ODLUKA O UTVRĐIVANJU KOMPLEKSA BEOGRADSKOG SAJMA U BEOGRADU ZA SPOMENIK KULTURE ("Sl. glasnik RS", br. 4/2009)

1. Kompleks Beogradskog sajma u Beogradu utvrđuje se za spomenik kulture.

2. Kompleks Beogradskog sajma u Beogradu (u daljem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, u Beogradu, Bulevar vojvode Mišića broj 14, na katastarskim parcelama br. 654, 1509/2, 1509/3, 10652/1, 10652/3, 10653/1, 10653/2, 10653/3, 10655/1, 10655/2, 10655/3, 10655/4, 10655/5, 10656/1, 10656/2, 10656/3, 10656/4, 10657, 10658, 10659, 10660/1, 10660/2, 11114, 11121, 11121/1, 11121/2, 11121/4, 11121/6, 11124, 11124/1, 11124/2, 11127/1, 11127/2 i 11127/3, KO Savski venac, u državnoj svojini.

Spomenik kulture sagrađen je između 1954. i 1957. godine, prema projektu projektantskog tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Zamišljen je kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama.

Svojim specifičnim rešenjem spomenik kulture čini zasebnu kategoriju u sistemu građenja izložbenih hala kakva nije primenjena ni na jednom do tada izgrađenom sajmu. Svaka pojedinačna sajamska hala, a naročito Univerzalna hala sa rebrastom kupolom raspona 97,5 m, u trenutku građenja predstavljala je pravi graditeljski podvig i izuzetno konstruktivno ostvarenje, koje je moglo da se poredi sa najpoznatijim svetskim primerima ove vrste konstrukcije. Definisanje koncepta ostvareno je kroz usvajanje principa ritmičnog rasporeda masa, jedinstvo građevinskih materijala i prožimanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora posredstvom velikih staklenih površina. Ekspresivni izgled pojedinačnih objekata postignut je kontrastiranjem mase i praznog prostora, horizontala i vertikala, svetlosti i senke.

Spomenik kulture je jedno od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture. Predstavlja usaglašenu celinu, izuzetnih prostornih i arhitektonskih vrednosti, svedočanstvo domaćeg tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina dvadesetog veka. Ovim projektom, pre svega arhitektonsko-urbanističkom koncepcijom ansambla, jugoslovenska arhitektura zauzela je značajno mesto u evropskoj konkurenciji, dok su tehničke inovacije i originalne strukture sajamskih hala dale izuzetan doprinos razvoju domaćeg konstruktorstva, naročito sajamske arhitekture. Svojim urbanističkim i arhitektonskim rešenjem, znatnim dimenzijama, skladnošću oblika i opštom impozantnošću, spomenik kulture svrstava se među najuspelija ostvarenja domaće arhitekture.

3. Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata katastarske parcele br. 10652/1, 10652/2, 10652/3 i 11124, KO Savski venac, u državnoj svojini.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:

1) očuvanje autentičnog izgleda kompleksa, horizontalnog i vertikalnog gabarita objekata, konstruktivnih elemenata arhitekture, originalnih materijala, funkcionalnih karakteristika i celovitosti prostora spomenika kulture;

2) ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnih pokrivača, fasada i ispravnosti instalacija u spomeniku kulture;

3) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost spomenika kulture;

4) zabrana dogradnje i drugih građevinskih intervencija na objektima i pešačkoj pasareli (delovi katastarskih parcela br. 10652/1 i 11114; katastarska parcela broj 11121; delovi katastarskih parcela br. 11121/1, 11121/2 i 11127/1, KO Savski venac), koje bi promenile njihov postojeći gabarit i volumen;

5) uklanjanje svih privremenih objekata, aneksa i dogradnji na postojećim objektima;

6) dozvoljava se uvođenje komplementarnih, pratećih sadržaja u postojeće objekte, uz unapređenje sajamske funkcije kao primarne i bez građevinskih intervencija koje predviđaju izmenu njihovog gabarita i volumena;

7) primenom urbanističkih mera definisati jedinstvenu građevinsku parcelu kako bi se sačuvala celovitost prostora i kompaktnost primarne namene spomenika kulture;

8) dozvoljava se nova izgradnja u zoni kojoj pripadaju hale 7, 8 i 9, prostor između pruge Beograd - Zagreb i interne sajamske saobraćajnice i prostor od hale 14 do jugozapadnog dela lokacije (katastarske parcele br. 654, 1509/2, 1509/3; deo katastarske parcele broj 10652/1; katastarske parcele br. 10653/1, 10653/2, 10653/3, 10655/1 i 10655/2; delovi katastarskih parcela br. 10656/1, 10657 i 10659; katastarske parcele br. 10660/1 i 10660/2; delovi katastarskih parcela br. 11121/1 i 11121/2; katastarske parcele br. 11121/4, 11121/6, 11127/1 i 11127/2, KO Savski venac), isključivo u svrhu proširenja primarne namene spomenika kulture ili kao uvođenje komplementarnih pratećih sadržaja;

9) dozvoljava se izgradnja objekata paviljonskog tipa u zoni između interne sajamske saobraćajnice i pruge Topčider - Dunav stanica (delovi katastarskih parcela br. 10652/1 i 10652/3; katastarske parcele br. 10655/3, 10655/4 i 10655/5; deo katastarske parcele broj 10656/1; katastarske parcele br. 10656/2, 10656/3 i 10656/4; deo katastarske parcele broj 10657; katastarska parcela broj 10658; delovi katastarskih parcela br. 10659, 11114 i 11124/1; katastarske parcele br. 11124/2 i 11127/3, KO Savski venac), prilagođenih parkovskom rešenju prostora;

10) najviša arhitektonska artikulacija i hortikulturno rešenje parkovskog prostora uz raspisivanje javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture:

1) programsko-prostornim rešenjem i arhitektonskim oblikovanjem priobalne zone, koja obuhvata pojas između pruge Topčider - Dunav stanica i obale Save (katastarske parcele br. 10652/2, 10652/3, 11124 i deo katastarske parcele broj 11124/1), uspostaviti kvalitetnije veze između spomenika kulture i šireg gradskog okruženja;

2) zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu;

3) komunalno uređenje, hortikulturno opremanje i održavanje prostora zaštićene okoline.

6. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".