POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA ZAPOSLENE U USTANOVAMA KULTURE ČIJI JE OSNIVAČ GRAD ZRENJANIN("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 2/2009) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom, bliže se uređuju: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ustanovama kulture po osnovu rada, kao i međusobni odnosi učesnika ovog Ugovora.
Ovaj Ugovor zaključuje se u ime svih zaposlenih u ustanovama kulture na teritoriji grada Zrenjanina.
Osnivačem, u smislu ovog Ugovora, smatra se grad Zrenjanin.
Poslodavcem, u smislu ovog Ugovora, smatra se ustanova koja je osnovana za vršenje delatnosti kulture od strane osnivača.
Zaposlenim, u smislu ovog Ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Osnivač obezbeđuje ustanovama materijalne, tehničke i druge uslove za normalno obavljanje delatnosti, prati njihov rad, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju delatnosti.
Poslodavci preduzimaju organizaciono-tehničke mere za izvršenje posla, kvalitet i obim programa.
Odredbe ovog Ugovora neposredno se primenjuju.
Ovim Ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonom i odgovarajućih odredaba važećih kolektivnih ugovora.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava uslove utvrđene zakonom i opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u ustanovi.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ustanova je dužna da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim Ugovorom, ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Ustanova je dužna da po zahtevu zaposlenog za zaštitu njegovog prava, omogući sindikalnoj organizaciji čiji je on član u ustanovi, uvid u primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenih.
Zaposleni imaju pravo na godišnji, nedeljni i dnevni odmor, u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana.
Maksimalno trajanje godišnjeg odmora ne može se utvrditi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zakonom utvrđeni minimum od 20 radnih dana uvećava se za:
1. po osnovu doprinosa na radu - do pet radnih dana;
2. po osnovu uslova rada za radna mesta utvrđena aktom o proceni rizika - do pet radnih dana;
3. jedan radni dan za svakih navršenih pet godina radnog staža;
4.1. prema stepenu stručne spreme zaposlenog - do 3 radna dana,
4.2. prema složenosti poslova koje zaposleni obavlja - do 3 radna dana;
5. zaposlenom sa 55 godina života - 5 radnih dana;
6. zaposlenom sa invaliditetom, samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života, zaposlenom sa troje ili više dece mlađih od 14 godina, zaposlenom koji izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - tri radna dana.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se uređuju kriterijumi iz prethodnog stava ovog člana.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 35 radnih dana.
Zaposleni mlađi od 18 godina imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do 7 radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- sklapanje braka - sedam radnih dana;
- rođenje deteta - pet radnih dana;
- sklapanje braka deteta zaposlenog - tri radna dana;
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) - pet radnih dana;
- smrti brata ili sestre zaposlenog - tri radna dana;
- teže bolesti člana uže porodice, lečenja; kome je potrebna pomoć i nega - do sedam radnih dana;
- selidbe sopstvenog domaćinstva - četiri radna dana;
- polaganja stručnog ispita - do sedam radnih dana;
praznovanja krsne slave - jedan radni dan;
- elementarnih nepogoda - do pet radnih dana;
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana;
- odsustvovanja sa posla radi prisustvovanja sednicama, konferencijama, kongresima, seminarima i na sindikalnim susretima koji se organizuju na nivou grada, pokrajine, Republike - do sedam radnih dana;
- dobrovoljnog davanja krvi - dva radna dana.
U odsustvo, u smislu stava 1. ovog člana (do 7 radnih dana u kalendarskoj godini) ne računa se odsustvo u slučajevima smrti člana uže porodice i dobrovoljnog davanja krvi.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se urediti: drugi slučajevi kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo; slučajevi kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u dužem trajanju od 7 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do 30 radnih dana u toku jedne kalendarske godine, pod uslovom da odsustvo ne ometa proces i organizaciju rada, u sledećim slučajevima:
- polaganja ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja, kada je zaposleni po istom osnovu iskoristio svoje pravo na plaćeno odsustvo,
- stručnog usavršavanja kada zaposleni nema pravo na plaćeno odsustvo,
- učešća u kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvođača.
