ZAKLJUČAKO AKCIONOM PLANU ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA MLADE ZA PERIOD OD 2009. DO 2014. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 7/2009) |
1. Usvaja se Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period od 2009. do 2014. godine, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
AKCIONI PLAN
ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA MLADE ZA PERIOD OD 2009. DO 2014. GODINE
Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju za mlade 9. maja 2008. godine (u daljem tekstu: Strategija) kao prvi korak ka rešavanju položaja mladih.1 Polazeći od osnovnog zadatka Strategije, da pruži mogućnosti koje će obezbediti izradu sistemskih, institucionalnih i razvojnih rešenja za podršku mladima u različitim oblastima društvenog života, pripremljen je i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade (u daljem tekstu: Akcioni plan).
Ovim akcionim planom utvrđuju se aktivnosti koje će se ostvarivati u periodu 2009-2014. godine. Detaljan plan finansiranja aktivnosti sačinjen je za 2009. godinu, a za period 2010-2014. godine je data projekcija troškova.
Akcioni plan treba da pomogne svim organima, organizacijama, institucijama i pojedincima i svim drugim zainteresovanim subjektima da realizuju ciljeve Strategije. U skladu sa tim, u Akcionom planu su precizno utvrđene uloge, odgovornosti nosilaca realizacije, kao i institucionalni mehanizmi koji treba da omoguće postizanje željenih rezultata i ostvarivanje opštih strateških ciljeva Strategije.
Za svaki od specifičnih ciljeva u Strategiji utvrđene su aktivnosti, očekivani rezultati ostvarivanja predloženih aktivnosti i indikatori (kvantitativni i kvalitativni) na osnovu kojih će se pratiti sprovođenje Strategije i meriti postignuti rezultati. Svaka od ponuđenih aktivnosti je precizno utvrđena u pogledu rokova, finansiranja (za 2009. godinu), praćenja realizacije i evaluacije.
Posebno poglavlje posvećeno je sistemu praćenja i evaluacije sprovođenja predloženih aktivnosti i sadrži mehanizme, oblike i način izveštavanja za sve predložene aktivnosti. Uspostavljanjem ovakvog jedinstvenog sistema biće moguće sagledavanje obima, kvaliteta i efikasnosti ostvarivanja predloženih aktivnosti, specifičnih i opštih strateških ciljeva utvrđenih u Strategiji.
Akcioni plan je usaglašen sa strateškim dokumentima koje je donela Vlada: Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godina, Nacionalni plan akcije za decu, Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine, Milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji, Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja, Nacionalna strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a, Strategija podsticanja rađanja, Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji, Strategija razvoja socijalne zaštite, Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine i Nacionalna strategija održivog razvoja. Takođe, Akcioni plan je usaglašen i sa akcionim planovima koji prate realizaciju usvojenih strategija, kao i sa Nacionalnim planom akcije za decu.
_______________
1 Svi termini upotrebljeni u ovom dokumentu koji su navedeni u muškom rodu mogu da se koriste i u ženskom rodu.
2. PROCES IZRADE AKCIONOG PLANA
Nakon usvajanja Strategije, Ministarstvo omladine i sporta nastavilo je rad na izradi Akcionog plana.
Na osnovu iskustva u izradi Strategije, Ministarstvo omladine i sporta je pošlo od stava da je za izradu Predloga akcionog plana potreban širok konsultativni proces i nastavak uspešne saradnje između državnih organa, nevladinog sektora i samih mladih.
U skladu sa takvim stavom, na veb sajtu "Zamisli život" objavljen je javni konkurs za obrazovanje tematskih grupa koje će učestvovati u procesu izrade Akcionog plana. Na javni konkurs prijavio se veliki broj stručnjaka različitih profila, kao i mladih koji su želeli da svojim znanjem i razumevanjem položaja mladih doprinesu izradi Akcionog plana. Obrazovano je deset radnih tematskih grupa. Pored tematskih grupa - Aktivno učešće mladih, Jednake šanse za sve grupe mladih, Izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih, Slobodno vreme mladih, Obrazovanje mladih, Zapošljavanje mladih, Bezbednost mladih, Zdravlje mladih, Mladi i životna sredina i održivi razvoj, obrazovana je i nova tematska grupa - Informisanje mladih. Ova grupa je obrazovana da bi se i na ovaj način uvažio izuzetan značaj informisanja mladih i uloge sredstava javnog informisanja u ustanovljavanju i promovisanju vrednosti jednog društva.
Novi članovi tematskih grupa - srednjoškolci, studenti, aktivisti udruženja iz svih krajeva Republike Srbije kao i stručnjaci iz datih oblasti, omogućili su potpuno novu raspravu o opštim strateškim ciljevima sadržanim u Strategiji i najboljem načinu njihove implementacije, doprineli su efikasnijem radu i osvežili čitav proces novim idejama.
Tematske grupe su održale 12 celodnevnih sastanaka, koji su bili posvećeni utvrđivanju rezultata i pokazatelja njihove ostvarenosti, kao i utvrđivanju aktivnosti koje vode ka ostvarenju postavljenih ciljeva Strategije. Na ovaj način započeo je konsultativni proces u cilju izrade Akcionog plana.
Pored tematskih grupa, na izradi Akcionog plana učestvovali su konsultanti za harmonizaciju teksta, indikatora i budžeta predloga, Radna grupa Vlade za izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije (predstavnici nadležnih ministarstava), Savetodavno telo za izradu i sprovođenje Strategije, koje je ustanovila ministar omladine i sporta i Tim za podršku.
Početkom jula 2008. godine održana je konferencija "Ka Predlogu akcionog plana", na kojoj su bili prisutni koordinatori svih tematskih grupa, članovi Radnog tela Vlade, predstavnici Ministarstva omladine i sporta, kao i stručni konsultanti, angažovani za rad na određenim delovima Akcionog plana i harmonizaciji čitavog dokumenta. Ovom prilikom konkretizovan je predlog institucionalnog okvira u omladinskoj politici.
Institucionalnim okvirom se definišu tela i institucije koje neposredno učestvuju u kreiranju i sprovođenju omladinske politike na svim nivoima. Takođe, utvrđena je i konačna struktura dokumenta, kao i vremenski okviri za izradu konačne verzije Akcionog plana.
Savetodavno telo je pratilo proces izrade Akcionog plana i davalo smernice učesnicima u procesu finalizacije samog plana.
3. REALIZACIJA OPŠTIH STRATEŠKIH CILJEVA
Akcioni plan izrađen je skladu sa vizijom, principima i opštim strateškim ciljevima Strategije.
U okviru svakog opšteg cilja utvrđeni su specifični ciljevi koji su usmereni na ostvarivanje tog opšteg cilja. U ovom akcionom planu utvrđene su aktivnosti za realizaciju svakog specifičnog cilja, koje direktno doprinose ostvarivanju svakog pojedinačnog specifičnog cilja, a indirektno, odnosno preko specifičnih ciljeva, doprinose realizaciji opšteg cilja. Većina planiranih aktivnosti u ovom akcionom planu prevazilazi vremenski okvir od šest godina, na koliko je projektovan Akcioni plan, već su dugoročne ili čak kontinuirane. Takođe, veliki broj aktivnosti predstavlja početne aktivnosti koje treba da prerastu u sistem ili kontinuirani proces.
3.1. Karakteristike aktivnosti po opštim ciljevima
Strategija sadrži 11 opštih ciljeva i 75 specifičnih ciljeva. Sistematizacija tabelarno prikazanih aktivnosti u Akcionom planu izvršena je prema opštim strateškim ciljevima. U tekstu koji sledi dat je pregled svih očekivanih rezultata za svaki strateški cilj.
3.1.1. Podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu
Ovaj cilj je raščlanjen na sedam specifičnih ciljeva, kojima su obuhvaćeni mehanizmi i aktivnosti koji treba da motivišu, podržavaju i obrazuju mlade da aktivno učestvuju u društvu, kao i da unapređuju kvalitet i rasprostranjenost programa koji doprinose aktivnijem učešću mladih u društvu, standarde kvaliteta omladinskog rada i mehanizme za njegovo praćenje, oblast volonterskog rada, mobilnost mladih i da povećaju učešće žena u procesu odlučivanja.
