PREPORUKA BR. R (2007) 3KOMITETA MINISTARA ZEMLJAMA-ČLANICAMA O ULOZI JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA U INFORMACIONOM DRUŠTVU(Ovu Preporuku je usvojio Komitet ministara 31. januara 2007. godine, na 985. sastanku zamenika ministara) |
Komitet ministara, u skladu sa članom 15 Statuta Saveta Evrope,
Imajući na umu da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među zemljama-članicama radi očuvanja i ostvarivanja ideala i načela koji predstavljaju njihovu zajedničku baštinu;
Podsećajući na obavezu zemalja-članica prema osnovnom pravu na slobodu izražavanja i informisanja, onako kako je ono zajemčeno članom 10 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Podsećajući na značaj koji za demokratska društva ima širok spektar raznovrsnih nezavisnih i autonomnih medija, kadrih da odraze raznovrsnost ideja i mišljenja, kao i da nove informacione i komunikacione tehnike i usluge moraju biti delotvorno korišćeni kako bi se proširio opseg slobode izražavanja, onako kako je to navedeno u Deklaraciji o slobodi izražavanja i informisanja (april 1982);
Imajući na umu Rezoluciju br. 1 o budućnosti javnog radiodifuznog servisa usvojenu na 4. Evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Prag, decembar 1994.);
Podsećajući na svoju Preporuku br. R (96) 10 o garantovanju nezavisnosti javnog radiodifuznog servisa i svoju Preporuku Rec (2003) 9 o merama za unapređenje demokratskog i društvenog doprinosa digitalne radiodifuzije, kao i na svoju deklaraciju o garantovanju nezavisnosti javnog radiodifuznog servisa u zemljama-članicama (septembar 2006.);
Podsećajući na Preporuku 1641(2004) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o javnom radiodifuznom servisu, u kojoj je upućen poziv za usvajanje novog značajnog političkog dokumenta o javnom radiodifuznom servisu u kome će se uzeti u obzir najnovija tehnološka dostignuća, kao i na izveštaj koji je o javnom radiodifuznom servisu podneo Komitet Parlamentarne skupštine za kulturu, nauku i obrazovanje (Doc. 10029, januar 2004.), ukazujući u njemu na potrebu za razvojem i modernizovanjem ovog sektora, kao i na pozitivan odgovor koji je Komitet ministara dao na ovu preporuku;
Imajući na umu političke dokumente usvojene na 7. Evropskoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Kijev, mart 2005.) i, prvenstveno, na to da je u akcionom planu određeno kao cilj da se utvrdi na koji način treba razvijati ulogu javnog servisa, kako zemlje-članice treba da je prilagođavaju da bi ona bila primerena novom digitalnom okruženju;
Podsećajući na Konvenciju UNESCO o zaštiti i unapređenju raznovrsnosti kulturnog izraza (oktobar 2005) u kojoj se veliki značaj, između ostalog, pridaje stvaranju uslova koji će biti podsticajni za medijsku raznovrsnost, uključujući tu i korišćenje javnog radiodifuznog servisa u te svrhe;
Svestan potrebe za očuvanjem osnovnih ciljeva javnog interesa u informacionom društvu, uključujući tu slobodu izražavanja i pristup informacijama, medijski pluralizam, kulturnu raznovrsnost, zaštitu maloletnika i ljudskog dostojanstva, što je sve u skladu sa standardima i normama Saveta Evrope;
Naglašavajući specifičnu ulogu javnog radiodifuznog servisa koja podrazumeva unapređenje vrednosti demokratskog društva, prvenstveno poštovanja ljudskih prava, kulture i političkog pluralizma;
Imajući na umu da je njegov cilj da ponudi širok izbor emisija i servisa svim sektorima javnosti, da podstiče socijalnu koheziju, kulturnu raznovrsnost i pluralističku komunikaciju koji će svima biti dostupni;