Zaposlenom se, izuzetno, može odobriti neplaćeno odsustvo u dužem trajanju od 30 radnih dana u toku kalendarske godine, ako se oceni da odsustvo bitno ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava i obaveze iz rada i po osnovu rada.
d) Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih
Ako je u interesu procesa rada poslodavac je dužan da donese program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih.
Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u skladu sa finansijskim planom, u okviru sredstava obezbeđenih iz budžeta ili iz sopstvenih prihoda.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o stalnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih i da stvara potrebne materijalne, organizacione i druge uslove za ove potrebe.
Zaposleni, koga poslodavac uputi na stručno osposobljavanje i usavršavanje, potpisuje ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa poslodavcem.
Ugovorom se uređuju prava na naknade (školarinu, stipendiju i plate), kao i slučajevi kada poslodavac ili zaposleni odustaju od zaključenog ugovora.
Zaposleni ne može da trpi štetne posledice ako poslodavac ne organizuje stručno osposobljavanje i usavršavanje.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću platu koja se sastoji iz:
- plate koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane plate,
- naknade plate i
- drugih primanja skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu.
Plata se utvrđuje na osnovu vrednosti poslova koje zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposlenom se garantuje jednaka plata za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Plata se utvrđuje na osnovu:
- osnovice za obračun plata, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije,
- koeficijenta koji se množi osnovicom,
- dodatka na platu,
- obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, utvrđuju se aktom Vlade.
Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Plata koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne plate i
- ostvarenih rezultata.
Osnovna plata zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenta posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Masa plata iz prethodnog člana ovog Ugovora se utvrđuje najkasnije do kraja tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja ustanove, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svake ustanove.
Vrednost posla iz stava 1. ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca i izražava koeficijentom.
Osnovna plata u ustanovi kretaće se u rasponu 1 : 4.
Osnovna plata iz člana 15. ovog Ugovora može se ugovoriti ugovorom o radu i u većem iznosu a na osnovu uvećanja osnovnog koeficijenta korektivnim koeficijentom, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Osnovna plata iz člana 15. ovog Ugovora formira se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u ustanovi,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi,
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti svake ustanove.
Plata zaposlenih može se:
- umanjiti do 20% zbog neispunjavanja radnih obaveza; nepoštovanja radne discipline;
- uvećati do 30% po osnovu obima, kvaliteta i blagovremenosti izvršenog posla.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla, u zavisnosti od osnovne delatnosti ustanove i to na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Poslodavac i reprezentativni sindikat kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju i razrađuju poslove po grupama poslova, polazeći od stručne spreme i utvrđuju vrednost - koeficijent za svako sistematizovano radno mesto.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu plate za zaposlene u ustanovama u sledećim rokovima:
- akontacija plate za tekući mesec do 25. u tekućem mesecu,
- konačan obračun plate najkasnije do 15. u narednom mesecu.
Zaposleni ima pravo na uvećanu platu, i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan državnih i verskih praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni,
5. dodatak iz sopstvenih prihoda, ukoliko to nije u suprotnosti sa zakonom i aktima osnivača.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu platu, i to:
- za prekovremeni rad, 26% od osnovice,
- za rad na dan praznika koji je neradni dan, 110% od osnovice,
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, za 26% od osnovice,
- po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu, za svaku punu godinu radnog staža, 0,4% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje plate u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne plate zaposlenog u prethodna tri meseca, i to u sledećim slučajevima: korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva; praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi; privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem; prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog zaposlenog i zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog ili drugih lica; odazivanja pozivu vojnih i drugih državnih organa.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana u visini od 65% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
Zaposleni ima pravo na naknadu sledećih troškova:
1. za dolazak i odlazak sa rada;
2. troškove boravka na terenu (terenski dodatak);
3. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
4. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove koji su u funkciji izvršenja poslova, i to:
1. za dolazak i odlazak sa rada - u visini cene prevozne karte za korišćenje javnog prevoza, i to samo kada zaposleni radi.