Predložene aktivnosti treba da obezbede:
- redovno finansiranje inicijativa i programa evidentiranih organizacija mladih, organizacija za mlade i institucija;
- kontinuiranu i koordinisanu vršnjačku edukaciju mladih, a na osnovu kriterijuma kvaliteta;
- osnivanje omladinskih centara u jedinicama lokalne samouprave koji će aktivno raditi na pružanju servisa mladima;
- ojačane kapacitete i mogućnosti mladih za aktivno učešće u lokalnoj zajednici;
- unapređene kvalitete omladinskog rada;
- povećanu informisanost, motivisanost i mogućnost za volontiranje mladih;
- povećanu mobilnost mladih u zemlji i inostranstvu;
- značajnu podršku svih sektora za realizovanje kreativnih akcija mladih i osnaživanje mladih iz osetljivih grupa za aktivno učešće u društvu;
- značajno povećan broj mladih žena na najvišim mestima odlučivanja u državnim institucijama.
Za ovaj opšti cilj utvrđen je ukupno 61 indikator. Na nivou sedam specifičnih ciljeva utvrđeno je 16 indikatora, a na nivou aktivnosti - 41 indikator. Od 16 indikatora za specifične ciljeve, njih sedam imaju mlade kao direktnu ciljnu grupu a šest su utvrđeni kao ciljani indikatori, kojima je utvrđen kvantitativni obim promene.
3.1.2. Razvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće u donošenju odluka kroz održiv institucionalni okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima
Ovaj opšti cilj razvijen je kroz četiri specifična cilja, koji su obuhvatili oblast neposrednog institucionalnog razvoja, omladinsko organizovanje i umrežavanje omladinskih organizacija. U skladu sa tim su i formulisane aktivnosti, koje treba da obezbede ostvarivanje sledećih rezultata:
- povećanu uključenost mladih u društvo kroz unapređeno i zakonski definisano omladinsko organizovanje i delovanje;
- povećanje broja organizacija mladih sa značajno unapređenim organizacionim kapacitetima i mogućnostima, kao i povećanje broja i kvaliteta programa dostupnih i namenjenih mladima;
- motivisanost i pripremu mladih za saradnju i aktivno učešće u zajedničkim telima i organima koji odlučuju o omladinskim pitanjima na svim nivoima kroz komenadžment;
- ustanovljavanje krovnih organizacija mladih, čime se obezbeđuje reprezentativnost mladih za učešće u odlučivanju na različitim nivoima.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 25 utvrđena indikatora. Na nivou četiri specifična cilja utvrđeno je šest indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 18 indikatora.
3.1.3. Izgrađivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima
Ovaj opšti cilj sadrži sedam specifičnih ciljeva. Predložene aktivnosti uključuju aktere u oblasti informisanja posebno u medijskoj sferi i treba da omoguće pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih u svim oblastima njihovog života. Planirane aktivnosti treba da obezbede:
- pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih o mogućnostima i perspektivama u lokalnoj sredini i na republičkom nivou;
- povećanu informisanost mladih o pravima i obavezama u pravnom sistemu Republike Srbije;
- povećanu zastupljenost tema od značaja za mlade u Republici Srbiji u sredstvima javnog informisanja;
- povećano učešće mladih u kreiranju uređivačkih politika i programskih sadržaja od značaja za mlade u sredstvima javnog informisanja;
- povećanu produkciju i uvoz namenskih obrazovno-informativnih programa namenjenih mladima;
- povećanu dostupnost informatičkih tehnologija mladima u Republici Srbiji;
- povećanu dostupnost informatičkih znanja i veština mladima u Republici Srbiji;
- povećanu motivisanost mladih za korišćenje tehnologija i primenu znanja i veština;
- mehanizme masovne i direktne distribucije informacija mladima;
- bolju povezanost omladinskih organizacija koje promovišu održivi razvoj (OOOR);
- povećane kapacitete udruženja za pravovremeno i utemeljeno informisanje mladih;
- razvoj redakcija školskih i studentskih sredstava informisanja.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 56 indikatora. Na nivou sedam specifičnih ciljeva utvrđeno je 15 indikatora, dok je na nivou aktivnosti utvrđen 41 indikator. Od 15 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, njih osam imaju mlade utvrđene kao ciljnu grupu, a ostali su utvrđeni kao ciljani indikatori.
3.1.4. Obezbeđivati ostvarivanje prava na jednake šanse svih mladih u društvu, a posebno mladih koji žive u teškim uslovima
Ovaj opšti cilj sadrži 12 specifičnih ciljeva. S obzirom na složenost ovog cilja planirane aktivnosti pokrile su nekoliko oblasti - socijalnu zaštitu, slobodno vreme mladih, zapošljavanje mladih i obrazovanje mladih. Sve planirane aktivnosti namenjene su mladima iz osetljivih društvenih grupa i treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:
- pružanje podrške uspostavljanju integralnog sistema socijalne zaštite;
- pružanje podrške uspostavljanju mreža usluga u zajednici koje mladim korisnicima sistema socijalne zaštite omogućavaju zadovoljavanje potreba u porodici i prirodnom okruženju;
- razvijanje tolerancije na različitosti i prepoznavanje kapaciteta mladih iz osetljivih društvenih grupa;
- pružanje podrške stvaranju podsticajnog okruženja za uključivanje mladih iz osetljivih društvenih grupa u svakodnevne aktivnosti zajednice;
- povećanje broja sportskih objekata na lokalnom nivou, koji su dostupni za rekreativne aktivnosti mladih;
- povećanje kapaciteta obrazovnih ustanova i institucija kako bi odgovorile na različite potrebe mladih i naročito na potrebe mladih iz osetljivih društvenih grupa;
- unapređivanje socijalne uključenosti i zapošljavanja mladih iz osetljivih grupa;
- smanjenje incidencija PPI i HIV/AIDS-a među mladima;
- ustanovljavanje lokalnih i nacionalnih programa prevencije PPI i HIV/AIDS-a među osetljivim populacionim grupama mladih, a posebno onih koji žive sa HIV/AIDS-om;
- stvaranje atmosfere u kojoj se sve kategorije mladih ljudi, a posebno mladi iz osetljivih grupa osećaju sigurno.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 100 indikatora. Na nivou 12 specifičnih ciljeva utvrđena su 22 indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 78 indikatora. Od 22 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, 11 ima mlade kao ciljnu grupu a tri su utvrđena kao ciljani indikatori.
3.1.5. Podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima
Ovaj opšti cilj obuhvata pet strateških ciljeva. Planirane aktivnosti su usmerene tako da, pre svega, omoguće uspostavljanje mehanizama i podsticaja i podrške mladima koji pokazuju izuzetna interesovanja, rezultate i mogućnosti u različitim oblastima rada i stvaralaštva mladih. Planirane aktivnosti treba da obezbede:
- uspostavljanje mehanizama podsticaja i podrške mladima koji pokazuju izuzetna interesovanja, rezultate i mogućnosti u različitim oblastima rada i stvaralaštva;
- pružanje podrške mladima koji pokazuju interesovanja, sklonosti i sposobnosti za nauku i istraživački rad da dobiju mogućnosti angažovanja u različitim programima formalnog i neformalnog obrazovanja;
- pružanje podrške mladima koji pokazuju interesovanja, sklonosti i sposobnosti u oblasti kulture i umetnosti da dobiju mogućnosti angažovanja u odgovarajućim programima formalnog i neformalnog obrazovanja, klubovima i udruženjima;
- pružanje podrške mladima sa čitave teritorije Republike Srbije i u svim uzrasnim kategorijama uključujući i mlade sa teškoćama da budu uključeni u raznovrsne programe koji omogućavaju razvoj fizičkih sposobnosti i prepoznavanje i razvoj sportskih talenata, unutar i izvan sistema obrazovanja;
- podsticanje stručne i najšire javnosti da neprekidno prate najvažnije pokazatelje društvenog položaja mladih, njihove potrebe i stavove o ključnim pitanjima njihovog položaja.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 36 utvrđenih indikatora. Na nivou pet specifičnih ciljeva utvrđeno je osam indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 28 indikatora. Od osam indikatora na nivou specifičnih ciljeva, sedam ima mlade kao ciljnu grupu.
