PREPORUKA BR. R (2007) 4KOMITETA MINISTARA SAVETA EVROPE DRŽAVAMA ČLANICAMA O LOKALNIM I REGIONALNIM JAVNIM SERVISIMA(Usvojena od strane Komiteta ministara 31. januara 2007. godine na 985. sastanku zamenika ministara) |
Komitet ministara, na osnovu člana 15b Statuta Saveta Evrope,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među članicama u svrhu očuvanja i ostvarivanja ideala i načela koja predstavljaju zajedničku baštinu i olakšavanja njihovog ekonomskog i socijalnog napretka;
Smatrajući da je, u smislu ove Preporuke, lokalni ili regionalni javni servis onaj servis kroz koji se, u skladu sa širokim društvenim sporazumom obično izraženim u vidu odluke nadležnog demokratskog organa javne vlasti, obezbeđuje ukupni kontinuitet i pojedinačni pristup lokalnih i regionalnih javnih vlasti putem direktnog obezbeđivanja (kroz lokalni ili regionalni javni sektor) i/ili u vidu finansiranja usluga koje pružaju treće strane i/ili utvrđivanjem konkretnih propisa koji prevazilaze one propise koji se primenjuju na druge servise;
Smatrajući da lokalni i regionalni javni servisi oblikuju svakodnevno okruženje stanovnika i u velikoj meri određuju njihov kvalitet života;
Smatrajući da lokalni i regionalni javni servisi predstavljaju suštinski značajan element lokalne i regionalne samouprave, čije konkretno ostvarenje oni omogućuju i čiju meru stvarnog razvoja predstavljaju;
Smatrajući da čine važan deo nacionalne privrede već na osnovu svojih troškova, resursa koji se pomoću njih angažuju i funkcija koje obavljaju;
Smatrajući da ti servisi značajno doprinose lokalnom i regionalnom razvoju i teritorijalnoj organizaciji aktivnosti i objekata;
Smatrajući da igraju značajnu ulogu u organizovanju društvene solidarnosti time što pružaju usluge koje su od vitalnog značaja za zadovoljenje javnih potreba;
Imajući na umu širok spektar zadataka koje obavljaju lokalni i regionalni javni servisi, kao i pojavu novih socijalnih zahteva;
Imajući na umu obim promena koje su trenutno u toku u tim servisima kako bi se pronašli delotvorniji metodi upravljanja, posebno zbog potrebe da se javna potrošnja bolje kontroliše;
Imajući na umu napredak koji je već ostvaren u mnogim državama kada je reč o ustanovljavanju prava i mera zaštite za korisnike javnih, pre svega lokalnih i regionalnih servisa, ali i značajne nejednakosti koje u tim oblastima i dalje postoje;
Imajući na umu potrebu da se na povoljan način integrišu lokalni i regionalni javni servisi u moderni ekonomski mehanizam, ali bez remećenja slobodne konkurencije;
Smatrajući da, kako države-članice, tako i lokalne i regionalne vlasti treba na modernizaciju upravljanja i metoda lokalnih i regionalnih javnih servisa, uz istovremeno poštovanje lokalne i regionalne samouprave, prava korisnika i pravila tržišne privrede, da gledaju kao na prioritetni zadatak;
Imajući na umu Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi (ETS br. 122), a pre svega njene odredbe koje se odnose na obim lokalne samouprave, odgovarajuće upravne strukture, upravni nadzor i finansijske resurse lokalnih vlasti;
Uzimajući u obzir sledeće preporuke koje je dosad uputio državama-članicama:
- Preporuku br. R (97) 12 o ulozi lokalnih i regionalnih vlasti u politici zapošljavanja;
- Preporuku br. R (90) 12 o uslugama i infrastrukturi u seoskim područjima;
- Preporuku br. R (97) 7 o lokalnim javnim servisima i pravima njihovih korisnika;
- Preporuku Rec (2001) 19 o učešću građana u lokalnom javnom životu;
- Preporuku Rec (2003) 2 o uslugama u susedstvu u gradskim područjima koja su u nepovoljnom položaju;
Uzimajući u obzir sledeće preporuke i rezolucije kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope:
- Preporuku 114 (2002) o lokalnim vlastima i javnim komunalnim preduzećima;
- Rezoluciju 140 (2002) o lokalnim vlastima i javnim komunalnim preduzećima;
- Preporuku 182 (2005) o javnom učešću u lokalnim poslovima i izborima;
- Preporuku 188 (2006) o valjanom upravljanju u područjima evropskih metropola;
Imajući na umu rezoluciju br. 1 o "Ulozi lokalnih i regionalnih vlasti u pružanju lokalnih socijalnih usluga" Konferencije evropskih ministara zaduženih za lokalni i regionalni razvoj koja je doneta u Istanbulu 2000. godine;
Imajući na umu načela regionalne samouprave koja su usvojena na Konferenciji evropskih ministara zaduženih za lokalni i regionalni razvoj održanoj 2002. godine u Helsinkiju;
Imajući na umu sledeće izveštaje Nadzornog komiteta za lokalnu i regionalnu demokratiju (CDLR):
- Uloga javnih konkursa u delotvornom pružanju lokalnih usluga (1993);
- Učešće građana-potrošača u upravljanju lokalnim javnim uslugama (1994);
- Korišćenje indikatora performansi u lokalnim javnim uslugama (1997);
- Upravljanje gradskim javnim saobraćajem i finansiranje tog saobraćaja (1999);
- Upravljanje nekretninama u opštinskom vlasništvu (1999);
- Učešće građana u lokalnom javnom životu (2000);
- Uloga lokalnih vlasti u oblasti lokalnih socijalnih usluga (2000);
- Susedske usluge u gradskim područjima koja su u nepovoljnom položaju i u retko naseljenim područjima (2001);
- Rizici koji proističu iz finansijskih obaveza lokalnih vlasti (2002);
- Budžetski postupci i upravljanje budžetom na nivou lokalnih vlasti (2002);
Imajući na umu Priručnik uspešne prakse u oblasti javne etike na lokalnom nivou, koji je pripremio CDLR, a koji je usvojen 31. marta 2004. godine na Konferenciji o etičkim standardima u javnom sektoru, održanoj u Nordvijkehutu;
Imajući na umu Mišljenje br. 26 (2006) Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope o preliminarnom nacrtu prečišćenog predloga o lokalnim i regionalnim javnim servisima, koji je izradio CDLR (CDLR (2006) 14);