Imajući na umu činjenicu da rastuća konkurencija u oblasti radiodifuzije još više otežava mnogim komercijalnim emiterima da održavaju vrednost koju njihove emisije imaju za javnost, posebno kada je reč o besplatnim servisima;
Svestan činjenice da globalizacija i međunarodna integracija, kao i rastuća horizontalna i vertikalna koncentracija medija u privatnom vlasništvu na nacionalnom i međunarodnom nivou imaju dalekosežne efekte za države i njihove medijske sisteme;
Primećujući da se u informacionom društvu javnost, a posebno mlađe generacije, sve češće okreću novim komunikacionim servisima kako bi pronašli određene sadržaje i kako bi zadovoljili svoje komunikacione potrebe, na uštrb tradicionalnih medija;
Uveren, s tih razloga, da je uloga javnog servisa sve značajnija u informacionom društvu, kao i da nju mogu obaviti organizacije koje su javni servisi preko različitih platformi i pružanja različitih usluga, što dovodi do pojave medijskih javnih servisa koji, u smislu ove preporuke, ne obuhvataju štampane medije;
Priznajući da medijski javni servis zadržava punu legitimnost i specifične ciljeve u informacionom društvu;
Uveren da, uporedo sa obraćanjem pažnje na pitanja vezana za tržište i konkurenciju, zajednički interes nalaže da medijski javni servis dobije odgovarajuća finansijska sredstva za obavljanje uloge javnog servisa koja mu je poverena;
Priznajući pravo zemalja-članica da definišu ulogu pojedinačnih medijskih javnih servisa u skladu sa sopstvenim nacionalnim okolnostima;
Priznajući da se uloge pojedinačnih medijskih javnih servisa mogu razlikovati u svakoj zemlji-članici, kao i da te uloge ne moraju nužno obuhvatiti sva načela utvrđena u ovoj preporuci,
Preporučuje da vlade zemalja-članica:
i. Garantuju osnovnu ulogu medijskog javnog sektora u novom digitalnom okruženju, postave jasno definisanu ulogu za medijske javne servise i omoguće im da koriste nova tehnička sredstva kako bi bolje ispunila tu ulogu i prilagodila se brzim promenama u tekućem medijskom i tehnološkom pejzažu, kao i promenama u obrascima gledanja i slušanja i promenama u očekivanjima auditorijuma;
ii. Uvrste u svoje zakonodavstvo, tamo gde to još nisu učinile, takve odredbe i propise koji će biti potpuno primereni ulozi javnih medijskih servisa, a pre svega će se odnositi na nove komunikacione usluge, čime će javnim medijskim servisima biti omogućeno da u potpunosti iskoriste svoj potencijal i posebno da podstiču šire demokratsko, društveno i kulturno učešće, između ostalog i uz pomoć novih interaktivnih tehnologija;
iii. Garantuju javnim medijskim servisima, preko pouzdanog i adekvatnog finansijskog i organizacionog okvira, uslove koji su neophodni za obavljanje funkcije koju su im zemlje-članice poverile u novom digitalnom okruženju, i to na transparentan način koji podrazumeva odgovornost;
iv. Omoguće javnim medijskim servisima da celovito i delotvorno odgovore na izazove informacionog društva, poštujući dvojnu javno/privatnu strukturu evropskog pejzaža elektronskih medija i obraćajući pažnju na pitanja tržišta i konkurencije;
v. Obezbede da se svim pojedincima i socijalnim grupama, uključujući tu manjinske grupe i one koje se nalaze u nepovoljnom položaju obezbedi univerzalni pristup javnim medijskim servisima, preko čitavog dijapazona tehnoloških sredstava;
vi. U velikom obimu razglase ovu preporuku i, posebno, skrenu pažnju javnih vlasti, medijskih javnih servisa, profesionalnih grupa i javnosti u celini na rukovodna načela koja su naznačena dalje u tekstu i da obezbede da se uspostave svi neophodni uslovi kako bi ta načela mogla da budu sprovedena u praksu.