3.1.6. Unapređivati mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih
Ovaj opšti cilj razvijen je kroz sedam specifičnih ciljeva i u celini se bavi pitanjima obezbeđivanja i stvaranja uslova i mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih. Aktivnosti treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:
- uspostavljanje resursnog sistema za identifikaciju potreba mladih u okviru slobodnog vremena i baza programa za mlade koji se realizuju u Republici Srbiji;
- uspostavljanje sistema podrške programima usmerenim na slobodno vreme mladih;
- uspostavljanje mehanizama za podršku aktivnostima neformalnih i formalnih grupa mladih i pojedinaca;
- povećanu vidljivost inicijativa mladih;
- povećano učešće mladih u kreiranju i sprovođenju kulturnih politika;
- povećan obim i kvalitet kulturnih sadržaja za mlade u manjim i siromašnijim sredinama;
- povećan broj sportskih objekata, na lokalnom nivou, koji su dostupni za rekreativne aktivnosti mladih;
- povećan obim i kvalitet promocije zdravih stilova života.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 50 indikatora. Za sedam specifičnih ciljeva utvrđeno je 19 indikatora, a na nivou aktivnosti utvrđen je 31 indikator. Od 19 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, sedam ima mlade kao ciljnu grupu a 10 su utvrđeni kao ciljani indikatori.
3.1.7. Razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima i koji je u skladu sa svetskim trendovima u obrazovanju i kontekstom obrazovanja u Republici Srbiji
Ovaj opšti cilj razvijen je kroz sedam specifičnih ciljeva i u celini je posvećen razvoju formalnog i neformalnog obrazovanja za mlade. Aktivnosti treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:
- povećan obuhvat mladih u srednjem i visokom obrazovanju;
- povećan obuhvat mladih različitim vidovima neformalnog obrazovanja;
- uspostavljanje mehanizama za učešće mladih na republičkom, lokalnom i institucionalnom nivou u procesima odlučivanja u obrazovanju;
- pružanje podrške mladima da steknu više nivoe kompetencija za uključivanje u rad i nastavak školovanja;
- uspostavljanje standarda kvaliteta u programima neformalnog obrazovanja;
- uspostavljanje efikasnijeg sistema finansijskog planiranja i upravljanja u formalnom i neformalnom obrazovanju;
- uspostavljanje efikasnijeg sistema formalnog i neformalnog obrazovanja u Republici Srbiji;
- pružanje podrške razvoju socijalnog dijaloga na republičkom i lokalnom nivou između predstavnika obrazovnog sistema, NSZ, RZS i privredne komore, poslodavaca i sindikata;
- unapređivanje i modernizovanje sistema radne prakse za učenike stručnih škola i studente;
- pružanje pomoći mladima, srednjoškolcima i studentima, da aktivno i efikasno upravljaju svojom karijerom.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 79 utvrđenih indikatora. Na nivou sedam specifičnih ciljeva utvrđen je 21 indikator, a na nivou aktivnosti utvrđeno je 57 indikatora. Od 21 indikatora na nivou specifičnih ciljeva, 10 ima mlade kao ciljnu grupu a pet je utvrđeno kao ciljani indikatori.
3.1.8. Podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih
Ovaj opšti cilj sadrži četiri specifična cilja kojima je pokrivena oblast zapošljavanja mladih. Planirane i predložene aktivnosti koje obezbeđuju ostvarivanje specifičnih ciljeva imaju utvrđene sledeće očekivane rezultate:
- povećanje zaposlenosti mladih;
- unapređivanje tehničkih i kadrovskih kapaciteta centara za karijerno vođenje i savetovanje i centara za profesionalno informisanje;
- razvoj centara za karijerno vođenje i savetovanje i centara za profesionalno informisanje;
- povećanje stope aktiviteta mladih na tržištu rada;
- sprovođenje aktivnosti kojima se doprinosi popularizaciji preduzetništva kroz obrazovni sistem i povećan broj mladih preduzetnika u Republici Srbiji;
- povećanje prostorne pokretljivosti mladih, naročito ka slabije razvijenim regionima sa iznadprosečnim stopama nezaposlenosti mladih.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 45 utvrđenih indikatora. Za četiri specifična cilja utvrđeno je 15 indikatora, od kojih sedam ima utvrđene mlade kao ciljnu grupu, a šest su utvrđeni kao ciljani indikatori. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 30 indikatora.
3.1.9. Unaprediti uslove za bezbedan život mladih
Ovaj opšti cilj razvijen je kroz 12 specifičnih ciljeva i obuhvatio je niz aktivnosti koje treba da omoguće ostvarivanje sledećih rezultata:
- normativno i strateško unapređivanje sektora bezbednosti u cilju poboljšanja bezbednosti mladih;
- institucionalno osnaživanje sektora bezbednosti u cilju unapređivanja, ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i prava mladih;
- povećanje poverenja mladih u sektor bezbednosti i veća otvorenost sektora bezbednosti prema mladima;
- unapređenje stanja bezbednosti i zdravlja mladih u radnom okruženju;
- poboljšanje i unapređenje stanja bezbednosti u školama;
- poboljšano stanje bezbednosti na javnim mestima;
- unapređenje mehanizama prevencije nasilja u porodici koje uključuje mlade kao žrtve ili počinioce;
- uspostavljanje sistema neodložnih intervencija namenjenih mladima - žrtvama nasilja i drugima koji se nalaze u akutnim kriznim situacijama;
- obezbeđivanje kontinuirane dostupnosti pouzdanih empirijskih pokazatelja raznih aspekata bezbednosti mladih.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 51 utvrđen indikator. Za 12 specifičnih ciljeva utvrđeno je 16 indikatora, od kojih tri imaju mlade kao ciljnu grupu a dva su utvrđena kao ciljani indikatori. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 35 indikatora.
3.1.10. Čuvati i unapređivati zdravlje mladih, smanjivati rizike i vodeće poremećaje zdravlja i razvijati zdravstvenu zaštitu prilagođenu mladima
Ovaj opšti cilj obuhvata šest specifičnih ciljeva čija realizacija treba da omogući ostvarivanje sledećih rezultata:
- razvijanje aktivnosti klubova zdravlja za mlade pri jedinicama lokalne samouprave (a u okviru kancelarija za mlade);
- uvođenje sadržaja o zdravim stilovima života u nastavne planove i programe za sve nivoe obrazovanja;
- povećanje upotrebe kondoma i ostalih savremenih metoda kontracepcije kod mladih koji su seksualno aktivni;
- povećanje korišćenja programa prevencije i ranog otkrivanja poremećaja reproduktivnog zdravlja;
- sprovođenje programa zaštite mentalnog zdravlja mladih;
- obezbeđenje psihološke podrške i pomoći mladima na lokalnom nivou;
- razvijanje novih i unapređivanje postojećih specijalizovanih jedinica za mentalne probleme mladih u stacionarnim ustanovama na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene delatnosti;2
- smanjenje prevalencije zloupotrebe svih psihoaktivnih supstanci među mladima u proseku za 10%;
- smanjenje incidencija PPI i HIV/AIDS-a među mladima;
- ustanovljenje lokalnih i nacionalnih programa prevencije PPI i HIV/AIDS-a među osetljivim populacionim grupama mladih, a posebno onih koji žive sa HIV/AIDS-om;
- povećanje broja predloženih i izvedenih multisektorskih projekata za unapređenje zdravlja mladih.
Ovaj opšti cilj ima 89 utvrđenih indikatora. Za šest specifičnih ciljeva utvrđeno je ukupno 24 indikatora, od kojih 17 ima mlade utvrđene kao ciljnu grupu a osam je utvrđeno kao ciljani indikatori. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 65 indikatora.
_______________
2 Sekundarni nivo podrazumeva opšte i specijalne bolnice, tercijarni nivo podrazumeva klinike, institute, kliničko-bolničke centre i klinički centar.
3.1.11. Osnaživati mlade za inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa osnovnim ciljevima održivog razvoja i zdrave životne sredine
U okviru ovog opšteg cilja utvrđena su četiri specifična cilja. Ponuđene aktivnosti treba da omoguće ostvarivanje i sledećih rezultata:
- povećanje zastupljenosti sadržaja o zaštiti životne sredine i održivog razvoja u nastavnim programima srednjih škola za 80%;
- obezbeđivanje uslova i mogućnosti da mladi poseduju osnovno znanje i informacije o rizicima po zdravlje od zagađene životne sredine i poseduju informacije o boljem izboru po svoje zdravlje;
- obezbeđivanje mehanizama da mladi aktivno učestvuju u donošenju odluka u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem;
- izgrađivanje kapaciteta ministarstava i međuresornih tela da kreiraju, prate i poboljšavaju aktivnosti po pitanjima zdravlja, obrazovanja i informisanja mladih o pitanjima životne sredine i održivog razvoja.
Ovaj opšti cilj ima ukupno 25 utvrđenih indikatora. Za četiri specifična cilja utvrđeno je pet indikatora. Na nivou aktivnosti utvrđeno je 20 indikatora.