Smatrajući da promene do kojih je došlo otkako je usvojena Preporuka br. R (97) 7 Komiteta ministara državama-članicama o lokalnim javnim servisima i pravima njihovih korisnika opravdavaju njeno osavremenjivanje kroz ovu preporuku,
Preporučuje da vlade država-članica:
I U vezi sa ulogom i važnošću lokalnih i regionalnih javnih servisa
1. temelje sve svoje nacionalne sektorske politike, programe ili zakonodavne reforme koje se tiču lokalnih i regionalnih javnih servisa ili utiču na te servise na sledećim načelima:
a) lokalni i regionalni javni servisi predstavljaju jedan od izraza samouprave lokalnih i regionalnih vlasti i snažno su sredstvo koje te vlasti imaju na raspolaganju u službi javnog interesa. Oni doprinose izvršenju ovlašćenja lokalnih i regionalnih vlasti, koje za njih snose odgovornost;
b) lokalni i regionalni javni servisi doprinose socijalnoj koheziji tako što pružaju usluge zasnovane na solidarnosti i sprovode politiku pomaganja usvojenu na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Oni su zaduženi za jačanje veza između stanovnika, za sprečavanje nanošenje štete društvenom tkivu i za održavanje solidarnosti u lokalnim i regionalnim zajednicama;
c) lokalni i regionalni javni servisi doprinose održivom razvoju i ravnomernoj i racionalnoj distribuciji resursa koji postoje na raspolaganju u oblastima obuhvaćenim nadležnošću lokalnih ili regionalnih vlasti. Oni mire zahteve seoskih i gradskih područja, kao i zahteve koje postavlja privreda i one zahteve koje nalaže zaštita životne sredine;
II U vezi sa decentralizacijom javnih servisa
2. temelje svoje nacionalne sektorske politike, zakonodavne inicijative i reforme koje se odnose na nivo uprave koji je odgovoran za pružanje javnih servisa na članu 4, stav 3 Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i na sledećim načelima:
a) bliskost stanovništva lokalnim i regionalnim javnim servisima predstavlja suštinsku neophodnost, a lokalne i regionalne vlasti imaju vitalnu ulogu u pružanju tih servisa. Kako bi se obezbedilo da svi ti servisi budu prilagođeni potrebama i očekivanjima građana, lokalne i regionalne vlasti treba da iskoriste visok stepen decentralizacije i kapacitet za nezavisne akcije u pružanju tih servisa;
b) decentralizacija u oblasti javnih servisa mora biti u skladu sa načelima konzistentnosti i jedinstva primene javne politike za dobrobit svih građana, koordinaciju i teritorijalnu solidarnost;
c) stepen decentralizacije koji je poželjan zavisi od činilaca kao što su sledeći:
- teritorijalna struktura, veličina lokalnih i regionalnih vlasti;
- priroda, važnost i teritorijalna dimenzija servisa;
- efektivni kapacitet lokalnih i regionalnih vlasti da obave odgovarajući zadatak;
- kvalitet, delotvornost, efektivnost, to jest praktičnu ostvarljivost i ekonomičnost u pružanju servisa;
- komplementarnost u akciji javnih vlasti;
- važnost konkretnog javnog servisa za život i potrebe zajednice i korisnika;
3. pružaju lokalnim i regionalnim vlastima, kada mere koje su donete na nacionalnom nivou podrazumevaju njihove odgovarajuće obaveze, svu moguću pomoć tako što će usvojiti primerene mere, uključujući i one finansijske, kako bi omogućile pružanje kvalitetnih servisa;
4. podstiču i formiraju, kad je to potrebno, mehanizme za konsultacije, saradnju i saupravljanje između nivoa (vlasti) o kojima je reč, uključujući tu, tamo gde je to primereno, učešće volonterskog i privatnog sektora, kako bi se uspostavila sinergija i izbeglo dupliranje;
III U vezi sa ulogom korisnika servisa u definisanju i regulisanju lokalnih i regionalnih javnih servisa i upravljanju tim servisima
5. obezbede da sve nacionalne sektorske politike koje se odnose na lokalne i regionalne javne servise, i svi izbori najboljeg načina za snabdevanje takvih servisa, imaju za svoj suštinski cilj zadovoljstvo potrošača i poreskih obveznika i da se temelje na izvršenim analizama potreba, posebno na lokalnom i regionalnom nivou, na osnovu informacija o očekivanjima zajednice, kao i na najboljem mogućem odnosu između troškova i kvaliteta;
6. tamo gde je to potrebno, pomognu lokalnim i regionalnim vlastima prilikom definisanja i pružanja lokalnih i regionalnih servisa, kako bi usvojile sveobuhvatni i integrisani pristup koji uzima u obzir ličnost - njegove ili njene potrebe - kao celinu, da bi se, koliko je god to mogućno, pružili personalizovani servisi koji su "izrađeni po meri";
7. stvore uslove i pružaju pomoć kako bi se mogao aktivirati mehanizam koji omogućuje nadležnim vlastima i onima koji pružaju usluge da prilagode spektar usluga koje pružaju i da učine da on bude primeren brzim potrebama u očekivanjima građana i u objektivnim uslovima;
8. jemče, u granicama finansijskih i budžetskih ograničenja, kontinuitet pružanja izvesnih lokalnih i regionalnih javnih servisa za koje se smatra da su od suštinskog značaja za stanovništvo;
9. imajući na umu specifične potrebe i u konsultacijama sa lokalnim i regionalnim vlastima, usvoje minimalne standarde za zaštitu korisnika suštinskih servisa, i uspostave neophodni mehanizam za nadzor nad sprovođenjem tih standarda; tamo gde je to primenjivo, ti standardi treba da budu u skladu sa odredbama međunarodnih i evropskih instrumenata kojima je ta država-članica pristupila;
IV U vezi sa pravnim okvirom kojim se uređuju lokalni i regionalni javni servisi
10. utvrde jasnu definiciju odgovornosti u raznim nivoima vlasti i uravnoteženu podelu uloga između tih nivoa u oblasti lokalnih i regionalnih servisa; takva distribucija uloga, ako je shvate i ako je prihvate svi partneri u tom poslu omogućiće da se izbegne vakuum što se tiče ovlašćenja, kao i da se izbegne dupliranje ovlašćenja;