Rukovodna načela u vezi sa funkcijom medijskih javnih servisa u informacionom društvu
I Funkcija javnog servisa: održavanje ključnih elemenata
1. Zemlje-članice su nadležne da definišu i povere funkciju javnog servisa jednoj konkretnoj medijskoj organizaciji ili većem broju njih, u javnom i/ili privatnom sektoru, održavajući ključne elemente koji čine osnovu tradicionalne funkcije javnog servisa, a istovremeno prilagođavajući tu funkciju novim okolnostima. Ta funkcija treba da bude obavljena pomoću najsavremenije tehnologije primerene datoj svrsi. O tim elementima je već u nekoliko navrata bilo govora u raznim dokumentima Saveta Evrope, u kojima je javni radio-televizijski servis, između ostalog, definisan na sledeći način:
a) referentna tačka za celokupnu javnost, ona tačka koja svima nudi univerzalnu mogućnost pristupa;
b) činilac socijalne kohezije i integracije svih pojedinaca, grupa i zajednica;
c) izvor nepristrasnih i nezavisnih informacija i komentara, novatorskog i raznovrsnog sadržaja koji je u skladu sa visokim etičkim standardima i standardima kvaliteta;
d) forum za pluralističku javnu diskusiju i sredstvo za unapređenje šireg demokratskog učešća pojedinaca;
e) činilac koji aktivno doprinosi audio-vizuelnom stvaranju i proizvodnji i većem razumevanju i daljem širenju raznovrsne nacionalne i evropske kulturne baštine.
2. U informacionom društvu koje se veoma oslanja na digitalne tehnologije, gde su sredstva za distribuciju sadržaja diversifikovana tako da se više ne svode samo na tradicionalnu radiodifuziju, zemlje-članice treba da obezbede da funkcija javnog servisa bude proširena, ne bi li obuhvatila pružanje odgovarajućih sadržaja i preko novih komunikacionih platformi.
II Prilagođavanje funkcije javnog servisa informacionom društvu
a. Referentna tačka za celokupnu javnost, ona tačka koja svima nudi univerzalnu mogućnost pristupa
3. Medijski javni servisi treba da nude vesti, informacije, obrazovne, kulturne, sportske i zabavne emisije i sadržaje usmerene ka različitim kategorijama javnosti tako da sve te emisije i sadržaji, u celini gledano, predstavljaju dodatu javnu vrednost u poređenju sa onim emisijama i sadržajima koje pružaju drugi emiteri i producentske kuće.
4. Načelo univerzalnosti, koje je od suštinskog značaja za medijski javni servis, treba da bude poštovano u pogledu tehničkog i socijalnog aspekta, kao i aspekta sadržaja. Zemlje-članice pre svega treba da obezbede da medijski javni servisi mogu da budu predstavljeni na značajnim platformama i da u te svrhe poseduju neophodne resurse.
5. S obzirom na promene navika korisnika, medijski javni servisi bi trebalo da budu u stanju da ponude i opšte i specijalizovane sadržaje i usluge, kao i personalizovane interaktivne usluge i usluge na zahtev. Oni treba da se obraćaju svim generacijama, ali posebno treba da uključuju mlađe generacije u aktivne vidove komunikacije, podstičući pružanje onih sadržaja koji poniknu među samim korisnicima i uspostavljajući ostale sheme participacije gledalaca.
6. Zemlje-članice treba da se postaraju da ciljevi i sredstva pomoću kojih medijski javni servisi treba da ostvare te ciljeve budu jasno definisani, posebno kada je reč o korišćenju tematskih usluga i novih komunikacionih usluga. To može obuhvatiti i redovno vrednovanje i revidiranje takvih aktivnosti kome će pribegavati nadležni organi, kako bi se obezbedilo da sve grupe u auditorijumu pruže primerene usluge.
b. Činilac socijalne kohezije i integracije svih pojedinaca, grupa i zajednica
7. Medijski javni servisi treba da budu prilagođeni novom digitalnom okruženju, što će im omogućiti da u potpunosti ispune svoju funkciju u unapređenju socijalne kohezije na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i da jačaju osećaj saodgovornosti javnosti za ostvarivanje tog cilja.
