponuđenu dokumentaciju, izvršiti uviđaj lica mesta i stvari, a po potrebi može zatražiti i određena obaveštenja trećih lica, ako oceni da to može da doprinese mirenju strana u sporu.
U postupku radi mirenja vodi se zapisnik koji sadrži: naziv i sastav mirovnog veća, mesto i vreme vođenja postupka, naznačenje predmeta spora, imena učesnika spora i način okončanja postupka (poravnanje, neuspeo pokušaj mirenja i sl.).
Zapisnik potpisuju učesnici u sporu i članovi mirovnog veća.
Ako učesnik u sporu odbije da potpiše zapisnik, to se konstatuje u zapisniku.
U sporovima o materijalnim i drugim obavezama učesnici u sporu mogu zaključiti poravnanje, koje ima snagu vansudskog poravnanja.
Sporazum učesnika unosi se u zapisnik.
Poravnanje je zaključeno kad učesnici u sporu potpišu zapisnik, koji im je prethodno pročitan.
Učesnicima u sporu, na njihov zahtev, izdaje se izvod iz zapisnika koji sadrži poravnanje.
Mirovno veće odbiće poravnanje učesnika protivno prinudnim propisima i moralu.
Sporazum zaključen u pismenoj formi pred mirovnim većem ima snagu vansudskog poravnanja.
Službena evidencija o radu mirovnog veća vodi se u službama mesnih kancelarija i mesnih zajednica uz shodnu primenu propisa o kancelarijskom poslovanju.
Sredstva za rad mirovnih veća padaju na teret mesnih zajednica i obezbeđuju se u budžetu grada Vranja.
Mesne zajednice na teritoriji Grada Vranja obavezne su da u roku od devedeset dana nakon stupanja na snagu ove odluke obrazuju mirovna veća.
Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o organizaciji i radu mirovnih veća ("Službeni glasnik Pčinjskog okruga" broj 11/03).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Pčinjskog okruga".