PREPORUKA BR. (2007) 2KOMITETA MINISTARA ZEMLJAMA-ČLANICAMA O MEDIJSKOM PLURALIZMU I RAZNOVRSNOSTI MEDIJSKOG SADRŽAJA(Usvojena od strane Komiteta ministara 31. januara 2007. godine na 985. sastanku zamenika ministara) |
Komitet ministara, u skladu sa odredbama člana 15b Statuta Saveta Evrope,
Imajući na umu da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među članicama radi očuvanja i unapređenja ideala i načela koji predstavljaju zajedničku baštinu i radi jačanja ekonomskog i socijalnog razvoja;
Podsećajući na član 10 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS br. 5) koja jemči slobodu izražavanja i slobodu primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice;
Podsećajući na svoju Deklaraciju o slobodi izražavanja i informisanja, usvojenu 29. aprila 1982. godine, u kojoj se naglašava da slobodan protok i široka cirkulacija svih vrsta informacija preko granica predstavlja važan činilac međunarodnog razumevanja, povezivanja naroda i uzajamnog bogaćenja kultura;
Podsećajući na svoju Preporuku Rec (2000) 23 o nezavisnosti i funkcijama regulatornih organa u radiodifuznom sektoru kao i na svoj Memorandum sa objašnjenjima, u kome se naglašava važnost političke, finansijske i operativne nezavisnosti regulatornih radiodifuznih tela;
Podsećajući na mogućnosti koje pružaju digitalne tehnologije, kao i na potencijalne opasnosti koje su s njima povezane u modernom društvu, kako je to obrazloženo u Preporuci Rec (2003) 9 o merama za unapređenje demokratskog i društvenog doprinosa digitalne radiodifuzije;
Podsećajući na svoju Preporuku br. R (99) 1 o merama za unapređenje medijskog pluralizma, kao i na svoju Preporuku br. R (94) 13 o merama za unapređenje medijske transparentnosti, čije bi odredbe trebalo zajednički da se primenjuju na sve medije;
Primećujući da su se, otkako su usvojene preporuke br. R (99) 1 i br. R (94) 13, zbili važni tehnološki događaji, usled kojih je neophodno revidirati te tekstove kako bi se oni prilagodili aktuelnoj situaciji u medijskom sektoru u Evropi;
Imajući na umu svoju Deklaraciju o kulturnoj raznovrsnosti, usvojenu 7. decembra 2000. godine, kao i odredbe o medijskom pluralizmu sadržane u Evropskoj konvenciji o prekograničnoj televiziji (ETS br. 132);
Imajući na umu odredbe Konvencije Uneska o zaštiti i unapređenju kulturnog izraza, koja je usvojena 20. oktobra 2005. godine i kojom se proglašava suvereno pravo država da formulišu i sprovode svoju kulturnu politiku i da usvajaju mere za zaštitu i unapređenje dijaloga među kulturama i raznovrsnosti kulturnog izraza, a pre svega mere koje imaju za cilj snaženje raznovrsnosti medija, uključujući tu i ono koje se postiže preko javnog radiodifuznog servisa;
Iznova potvrđujući da su medijski pluralizam i raznovrsnost medijskog sadržaja od suštinskog značaja za funkcionisanje demokratskog društva i izdanak su osnovnog prava na slobodu izražavanja i informisanja zajemčenog članom 10 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Smatrajući da će zahtevi koji proističu iz člana 10 za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda biti u potpunosti ispunjeni samo ukoliko se svakom licu pruži mogućnost da formira sopstveno mišljenje na osnovu raznovrsnih izvora informisanja;
Imajući na umu ključni doprinos koji mediji pružaju snaženju javne debate, političkog pluralizma i svesti o različitim mišljenjima, prvenstveno time što raznim društvenim grupama - uključujući tu kulturne, lingvističke, etničke, verske ili druge manjine - pružaju mogućnost da primaju i saopštavaju informacije, da artikulišu svoje stavove i da razmenjuju ideje;
Podsećajući na važnost transparentnosti medijskog vlasništva kako bi se obezbedilo da organi vlasti koji su zaduženi za primenu odredaba u vezi sa medijskim pluralizmom mogu da donose odluke koje će se temeljiti na dovoljno brojnim i kvalitetnim objašnjenjima (informisane odluke) kao i da javnost može da sačini sopstvenu analizu informacija, ideja i mišljenja koja mediji izražavaju;