11. prilagode pravni okvir koji se odnosi na lokalne i regionalne javne servise kako bi se obezbedilo da on bude u dovoljnoj meri fleksibilan da omogući diversifikaciju načina na koji se oni snabdevaju i samog izbora snabdevača - bilo da je reč o javnom ili privatnom, komercijalnom ili nekomercijalnom sektoru;
V U vezi sa upravljanjem performansama lokalnih i regionalnih javnih servisa
12. uz poklanjanje dužne pažnje inicijativama, ovlašćenjima i pravu na donošenje odluka lokalnih i regionalnih vlasti, da ih stimulišu i pomognu im da uspostave delotvorne mehanizme za upravljanje performansama i da u tim oblastima redovno razmenjuju iskustva sa vlastima drugih država;
13. osiguraju da cilj svake nacionalne inicijative u vezi sa upravljanjem performansama bude poboljšanje usluga, a ne kažnjavanje nekih vlasti zbog slabijih rezultata koje su postigle ili uvođenje novih vidova kontrole;
14. olakšaju dostavljanje relevantnih informacija i omogućiti da budu na raspolaganju informacije o različitim izborima u vezi sa metodima upravljanja lokalnim i regionalnim javnim servisima, rezultatima njihovog upravljanja i mogućim načinima za poboljšanje odnosa sa korisnicima, a sve to u saradnji sa lokalnim i regionalnim vlastima, njihovim udruženjima i njihovim organima nadležnim za obuku;
15. podstaknu ili omoguće, svim odgovarajućim sredstvima, inovacije u ovim pitanjima, kao i razmenu informacija među vlastima kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, u saradnji sa lokalnim i regionalnim vlastima, njihovim udruženjima i njihovim organima za obuku;
VI U vezi sa akcijom koju treba preduzeti shodno ovoj preporuci
16. nalaze inspiraciju u smernicama priloženim uz ovu preporuku za preduzimanje odgovarajućih političkih, zakonodavnih i finansijskih mera kojima će se podržati i podstaći lokalne i regionalne vlasti u svojim naporima da ustanove i prilagode javne servise kako bi oni bolje odgovarali javnom interesu i u potpunosti poštovali prava i potrebe korisnika;
17. prevedu ovu preporuku na svoj zvanični jezik (jezike) i dostaviti je lokalnim i regionalnim vlastima ili njihovim udruženjima, pozivajući ih da posebno obrate pažnju na smernice koje su im upućene, a koje se nalaze u delu II Aneksa.
Aneks uz Preporuku CM/Rec (2007) 4
Smernice o lokalnim i regionalnim javnim servisima
Deo I - Smernice upućene centralnim vlastima
Ove smernice su upućene centralnim vlastima, u meri u kojoj su one odgovorne za definisanje pravnih okvira i za nadzor nad aktivnostima lokalnih i regionalnih vlasti.
U nekim saveznim državama, ta ovlašćenja imaju savezni organi. Tamo gde je to slučaj, ove smernice su njima upućene. Centralne vlasti su pozvane da obrate pažnju na ove smernice.
Učiniti da korisnici budu predmet najveće pažnje
1. Definisanje i pravno uređenje javnih servisa na nacionalnom nivou treba da bude zasnovano na zahtevima javnosti i na potrebi da se servisi neprestano poboljšavaju.
2. Javnost treba informisati o akcijama i raspravama javnih, lokalnih, regionalnih ili nacionalnih vlasti i to po pravilu treba da bude uslov za mogućnost izvršenja upravnih odluka.
Obaveza koja se odnosi na širenje opštih i potpunih informacija ne treba da se odnosi samo na zakonska pravila i propise, već i na sve činjenice u vezi sa organizacijom i funkcionisanjem servisa (priroda servisa, njihova cena, kvalitet, vreme) što treba da bude na raspolaganju svima uz pomoć različitih sredstava, uzimajući u obzir vrstu servisa i karakteristike stanovništva o kome je reč.
i. Sprovođenje sistema za ocenu performansi
4. Saglasnost između centralnih i lokalnih i regionalnih vlasti treba postići na osnovu zajedničke metodologije i niza zajedničkih definicija, dok se istovremeno treba postarati da metodi analize budu u dovoljnoj meri fleksibilni da uzmu u obzir sve značajne razlike između servisa, pomenutih vlasti i konteksta u kome one deluju.
5. Nacionalna politika o vrednovanju performansi lokalnih i regionalnih javnih servisa treba da obuhvati sledeće:
a) sistem za proizvodnju informacija koji podstiče korišćenje zasebnog računovodstva za svaki lokalni ili regionalni javni servis;
b) standardizovane indikatore za svaki značajan lokalni ili regionalni javni servis ili kategoriju servisa, koju bi lokalne i regionalne vlasti mogle da koriste da bi utvrdile performanse tih servisa.
6. Centralne vlasti treba da se postaraju da obezbede da se sistem vrednovanja lokalnih i regionalnih javnih servisa primenjuje na dovoljno rasprostranjen način, kroz spontanu saglasnost lokalnih i regionalnih vlasti i kombinaciju inicijativa, odnosno podsticaja i obavezujućih mera. Spontanu saglasnost je bolje i lakše postići ako su lokalne i regionalne vlasti uključene u definisanje metodologije za koju se potom od njih traži da je primenjuju i ako im ta metodologija omogućuje da se uključe u proces po fazama, s tim što same biraju svoje polazište.
7. Primena ovog sistema treba tokom vremena da postane konstantna i redovna, kao i precizna, i treba u potpunosti informisati o zaključcima procesa vrednovanja.
8. Vrednovanje performansi ne treba koristiti u političke svrhe: ako bi se, u svetlosti političkih interesa određenog trenutka izveštavalo samo o dobrim ili samo o lošim rezultatima lokalnih i regionalnih vlasti, onda bi to bila zloupotreba informacija i dovođenje javnosti u zabludu.
ii. Uspostavljanje nacionalne politike informisanja
9. Centralne vlasti treba da sprovode nacionalnu politiku informisanja koja treba da teži dvostrukom cilju: ona s jedne strane treba da omogući građanima u celini, a posebno korisnicima, da imaju pristupa suštinski značajnim informacijama o lokalnim i regionalnim javnim servisima (ciljevi, finansijski resursi, rezultati i tako dalje); s druge strane, ona treba da teži unapređenju razmene iskustava između lokalnih i regionalnih vlasti koje su prihvatile sistem vrednovanja.