4. PRAĆENJE, EVALUACIJA I IZVEŠTAVANJE
Ovim akcionim planom definiše se okvir za praćenje i evaluaciju radi osiguranja kvaliteta realizacije aktivnosti i postizanja opštih i specifičnih ciljeva utvrđenih Strategijom. Sistem praćenja i evaluacije obuhvata sve faze i nivoe sprovođenja samog Akcionog plana i treba da obezbedi informacije o napretku u sprovođenju utvrđenih aktivnosti, kao i procenu uspešnosti ostvarivanja ciljeva. Takođe, kroz obezbeđivanje povratnih informacija, ovaj sistem je osnov za unapređivanje Akcionog plana i redefinisanje pojedinih njegovih segmenata, donošenje odluka zasnovano na činjenicama i podacima, uspostavljanje veze sa ostalim sistemima za praćenje i evaluaciju, koordinaciju institucija koje učestvuju u realizaciji Akcionog plana, kao i podelu odgovornosti za postizanje rezultata.
Osnov za praćenje i evaluaciju jeste Akcioni plan, u kojem su utvrđeni indikatori koji su kvalitativni i kvantitativni pokazatelji za merenje i procenu ostvarenosti planiranih aktivnosti i ciljeva. Međutim, pored ovih indikatora neophodno je utvrditi i razviti i skup ključnih indikatora na nivou omladinske politike, kao i detaljan plan aktivnosti za praćenje i evaluaciju.
Predviđena izgradnja institucionalnog okvira obezbeđuje kapacitete na republičkom i lokalnom nivou za praćenje, koordinaciju i upravljanje procesom realizacije. Međutim, zbog međuresornog karaktera Strategije, te složenosti samog procesa sprovođenja Akcionog plana, neophodno je obezbediti saradnju svih partnera, koordinaciju i protok informacija.
Proces praćenja i evaluacije može se opisati u nekoliko koraka - prikupljanje podataka, analiza (vrednovanje) podataka, izveštavanje i korišćenje nalaza analize.
4.1. Utvrđivanje procesa praćenja
Praćenje je trajna aktivnost na prikupljanju podataka i informacija neophodnih za merenje ostvarenosti ciljeva Strategije. Praćenje je i instrument za unapređivanje realizacije Akcionog plana kroz procenu da li se planirane aktivnosti sprovode u skladu sa Akcionim planom i davanje povratnih informacija.
Osnov za praćenje sprovođenja aktivnosti i dostizanja planiranih rezultata i specifičnih ciljeva jeste skup indikatora koji su utvrđeni na nivou rezultata svakog specifičnog cilja, kao i na nivou rezultata svake pojedinačne aktivnosti.
Prilikom utvrđivanja indikatora korišćene su preporuke evropskih eksperata za indikatore omladinske politike,3 indikatori utvrđeni Milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji i Strategijom za smanjenje siromaštva u Srbiji, kao i postojeće baze podataka (RSZ, DevInfo). Odgovornost za uspostavljanje celovitog i sveobuhvatnog sistema praćenja je na Ministarstvu omladine i sporta.
Centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji i upravljanju implementacijom Akcionog plana ima Ministarstvo omladine i sporta u okviru kojeg će u Sektoru za omladinu biti osnovana koordinaciona jedinica za sprovođenje Strategije. Takođe, biće osnovana i Radna grupa za sprovođenje Strategije, a Savetodavno telo, koje je ustanovila ministar omladine i sporta 2007. godine, nastaviće sa radom i na sprovođenju i praćenju realizacije Strategije.
U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, Ministarstvo omladine i sporta će direktno pratiti aktivnosti koje se realizuju na nacionalnom nivou i za čiju je realizaciju neposredno odgovorno, dok aktivnosti koje se realizuju na lokalnom nivou, te koje neposredno realizuju druge resorna ministarstva, institucije i organizacije, Ministarstvo omladine i sporta prati posredno, preko izveštaja.
Značajnu ulogu u procesu praćenja i prikupljanja podataka će imati lokalne kancelarije za mlade, kao i druge institucije i organizacije za mlade na lokalnom i regionalnom nivou.
Resorna ministarstva, kao i državne organizacije i institucije, odgovorni su za postizanje rezultata i praćenje aktivnosti za čije nosioce su utvrđeni Akcionim planom.
Za uspešno ostvarivanje praćenja neophodno je uključivanje i svih ostalih partnera - resornih ministarstava, institucija i organizacija, udruženja. Pored toga, i jedan broj međunarodnih organizacija će biti uključen u proces praćenja. Njihovi predstavnici će biti u Savetodavnom telu za praćenje sprovođenja Strategije.
Sa otpočinjanjem sprovođenja započinje i proces praćenja. Prikupljeni podaci u procesu izrade Strategije poslužiće kao osnov za utvrđivanje početnog stanja, s tim da u oblastima gde je identifikovan nedostatak relevantnih informacija i podataka, proces praćenja otpočinje utvrđivanjem početnog stanja. Praćenje će se realizovati u redovnim vremenskim intervalima (mesečno, kvartalno i godišnje) u zavisnosti od vrste aktivnosti, kao i postavljenih rokova za njihovo sprovođenje.
U zavisnosti od vrste i nivoa na kojem se realizuju aktivnosti utvrdiće se i metodologija praćenja. Podaci prikupljeni u procesu praćenja će biti sistematizovani u okviru usklađenog sistema koji će omogućiti izveštavanje.
_______________
3 Savet Evrope, Direktorat za omladinu i sport, Finalni izveštaj, Stručnjaci o indikatorima omladinske politike, mart 2003. godine (CoE, Directorate for Youth and Sport, Final Report, Experts on Youth Policy Indicators, March 2003).
Svrha evaluacija je da se objektivno vrednuju sve faze i aspekti sprovođenja Akcionog plana - efikasnost sprovođenja aktivnosti, uspešnost ostvarivanja opštih i specifičnih ciljeva, kao i uticaj koji su oni imali na mlade, ali i na šire društvene tokove.
Evaluacija će se sprovoditi redovno, i to jednom godišnje i koristiće se različiti izvori podataka, a na osnovu utvrđenih indikatora u Akcionom planu. U zavisnosti od vrste indikatora, procenjuje se izvršenje planiranih aktivnosti, efekti ostvarenih aktivnosti, kao i institucionalne i zakonodavne promene.
Pored podataka objavljenih od organa nadležnih za poslove statistike, podatke prikupljaju, kroz sistem praćenja i izveštavanja, i organizacije, institucije i resorna ministarstva koji realizuju aktivnosti. Takođe, treba podržati razvoj alternativnih mreža za prikupljanje podataka, kao i pravljenje evidencija i umrežavanje lokalnih izvora podataka. Ministarstvo omladine i sporta će, imajući u vidu dosadašnje iskustvo i saradnju sa UNICEF-om i DevIfo bazom podataka, uspostaviti bazu podataka o mladima.
Za koordinaciju prikupljanja i analizu podataka nadležno je Ministarstvo omladine i sporta, a resorna ministarstva i ostali nosioci aktivnosti utvrđeni ovim akcionim planom nadležni su za pripremu sektorskih evaluacija. Za redovnu godišnju evaluaciju nadležni su Ministarstvo omladine i sporta, Radna grupa Vlade za sprovođenje Strategije i Savetodavno telo za praćenje sprovođenja Strategije. U ovim aktivnostima akterima će podršku pružiti koordinaciona jedinica za sprovođenje Strategije, čiji je jedan od zadataka da razvije mehanizme i alate za praćenje, izveštavanje i evaluaciju.
Spoljašnja evaluacija sprovođenja Akcionog plana biće realizovana od strane stručnjaka.
Preporuke i nalazi evaluacije će se koristiti za unapređivanje realizacije Akcionog plana i biće dostupni svim zainteresovanima.
Uspostavljanje jedinstvenog sistema izveštavanja, kroz utvrđivanje mehanizama, dinamike, oblika i načina izveštavanja, jeste okosnica sistema praćenja i evaluacije. U tom smislu neophodno je standardizovati procedure izveštavanja, kao i formate izveštaja, koji se podnose mesečno, kvartalno i godišnje.
Resorna ministarstva učestvuju u pripremi izveštaja za Vladu. Za izveštavanje o aktivnostima čiji su nosioci na lokalnom nivou nadležne su lokalne kancelarije za mlade i izveštaje tromesečno podnose regionalnim koordinatorima. Regionalni koordinatori podnose tromesečne izveštaje Ministarstvu omladine i sporta, a kada se steknu uslovi u skladu sa zakonom, i Nacionalnoj kancelariji za mlade. Za aktivnosti koje se budu realizovale projektno, sistem izveštavanja će takođe biti utvrđen.