Iznova potvrđujući da, u cilju zaštite i aktivnog promovisanja pluralističkog izražavanja ideja i mišljenja, kao i kulturne raznovrsnosti, države-članice treba da prilagode postojeće regulacione okvire, posebno kada je reč o medijskom vlasništvu, i da donesu sve regulacijske i finansijske mere koje su neophodne radi garantovanja medijske transparentnosti i strukturalnog pluralizma, kao i raznovrsnosti sadržaja koji se saopštava;
Podsećajući da napori koji se očekuju od svih zemalja-članica u ovoj oblasti treba da uzmu u obzir neophodnu uređivačku nezavisnost redakcija, kao i sve rizike i mogućnosti koji su svojstveni razvoju novih sredstava komunikacije, uporedo sa specifičnom situacijom svakog audio-vizuelnog i pisanog medija na koju te mere utiču, svejedno da li je reč o štampanim ili on lajn novinskim servisima, radio ili televizijskim servisima, koja god da se platforma koristi za emitovanje sadržaja;
Imajući na umu da nacionalna medijska politika takođe može biti orijentisana ka očuvanju konkurentnosti domaćih medijskih kompanija u kontekstu globalizacije tržišta, kao i činjenica da pojave transnacionalne koncentracije medija mogu imati negativni uticaj na raznovrsnost sadržaja,
Preporučuje vladama zemalja-članica da:
i. Razmotre mogućnost da dole navedene mere uvrste u nacionalno pravo i praksu;
ii. Na nacionalnom nivou, i to redovno, razmatraju delotvornost postojećih mera za promovisanje medijskog pluralizma i raznovrsnosti sadržaja i da ispitaju mogućnost potrebe da te mere revidiraju u svetlosti ekonomskog, tehnološkog i socijalnog razvoja u medijima;
iii. Razmenjuju informacije o strukturi medija, unutrašnjem pravu i studijama koje za temu imaju medijsku koncentraciju i medijsku raznovrsnost.
I Mere za unapređenje strukturalnog pluralizma medija
1.1 Zemlje-članice treba da teže tome da javnost ima na raspolaganju dovoljno širok dijapazon medija raznih vlasnika, kako privatnih, tako i javnih, uzimajući u obzir karakteristike medijskog tržišta, pre svega specifične komercijalne i konkurentne aspekte.
1.2 Tamo gde primena opštih pravila o konkurenciji u medijskom sektoru i pristup postojećoj regulativi nisu dovoljni da se zajemči poštovanje zahteva u vezi sa kulturnom raznovrsnošću i pluralističkim izražavanjem ideja i mišljenja, zemlje-članice treba da usvoje posebne mere.
1.3 Zemlje-članice pre svega treba da predvide mogućnost prilagođavanja svojih regulacijskih okvira ekonomskom, tehnološkom i socijalnom razvoju uzimajući prvenstveno u obzir konvergenciju i digitalni prenos koje, s tih razloga, treba da uključe u sve elemente medijske proizvodnje i distribucije.
1.4 Prilikom usvajanja svog regulacijskog okvira, zemlje-članice treba da obrate posebnu pažnju na potrebu za delotvornim i jasno izraženim razdvajanjem između vršenja političke vlasti ili uticaja i kontrole medija ili donošenja odluka u vezi sa medijskim sadržajem.
2.1 Zemlje-članice treba da razmotre mogućnost usvajanja pravila čiji će cilj biti ograničavanje uticaja koji bi bilo koji pojedinac, kompanija ili grupa mogla imati na jedan ili više medijskih sektora i istovremeno treba da se postaraju za obezbeđivanje dovoljnog broja različitih medija.
2.2 Ova pravila treba da budu prilagođena veličini i specifičnim karakteristikama nacionalnog, regionalnog ili lokalnog tržišta audio-vizuelnih i/ili tekstualnih medija na koja će biti primenjivana.
2.3 Ta pravila mogu obuhvatiti uvođenje pragova koji će se temeljiti na objektivnim i realističnim kriterijumima, kao što je prag udela u gledalištu, odnosno među slušaocima, tiraž, obrt/prihod, akcionarski kapital ili glasačka prava.
2.4 Ta pravila treba da omoguće da se uzmu u obzir pojave horizontalne integracije koji se tumače kao fuzionisanja u okviru iste branše poslovne delatnosti - u ovom slučaju reč je o koncentracijama monomedija i multimedija - kao i pojave vertikalne integracije, odnosno, kontrolu koju ima pojedinac, kompanija ili grupa nad nekima od ključnih elemenata proizvodnje, distribucije i srodnih aktivnosti kao što su oglašavanje ili telekomunikacije.