10. Centralne vlasti treba svake godine da prikupe i obezbede objavljivanje raspoloživih informacija o servisima koje pružaju lokalne i regionalne vlasti, i to u vidu koji je shvatljiv za opštu javnost. Izvesnu dozu publiciteta treba dati i novatorskim eksperimentima i njihovim najznačajnijim rezultatima.
iii. Preduzimanje stimulativnih mera
11. Centralne vlasti, u saradnji sa udruženjima lokalnih i regionalnih vlasti, treba da organizuju nacionalne seminare za lokalne i regionalne izabrane predstavnike i njihove vlasti, ili čak i stvarne kurseve za obuku iz oblasti upravljanja performansama.
12. Centralne vlasti bi mogle da vežu finansijsku podršku koju centralna vlada daje za izvesne troškove lokalnih i regionalnih javnih servisa sa sistemom vrednovanja performansi.
iv. Uspostavljanje specifičnih struktura podrške
13. Centralne vlasti treba da ponude svakom organu vlasti koji to želi pomoć u razvoju upravljanja servisima, i treba da nastoje da ublaže tehničke i finansijske teškoće sa kojima se lokalne i regionalne vlasti suočavaju u primeni sistema vrednovanja.
14. Ako iskrsne potreba, centralne vlasti treba da pomognu onim vlastima koje žele da uvedu sistem za vrednovanje performansi organizovanje analize potreba u smislu resursa, osoblja, procenjenih troškova i tehnologije rada (know-how). Takve "revizije" mogle bi biti poverene specijalizovanim funkcionerima centralne vlade, specijalističkim firmama, ili bi ih uz pomoć centralnih vlasti mogle obaviti vlasti o kojima je reč.
15. Kako bi pomogle vlastima koje nemaju dovoljno neophodnih resursa za prikupljanje i obradu informacija, centralne vlasti bi mogle, u saglasnosti sa vlastima o kojima je reč, da osnuju sistem za prikupljanje informacija ili da pruže finansijsku podršku inicijativama koje u tu svrhu pokreću lokalne i regionalne vlasti.
Delegiranje javnih servisa privatnom sektoru
16. Tamo gde je to neophodno radi zaštite građana, i posebno kada je reč o važnim servisima, u zakonske propise morale bi biti unete osnovne odredbe u vezi sa uslovima koje privatni operateri moraju ispuniti kada pružaju lokalne ili regionalne servise i u vezi sa nadzorom koji javne vlasti vrše kako bi garantovale poštovanje tih uslova.
17. Centralne vlasti treba da pripreme priručnike, udžbenike i modele ugovora koji će pomoći onim lokalnim i regionalnim vlastima koje odluče da delegiraju javne servise i da pruže tehničku savetodavnu pomoć onim vlastima koje tu pomoć traže.
18. U saradnji sa lokalnim i regionalnim vlastima i njihovim udruženjima, centralne vlasti treba da definišu, ako je neophodno na nacionalnom nivou, delotvorni sistem za vrednovanje i poređenje performansi privatnih isporučilaca javnih servisa (videti 20).
19. Centralne vlasti treba u potpunosti da iskoriste različite oblike međunarodne saradnje koji stoje na raspolaganju radi razmene iskustava i identifikovanja najboljih praktičnih primera, posebno u onim oblastima u kojima obično postoji manje iskustva, kao što su procena potreba i rizika i vrednovanje performansi i uticaja servisa.
20. Zakonodavni okvir za učešće privatnog sektora, komercijalnog i nekomercijalnog, u pružanju lokalnih i regionalnih javnih servisa treba da olakša partnerstvo i savremene oblike javnih ugovora i treba da omogući razvoj informacionih tehnologija.
Deo II - Smernice za lokalne i regionalne vlasti
Sledeće smernice temelje se na analizama koje je izvršio Nadzorni komitet za lokalnu i regionalnu demokratiju (CDLR) Saveta Evrope proučavajući najbolje primere iz prakse evropskih lokalnih i regionalnih vlasti u pogledu definisanja, regulisanja, finansiranja javnih servisa na lokalnom i regionalnom nivou i upravljanja tim servisima.
Ove smernice nemaju nikakvu pravnu validnost: lokalne i regionalne vlasti pozvane su da ih koriste kao smernice u svojim naporima za poboljšanje servisa koje posredno ili neposredno nude stanovništvu.
Korisnici moraju postati predmet glavne brige
i. Servisi koji su prilagođeni potrebama
21. Lokalne i regionalne vlasti treba da organizuju one servise za koje su odgovorne na takav način da mogu delotvorno da zadovolje potrebe stanovništva koje živi na njihovoj teritoriji, uzimajući u obzir i potrebu da se konstantno poboljšava kvalitet njihovih javnih servisa kako bi se održao korak sa socijalnim zahtevima koji se neprestano menjaju, opštim političkim prioritetima, zahtevima za valjano ekonomsko upravljanje i tehnološkim promenama.
22. Ravnopravnost korisnika treba da bude jedan od ciljeva lokalnih i regionalnih javnih servisa, a to može zahtevati da se prema korisnicima postupa na različite načine (politika cena, pružanje pomoći, uslovi pristupa itd.) kako bi se uzeo u obzir konkretan položaj svakog korisnika.
23. Nacionalne i regionalne odredbe koje obezbeđuju kontinuiranost suštinski značajnih servisa treba da budu na odgovarajući način nepristrasno dopunjene lokalnim i regionalnim sporazumima kojima se ustanovljuju aranžmani za specijalne prilike, kao što su sezona godišnjih odmora ili dugački vikendi.
24. Kako bi obezbedile uvođenje načela jednakosti i kontinuiteta, lokalne i regionalne vlasti treba da osiguraju da izvesni javni servisi ostanu na raspolaganju stanovništvu, posebno tamo gde su usled gustine stanovništva ti javni servisi finansijski neprofitabilni; svako ukidanje nekog javnog servisa u takvim područjima trebalo bi da bude predmet temeljno promišljene odluke, uključujući tu, na primer, i dokaz da nisu mogućna alternativna rešenja, kao što je grupisanje servisa, obezbeđivanje jednog višenamenskog servisa i korišćenje modernih tehnologija.
