UREDBAO ODREĐIVANJU POSLOVA BEZBEDNOSNE ZAŠTITE KOJU NEPOSREDNO VRŠE MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA, VOJNOBEZBEDNOSNA AGENCIJA I VOJNA POLICIJA("Sl. glasnik RS", br. 12/2009) |
Ovom uredbom bliže se određuju poslovi bezbednosne zaštite određenih objekata i lica (u daljem tekstu: objekti bezbednosne zaštite), koje neposredno vrše Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija i Vojna policija Vojske Srbije (u daljem tekstu: organi nadležni za bezbednosnu zaštitu).
Objekti iz člana 1. ove uredbe su:
- Narodna skupština;
- Generalni sekretarijat predsednika Republike;
- Vlada;
- ministarstva;
- vojni i objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje i rejoni tih objekata, koji su zabranjeni za osmatranje, snimanje i pristup;
- drugi državni organi, drugi organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica koja su od značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije.
Objekte iz stava 1. alineja peta i šesta ovog člana određuje Vlada posebnom odlukom.
Lica iz člana 1. ove uredbe su:
- predsednik Republike;
- predsednik Narodne skupštine;
- predsednik Vlade;
- ministar odbrane;
- ministar unutrašnjih poslova;
- načelnik Generalštaba Vojske Srbije;
- direktor Bezbednosno-informativne agencije;
- direktor Vojnobezbednosne agencije;
- direktor Vojnoobaveštajne agencije;
- direktor policije;
- strani državnici i članovi stranih državnih delegacija;
- nosioci najviših tužilačkih i sudskih funkcija;
- drugi državni funkcioneri u zavisnosti od procene ugroženosti.
Pravo na bezbednosnu zaštitu u smislu ove uredbe imaju i po prestanku funkcije:
- predsednik Republike;
- predsednik Narodne skupštine;
- predsednik Vlade;
- ministar odbrane;
- ministar unutrašnjih poslova;
- direktor Bezbednosno-informativne agencije;
- direktor Vojnobezbednosne agencije;
- direktor Vojnoobaveštajne agencije;
- direktor policije;
- načelnik Generalštaba Vojske Srbije,
u trajanju od šest meseci po prestanku funkcije koju su obavljali, a nakon isteka tog roka - u skladu sa procenom ugroženosti, osim za predsednika Republike koji ima pravo na doživotnu bezbednosnu zaštitu, u skladu sa posebnim zakonom.
Pod poslovima bezbednosne zaštite, u smislu ove uredbe podrazumevaju se:
1. kontraobaveštajna zaštita,
2. fizičko-tehnička zaštita,
3. radiološko-hemijsko-biološka zaštita.
Pod merama kontraobaveštajne zaštite, u smislu ove uredbe podrazumeva se naročito:
- blagovremeno otkrivanje, praćenje, sprečavanje, suzbijanje i presecanje obaveštajne, terorističke i druge subverzivne delatnosti stranih obaveštajnih službi, organizacija i lica usmerenih na ugrožavanje objekata bezbednosne zaštite;
- pružanje stručne pomoći na utvrđivanju načina čuvanja i korišćenja tajnih podataka i dokumenata, kao i kontrola sprovođenja propisanih mera u toj oblasti;
- redovna procena stanja ugroženosti određenog objekta bezbednosne zaštite, u saradnji sa funkcionerom koji rukovodi tim organom, odnosno objektom;
- primenjivanje mera protivprislušne zaštite;
- zaštita poverljivih komunikacija;
- vršenje bezbednosnih provera po zahtevu funkcionera, odnosno rukovodioca objekta bezbednosne zaštite, za lica koja se primaju na rad, postavljaju ili raspoređuju na mesta rada i poslove koji se bezbednosno štite.
Neposredno se kontraobaveštajno štite radna mesta i poslovi na kojima se kreiraju, izrađuju, prikupljaju, obrađuju, čuvaju i arhiviraju materijali poverljive prirode i obavljaju poslovi od značaja za nacionalnu bezbednost, a koja posebnim aktom određuje funkcioner koji rukovodi objektom bezbednosne zaštite, u dogovoru sa rukovodiocima službi bezbednosti.
Pod fizičko-tehničkom zaštitom, u smislu ove uredbe, podrazumeva se planski predviđen skup mera i radnji (normativne, organizaciono-tehničke, preventivne, obrazovne i druge prirode) koje se preduzimaju u cilju otkrivanja i sprečavanja neovlašćenog pristupa objektima, licima i prostorima i narušavanja njihove bezbednosti i integriteta.
Rukovodioci objekata bezbednosne zaštite su dužni da planiraju i organizuju mere bezbednosne zaštite, na osnovu propisa koji uređuju ovu oblast i ove uredbe, o čemu obaveštavaju organe nadležne za bezbednosnu zaštitu.
Pod radiološko-hemijsko-biološkom zaštitom podrazumevaju se pregledi i laboratorijske analize hrane, vode, pića, predmeta i drugih materija, koje se koriste za potrebe lica koja su pod bezbednosnom zaštitom.
Radiološko-hemijsko-biološku zaštitu sprovode specijalizovane ustanove po planu i zahtevu organa nadležnih za bezbednosnu zaštitu.
Mere bezbednosti zaštite iz čl. 6, 7. i 8. ove uredbe preduzimaju se u skladu sa:
1. procenom bezbednosne situacije i ugroženosti objekta bezbednosne zaštite;
2. značajem objekta sa stanovišta nacionalne bezbednosti, radi određivanja odgovarajućih mera zaštite;
3. vrstom tajne, stepenom tajnosti i materijala i poslova koji se obavljaju od značaja za nacionalnu bezbednost.
Nadležni organ za bezbednosnu zaštitu po ovoj uredbi, određuje koje će se mere bezbednosne zaštite (vrsta, obim, nivo), na osnovu propisa koji regulišu ovu oblast i ove uredbe, preduzimati za određeni objekat bezbednosne zaštite, a u saradnji sa funkcionerom koji rukovodi tim objektom.
Poslove bezbednosne zaštite po ovoj uredbi, obavljaju i to:
1. kontraobaveštajnu zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbe vrši Bezbednosno-informativna agencija, izuzev Ministarstva odbrane, koje kontraobaveštajno štiti Vojnobezbednosna agencija;
2. radiološko-hemijsko-biološku zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbe vrše specijalizovane ustanove u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, a za objekte bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane u saradnji sa Vojnom policijom;
3. fizičko-tehničku zaštitu svih objekata bezbednosne zaštite iz ove uredbe vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, a za objekte bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane vrši Vojna policija;
4. za potrebe Bezbednosno-informativne agencije Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove spoljnog fizičkog obezbeđenja objekata i prostora koje koristi Agencija;
5. predsednika Republike bezbednosno štite Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija i Vojna policija.
U vršenju poslova bezbednosne zaštite nadležni organi su dužni da sarađuju i razmenjuju podatke od značaja za bezbednosnu zaštitu određenih objekata, lica, aktivnosti, zadataka i poslova od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost.
Koordinaciju poslova bezbednosne zaštite određenih objekata, lica, aktivnosti, zadataka i poslova od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost vrši Savet za nacionalnu bezbednost, preko Biroa za koordinaciju, u skladu sa odredbama Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Organi zaduženi za bezbednosnu zaštitu dužni su da redovno izveštavaju Vladu i Savet za nacionalnu bezbednost o stanju i problemima bezbednosne zaštite i predlažu preduzimanje mera iz njihove nadležnosti.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".