PREPORUKA BR. R (99) 1 KOMITETA MINISTARA SAVETA EVROPE ZEMLJAMA-ČLANICAMA O MERAMA ZA UNAPREĐENJE MEDIJSKOG PLURALIZMA (Komitet ministara je ovu preporuku usvojio na 656. sastanku zamenika ministara održanom 19. januara 1999. godine)

Komitet ministara na osnovu člana 15b Statuta Saveta Evrope,

Naglašavajući značaj mogućnosti pristupa svakog pojedinaca pluralističkom sadržaju medija, posebno u oblasti informisanja;

Naglašavajući, takođe, da mediji, a posebno javni radiodifuzni servis, treba da omoguće različitim grupama i interesima koji postoje u društvu da se izraze - uključujući tu jezičke, socijalne, ekonomske, kulturne ili političke manjine;

Primećujući da se postojanjem mnoštva samostalnih i nezavisnih medija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou pojačavaju pluralizam i demokratija;

Podsećajući da je politička i kulturna različitost vrsta medija i njihovog sadržaja od ključnog značaja za medijski pluralizam;

Naglašavajući da države treba da podstiču politički i kulturni pluralizam razvijajući svoju medijsku politiku u skladu s članom 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koja jemči slobodu izražavanja i informisanja, i poštujući načelo nezavisnosti medija;

Priznajući da su poželjni napori svih država-članica, a, u slučaju potrebe, i napori na evropskom nivou, za podsticanje i unapređenje medijskog pluralizma;

Stavljajući u isto vreme do znanja da potencijalni nedostatak postojećih regulatornih okvira medijskog pluralizma u Evropi predstavlja tendencija da se koncentrišu isključivo na tradicionalne medije;

Primećujući da već postoje pojave "uskih grla" u oblasti novih komunikacionih tehnologija i servisa, kao što je kontrola nad sistemima uslovljenog pristupa digitalnoj televiziji;

Primećujući, takođe, da stvaranje dominantnih položaja i razvoj koncentracije medija može biti unapređen tehnološkim udruživanjem radiodifuznog, telekomunikacionog i informatičkog sektora;

Svestan da je aktivni nadzor nad razvojem novih platformi za emitovanje informacije, kao što je internet, i novih servisa, neophodan za procenu uticaja koji bi nove poslovne strategije u ovoj oblasti mogle da imaju na pluralizam;

Ubeđen da transparentnost u pogledu kontrole nad medijskim preduzećima, uključujući tu i ona koji pružaju usluge i sadržaj kao i nove komunikacione servise, može doprineti postojanju pluralističkog medijskog pejzaža;

Podsećajući na značaj uredničke nezavisnosti redakcija;

Primećujući da je neophodno da se evropska medijska preduzeća razvijaju, ali da takođe treba voditi računa i o njihovom uticaju na kulturne i socijalne vrednosti;

Podsećajući na smernice koje je Savet Evrope u prošlosti već dao državama-članicama, radi garantovanja pluralizma u medijima, posebno na načela sadržana u deklaracijama i rezolucijama usvojenim na trećoj, četvrtoj i petoj ministarskoj konferenciji o politici masovnih medija (Kipar, oktobar 1991; Prag, decembar 1994. i Solun, decembar 1997.), kao i na Preporuku br. R (94) 13 Komiteta ministara o merama za unapređenje transparentnosti medija;

Podsećajući, takođe, na odredbe o medijskom pluralizmu koje su sadržane u Protokolu o izmenama i dopunama Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji;

Imajući na umu posao obavljen u okviru Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija u oblasti medijske koncentracije i pluralizma,

Preporučuje da vlade država-članica:

i. Ispitaju mere sadržane u aneksu ove Preporuke i razmotre mogućnost njihovog uključivanja u svoje unutrašnje pravo i praksu, tamo gde je to primereno, a sve u cilju unapređenja medijskog pluralizma;

ii. Redovno procenjuju delotvornost postojećih mera koje primenjuju za unapređenje pluralizma i/ili mehanizama za borbu protiv medijske koncentracije i razmotre eventualnu potrebu za revidiranjem tih mera u svetlosti ekonomskog i tehnološkog razvoja u medijskog oblasti.

Aneks preporuke br. R (99) 1

Mere za unapređenje medijskog pluralizma

 

I Regulisanje vlasništva: Radiodifuzija i štampa

Zemlje-članice treba da razmotre mogućnost donošenja zakonskih propisa koji bi imali za cilj sprečavanje ili borbu protiv koncentracije koja bi mogla da ugrozi medijski pluralizam na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou.