25. Lokalne i regionalne vlasti treba da se postaraju da njihovi servisi budu dostupniji pomoću:
a) poboljšane geografske bliskosti, što podrazumeva optimizaciju korišćenja udaljenih administrativnih objekata koji se nalaze u retko naseljenim područjima i kancelarija;
b) skraćenje vremena koje je potrebno da bi se pristupilo nekom servisu, na primer, kroz:
- pojednostavljenje postupka;
- uvođenje radnog vremena koje je prilagođeno rasporedu stanovnika;
- organizaciju rada koja omogućuje bolji promet korisnika i izbegavanje dugačkih redova;
- delotvorni javni saobraćaj;
c) smanjenje troškova pristupa, posebno kada je reč o onim kategorijama korisnika koje su u najnepovoljnijem socijalnom položaju;
d) odgovarajući pristup specijalnih slučajevima (lica sa posebnim potrebama, siromašna ili nepismena lica).
26. Tamo gde je reč o servisima koji su komercijalniji po svojoj prirodi (vodosnabdevanje, saobraćaj, energetika itd.), lokalne i regionalne vlasti mogle bi da prihvate "načelo najpovoljnije ponude"; u skladu s tim načelom, ako su situacije i okolnosti slične, onda jemstva koja uživaju korisnici javnih komunalnih usluga ne treba da budu manja od onih koja korisnicima nude privatne firme.
ii. Informisanje i publicitet
27. Lokalni i regionalni javni servisi trebalo bi da organizuju svoju komunikaciju sa korisnicima na način koji će osigurati da sva zainteresovana lica budu u dovoljnoj meri upoznata sa svojim pravima i servisima koji im stoje na raspolaganju, kao i sa pravilima koja za tu oblast važe. U tom cilju, javni servisi bi trebalo da kreiraju i sprovode politiku istinitog informisanja u skladu sa priznatim pravima korisnika na informacije.
28. Kako bi se sprečilo da složenost pravila i jezika koji se koristi otežaju mogućnost razumevanja pa, samim tim, omoguće pojavu diskriminacije, javni servisi treba neprestano da se trude da iznose informacije koje su primerene svrsi, kako po svom obliku, tako i po svom sadržaju.
29. Lokalne i regionalne vlasti treba brižljivo da ispitaju načine za dostavljanje i procenu osnovnih informacija, i da izaberu najpogodnije medije za konkretne situacije: isticanje obaveštenja, specijalistički servis za prijem informacija, lokalna štampa, gradski bilten, radio, televizija, internet i druge informacione tehnologije, telefon i tako dalje.
30. Kada je reč o svim krupnim projektima i o ustanovljavanju, potonjem menjanju i ukidanju servisa ili objekata, korisnici treba unapred da dobiju sve detaljne informacije. Treba im pružiti mogućnost da izraze svoja mišljenja o tom koraku upravo onom organu javni vlasti koji je odlučio da tu meru sprovede.
iii. Pojednostavljivanje administrativnih postupaka
31. Servisi treba da budu planirani i organizovani, a njihovo sprovođenje specijalizovano, u svetlosti potreba građana, a ne u svetlosti potreba uprave. Ne treba da postoji nikakva veštačka podela, niti korisnik sme da se suoči sa odsustvom transparentnosti, prijem treba da bude racionalizovan, treba uvesti višenamenske šaltere i pokretne kancelarije itd.
32. Upravni i pravni jezik, mada sasvim prirodno zahtevaju izuzetnu preciznost, treba da budu smatrani sredstvom za olakšavanje socijalnih odnosa. Stoga ih treba prilagoditi modernoj kulturi, kako bi ih razumeo najveći mogući broj korisnika.
33. Koliko god je to moguće, prednost treba dati uspostavljanju jednobraznih standarda, koji su jasni i važe za sve lokalne i regionalne javne servise, standarda koje će svi korisnici moći da razumeju, da poštuju i da se oslone na njih.
34. Lokalni i regionalni javni servisi treba da izbegavaju suvišne, jalove ili prekomerno skupe postupke i da zahtevaju od korisnika samo ono što je strogo neophodno za obavljanje tih zadataka.
35. Zaposleni u javnim servisima koji dolaze u kontakt sa korisnicima treba prethodno da pohađaju obuku za taj zadatak i treba veoma dobro upoznati i sa svojim dužnostima, i sa pravima korisnika za koje rade. Prostorna organizacija objekata, veća odgovornost i identifikacija osoblja i personalizovanje odnosa, uključujući tu i pisanu komunikaciju - sve su to sredstva za ostvarivanje navedenih ciljeva.
iv. Odlučivanje po žalbama korisnika
36. Način na koji se postupa po žalbama korisnika treba da predstavlja rutinsku operaciju u svakom poslu i treba na odgovarajući način da bude planiran i organizovan. Taj način treba da omogući ostvarivanje dvaju ciljeva - pronalaženje brzog rešenja iskrslih problema i, gde god je žalba opravdana, otklanjanje uzroka koji su do nje doveli.
37. Korisnici bi trebalo lako da utvrde kakav je žalbeni postupak - on treba da bude jednostavan - i da ga jednostavno iskoriste. Sam žalbeni postupak treba da bude široko predočen javnosti i organizovan na način koji će omogućiti brzinu u rešavanju.
38. Praktični uslovi za rešavanje po žalbama treba da budu prilagođeni specifičnom statusu samog servisa o kome je reč. To može biti specijalizovani servis, koji je obično pod neposrednom odgovornošću izabranog predstavnika javnosti, tela u kome su korisnici zastupljeni ili pak odbora izabranih predstavnika. U svakom slučaju, mora postojati specijalno obučeno osoblje koje će voditi računa o delotvornosti servisa.
39. U slučajevima kada veličina ili važnost servisa to dopuštaju, lokalne i regionalne vlasti mogu imenovati ombudsmana, jednog od članova svog saveta ili posebno u te svrhe imenovanog službenika, bilo za sve javne servise ili za neke specifične servise.
v. Učešće korisnika u upravljanju lokalnim i regionalnim javnim servisima
40. Građani bi trebalo da imaju na raspolaganju mnoštvo kanala za izražavanje svojih zahteva i kritika na račun lokalnih ili regionalnih javnih servisa: izbor lokalnih i regionalnih skupština i članova izvršnih organa, pravo na predstavku ili žalbu, mogućnost prisustvovanja sastancima skupština koje raspravljanju, učešće na referendumima i, ako je moguće, kroz građansku inicijativu itd.
41. Predočene informacije, raspoložive alternative i postupak vrednovanja i nadzora koji se sprovode u praksi trebalo bi da omoguće korisnicima da sopstvenim ponašanjem (izbor preduzeća koje pruža određeni servis, odgovori na ankete o stepenu zadovoljstva korisnika i upitnike itd.) kako bi uticali na proizvodnju i distribuciju javnih servisa mnogo više nego što to mogu da učine samo preko svojih delegata ili kroz nagomilavanje ustanova i postupaka koji se u te svrhe ustanovljuju.