8. Medijski javni servisi treba da integrišu sve zajednice, socijalne grupe i generacije, uključujući manjinske grupe, omladinu, starija lica, one socijalne kategorije koje su u najtežem položaju, lica sa posebnim potrebama, poštujući istovremeno njihove različite identitete i potrebe. U tom kontekstu, treba obratiti pažnju na sadržaj koji stvaraju takve grupe i koji se stvara za takve grupe, kao i na njihov pristup medijskim javnim servisima i način na koji su oni u tim servisima zastupljeni i prikazani. Takođe treba obratiti dužnu pažnju na pitanja rodne ravnopravnosti.
9. Medijski javni servisi treba da služe kao pouzdani vodič za društvo, koji unosi korisno konkretno znanje u život pojedinaca i život različitih zajednica u društvu. U tom kontekstu oni treba da obrate posebnu pažnju na potrebe manjinskih grupa i posebno siromašnih socijalnih kategorija ili onih kategorija koje su u teškom položaju. I u novom digitalnom okruženju trebalo bi održati tu ulogu popunjavanja jaza na tržištu, što je važan deo tradicionalne funkcije medijskih javnih servisa.
10. U eri globalizacije, migracija i integracije na evropskom i međunarodnom nivou, medijski javni servisi treba da podstiču i unapređuju bolje razumevanje među narodima i da doprinose dijalogu među različitim kulturama i religijama.
11. Medijski javni servisi treba da unapređuju obuhvaćenost digitalizacijom i napore da se premosti digitalni jaz tako što će, između ostalog, povećati dostupnost emisija i usluga na novim platformama.
c. Izvor nepristrasnih i nezavisnih informacija i komentara, novatorskog i raznovrsnog sadržaja koji je u skladu sa visokim etičkim standardima i standardima kvaliteta
12. Zemlje-članice treba da obezbede da medijski javni servisi čine prostor pouzdanosti i uverljivosti među obiljem digitalnih medija, ispunjavajući svoju ulogu nepristrasnih i nezavisnih izvora informisanja, mišljenja i komentara, kao i pružanja širokog spektra emisija i usluga, koje zadovoljavaju visoke etičke standarde i standarde kvaliteta.
13. Kada poveravaju funkciju javnog servisa zemlje-članice treba da uzmu u obzir ulogu medijskih javnih servisa u premošćivanju usitnjenosti, smanjenju društvenog i političkog otuđenja i unapređenju razvoja civilnog društva. Jedan od zahteva za to jeste postojanje nezavisnih i nepristrasnih informativnih sadržaja i sadržaja o aktuelnim zbivanjima, što treba da bude obezbeđeno kako u tradicionalnim programima, tako i u novim komunikacionim uslugama.
d. Forum za pluralističku javnu diskusiju i sredstvo za unapređenje šireg demokratskog učešća pojedinaca
14. Medijski javni servisi treba da imaju važnu ulogu u promovisanju šire demokratske debate i učešća, oslanjajući se pritom, između ostalog, i na nove interaktivne tehnologije, pružajući javnosti veći angažman u demokratskim procesima. Medijski javni servisi treba da odigraju životno značajnu ulogu u obrazovanju aktivnih i odgovornih građana, ne samo tako što će pružiti kvalitetan sadržaj, već i tako što će ponuditi forum za javnu debatu, otvoren za različite ideje i uverenja koji postoje u jednom društvu, kao i platformu za širenje demokratskih vrednosti.
15. Medijski javni servisi treba da pruže odgovarajuće informacije o demokratskom sistemu i demokratskim postupcima i treba da ohrabre učešće građana ne samo na izvorima, već i u procesima odlučivanja i u javnom životu u celini. Shodno tome, jedna od uloga medijskih javnih servisa treba da bude jačanje zainteresovanosti građana za društvene poslove i ohrabrivanje građana da u njima aktivnije učestvuju.
16. Medijski javni servisi treba aktivno da promovišu kulturu tolerancije i uzajamnog razumevanja koristeći za to nove digitalne i on lajn tehnologije.