Zemlje-članice treba da razmotre mogućnost definisanja praga - u zakonu kojim se uređuju izdavanje dozvola, dodela licenci i drugi slični postupci - kako bi se ograničio uticaj koju jedno komercijalno preduzeća ili grupa može imati u jednom medijskom sektoru ili više njih. Takvi pragovi bi na primer mogli biti određeni u vidu maksimalnog udela u gledalištu/slušalištu ili bi mogli biti zasnovani na prihodu/obrtu komercijalnih medijskih kuća. Takođe se mogu razmotriti ograničenja za učešće u kapitalu komercijalnih medijskih kuća. Ako se uvedu ti pragovi, zemlje-članice bi trebalo da uzmu u obzir veličinu medijskog tržišta i raspoloživi nivo resursa na tim tržištima. Medijske kuće koje su već dosegle dopustivi prag na relevantnom tržištu ne bi trebalo da budu nagrađene dodatnim radiodifuznim licencama za to tržište.

Pored svih tih mera, nacionalni organi zaduženi za izdavanje dozvola privatnim radiodifuznim emiterima trebalo bi posebno da obrate pažnju na unapređenje medijskog pluralizma u obavljanju zadatka koji im je poveren.

Zemlje-članice mogu razmotriti mogućnost osnivanja posebnih vlasti u medijskoj oblasti kojima bi bila poverena ovlašćenja da deluju protiv fuzionisanja ili drugih operacija koje doprinose koncentraciji, a ugrožavaju medijski pluralizam, ili bi mogle da postojećim regulatornim telima u radiodifuznom sektoru prenesu takva ovlašćenja. U slučaju da zemlje-članice smatraju da to nije pogodno, onda bi vlasti koje su nadležne za očuvanje konkurentnosti trebalo da obrate posebnu pažnju na medijski pluralizam kad god razmatraju fuzije ili druge operacije koncentrisanja u medijskom sektoru.

Države-članice treba da razmotre mogućnost usvajanja konkretnih mera u slučajevima kada bi vertikalna integracija - što znači kontrola nad ključnim elementima proizvodnje, radiodifuzije, distribucije i srodnih aktivnosti koju bi obavljalo samo jedno preduzeće ili grupa - mogla da bude pogubna po pluralizam.

II Nove komunikacione tehnologije i servisi

1. Opšte načelo

Zemlje-članice treba da nadziru razvoj novih medija, kako bi mogle da preduzmu sve mere koje bi se mogle pokazati neophodnima radi očuvanja medijskog pluralizma, i treba da obezbede isporučiocima servisa i sadržaja ravnopravan pristup mrežama, odnosno ravnopravan pristup javnosti novim komunikacionim servisima.

2. Načela u vezi sa digitalnom radiodifuzijom

S obzirom na širenje telekomunikacionog sektora, zemlje-članice treba u dovoljnoj meri da obrate pažnju na interese radiodifuznog sektora, imajući na umu njegov doprinos njegovom političkom i kulturnom pluralizmu, prilikom preraspodele frekvencija ili prilikom dodele drugih komunikacionih resursa do koje dolazi usled digitalizacije.

Zemlje-članice treba da razmotre mogućnost uvođenja pravila o ravnopravnom, transparentnom i nediskriminatornom pristupu sistemima i servisima koji su od suštinskog značaja za digitalnu radiodifuziju, strogo vodeći računa o tome da obezbede nepristrasnost osnovnih sistema upravljanja i da regulatorne organe ovlaste za sprečavanje zloupotreba.

Pored svih tih mera, zemlje-članice takođe treba da razmotre izvodljivost i poželjnost uvođenja zajedničkih tehničkih standarda za digitalne radiodifuzne servise. Sem toga, s obzirom na činjenicu da interoperabilnost tehničkih sistema može pomoći da se proširi mogućnost izbora gledalaca i da se olakša pristup po razumnoj ceni, zemlje-članice treba da nastoje da postignu najveću moguću kompatibilnost između digitalnih dekodera.

III Medijski sadržaj

1. Opšte načelo

Države-članice treba da razmotre mere koje bi mogle da preduzmu kako bi raznovrstan medijski sadržaj koji odražava različite političke i kulturne stavove bio dostupan javnosti, imajući pri tom na umu koliko je važno da se jemči urednička nezavisnost medija i koliko vrednost mogu imati mere koje sami mediji dobrovoljno usvoje.