2.5 Sem toga, zemlje-članice treba redovno da revidiraju utvrđene donje granice u svetlosti aktuelnog tehnološkog, ekonomskog i socijalnog razvoja, kako ne bi predstavljali prepreku inovacijama u oblasti medija.
2.6 Bez obzira na to da li su ta pravila usko vezana za audio-vizuelne ili pisane medije ili pak nisu vezana za njih, vlasti koje su nadležne za njihovu primenu treba da imaju ovlašćenja neophodna za ostvarivanje njihovog osnovnog zadatka - što pre svega označava ovlašćenje da se odbije zahtev za izdavanje dozvole ili licence i ovlašćenje da se preduzmu mere protiv operacija koje mogu doneti koncentraciju u svim oblicima, pre svega onih koji imaju za cilj lišavanje postojećih medija imovine u slučajevima kada su dosegnuti neprihvatljivi nivoi koncentracije i/ili tamo gde je medijski pluralizam ugrožen. Nadležnosti tih organa bi stoga mogle da obuhvate i ovlašćenje da se zahteva obaveza strukturalne prirode ili da se, ako je potrebno, učesnici u takvim operacijama obavežu na određeno ponašanje; to ovlašćenje takođe treba da obuhvata i mogućnost izricanja sankcija.
3.1 Zemlje-članice treba da obezbede da postojeći javni servisi zauzimaju vidljivo mesto u novom medijskom pejzažu. One treba da omoguće medijskim organizacijama koje su javni servisi da se razvijaju kako bi njihov sadržaj bio dostupan na različitim "nosačima", pre svega kako bi se osiguralo pružanje visokokvalitetnog inovatorskog sadržaja u digitalnom okruženju i kako bi se razvio čitav spektar novih usluga namenjenih auditorijumu, uključujući tu i interaktivna sredstva.
3.2 Zemlje-članice treba da podstaknu medijske javne servise da igraju aktivnu ulogu u unapređenju društvene kohezije i integrisanju svih zajednica, društvenih grupa i generacija, uključujući tu manjinske grupe, mladež, starije ljude, siromašne socijalne kategorije i one koje su u nepovoljnom položaju, lica sa posebnim potrebama itd., poštujući u isto vreme njihove različite identitete i potrebe. U tom kontekstu treba obratiti pažnju na sadržaj koji stvaraju te grupe i koji se stvara za te grupe, kao i njihov pristup javnim medijskim servisima, njihovu zastupljenost i izveštavanje o njima u tim servisima. Dužnu pažnju treba obratiti na pitanja rodne ravnopravnosti.
3.3 Zemlje-članice treba da pozovu organizacije koje su javni medijski servisi da predvide uvođenje vidova konsultacija sa javnošću, što može obuhvatiti formiranje savetodavnih struktura, gde je to pogodno za izražavanje raznovrsnosti koja postoji u javnosti, kako bi u programskoj politici bila izražena ta raznovrsnost, uz želje i zahteve javnosti.
3.4 Zemlje-članice treba da usvoje mehanizme koji su neophodni da bi se zajemčila nezavisnost organizacija koje su javni medijski servisi jer je ta nezavisnost od životnog značaja za očuvanje uređivačke nezavisnosti i za zaštitu od kontrole koju bi vršila jedna ili više političkih ili socijalnih grupa. Ti mehanizmi treba da budu uspostavljeni u saradnji sa civilnim društvom.
3.5 Zemlje-članice treba da definišu načine za obezbeđivanje odgovarajućeg i pouzdanog finansiranja javnih medijskih servisa iz mnoštva različitih izvora - što može obuhvatiti plaćanje pretplate, finansiranje iz budžeta, komercijalne prihode i/ili pojedinačna plaćanja - neophodnih za obavljanje demokratskih, društvenih i kulturnih funkcija medija.
4. Doprinos ostalih medija pluralizmu i raznovrsnosti
Zemlje-članice treba da podstaknu razvoj ostalih medija koji su kadri da pruže doprinos pluralizmu i raznovrsnosti i da obezbede prostor za dijalog. Ti mediji, na primer, mogu postojati u vidu opštinskih, lokalnih, manjinskih ili socijalnih medija. Sadržaj takvih medija mogu mahom, ali ne i isključivo, stvarati određene grupe u društvu i sadržaj može biti namenjen njima, opet ne isključivo, može pružati odgovor na njihove specifične potrebe i zahteve i može služiti kao činilac socijalne kohezije i integracije. Sredstva distribucije, koja mogu obuhvatiti i digitalne tehnologije, treba da budu prilagođena navikama i potrebama javnosti kojoj su ti mediji namenjeni.