42. Treba ispitati mogućnost da korisnici učestvuju u upravljanju javnim servisima; treba podsticati njihovo učešće tamo gde njihovi interesi mogu da budu na najbolji način uzeti u obzir, ali to ne znači da treba nametati korporativizam, niti prekomerno usporavati mehanizam rukovođenja u onim servisima koji su potpuno očigledno kolektivni, kao što su socijalni, kulturni ili obrazovni servisi najčešće je mogućno uvesti formalno učešće u procesima odlučivanja, na primer, u vidu zajedničkih ad hoc odbora, zastupljenosti građana u opštinskim odborima ili komitetima, učešću na godišnjem sastanku predstavnika korisnika i svim onim servisima koji se baziraju na zajednički utvrđenom i dogovorenom rasporedu poslova.
43. Lokalne i regionalne vlasti treba da podstiču volonterski sektor, sponzorstva i privatne inicijative, koje, u saradnji sa javnim servisima ili zamenjujući javne servise mogu pomoći da se zadovolje kolektivne potrebe stanovništva: dečiji vrtići, izdavanje obroka u školama, školski prevoz, biblioteke, zaštita životne sredine, pomoć starijim sugrađanima, zdravstvo, pomoć deci koja imaju problema u školi itd.
44. Lokalne i regionalne vlasti treba da se postaraju da uključe nevladine organizacije i druge aktere u neprofitnom privatnom sektoru u definisanje sektorske politike i sadržaja servisa, kako bi se njihova energija iskoristila u upravljanju servisima i potonjim aktivnostima, da bi se na taj način informacije koje poseduju mogle iskoristiti i da bi se tim organizacijama predočile neke od informacija koje poseduju vlasti, da bi učestvovale u finansiranju aktivnosti itd.
i. Upravljanje servisima
45. Lokalne i regionalne vlasti treba da obezbede da upravljanje servisima bude efikasno i orijentisano na praktične rezultate, koje zahteva redovno preispitivanje servisa na osnovu sledećih načela:
- pitanje ko pruža uslugu, zašto se ta usluga, odnosno servis obezbeđuje, i na koji način se to čini;
- poređenje sa performansama drugih kroz čitav niz relevantnih indikatora, uzimajući, u obzir kako mišljenja korisnika servisa, tako i mišljenja potencijalnih isporučilaca servisa;
- konsultovanje sa lokalnim i regionalnim poreskim obveznicima, korisnicima servisa, partnerima i širom poslovnom zajednicom kako bi se utvrdili novi ciljevi na planu performansi;
- pravična i otvorena konkurencija gde god je to moguće, kao sredstvo pomoću koga će se obezbediti da servisi budu i efikasni i praktično ostvarljivi.
46. Lokalni i javni servisi treba da prihvate onaj vid upravljanja i metod finansiranja koji će obezbediti najbolju sintezu svih legitimnih interesa i ponuditi najbolji odnos između troškova i koristi. U tom kontekstu, treba da uzmu u obzir kako neposredne efekte, tako i uzgredne, to jest posredne efekte servisa, između ostalog i u smislu socijalne solidarnosti, zaštite životne sredine i efikasnost korišćenja prostora.
47. Sektorske politike u pogledu zapošljavanja, obuke i napretka u službi zaposlenih u javnim servisima trebalo bi da omoguće da zaposleni budu kompetentni i motivisani.
48. Čak i najmanje lokalne i regionalne vlasti postepeno bi trebalo da stiču informacionu tehnologiju (IT) i odgovarajuću opremu (hardver i softver), da obuče svoje osoblje i da definišu svoje IT projekte, kako bi obezbedile valjano upravljanje informacijama (prikupljanje, obradu, podelu sa drugim vlastima i servisima), da obezbede relevantne on line servise (informacije i saveti, preduzimanje određenih koraka kao što je ispunjavanje formulara, plaćanje poreza i tako dalje) i da podstiču građane da odigraju svoju ulogu u izboru i vrednovanju servisa, kao i u upravljanju njima.
49. Lokalne i regionalne vlasti treba da koriste najsavremenije informacione tehnike kako bi preciznije usmeravali servise koje nude i kako bi formirali bazu podataka koja sadrži statističke informacije o stvarnim i potencijalnim korisnicima, o ponudi i tražnji za svakim tipom servisa, o rezultatima, troškovima, punom vrednovanju sa stanovišta zadovoljstva korisnika, analizi odnosa servis/cena, interesantnim eksperimentima koji se sprovode, itd.
ii. Finansiranje
50. Lokalne i regionalne vlasti treba da uspostave pravičnu ravnotežu između učešća korisnika u finansiranju servisa i finansiranju tih istih servisa kroz oporezivanje, to jest, ravnotežu između načela individualne odgovornosti (i ulivanja osećanja odgovornosti) i načela solidarnosti.
51. Koliko je god to moguće, lokalne i regionalne vlasti bi trebalo da ubiru doprinose od svih onih koji posredno ili neposredno imaju koristi od pozitivnih ekonomskih efekata koje donose lokalni i regionalni javni servisi (dostupnost, kapitalna dobit po osnovu nekretnina, doprinos privrednom razvoju), a ne samo od direktnih korisnika.
52. Izbor u vezi sa razmerama u kojima troškove treba pokriti oporezivanjem trebalo bi da bude izvršen uz poznavanje svih činjenica, na osnovu preciznih i potpunih informacija; taj izbor treba da bude predmet političke odluke pre ustanovljenja servisa i ni pod kakvim okolnostima ne bi smeo da bude rezultat funkcionisanja (servisa).
iii. Modernizacija i inoviranje
53. Lokalni i regionalni javni servisi trebalo bi da igraju ulogu u modernizaciji javne uprave i da otvore prostor za česta testiranja u ovoj oblasti. Oni treba da budu prilagođeni potrebama stanovništva koje se neprestano menjaju i da prihvate nove tehnike kada te tehnike nude napredak i omogućuju da se poboljša nivo zadovoljstva korisnika.
54. Rukovodioci javnih servisa treba da vode računa o poukama koje mogu izvući iz iskustva drugih vlasti, uključujući tu i vlasti u drugim zemljama. Oni treba da budu podsticani da učestvuju u prikupljanju i sabiranju informacija na regionalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou, kako bi usavršili praksu lokalne i regionalne javne uprave.