2. dnevnu naknadu za rad na terenu u iznosu od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana, zaposleni ima pravo na naknadu troškova smeštaja i ishrane ali najviše do iznosa troškova za dnevnicu za službeno putovanje u zemlji i troškova noćenja.
Radom na terenu smatra se rad koji se po svojoj prirodi obavlja van mesta redovnog zaposlenja zaposlenog, a u trajanju dužem od 15 dana.
3. za vreme službenog puta u zemlji i inostranstvu.
Pod službenim putem podrazumeva se putovanje na koje je zaposleni upućen od strane ovlašćenog lica poslodavca, i koje ne traje duže od 15 dana neprekidno.
Zaposlenom se, za vreme službenog puta, nadoknađuju troškovi smeštaja, ishrane, prevoza i ostali troškovi u vezi sa službenim putovanjem u zemlji.
Zaposlenom se ne nadoknađuju troškovi smeštaja ukoliko je obezbeđeno besplatno prenoćište i doručak.
Dnevnica za službeno putovanje u zemlji iznosi 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan polaska na službeno putovanje.
Zaposlenom, kome je obezbeđena besplatna ishrana, dnevnica za služeno putovanje u zemlji umanjuje se za 80%.
Dnevnica za službeno putovanje računa se od časa polaska do časa povratka sa službenog putovanja.
Cela dnevnica se isplaćuje za službeno putovanje u zemlji koje je trajalo između 12 i 24 časa, a polovina dnevnice za službeno putovanje koje je trajalo između 8 i 12 časova.
Zaposlenom prilikom službenog putovanja u inostranstvo pripada dnevnica u skladu sa važećim propisima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini 3 plate koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku;
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice (bračni drug i deca zaposlenog) u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP, odnosno polovinu tih troškova u slučaju smrti roditelja ili drugog lica koje živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim;
- naknadu štete zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja.
Zaposlenima u ustanovama pripada pravo na isplatu:
- jubilarne nagrade za 10, 20, 30 i 40 godina neprekidnog rada u ustanovi.
Jubilarna nagrada iznosi:
- za 10 godina 0,5. prosečne plate,
- za 20 godina 1. prosečna plata,
- za 30 godina 1,5 prosečne plate,
- za 40 godina 2. prosečne plate,
od poslednje prosečne isplaćene plate u ustanovi;
- solidarne pomoći za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice u iznosu do tri prosečne neto zarade u Republici Srbiji.
Članovi uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug i deca, a šire: roditelj, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim.
Visinu nagrade, iz prethodne alineje, ugovorne strane, svake godine (pre usvajanja budžeta osnivača) utvrđuju reprezentativni sindikati i nadležan organ osnivača.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, posebnom odlukom poslodavca, zaposlenom se može utvrditi pravo na isplatu: godišnje nagrade (za božićne praznike, povodom 8. marta, dana osnivanja ustanove; deci zaposlenih do 10. godina starosti prigodan poklon za Novu godinu).
Iznose isplata, iz prethodnog stava ovog člana, utvrđuju reprezentativni sindikati, odnosno zajednički organi tih sindikata i poslodavac.
Minimalna zarada je utvrđena donja granica zarade koja se garantuje zaposlenom ako svojim radom postiže standardni učinak za puno radno vreme.
Visinu minimalne zarade utvrđuje Socijalno - ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije, odnosno Vlada Republike Srbije.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnog sindikata u periodu ne dužem od šest meseci.
IV BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH
Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i ovog Ugovora u organizovanju i sprovođenju bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima, u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i opštim aktima o bezbednosti i zdravlju na radu, a posebno na osnovu procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, obezbedi korišćenje sredstava i opreme lične zaštite na radu.
Sredstva za sprovođenje programa mera o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđuju se budžetom i godišnjim planom poslodavca.