5. Propisi o pristupu i interoperabilnost
5.1 Zemlje-članice treba da obezbede da provajderi informacionog sadržaja imaju jednak pristup mreži elektronskih komunikacija.
5.2 Kako bi podsticale i unapređivale razvoj novih sredstava komunikacije i nove platforme i kako bi smanjile rizik od pojave uskih grla koja onemogućuju raspoloživost širokog i raznovrsnog spektra medijskog sadržaja, zemlje-članice treba da ohrabre veću interoperabilnost softverskih programa i opreme, uz primenu otvorenih standarda u redovima proizvođača softvera i opreme, kao i u redovima operatera u medijskom sektoru i sektoru elektronskih komunikacija.
5.3 Taj rezultat treba da bude ostvaren pomoću poboljšane saradnje među svim zainteresovanim stranama, a tamo gde je to potrebno i uz podršku nadležnih vlasti, sve u cilju neometanja inovacija.
5.4 Zemlje-članice treba da obezbede da njihova regulaciona tela i ostali nadležni organi vlasti poseduju neophodne veštine kako bi mogli da procene način na koji će novi ekonomski i tehnički razvoj uticati na medijsku strukturu i na sposobnost medija da obavljaju svoju kulturnu ulogu.
6.1 Zemlje-članice treba da preduzmu sve finansijske i regulacijske mere koje su neophodne za zaštitu i podsticanje strukturalnog pluralizma audio-vizuelnih i štampanih medija.
6.2 Te mere mogu obuhvatiti podršku i podsticanje u cilju olakšavanja prelaska tradicionalnih radiodifuznih medija na digitalno emitovanje i, tamo gde je to primereno, prelazak štampanih medija na digitalni prenos.
II Mere za unapređenje raznovrsnosti sadržaja
Pluralizam informacija i raznovrsnost medijskog sadržaja neće biti automatski zajemčeni kako se budu brojčano povećavala sredstva komunikacije koja se nude javnosti. S tih razloga, zemlje-članice treba da definišu i sprovode aktivnu politiku u ovom polju, uključujući tu i postupke nadzora, kao što treba da usvoje sve neophodne mere ne bi li obezbedile da javnosti stoji na raspolaganju dovoljno mnoštvo različitih informacija, mišljenja i programa koje joj pružaju mediji.
2. Unapređivanje šireg demokratskog učešća i unutrašnja raznovrsnost
2.1 Poštujući načelo uređivačke nezavisnosti, zemlje-članice treba da podstiču medije da javnosti pružaju raznovrstan medijski sadržaj kojim se može unapređivati kritička debata i šire demokratsko učešće lica koja pripadaju svim zajednicama i svim generacijama.
2.2 Zemlje-članice pre svega treba da ohrabruju medije da pružaju doprinos interkulturnom i interkonfesionalnom dijalogu, kako bi se unapređivalo uzajamno poštovanje i tolerancija i kako bi se kroz diskusije sprečili potencijalni sukobi.
U tom cilju, zemlje-članice treba da:
- s jedne strane, podstiču medije da usvajaju ili osnažuju dobrovoljnu politiku podsticanja manjina u pogledu njihove unutrašnje organizacije u svim ograncima, kako bi to odrazilo raznovrstan sastav društva i kako bi iznova osnažilo socijalnu koheziju;
- s druge strane, kako bi se vodilo računa o pojavi novih sredstava komunikacije koja nastaju zahvaljujući dinamičkim tehnološkim promenama, treba da razmotre mogućnost preduzimanja mera radi podsticanja pismenosti u oblasti digitalnih medija i radi premošćivanja takozvanog "digitalnog jaza".
3. Dodela dozvola za emitovanje i pravila "mora se imati/mora se ponuditi"
3.1 Zemlje-članice treba da razmotre mogućnost uvođenja mera za unapređenje i nadzor načina na koji medijske organizacije proizvode i pružaju raznovrstan sadržaj. Kada je reč o radiodifuznom sektoru, te mere mogu obuhvatiti da se prilikom izdavanja dozvola zahteva da određeni deo originalnih emisija, pre svega onih koje sadrže vesti i izveštavanja o tekućim poslovima, proizvode ili naručuju sami emiteri.
3.2 Zemlje-članice treba da razmotre mogućnost uvođenja pravila koja imaju za cilj očuvanje pluralističkog lokalnog medijskog pejzaža, pre svega tako što će se obezbediti da formiranje medijskih udruženja, koje je shvaćeno kao centralizovano obezbeđivanje emisija i srodnih usluga, ni na koji način ne ugrozi pluralizam.