17. Medijski javni servisi treba da igraju ključnu ulogu u nadzoru javnosti nad nacionalnim vlastima i međunarodnim vladinim organizacijama, uvećavajući transparentnost njihovog rada, odgovornost koju imaju pred javnošću i snažeći njihovu legitimnost, pomažući u otklanjanju eventualnih manjkavosti na planu demokratije i doprinoseći razvoju evropske javne sfere.
18. Medijski javni servisi treba da pojačaju dijalog sa javnošću u celini i način na koji snose odgovornost pred javnošću, takođe uz pomoć novih interaktivnih usluga.
e. Činilac koji aktivno doprinosi audio-vizuelnom stvaranju i proizvodnji i većem razumevanju i daljem širenju raznovrsne nacionalne i evropske kulturne baštine
19. Medijski javni servisi treba da imaju posebno važnu ulogu u promovisanju kulturne različitosti i kulturnog identiteta, uključujući tu i korišćenje komunikacionih servisa i platformi. U tom cilju, medijski javni servisi treba da nastave da investiraju u proizvodnju novih, originalnih sadržaja u formatima koji su pogodni za emitovanje u novim komunikacionim servisima. Oni treba da podrže stvaranje i proizvodnju domaćih audio-vizuelnih radova koji izražavaju i lokalne i regionalne karakteristike.
20. Medijski javni servisi treba da stimulišu kreativnost i da odražavaju raznovrsnost kulturnih aktivnosti, kroz svoje emisije iz kulture, u takvim oblastima kao što su muzika, umetnosti i pozorište i, tamo gde je to pogodno, treba da podržavaju kulturne događaje i izvođenja.
21. Medijski javni servisi treba i dalje da igraju centralnu ulogu u obrazovanju, sticanju medijske pismenosti i učenju tokom celog života, i pritom treba aktivno da doprinose uspostavljanju društva koje će se temeljiti na znanju. Medijski javni servisi treba da teže ostvarenju tog zadatka, koristeći pritom u potpunosti sve prednosti novih mogućnosti i uključujući u to sve socijalne grupe i sve generacije.
22. Medijski javni servisi treba da igraju posebnu ulogu u očuvanju kulturne baštine. Oni treba da se oslanjaju na svoje arhive i treba da razvijaju te arhive koje treba da budu digitalizovane, kako bi se očuvale za buduće generacije. Da bi šira javnost mogla da ima pristup arhivama, te audio-vizuelne arhive treba, gde god je to mogućno i izvodljivo, da budu dostupne on line. Zemlje-članice treba da razmotre sve raspoložive mogućnosti za pružanje podrške u ostvarivanju takvih projekata.
23. U načinu na koji izrađuju programske sheme i u sadržaju emisija medijski javni servisi treba da odražavaju sve viši stepen multietničnosti i multikulturalnosti društava u kojima postoje i rade, štiteći kulturnu baštinu raznih manjina i zajednica, pružajući mogućnost za kulturno izražavanje i razmenu, i istovremeno podstičući tešnju integraciju, ne poništavajući pritom kulturnu raznovrsnost na nacionalnom nivou.
24. Medijski javni servisi treba da podstiču poštovanje kulturne raznovrsnosti i da istovremeno upoznaju auditorijum sa kulturama drugih naroda širom sveta.
III Odgovarajući uslovi neophodni za ispunjenje funkcije javnog servisa u informacionom društvu
25. Zemlje-članice treba da obezbede da se i dalje u novom digitalnom okruženju primenjuju specifični pravni, tehnički, finansijski i organizacioni uslovi koji su neophodni za obavljanje funkcije javnog servisa, kao i da ti uslovi budu prilagođeni tom novom okruženju. Uzimajući u obzir izazove informacionog društva, zemlje-članice treba da budu slobodne da organizuju svoje nacionalne sisteme medijskih javnih servisa koji su prilagođeni brzim promenama tehnološke i društvene stvarnosti, a u isto vreme su dosledni osnovnim načelima javnog servisa.