Za izveštavanje o napretku u sprovođenju Strategije institucionalno je nadležno Ministarstvo omladine i sporta i Savetodavno telo za praćenje sprovođenja Strategije, u čemu će im stručnu podršku dati koordinaciona jedinica za sprovođenje Strategije. Izveštaji o napretku pripremaju se jednom godišnje i zasnovani su na indikatorima.
Godišnji izveštaj o napretku u sprovođenju Strategije podnosi se Vladi. Izveštaj je javan i putem publikovanja i objavljivanja na veb sajtu Ministarstva omladine i sporta biće dostupan široj javnosti, koja će redovno biti izveštavana o sprovođenju Akcionog plana, kao i o problemima i izazovima.
5. PROCES I METODOLOGIJA IZRADE BUDŽETA ZA AKTIVNOSTI PO NOSIOCIMA I CILJEVIMA
5.1. Proces izrade budžeta u pripremi Akcionog plana
Jedan od ključnih elemenata Akcionog plana jeste budžet, koji uz utvrđene rezultate i indikatore predstavlja osnovu za efektivno praćenje i evaluaciju ostvarivanja utvrđenih strateških ciljeva i aktivnosti. Na taj način, Akcioni plan sa budžetom postaje operativan dokument u procesu implementacije, praćenja i evaluacije sprovođenja Strategije.
Izrada budžeta Akcionog plana po ciljevima, aktivnostima i nosiocima je proces koji se odvija paralelno sa izradom Akcionog plana. On se bazira na interaktivnoj participativnosti učesnika u izradi Akcionog plana i stručnjaka koji se bave izradom finansijskih planova, odnosno finansijskim aspektima strateškog planiranja. Veoma je važno da učesnici u izradi Akcionog plana na samom početku procesa izrade shvate značaj ovog procesa radi što kvalitetnijeg osmišljavanja aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva, da bi Akcioni plan bio realan, finansijski pokriven i primenljiv u praksi na svim nivoima i u svim sredinama. Sa druge strane, stručnjaci za izradu finansijskog plana treba da prate izradu Akcionog plana kako bi na vreme upoznali aktivnosti koje će biti predložene, a naročito ko su nosioci realizacije pojedinih aktivnosti radi identifikovanja obima i izvora sredstava koja će nosioci biti u obavezi da obezbeđuju u toku procesa implementacije Strategije. Pored nosilaca koji pokreću realizaciju aktivnosti i obezbeđuju finansijska sredstva, u procesu realizacije se pojavljuju i drugi učesnici u ostvarivanju pojedinih aktivnosti iz Akcionog plana, koje, po pravilu, angažuju nosioci aktivnosti u skladu sa zakonskom regulativom, i za njihov rad obezbeđuju potrebna finansijska sredstva. Učesnici u realizaciji Akcionog plana su najčešće timovi stručnjaka, naučnoistraživačke i konsultantske organizacije i udruženja.
Da bi interaktivni proces između učesnika u izradi Akcionog plana i stručnjaka za finansije bio uspešan, neophodno je da ovi stručnjaci, na samom početku, upoznaju učesnike u izradi Akcionog plana sa metodologijom izrade finansijskog plana. U tom cilju Ministarstvo omladine i sporta je organizovalo trodnevnu radionicu, kao i više konsultativnih sastanaka na kojima su razmatrana relevantna pitanja iz oblasti finansijskog planiranja. Nakon toga, učesnici u izradi Akcionog plana, na osnovu date metodologije planiranja, predlagali su određene elemente, kao što su: rokovi trajanja aktivnosti, potreban broj izvršilaca u procesu realizacije pojedinih aktivnosti, vrste troškova koje neka aktivnost zahteva (na primer: plate, nabavka opreme, korišćenje stručnih usluga, materijalni troškovi itd.), iz kojih izvora bi neka aktivnost, po njihovom mišljenju, mogla da se finansira (na primer: budžet Republike Srbije i budžeti jedinica lokalne samouprave - kao direktni korisnici i preko dotacija iz budžeta Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave namenjene izgradnji i adaptaciji objekata koje koriste mladi, ulaganjima u nabavku opreme, ljudske resurse i usluge neophodnih za realizaciju pojedinih aktivnosti utvrđenih u Akcionom planu, uključujući Nacionalni investicioni plan i Fond za mlade talente preko kojih se sredstva usmeravaju iz budžeta Republike Srbije u okviru odgovarajućih ministarstava u realizaciju aktivnosti za izvršenje strateških ciljeva Strategije).
5.2. Metodologija izrade budžeta
Izrada budžeta Akcionog plana izvršena je po sledećim fazama:
- upoznavanje Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, projekcija za 2010. i 2011. godinu i sistematizacije važnih makroekonomskih pokazatelja iz ovog dokumenta koji predstavlja opšti okvir za izradu budžeta Akcionog plana;
- sistematizacija specifičnih ciljeva u okviru svakog opšteg cilja na bazi tabele koju je sačinio Tim za izradu Akcionog plana pri Ministarstvu omladine i sporta;
- sistematizacija aktivnosti u okviru specifičnih ciljeva sa pregledom nosilaca i učesnika u realizaciji svake aktivnosti;
- izrada plana finansiranja sistematizovanih strateških ciljeva po aktivnostima, nosiocima i učesnicima u realizaciji Akcionog plana, polazeći od elemenata za izradu finansijskog plana koje su dostavili učesnici u izradi Akcionog plana i od prethodno utvrđene strukture troškova i izvora sredstava sa kojom su se saglasili učesnici u izradi Akcionog plana u procesu interaktivne participativnosti;
- upoznavanje ciljeva i aktivnosti iz drugih nacionalnih strategija koje obuhvataju iste ili slične strateške ciljeve za ukupnu populaciju, radi eliminisanja dvostrukog obračuna sredstava po nosiocima. Zbog toga su obavljane konsultacije sa drugim ministarstvima učesnicima u realizaciji ovog Akcionog plana koja su dostavljala MOS-u svoja mišljenja i sugestije vezane za pojedine aktivnosti i njihove učesnike u realizaciji. Na osnovu prispelih sugestija vršene su korekcije sistematizovanih ciljeva i aktivnosti i ispravke budžeta po ciljevima i nosiocima;
- izrada sintetičkih tabela budžeta Akcionog plana po ciljevima, nosiocima i učesnicima u sprovođenju Akcionog plana za 2009. godinu, u dinarima, prema vrsti i nameni troškova i izvorima sredstava;
- procentualno strukturiranje sintetičkih tabela prema prethodno navedenim obeležjima u cilju sagledavanja realnosti obima, strukture i izvora sredstava.
5.3. Osvrt na budžet Akcionog plana za 2009. godinu
Ukupni projektovani troškovi za primenu Akcionog plana u 2009. godini iznose 1.991 miliona dinara. Posmatrano po ciljevima, posebno se izdvajaju tri cilja kao prioritetna kada je reč o mladima kojima već u prvoj godini primene Akcionog plana treba posvetiti pažnju. To su: finansijska podrška mladim talentima, ostvarivanje jednakih šansi među mladima i zapošljavanje.
Najveći iznos sredstava treba obezbediti za realizaciju predloženih aktivnosti u okviru strateškog cilja pet "Podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima". Reč je o podržavanju mladih talenata preko Fonda za mlade talente u okviru Ministarstva omladine i sporta. Za ovu aktivnost, za 2009. godinu, je projektovan ukupan iznos od 523,1 miliona dinara, od kojih se 511 miliona dinara odnosi na stipendije, 10 miliona je predviđeno za Nacionalnu nagradu za izuzetne rezultate i postignuća mladih, a samo 2,1 miliona je namenjeno za pokrivanje troškova servisiranja rada Fonda za mlade talente i dodeljivanja Nacionalne nagrade. Učešće ukupnih projektovanih sredstava za realizaciju cilja pet u ukupnim projektovanim sredstvima za primenu Akcionog plana u 2009. godini iznosi 26,27%.