2. Radiodifuzni sektor

Države-članice treba da razmotre, tamo gde je to primereno i ostvarljivo, mogućnost uvođenja mera za unapređenje načina na koji radiodifuzne organizacije proizvode i emituju raznovrsne sadržaje. Te mere bi, na primer, mogle podrazumevati da se u radiodifuznoj dozvoli zahteva da radiodifuzne kuće proizvedu ili naruče i finansiraju proizvodnju izvesnog broja originalnih emisija, posebno kada je reč o informativnom programu i aktuelnostima.

Pored toga, u određenim okolnostima, kao što je situacija u kojoj jedan radiodifuzni medij ima dominantni položaj u određenom području, države-članice mogu da predvide aranžmane "deobe, tj. zajedničkog korišćenja frekvencija" kako bi omogućile emitovanje programa i drugim radiodifuznim kućama.

Države-članice treba da razmotre mogućnost uvođenja pravila koja će imati za cilj očuvanje pluralističkog lokalnog radio i televizijskog pejzaža, posebno se starajući da formiranje mreža kod centralizovanih vidova distribucije programa i sličnih servisa ni na koji način ne ugrozi pluralizam.

3. Sektor štampe

Države-članice treba da nastoje da obezbede da štampani mediji imaju na raspolaganju dovoljno raznovrsnih izvora informacija, neophodnih za pluralizam izvora njihovog sadržaja.

IV Vlasništvo i urednička odgovornost

Države-članice treba da podstaknu medijske organizacije da dobrovoljno osnaže uređivačku i novinarsku nezavisnost, preko redakcijskih statuta i drugih sredstava za samoregulaciju.

V Javni radiodifuzni servis

Države-članice treba da zadrže javni radiodifuzni servis i da mu omoguće da se razvija, kako bi mogao da iskoristi sve mogućnosti koje nude nove komunikacione tehnologije i servisi.

Države-članice treba da ispitaju načine za razvoj oblika u kojima bi se javni radiodifuzni servisi konsultovali sa javnošću; ti oblici mogu obuhvatiti formiranje savetodavnih programskih odbora, kako bi u njihovoj programskoj politici bile odražene potrebe i zahtevi različitih društvenih grupa.

Države-članice treba da definišu načine za obezbeđivanje adekvatnog i sigurnog finansiranja javnih radiodifuznih servisa, što može obuhvatiti javno finansiranje i komercijalne prihode.

S obzirom na perspektivu digitalizacije, države-članice treba da razmotre mogućnost da za kablovske mreže zadrže pravila "obaveznog prenosa". Tamo gde je to potrebno, slična pravila mogu biti predviđena i za druga sredstva distribucije i radiodifuzne platforme.

VI Mere podrške medijima

Države-članice mogle bi da razmotre mogućnost uvođenja sistema za pružanje direktne ili indirektne finansijske podrške kako štampanim, tako i radiodifuznim medijima, posebno na regionalnom i lokalnom nivou, a u cilju jačanja medijskog pluralizma i raznovrsnosti. Takođe bi mogle biti razmotrene i subvencije za štampane ili radiodifuzne medije koji koriste neki manjinski jezik.

Pored mera podrške za stvaranje, proizvodnju i distribuciju audio-vizuelnih i drugih sadržaja koji pružaju vredan doprinos medijskom pluralizmu, države-članice bi takođe mogle razmotriti mere za podsticanje stvaranja novih medijskih kuća ili za pomaganje postojećim medijskim kućama koje su suočene sa teškoćama, ili su pak u obavezi da se prilagode strukturalnim ili tehnološkim promenama.

Ne zanemarujući aspekte konkurencije, svaka gore navedena mera trebalo bi da bude zasnovana na objektivnim i nestranačkim, neideološkim kriterijumima, da bude doneta u okviru transparentnog postupka, i da bude podložna nezavisnoj kontroli. Sve uslove za dodelu podrške trebalo bi periodično preispitivati, kako bi se izbeglo da se slučajno ohrabri bilo kakav proces koncentracije medija ili da se preduzeća, koristeći ovu podršku, nedolično obogate.

VII Naučna istraživanja

Države-članice treba da podrže naučna istraživanja i proučavanja u oblasti medijske koncentracije i pluralizma, posebno kada je reč o uticaju novih komunikacionih televizija i servisa na tom planu.