55. Lokalne i regionalne vlasti treba da organizuju pilot operacije i da učestvuju u njima radi uvođenja novih tehnika, čak i u onim oblastima u kojima nemaju neku od vodećih uloga. One pre svega treba da imaju istaknutu ulogu primera kada je reč o sektorskoj politici uštede energije i borbe protiv zagađenja životne sredine.
56. Uvođenje inovacija u oblasti lokalnih i regionalnih javnih servisa ne bi smelo da bude usredsređeno isključivo na tehničke ciljeve. Inovacije su u podjednakoj meri moguće i u novoj socijalnoj praksi, u oblasti socijalnog blagostanja ili zdravstvene zaštite, bezbednosti, sprečavanja zloupotrebe psihotropnih supstanci, obuke, učešća građana u javnim odlukama, kulturnim ili sportskim aktivnostima, itd.
i. Načela prema kojima se vrednuju performanse
57. Lokalne i regionalne vlasti treba da uvedu sistem vrednovanja performansi koji će se sprovoditi redovno i javno. Da bi takvo vrednovanje bilo mogućno, neophodno je uspostaviti odgovarajuće informacione sisteme u vezi sa postojećim servisima i potrebama stanovništva, i istovremeno obezbediti da se među raznim vlastima koje su tu angažovane razmenjuju relevantne informacije.
58. Vrednovanje performansi treba da postane kriterijum na osnovu koga će se donositi odluke o političkim opcijama, posebno u vezi sa sistemom upravljanja lokalnim i regionalnim javnim servisima, budući daje to sredstvo:
- za poboljšanje lokalnih i regionalnih javnih servisa, u skladu sa zahtevima, njihovim rezultatima, njihovim uticajem i njihovom konkretnom vrednošću;
- za povećanje delotvornosti nadzora nad načinom na koji lokalni i regionalni izabrani organi koriste javne resurse;
- za pružanje korisnicima odgovarajućih informacija o servisima,
- za garantovanje veće transparentnosti javnih aktivnosti;
- za povećanje učešća građana u donošenju odluka koje se odnose na organizaciju servisa i stvarne aktivnosti koje oni treba da obave.
59. Lokalne i regionalne vlasti treba da ocenjuju performanse svojih servisa pomoću indikatora performansi. Krajnji cilj treba da bude zadovoljstvo korisnika, a samim tim i poboljšanje servisa (u smislu efikasnosti, delotvornosti i ekonomičnosti).
60. Politički i administrativni nadzor treba da se usredsredi na postavljanje ciljeva i vrednovanje rezultata, ostavljajući u isto vreme rukovodiocima lokalnih i regionalnih javnih servisa dovoljno slobode za delovanje i odgovornost. Svrha ovog nadzora ne treba da bude samo sprečavanje ili kažnjavanje nepravilnosti, već i poboljšanje kvaliteta servisa tako što će se posebno naglasiti konzistentnost između postavljenih ciljeva i dobijenih rezultata.
61. Lokalne i regionalne vlasti treba da ustanove sopstvenu politiku informisanja, kako bi obelodanili ciljeve javnih servisa za koje snose odgovornost i kako bi periodično predočavali javnosti odgovarajuće informacije o pruženim servisima i ostvarenim rezultatima u svetlosti utvrđenih ciljeva. Cilj ove politike ne treba da bude samo obezbeđivanje transparentnosti javnih aktivnosti, već i uspostavljanje komunikacionih kanala preko kojih će javnost moći da iznese svoje mišljenje o načinu upravljanja servisima koje koristi.
ii. Primena sistema vrednovanja
62. Lokalne i regionalne vlasti treba da se postaraju da planiraju - možda i na osnovu smernica utvrđenih na nacionalnom nivou - faznu primenu sistema za vrednovanje performansi servisa. U tom cilju one mogu da se oslone na brojne mnogobrojne eksperimente koji su već sprovedeni u drugim zemljama.
63. Svaki krupni servis treba periodično vrednovati kako bi se utvrdilo koliki je stepen zadovoljstva njegovih korisnika, onako kako se to meri na osnovu nekoliko direktnih indikatora (broj pretplatnika ili broj onih koji su pretplatu otkazali, nivo korišćenja, politika cena, ostvareni prihod, broj zvaničnih pritužbi, konkretni izveštaji itd. Ta procena treba da bude javna i istovremeno bi mogla da bude i predmet javnog razmatranja.
64. Prilikom vrednovanja svojih servisa, lokalne i regionalne vlasti treba da uvrste i pozitivne ili negativne efekte prelivanja (uticaji van sistema provajder-korisnik) koje proizvode servisi o kojima je reč.
65. Lokalne i regionalne vlasti treba da steknu veštinu koja je neophodna za vrednovanje performansi, bilo neposredno (pomoću specijalizovanog osoblja) ili posredno (angažovanje nezavisnih revizora upravljanja) i da obezbede da lica koja su zadužena za vrednovanje ne budu "otvorena" za uticaj onih koji pružaju servise.
66. Prvi korak ka sprovođenju sistema vrednovanja treba da bude uvođenje zasebnog računovodstva za svaki servis. Na taj način će se olakšati vrednovanje troškova, biće zajamčena transparentnost i primerenost finansiranja i pojačaće se odgovornost rukovodilaca, sve po uzoru na praksu u sličnim privatnim servisima.
67. Treba da budu ustanovljene mreže za podsticanje konsultacija, usvajanje zajedničkih indikatora, standardizaciju merenja performansi izvesnih servisa i omogućavanje njihove uporedivosti. U tom kontekstu važnu ulogu bi mogla da imaju nacionalna udruženja lokalnih i regionalnih vlasti.
68. Tamo gde je centralna vlast uspostavila specifične strukture za obradu statističkih ili nekih drugih podataka u vezi sa lokalnim i regionalnim javnim servisima, lokalne i regionalne vlasti bi trebalo da igraju aktivnu ulogu u sistemu prikupljanja podataka, i trebalo bi da omoguće centrima za rukovođenje osnovanim na nacionalnom ili regionalnom nivou da koriste sve informacije i indikatore koje imaju na raspolaganju.