Grafikon 1. Procentualno učešće projektovanih sredstava za primenu Akcionog plana u 2009. godini po ciljevima, u procentima
Drugi važan cilj kome će se naročita pažnja posvetiti u 2009. godini je cilj četiri "Obezbeđivati ostvarivanje prava na jednake šanse svih mladih u društvu, a posebno mladih koji žive u teškim uslovima". Jednake šanse za mlade u Republici Srbiji predstavljaju izuzetno važno pitanje. Za realizaciju predloženih aktivnosti u Akcionom planu u okviru ovog cilja predviđen je ukupan iznos od 513,6 miliona dinara, što čini 25,79% od ukupnih sredstava predviđenih za primenu Akcionog plana. U okviru ovog iznosa 294,2 miliona se odnosi na ulaganja (57,29%), a ostatak sredstava je namenjen aktivnom učešću predstavnika nosilaca realizacije pojedinih aktivnosti od strane relevantnih ministarstava, državnih institucija i jedinica lokalne samouprave i servisiranju primene Akcionog plana.
Treći važan cilj kome je posvećena značajna pažnja je cilj osam "Podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih". Ukupna sredstva za realizaciju ovog cilja u 2009. godini su predviđena u iznosu od 317,4 miliona dinara, što čini 15,94% od ukupnih projektovanih sredstava za primenu Akcionog plana. Pri tome, preko tri četvrtine se odnosi na ulaganja vezana za preduzimanje aktivnih mera za zapošljavanje mladih, a nešto manje od jedne četvrtina na troškove vezane za kreiranje i sprovođenje mera od strane nosioca pojedinih aktivnosti.
Zbog ograničenih materijalnih mogućnosti, u okviru ostalih ciljeva izvršena je selekcija najprioritetnijih aktivnosti, s tim što se računa da se u narednim godinama i ovim ciljevima da veći prostor putem obezbeđivanja većeg iznosa finansijskih sredstava. Pri izradi budžeta Akcionog plana za 2009. godinu vodilo se računa da se što veći iznos izdvoji za ulaganja. Tako je za ovu stavku projektovan iznos od 1.512,7 miliona dinara, što čini 75,97% od ukupnog iznosa projektovanog budžeta. Udeo plata zaposlenih kod nosioca aktivnosti koji su dominantno korisnici budžeta Republike Srbije (reč je o platama već zaposlenih kod korisnika kojima će biti delegirane obaveze i odgovornosti u vezi sa primenom Akcionog plana za mlade, što znači da se ne predviđa novo zapošljavanje), iznosi 18,64%, materijalnih i drugih troškova 3,60% i troškova putovanja 1,78%.
Grafikon 2. Struktura projektovanih troškova primene Akcionog plana po vrstama u 2009. godini, u procentima
Posmatrano po izvorima sredstava, nastojalo se da budžet Akcionog plana za 2009. godinu bude tako strukturiran imajući u vidu sledeće bitne činjenice:
- da su budžet Republike Srbije i budžeti jedinica lokalne samouprave relativno ograničeni, kako za direktne korisnike, tako i za indirektne korisnike i da je neophodno da ovaj budžet bude usklađen sa realnim materijalnim mogućnostima i sa očekivanim makroekonomskim uslovima u 2009. godini;
- da je u Republici Srbiji u toku realizacija velikog broja projekata, kako preko vladinog tako i direktno preko nevladinog sektora čija će realizacija trajati u 2009. godini, a i u narednih nekoliko godina. Ovo je značajno jer u okviru tih projekata je uključena i ciljna grupa koju obuhvata ova strategija, tj. mladi, i da bi se iz budžeta tih projekata delom mogle finansirati aktivnosti iz ovog Akcionog plana. Tako su u ovom budžetu predviđena relativno manja sredstva koja nosioci pojedinih aktivnosti treba da obezbede preko međunarodnih donatora. Takođe, računalo se i sa činjenicom da privatni sektor u Republici Srbiji još uvek nije prihvatio princip društveno odgovornog poslovanja i da ga za to treba sistematski pripremati kako bi se aktivnije uključivao u samu realizaciju strateških dokumenata i u procese finansijske podrške realizaciji tih dokumenata, pri čemu je Strategija veoma važna, jer će se njenim efektivnim sprovođenjem podizati kapaciteti koji će biti neophodni privatnom sektoru da bi mogao da se efektivno uključuje u evropsku i međunarodnu konkurentnu ekonomiju.
Posmatrano prema izvorima i nameni, u strukturi ukupnih projektovanih sredstava najveći deo će se obezbeđivati preko međunarodnih donatora (35,59%). U strukturi domaćih izvora finansiranja najveći deo sredstava će se izdvajati iz budžeta Republike Srbije (Fond za mlade talente 25,66%, NIP 1,0%, dotacije namenjene realizaciji pojedinih aktivnosti preko angažovanja vanbudžetskih korisnika 16,51%, dok bi učešće tekućih izdataka direktnih korisnika na realizaciji Akcionog plana iznosilo oko 7,23% od ukupno planiranih sredstava). Iz budžeta jedinica lokalne samouprave za direktne korisnike izdvojiće se oko 1,3%, dok bi preko budžeta jedinica lokalne samouprave trebalo da se obezbedi oko 10,14% sredstava za lokalne vanbudžetske korisnike učesnike u implementaciji Strategije. Računa se sa učešćem domaćeg privatnog sektora sa oko 2,55%, a sa sredstvima iz ostalih izvora sa oko 0,01% od ukupnih projektovanih sredstava.
Grafikon 3. Struktura budžeta prema nameni i izvorima sredstava, u procentima
U Akcionom planu je utvrđeno 40 nosilaca aktivnosti u okviru državne uprave i lokalne samouprave. Računa se sa relativno velikim brojem učesnika u realizaciji budžetiranih aktivnosti iz nevladinog i privatnog sektora i od strane međunarodnih donatora.
AKTIVNOSTI ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA MLADE
6. TABELARNI PRIKAZ ZA PERIOD 2009-2014.
8. PROJEKCIJA BUDŽETA ZA PERIOD OD 2009. DO 2014. GODINE
PREGLED INDIKATORA U ODNOSU NA NAČINE PRAĆENJA NJIHOVE OSTVARENOSTI
DETALJAN BUDŽET ZA 2009. GODINU PO CILJEVIMA I AKTIVNOSTIMA
ZNAČENJE SKRAĆENICA
AEE |
Agencija za energetsku efikasnost |
AMSPP |
Agencija za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo |
AMSS |
Auto moto savez Srbije |
APZ |
Aktivna politika zapošljavanja |
ARS |
Anketa o radnoj snazi |
ASA |
Asocijacija stambenih agencija |
BIP |
Business Inovative Program |
EU |
Evropska unija |
ENHIS |
The European Environment and Health Information System (Evropski informacioni sistem u oblasti životne sredine i zdravlja) |
ZVKOV |
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja |
ZŽS |
Zaštita životne sredine |
ZOSOV |
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
ZUOV |
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja |
ZUS |
Zajednica univerziteta Srbije |
IT |
Informacione tehnologije |
IPA |
Instrument for Preaccession Assistance (Instrument za predpristupnu pomoć) |
JLS |
Jedinice lokalne samouprave |
KVS |
Karijerno vođenje i savetovanje |
KUD |
Kulturno umetničko društvo |
LZ |
Lokalne zajednice |
LKM |
Lokalne kancelarije za mlade |
MD |
Ministarstvo za dijasporu |
MDULS |
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu |
MERR |
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja |
MŽSPP |
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja |
MZ |
Ministarstvo zdravlja |
MI |
Ministarstvo za infrastrukturu |
MK |
Ministarstvo kulture |
MLJMP |
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava |
MNIP |
Ministarstvo za nacionalni investicioni plan |
MNTR |
Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj |
MO |
Ministarstvo odbrane |
MOR |
Međunarodna organizacija rada |
MOS |
Ministarstvo omladine i sporta |
MP |
Ministarstvo prosvete |
MPO |
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
MPR |
Ministarstvo pravde |
MRSP |
Ministarstvo rada i socijalne politike |
MSP |
Ministarstvo spoljnih poslova |
MSPP |
Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo |
MTID |
Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo |
MUP |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
MF |
Ministarstvo finansija |
MCR |
Milenijumski ciljevi razvoja |
NAPZ |
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja |
NIP |
Nacionalni investicioni plan |
NKOSK |
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita |
NKPP |
Nacionalna komisija za prevenciju pušenja |
NPS |
Nacionalni prosvetni savet |
NSVO |
Nacionalni savet za visoko obrazovanje |
NSZ |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
NSR |
Nacionalni savet Roma |
NFO |
Neformalno obrazovanje |
OECD |
Organization for Economic Co-operation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) |
OJLS |
Organi jedinica lokalne samouprave |
OOOR |
Omladinske organizacije koje promovišu održivi razvoj |
OR |
Održivi razvoj |
PAS |
Psihoaktivne supstance |
PKS |
Privredna komora Srbije |
PPI |
Polno prenosive infekcije |
PSSO |
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu |
RARMSPP |
Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva |
RZS |
Republički zavod za statistiku |
RJT |
Republičko javno tužilaštvo |
PM10 i PM 2.5 |
Suspendovane čestice, prečnika 10 ili 2.5 mikrometra |
RRA |
Republička radiodifuzna agencija |
RS |
Republika Srbija |
SANU |
Srpska akademija nauke i umetnosti |
SKGO |
Stalna konferencija gradova i opština |
SUK |
Služba za upravljanje kadrovima |
UN-HABITAT |
Program ljudskih naselja Ujedinjenih nacija |
UNDP |
United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) |
UP |
Unija poslodavaca |
CESID |
Centar za slobodne izbore i demokratiju |
CIPS |
Centar za informisanje i profesionalno savetovanje |
CSR |
Centri za socijalni rad |
ŠU |
Školske uprave |
POJMOVNIK
Organizacija mladih - udruženja čije članstvo i rukovodstvo u većini čine mladi; kroz konsultativni proces treba doći do tačne definicije i parametara razlikovanja ove grupe organizacija od drugih organizacija.