Zaposleni mora biti upoznat sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i svojim pravima i obavezama u pogledu bezbednosti i zdravlja, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme za ličnu zaštitu na poslovima koje će obavljati.
Obaveza poslodavca je da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac je u obavezi da pre sklapanja ugovora o osiguranju pribavi saglasnost reprezentativnih sindikata kod poslodavca.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:
- uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu,
- da učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i drugim propisima.
U skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom bezbednost i zdravlje na radu može se urediti kolektivnim ugovorom o bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca, pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku predlaganja predstavnika zaposlenih u organima upravljanja kod poslodavca, statusnih promena ustanove, a posebno svojinske promene i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U ustanovama kulture koje imaju više od 50 zaposlenih može se obrazovati savet zaposlenih.
Savet zaposlenih bira se na period od 4 godine.
Pravo da bira i bude biran ima svaki zaposleni osim poslodavca, odnosno direktora, člana uže porodice poslodavca-direktora i zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.
Broj članova saveta zaposlenih uređuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca u zavisnosti od broja zaposlenih u ustanovi, broja i reprezentativnosti sindikata, i kreće se od 3 do 7.
Inicijativu za obrazovanje saveta zaposlenih i pravila izbornog postupka utvrđuje reprezentativni sindikat, odnosno više reprezentativnih sindikata.
U odsustvu inicijative iz stava 1. ovog člana, istu mogu dati i jedna desetina zaposlenih.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu ovog Ugovora i ostvarivanju prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima ustanove.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da, kod utvrđivanja viška zaposlenih, usled tehnoloških, ekonomskih, organizacionih promena u ustanovama na koje se odnosi ovaj Kolektivni ugovor, se obavezuju da pristupe rešavanju socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih utvrđivanjem predloga Programa rešavanja viška zaposlenih ustanova kulture čiji je osnivač grad Zrenjanin.
Potpisnici ovog Kolektivnog ugovora dogovorom će utvrđivati broj za čijim je radom prestala potreba.
Zaposleni koji se utvrđuju kao višak ostvaruju pravo po osnovu rada u skladu sa Zakonom o radu, programom iz prethodnog stava ovog člana, uz obavezu aktivnog učešća u rešavanju svog radno pravnog statusa.
Ustanova kulture, koja utvrđuje višak zaposlenih, dužna je da, u skladu sa zakonom, donese Poseban program i pribavi mišljenja reprezentativnog sindikata i saglasnost nadležnog organa osnivača.
Program, iz prethodnog stava ovog člana, mora da sadrži sve zakonom predviđene elemente i donosi se i u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Program, u smislu ovog člana, donosi Upravni odbor ustanove na predlog direktora.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u slučaju da zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuju se - po redosledu sledeći kriterijumi:
1. imovno stanje zaposlenog;
2. broj članova porodice koji ostvaruju zaradu;
3. dužina radnog staža;
4. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice;
5. broj dece na školovanju.
Prilikom utvrđivanja, odnosno razrade kriterijuma iz prethodnog stava ovog člana, mora se voditi računa o zakonom određenim kriterijumima koji ne mogu biti osnov za utvrđivanje viška zaposlenih.
Zaposlenom, koji je utvrđen kao višak, ustanova je dužna da pre otkaza ugovora o radu, isplati jednokratnu novčanu pomoć - otpremninu.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca uređuje se način utvrđivanja i visina otpremnine koja se isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba usled ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena u ustanovi.
Mirno rešavanje radnih sporova vrši se na način i po postupku utvrđenim posebnim zakonom.
Ako nastane spor u postupku zaključenja, odnosno izmena i dopuna ovog Ugovora, spor se rešava mirnim putem.
Ako ne dođe do mirnog rešavanja sporova, sporove može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici ovog Ugovora u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitraža se obrazuje po svakom sporu.
Arbitraža broji 5 članova.
U sastav arbitraže ulaze po dva predstavnika: osnivača, koga odredi gradonačelnik, reprezentativni sindikat, i jedan arbitar koga učesnici u sporu odrede sporazumno.