69. U odsustvu akcija centralne vlasti na planu obrade statističkih podataka, bilo bi dobro da lokalne i regionalne vlasti prouče metode saradnje među sobom kako bi razmenjivale informacije i iskustva, koristeći pritom zajednički analitički metod.
iii. Poboljšanje upravljanja lokalnim i regionalnim javnim servisima
70. Lokalne i regionalne vlasti treba da osiguraju da se uvedu sistemi "kontrolnih panela" i "određivanja standarda" kako bi ih redovno koristili subjekti političkog odlučivanja i zaposleni, radi blagovremenog uočavanja promena i rezultata koje donose različite sektorske politike, ali i radi mogućih poređenja sa rezultatima ostvarenim u drugim sličnim servisima. Ti sistemi "kontrolnih panela" i "utvrđivanja standarda" trebalo bi, ako je moguće, da budu javni i dostupni svim građanima, na primer, na internetu.
71. Lokalne i regionalne vlasti treba da obezbede da se servisi popravljaju i/ili redefinišu u svetlosti rezultata postupaka vrednovanja performansi.
72. Kriterijumi koji se koriste prilikom vrednovanja performansi treba da budu merljivi, precizni i pouzdani, čak i tamo gde se situacija menja, i treba da budu unapred poznati, ali tako da se ne omogući adaptiranje koje bi moglo doneti nepoželjne posledice.
Delegiranje javnih servisa privatnom sektoru
i. Odluke o delegiranju
73. Kada lokalne i regionalne vlasti odluče da delegiraju neki javni servis, one treba da imaju na umu samo interese zajednice i da te interese koriste kao osnovu za jasne i pouzdane podatke, posebno u svetlosti odnosa između kvaliteta i cene za korisnike i za poreske obveznike. Kada se delegira neki javni servis, organ vlasti koji ga delegira treba da zadrži političku i zakonsku odgovornost.
74. Lokalne i regionalne vlasti ne treba da delegiraju one odgovornosti koje podrazumevaju znatno korišćenje javnih ovlašćenja. Delegiranje servisa ne sme da ugrozi osnovna prava i slobode građana, zakonske garancije i sve drugo što dobro upravljanje zahteva (uključujući tu i pravo građana da se čuje njihov glas u pitanjima koja ih se tiču, potrebu da se odluke opravdaju i obrazlože i pravo na pravni lek).
75. Kriterijumi na kojima je zasnovana odluka o delegiranju nekog javnog servisa, operater koji je pritom odabran i rezultati raznih procena treba da budu obelodanjeni i široko dostupni javnosti.
ii. Ugovorne odredbe
76. Lokalne i regionalne vlasti treba jasno da definišu, i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, sve upravljačke ciljeve u specifikacijama i treba da obezbede u ugovoru o koncesiji ili delegiranju, odredbe kojima će biti zajemčeno da su rizici i odgovornosti jasno podeljeni, da je finansijska struktura potpuno jasna i da postoje striktni postupci za informisanje i vrednovanje.
77. Ako tip servisa nalaže, lokalne i regionalne vlasti treba da obezbede da javni interes i lica koja su u najnepovoljnijem položaju budu zaštićeni kroz uvođenje klauzule o obavezama javnog servisa u ugovor o koncesiji. Kompenzacija za te obaveze u pogledu javnih servisa ne vrši se na osnovu stvarnih troškova, već na osnovu "autputa" (obima usluge, broja korisnika, i tako dalje), ili u vidu fiksne svote novca koja se unapred određuje.
78. Lokalne i regionalne vlasti treba da definišu vremenski rok na koji se potpisuje ugovor o delegiranju, uzimajući u obzir potrebe operatera da razvije svoju poslovnu politiku i da povrati svoja ulaganja, ali istovremeno uzimajući u obzir i potrebu da se operater podstakne da poboljša svoje rezultate kako bi se izborio za obnovu ugovora; generalno gledano, period između pet i deset godina trebalo bi da zadovolji oba ova zahteva.
79. Lokalne i regionalne vlasti treba da obezbede da privatni operateri snose odgovornost, a to će učiniti tako što će ih, preko ugovornih odredaba i kroz finansijsku strukturu, uključiti u različite tipove rizika: rizike u vezi sa investicijama, industrijske rizike (na planu troškova) i komercijalne rizike (na planu prihoda).
iii. Finansiranje delegiranih servisa
80. Lokalne i regionalne vlasti ne treba da koriste transfer javnih finansijskih sredstava operateru kako bi kompenzovale rezultate slabog upravljanja, već te transfere treba da koriste isključivo:
a) radi podele troškove između direktnih i indirektnih korisnika;
b) radi delovanja u interesu lica koja su u nepovoljnom položaju;
c) radi podsticanja onih servisa koji nanose najmanje štete životnoj sredini;
d) radi obezbeđivanja održivog razvoja i radi omogućavanja da dotična zajednica bude privlačnija i kao mesto za život, i kao mesto koje je interesantno za preduzeće.
81. Pošto utvrde deo troškova koji će biti pokriven iz javnih sredstava, lokalne i regionalne vlasti treba da finansiraju taj deo uglavnom kroz obavezu kompenzacije javnih servisa (kompenzacija za omogućavanje da se servis koristi u udaljenim područjima, kompenzacija za smanjenu cenu, itd.).
82. Lokalne i regionalne vlasti treba da izbegnu subvencionisanje operatera i da mu omoguće da značajan deo svog prihoda ostvari iz novčane nadoknade koju plaćaju korisnici. Kako bi se poboljšala pristupačnost servisa onim licima koja su u najnepovoljnijem položaju, primereno je da se da prednost, pored naknade za obaveze javnih servisa, obezbeđivanju direktnih subvencija za korisnike (smanjenje troškova ili izuzeće od troškova, vaučeri, itd.) u zavisnosti od njihovog broja i sastava. Eventualna subvencija za pokrivanje deficita ne bi trebalo da se dodeljuje, sem u sasvim specifičnim slučajevima (na primer, kada postoji snažna volja da se podstakne korišćenje servisa za koji se smatra da je od vitalnog značaja za gradski ili seoski razvoj) i takvu subvenciju bi, ako se uopšte dodeljuje, trebalo utvrditi pre početka finansijske godine na osnovu standardizovanih troškova, a ne na osnovu stvarnih troškova.
83. Lokalne i regionalne vlasti treba jasno da identifikuju implicitne subvencije (obezbeđene prostorije, smanjenje poreza, itd.) da ih konsoliduju u svakoj analizi upravljanja i da ih daju pošto o tome donesu jasnu odluku, na temelju poznavanja svih činjenica.