Organizacija za mlade - udruženja čije članstvo i rukovodstvo u većini ne čine mladi ali ove organizacije aktivno rade sa mladima i za mlade; kroz konsultativni proces treba doći do tačne definicije i parametara razlikovanja ove grupe organizacija od drugih organizacija.
Programski savet - transparentno obrazovana komisija u okviru Ministarstva omladine i sporta od strane predstavnika Ministarstva i omladinskih organizacija na principima ko-menadžmenta koja bi rukovodila poslovima projektnog finansiranja omladinskih organizacija prema utvrđenim pravilima rada i odlučivanja.
Vršnjačka edukacija - proces kojim obučene i motivisane osobe organizuju različite aktivnosti sa svojim vršnjacima, pomažući im da steknu znanja i veštine, kao i da usvoje pozitivne vrednosti i stavove.
Gradski omladinski centri - prostor koji je stavljen na korišćenje mladima od strane jedinice lokalne samouprave u kome mladi i zaposleni aktivno rade na pružanju servisa mladima.
Lokalni volonterski servisi - organizacije koje pružaju mladima na određenoj teritoriji mogućnosti za volontiranje kao i punu podršku za volontiranje.
Nacionalna agencija za mlade - agencija koju osniva Republika Srbija za saradnju sa programima za mlade Evropske unije.
Nacionalni savet za mlade - osniva Vlada sa ciljem vođenja sinhronizovane državne politike za mlade uz aktivno učešće omladinskih predstavnika u radu saveta na principima ko-menadžmenta.
Krovna organizacija mladih - reprezentativno telo na nacionalnom nivou za omladinske organizacije.
Open source (OS/OS) - metodologija razvoja i distribucije softvera koja omogućava slobodan pristup izvornom kodu softvera i zadovoljava druge uslove iz definicije koju je usvojila organizacija OSI (Open Source Initiative).
Indeks inkluzije - stepen ostvarenosti inkluzivnog pristupa u obrazovanju i vaspitanju. Priručnik za određivanje indeksa inkluzije sadrži dimenzije, oblasti, pokazatelje i pitanja o inkluziji ustanove na koja odgovor daju sve zainteresovane strane (učenici, roditelji, nastavnici i lokalna zajednica).
Aktivne mere na tržištu rada - sve aktivne mere i programi na koje nezaposleno lice, prijavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, ima pravo, a koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti, odnosno ostvarenju punog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja.
Aktivno stanovništvo, radna snaga - stanovništvo radnog uzrasta, zaposlena i nezaposlena lica, starosti od 15 do 64 godine.
Volonterski rad - oblik organizovanog, svesnog dobrovoljnog rada bez naknade, sa ciljem pružanja pomoći drugima, radi njihove dobrobiti ili dobrobiti celog društva.
Državni i privatni sektor - odnosi se na ekonomsku podelu, po tipu većinskog vlasništva.
Karijerno vođenje i savetovanje - organizovan sistem društvene i stručne delatnosti na pružanju kontinuirane pomoći pojedincu tokom njegovog celokupnog karijernog razvoja, u slobodnom izboru usmerenja i opredeljenja, u obrazovanju i profesionalnoj aktivnosti, sa ciljem postizanja profesionalnog kvaliteta, u skladu sa ličnim osobinama i potrebama tržišta rada za pojedinim zanimanjima.
Neformalno tržište rada - tržište rada na kom se ne primenjuje Zakon o radu i drugi propisi iz oblasti radnog zakonodavstva ("sivo tržište rada").
Pasivne mere na tržištu rada - oblik finansijske i druge pomoći nezaposlenom licu koje je prijavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, a koje je prema zakonu steklo pravo na pomoć.
Ruralno i urbano područje - svako naselje u Republici Srbiji koje nema urađen generalni urbanistički plan spada u kategoriju ostalih, odnosno ruralnih područja. S druge strane, svako naselje koje ima urađen generalni urbanistički plan koji je prihvatila lokalna samouprava smatra se urbanom sredinom.19
Stopa aktivnosti (učešća) - udeo radno aktivnog stanovništva mladih, uzrasta od 15 do 30 godina, u ukupnom stanovništvu iste starosne dobi radno aktivnog stanovništva.
Stopa zaposlenosti - udeo zaposlenih mladih, starosti od 15 do 30 godina, u ukupnom stanovništvu iste starosne dobi.
Stopa neaktivnosti - udeo neaktivnog stanovništva mladih, starosti od 15 do 30 godina, u ukupnom stanovništvu iste starosne dobi.
Stopa nezaposlenosti - udeo nezaposlenih mladih, starosti od 15 do 30 godina, u aktivnom stanovništvu iste starosne dobi.
Centar za informisanje i profesionalno savetovanje - uslužni servis koji nezaposlenima, zaposlenima koji imaju potrebu za promenom posla, učenicima i studentima pomaže pri planiranju karijere putem informisanja o zanimanjima, mogućnostima zapošljavanja i uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuke, kao i savetovanja za izbor i promenu zanimanja. U Centru se i poslodavcima pruža mogućnost informisanja o izboru kvalitetnih kadrova za radnu praksu ili zaposlenje, kao i dobijanja saveta za biranje kadrova.
_______________
19 Bogdanov, N. (2008), "Poljoprivreda" Studija o životnom standardu - Srbija 2002-2007, Republički zavod za statistiku, str. 137-155 (str. 140, Okvir 2).
ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ
Spomenici prirode koji se sastoje od fizičkih ili bioloških formacija ili skupina tih formacija, a koji imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa estetske ili naučne tačke gledišta.
Geološke i fiziografske formacije i tačno određene zone koje predstavljaju habitat ugroženih vrsta životinja i biljaka od izuzetne univerzalne vrednosti sa naučne i konzervatorske tačke gledišta.
Znamenita mesta prirode ili tačno određene prirodne zone koje imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa tačke gledišta nauke, konzerviranja ili prirodnih lepota; prirodne vrednosti koje treba sačuvati.
Akcija za zdravlje zajednice - kolektivni napori od strane zajednice koji su usmereni ka pojačavanju kontrole koju zajednica ima nad determinantama zdravlja i, posledično, nad unapređenjem zdravlja.
Arteficijalni abortus - namerni prekid trudnoće.
Akreditacija - proces pomoću koga ovlašćena agencija ili organizacija evaluira i prepoznaje programe ili institucije koje zadovoljavaju prethodno utvrđene standarde.
Bolnice koje promovišu zdravlje, zdrave bolnice - ne pružaju samo visoko kvalitetne, sveobuhvatne medicinske usluge i negu, već razvijaju zajednički identitet koji uključuje ciljeve promocije zdravlja, razvijaju organizacionu strukturu i kulturu promocije zdravlja, uključujući aktivnu ulogu pacijenata i celokupnog osoblja i aktivno sarađuju sa zajednicom.
Vodič dobre prakse - sistematski formulisana uputstva koja donosiocima odluka omogućavaju pružanje zdravstvene zaštite bolesnicima u odgovarajućim kliničkim okolnostima.
Determinanta - ma koji činilac, bilo da je događaj, karakteristika ili drugi entitet podložan utvrđivanju, koji dovodi do promena zdravstvenog stanja ili drugih posmatranih karakteristika.
Dostupnost - stepen do koga je odgovarajuća zdravstvena služba na raspolaganju (dostupna) da zadovolji potrebe korisnika, kao i opseg u kome su zdravstvene usluge obezbeđene u odgovarajućem obimu i mestu, kao deo plana zdravstvene zaštite.