3.3 Zemlje-članice treba, gde god je to neophodno, da predvide mogućnost usvajanja pravila "mora se imati" za sva ona distributivna sredstva i platforme koji ne spadaju u kablovske mreže. Štaviše, u svetlosti procesa digitalizacije - posebno u svetlosti povećanog kapaciteta mreža i širenja različitih mreža - zemlje-članice treba periodično da revidiraju ta svoja pravila "mora se imati" kako bi obezbedile da ona i dalje budu primerena precizno definisanim ciljevima opšteg interesa. Zemlje-članice treba da ispitaju važnost obaveze "mora se ponuditi" uporedo sa pravilima "mora se imati" kako bi ohrabrile javne medijske servise i glavne komercijalne medijske kuće da svoje kanale učine dostupnim onim mrežnim operaterima koji žele da ih prenose. Sve mere koje iz toga proisteknu treba da uzimaju u obzir i obaveze u pogledu autorskih prava.
4.1 Treba razmotriti mogućnost uvođenja mera podrške za kreiranje, proizvodnju i distribuciju audio-vizuelnog, štampanog i svih drugih tipova medijskog sadržaja koji mogu pružiti dragocen doprinos medijskoj raznovrsnosti. Takve mere takođe mogu poslužiti i za zaštitu i unapređenje raznovrsnosti izvora informisanja, kao što su nezavisne novinske agencije i istraživačko novinarstvo. Takođe bi valjalo razmotriti mere podrške za one medijske entitete koji štampaju ili emituju program na jeziku manjina.
4.2 Ne prenebregavajući razloge konkurentnosti, sve gore navedene mere treba da budu odobrene na osnovu objektivnih i nestranačkih kriterija, u okviru transparentnih postupaka i uz nezavisnu kontrolu. Uslovi za dodelu i odobravanje podrške treba periodično da se iznova razmatraju, kako bi se izbeglo slučajno podsticanje bilo kakvog procesa medijske koncentracije ili neprimerenog bogaćenja preduzeća koja takvu podršku koriste.
5. Uzdizanje nivoa svesti o ulozi medija
5.1 Zemlje-članice treba da podrže obuku medijskih profesionalaca, uključujući tu permanentnu obuku, i da ohrabruju takav vid obuke kako bi se posebna pažnja posvetila ulozi koju medijski profesionalci mogu imati na unapređenju raznovrsnosti. Društvo u celini treba da spozna tu ulogu.
5.2 U povelje medijskih organizacija i etičke kodekse koje usvajaju medijski profesionalci raznovrsnost bi mogla da bude uvrštena kao jedan od ciljeva.
1. Zemlje-članice treba da obezbede da javnost ima pristupa sledećim tipovima informacija o postojećim medijima:
- Informacijama u vezi sa licima ili organima koji učestvuju u strukturi medija i o prirodi i razmerama učešća tih lica ili organa u strukturi o kojoj je reč i, gde je to moguće, informacije o krajnjim korisnicima tog učešća;
- Informacijama o prirodi i razmerama interesa koje gore navedena lica i organi imaju u drugim medijima ili medijskim preduzećima, čak i u drugim ekonomskim sektorima;
- Informacijama o drugim licima ili organima za koje postoji verovatnoća da će značajno uticati na programsku politiku ili na uređivačku politiku;
- Informacijama u vezi sa merama podrške koje su medijima odobrene;
- Informacijama o postupku koji se primenjuje u vezi sa pravom na odgovor i na žalbu.
2. Zemlje-članice treba da podstaknu medije da preduzmu sve mere koje mogu omogućiti javnosti da sačini sopstvenu analizu informacija, ideja i mišljenja izraženih u medijima.
1. Zemlje-članice treba da podrže naučno istraživanje i studije u oblasti medijske koncentracije i medijskog pluralizma i da podstiču javnu debatu o tim pitanjima. Posebna pažnja mogla bi se obratiti posledicama medijske koncentracije na raznovrsnost medijskog sadržaja, na ravnotežu između zabavnih i informativnih emisija, kao i emisija koje podstiču javnu debatu, s jedne strane, i, s druge strane, o doprinosu koji mediji pružaju interkulturnom dijalogu.
2. Zemlje-članice treba da podrže međunarodne istraživačke napore koji su usredsređeni na transnacionalnu medijsku koncentraciju i na njen uticaj na različite aspekte medijskog pluralizma.