Postupak pred arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog Ugovora.
Odluka arbitražnog veća obavezna je za strane u sporu, potpisnike ovog Ugovora i zamenjuje odgovarajuću odredbu ovog Ugovora zbog koje je došlo do spora.
Učesnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitražnom odlukom povređeno njegovo pravo zasnovano po zakonu, može pokrenuti spor kod nadležnog suda.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i ovog Ugovara, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslova rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predstavniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i ovog Ugovora i da za to vreme prima naknadu plate;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 30 plaćenih časova mesečno;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili se odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata koji je izabran na funkciju u sindikatu, za vreme trajanja mandata ima pravo da u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova koji su mu utvrđeni ugovorom o radu, za koje vreme ima pravo na naknadu plate svog radnog mesta.
Pod ovlašćenim predstavnikom sindikata, u smislu prethodnog člana, podrazumevaju se članovi sindikalne organizacije koji su izabrani na sindikalnu funkciju regionalnog i višeg nivoa svoje sindikalne centrale.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poverenicima, kao i predstavnicima sindikata u smislu prethodnog člana ovog Ugovora, ako postupaju u skladu sa zakonom, i ovim Ugovorom, ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svoje funkcije i dve godine po prestanku funkcije u sindikatu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u ustanovi dužni su da svoj rad organizuju tako da ne remete redovan rad i funkcionisanje ustanove i da ne remete propisanu radnu disciplinu.
Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikati moraju voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i lična sigurnost.
Na način donošenja odluke o štrajku primenjuje se statut sindikata, u skladu sa zakonom.
Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.
U odluci kojom se najavljuje štrajk sindikat mora naznačiti štrajkačke zahteve, mesto, dan i vreme štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.
Zbog učestvovanja u štrajku, organizovanom u skladu sa ovim Ugovorom i zakonom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj, ne može im se otkazati ugovor o radu.
Organizovanje štrajka ili učešće u štrajku, u skladu sa ovim Ugovorom i zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze.
Poslodavac ne sme sprečiti štrajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.
Ovaj Ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Strane potpisnice se obavezuju da će ovaj Ugovor primenjivati u dobroj nameri i na načelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.
Na osnovu ovog Ugovora zaključuju se kolektivni ugovori kod poslodavca u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog Ugovora.
Za praćenje primene ovog Kolektivnog ugovora, sporna pitanja i tumačenja njegovih odredaba, nadležna je Komisija koju imenuje osnivač, a koju čine po tri predstavnika potpisnica ovog Ugovora.
Predstavnici sindikata potpisnica su članovi Gradskog koordinacionog odbora sindikata iz ustanova kulture čiji je osnivač grad Zrenjanin, koji imaju ovlašćenje za učešće u radu Komisije iz prethodnog stava ovog člana i za potpisivanje ovog Kolektivnog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Zaključci i tumačenja doneta na komisiji, ako su jednoglasno doneti, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju kolektivnih ugovora kod poslodavca u ustanovama kulture.
U smislu prethodnog člana ovog Kolektivnog ugovora osnivač, putem odgovarajućih stručnih službi, prati primenu odredaba ovog Ugovora, daje inicijative, predloge, i formira radno telo za praćenje izrade i usaglašavanja kolektivnih ugovora kod poslodavca.
Ovaj Ugovor može se raskinuti sporazumno, ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj Ugovor primenjuje se do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune, odnosno aneksiranje ovog Ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.
U zaključivanju aneksa učestvuje i sindikat koji je reprezentativnost stekao posle zaključenja ovog Kolektivnog ugovora.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o radu, posebnih zakona i odgovarajuće odredbe važećih kolektivnih ugovora.
Ovaj Ugovor sačinjen je u 7 (sedam) istovetnih primeraka, od kojih: svakoj sindikalnoj organizaciji pripadaju po 2 (dva), a zameniku Gradonačelnika grada Zrenjanina 3 (tri) primerka.
Ovaj Ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Zrenjanina".
Ugovor objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".