Životne veštine - veštine adaptivnog i pozitivnog ponašanja koje omogućavaju pojedincima da se efikasno izbore sa zahtevima i izazovima svakodnevnog života.
Zajednica - specifična grupa ljudi koja živi u utvrđenoj geografskoj oblasti, koja deli zajedničku kulturu, vrednosti i norme i koja je u društvenoj strukturi organizovana u skladu sa odnosima koje je zajednica razvila tokom jednog perioda.
Zastupanje zdravlja - kombinacija pojedinačnih društvenih akcija sa ciljem da se dobije politička opredeljenost, politička podrška, društvena prihvaćenost i sistemska podrška za posebni zdravstveni cilj ili program.
Zdravi gradovi - gradovi koji stalno stvaraju i poboljšavaju fizička i društvena okruženja i proširuju resurse u zajednici koji će omogućiti da ljudi jedni drugima pružaju podršku vršeći sve životne funkcije i razvijajući svoje maksimalne potencijale.
Zdravlje - stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti.
Zdravstvena zaštita - usluge koje pojedincima ili zajednici pružaju predstavnici zdravstvene službe ili profesije u cilju unapređenja, održavanja, praćenja ili uspostavljanja zdravlja. Zdravstvena zaštita je sveobuhvatnija od medicinske zaštite koja podrazumeva terapijsku akciju od strane lekara ili pod njegovom kontrolom.
Zdravstvena politika - predstavlja formalne tvrdnje ili procedure unutar vlade i institucija kojima se definišu prioriteti i parametri za akciju kao odgovor na zdravstvene potrebe, raspoložive resurse i različite političke pritiske; zdravstvena politika se može definisati i kao nauka rukovođenja sistemom zdravstvene zaštite.
Zdravstveno ponašanje - svaka aktivnost koju preduzima pojedinac, bez obzira na aktuelno i sagledano zdravstveno stanje u cilju unapređivanja, zaštite ili održavanja zdravlja, bilo da je takvo ponašanje u krajnjem ishodu delotvorno ili ne.
Zdravstveno stanje - opis zdravlja pojedinca ili populacije u određenom vremenu u odnosu na standarde, obično uz korišćenje referentnih pokazatelja (indikatora) zdravlja.
Intervencija - proces (ili aktivnost kao deo procesa) kojim se popravlja zdravstveno stanje. Zdravstvene intervencije mogu biti preventivne (primarne), dijagnostičke, terapijske (sekundarne) ili rehabilitacijske (tercijarne).
Javno zdravlje - nauka i umetnost prevencije bolesti, produžavanja života i unapređenja zdravlja kroz organizovane napore društva.
Kvalitet zdravstvene zaštite - mera stepena do koga su pružene zdravstvene usluge zadovoljile profesionalno uspostavljene standarde i vrednosne sudove korisnika, a može se opisati u tri dimenzije kao kvalitet resursa, kvalitet procesa pruženih usluga i kvalitet ishoda zdravstvene službe ili usluge.
Monitoring, praćenje, nadgledanje - povremeno merenje efekata neke intervencije na zdravstveno stanje populacije ili na životnu sredinu; proces prikupljanja i analize informacija o primeni nekog programa u cilju otkrivanja problema i preduzimanje mera da se to ispravi.
Nadzor - sistematsko tekuće prikupljanje, sravnjivanje i analiza podataka i blagovremeno slanje informacija onima koji treba da ih znaju, tako da mogu da se preduzmu mere.
Okruženja za zdravlje - mesto ili društveni kontekst u kome ljudi obavljaju svakodnevne aktivnosti, a ekološki, organizacioni i lični faktori se prepliću kako bi uticali na zdravlje i dobrobit.
Populacija - svi stanovnici neke zemlje ili područja posmatrani zajedno, broj stanovnika date zemlje ili područja.
Pristupačnost - mogućnost da pacijent ili korisnik dobije potrebnu zdravstvenu zaštitu u odgovarajućem obimu, po razumnoj ceni, na određenom mestu i u određenom vremenskom periodu. Može se meriti udelom date populacije za koju se očekuje da koristi usluge određene ustanove ili službe, uzimajući u obzir postojanje odgovarajućih fizičkih, ekonomskih i socijalno kulturalnih barijera.
Protokol - plan ili skup koraka koje treba slediti u sprovođenju nekog istraživanja, ispitivanja ili pri pružanju zdravstvene zaštite za utvrđeno stanje ili oboljenje.
Prevalencija - broj slučajeva date bolesti ili drugog stanja u nekoj populaciji u određeno vreme.
Prevencija - aktivnosti usmerene ka eradikaciji, eliminaciji ili svođenju na minimum uticaja bolesti i nesposobnosti ili, ako ništa od toga nije moguće, usporavanje napredovanja bolesti i nesposobnosti.
Primarna prevencija - zaštita zdravlja putem ličnih i komunalnih napora, kakve čine poboljšanje ishrane, unapređenje higijene i uslova stanovanja, mogućnosti obrazovanja i zapošljavanja, zatim imunizacija protiv infektivnih bolesti i eliminacija rizika poteklih iz životne sredine, poput zagađenja sistema snabdevanja pijaćom vodom.
Sekundarna prevencija - obuhvata mere koje su na raspolaganju pojedincima i populaciji radi ranog otkrivanja i brzog i uspešnog intervenisanja, kako bi se bolest suzbila, a nesposobnost svela na minimum; primer predstavlja primena skrining programa.
Tercijarna prevencija - sastoji se od mera usmerenih ka smanjenju i otklanjanju dugotrajnih oštećenja i nesposobnosti; postiže se eliminacijom ili smanjenjem oštećenja, nesposobnosti i invalidnosti, svođenjem patnje na minimum i maksimalnog produženja potencijalnih godina korisnog života.
Primarna zdravstvena zaštita - bazična zdravstvena zaštita koja je dostupna po ceni koju zemlja i zajednica mogu da priušte, sa metodama koje su praktične, naučno zasnovane i društveno prihvatljive.
Rizik - verovatnoća nastajanja neželjenog događaja, odnosno efekta opasnog po zdravlje.
Resursi - sva sredstva (materijalna, novčana, kadrovska i energetska) koja su na raspolaganju za realizaciju akcija neophodnih za ostvarivanje neophodnih ciljeva.
Standard - služi kao osnova za poređenje; tehnička specifikacija ili pisani izveštaj koji su sastavili stručnjaci na osnovu utvrđenih rezultata naučne studije, tehnologije i iskustva, sa ciljem da ostvare optimalne koristi, a sa odobrenjem odgovarajućeg zvaničnog i reprezentativnog tela.
Sertifikacija - proces u kome su pojedinac, institucija ili neki obrazovni program evaluirani i prepoznati da ispunjavaju određene, već utvrđene standarde.
Seksualno prenosive infekcije - virusne, bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije koje se mogu preneti putem seksualnog kontakta.
Skrining - preliminarna identifikacija neprepoznate bolesti korišćenjem testova, ispitivanja ili drugih postupaka koji mogu brzo da se primene; skrining testovi izdvajaju prividno zdrave osobe koje verovatno imaju bolest od onih koje je verovatno nemaju; osobe sa pozitivnim ili sumnjivim nalazima moraju da se upute svom lekaru radi dijagnoze i potrebnog lečenja.
Stil života - prepoznatljivi model ponašanja koji je određen preplitanjem ličnih osobina pojedinca, društvenih interakcija i društvenih i ekoloških uslova života; način ponašanja koji je moguće predvideti u istim ili sličnim situacijama.
Unapređenje kvaliteta - skup svih aktivnosti koje daju željene promene u kvalitetu.
Unapređenje zdravlja, promocija zdravlja - proces omogućavanja ljudima da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga poprave; obuhvata populaciju kao celinu u odnosu na svakodnevni život njenih pripadnika (bez fokusiranja pažnje na osobe pod rizikom da obole od specifičnih bolesti) i usmerava akciju prema determinantama ili uzrocima zdravlja.
Faktor rizika - aspekt individualnog ponašanja ili životnog stila, izlaganje uticajima životne sredine, urođena ili nasleđena karakteristika za koje se na osnovu epidemioloških dokaza zna da su udruženi sa stanjima vezanim za zdravlje čije se sprečavanje smatra važnim.
Škola koja promoviše zdravlje, zdrava škola - škola koja stalno jača svoje kapacitete kao zdrava sredina za život, učenje i rad.