26. Zemlje-članice treba da uspostave jasan pravni okvir za razvoj medijskih javnih servisa i za ispunjenje njihove funkcije. Zemlje-članice treba u svoje zakonodavstvo da uključe odredbe koje će medijskim javnim servisima omogućiti da, u najdelotvornijoj mogućoj meri, obavljaju svoju specifičnu funkciju u informacionom društvu i da im pre svega omoguće da razvijaju nove komunikacione usluge.
27. Da bi se pomirila potreba za jasnim definisanjem funkcije sa potrebom za poštovanje uredničke nezavisnosti i autonomnosti emisija i da bi se omogućila fleksibilnost, kako bi se aktivnosti javnog servisa brzo prilagođavale novom razvoju događaja, zemlje-članice treba, u skladu sa svojom pravnom tradicijom, da iznađu odgovarajuća rešenja, uključujući, bude li potrebno, medijske javne servise.
28. Zemlje-članice treba da obezbede da medijski javni servisi imaju sve neophodne tehničke resurse kako bi mogli da obave svoju funkciju u informacionom društvu. Razvoj širokog spektra novih usluga omogući će im da dopru do većeg broja domaćinstava, da proizvedu više kvalitetnih sadržaja, da odgovore na očekivanja javnosti i da drže korak sa zbivanjima u digitalnom okruženju. Medijski javni servisi treba da igraju aktivnu ulogu u tehnološkom inoviranju elektronskih medija, baš kao i u prelasku na digitalnu tehniku.
Zemlje-članice treba da obezbede odgovarajuće finansiranje za medijske javne servise, što će im omogućiti da ispunjavaju svoju ulogu u informacionom društvu, onako kako je to definisano njihovom funkcijom. Tradicionalni modeli finansiranja koji se oslanjaju na takve izvore kao što je televizijska pretplata, državni budžet i oglašavanje zadržavaju važnost i u novim uslovima.
30. Uzimajući u obzir razvoj nove digitalne tehnologije, zemlje-članice mogu razmotriti rešenje za dopunsko finansiranje, obraćajući dužnu pažnju na tržište i na pitanja konkurencije. Pre svega, u slučaju novih personalizovanih usluga, zemlje-članice mogu razmotriti mogućnost da dozvole medijskim javnim servisima naplaćivanje naknade. Zemlje-članice takođe mogu iskoristiti javne i komunalne inicijative radi ustanovljivanja i finansiranja novih tipova medijskih javnih servisa. Međutim, nijedno od tih rešenja ne sme ugroziti načelo univerzalnosti medijskih javnih servisa niti sme da dovede do diskriminacije među različitim društvenim grupama. Prilikom razvijanja novih sistema finansiranja, zemlje-članice treba da obrate dužnu pažnju na prirodu sadržaja koji se pruža u interesu javnosti i u zajedničkom interesu.
31. Zemlje-članice treba da uspostave takve organizacione uslove za medijske javne servise koji će obezbediti najadekvatniju pozadinu za obavljanje funkcije javnog servisa u digitalnom okruženju. Zemlje-članice pritom treba da obrate dužnu pažnju na to da garantuju uređivačku nezavisnosti i institucionalnu autonomnost medijskih javnih servisa i na specifičnosti svojih nacionalnih medijskih sistema, kao i na organizacione promene koje su neophodne da bi se iskoristili novi metodi proizvodnje i distribucije u digitalnom okruženju.
32. Zemlje-članice treba da obezbede da organizacije koje su medijski javni servisi imaju odgovarajući kapacitet i kritičnu masu da uspešno funkcionišu u novom digitalnom okruženju, da obavljaju svoju proširenu funkciju javnog servisa i da održe svoju poziciju na visoko koncentrisanom tržištu.
33. Prilikom organizovanja obavljanja funkcije javnog servisa, zemlje-članice treba da obezbede da se medijski javni servisi, kada je to potrebno, uključe u saradnju sa drugim ekonomskim akterima, kao što su komercijalni mediji, vlasnici prava, proizvođači audio-vizuelnih sadržaja, oni koji upravljaju platformama kao i oni koji distribuiraju audio-vizuelne sadržaje.