PRAVILNIKO ZAŠTITI OD POŽARA("Sl. list grada Čačka", br. 2/2009) |
Ovim Pravilnikom, u skladu sa zakonom, utvrđuju se organizacija, mere i dužnosti za sprečavanje i otklanjanje opasnosti od izbijanja i širenja požara i eksplozije; način planiranja i izvođenja obuke zaštite od požara; tehnička oprema i sredstva za gašenje požara; postupak u vezi sa izdavanjem odobrenja za izvođenje radova zavarivanja, rezanja i lemljenja; prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i postupci u slučaju izbijanja požara i spasavanja imovine i lica ugroženih požarom u gradskim upravama grada Čačka.
Zaštita od požara organizuje se i sprovodi u svim prostorijama gradskih uprava u skladu sa Zakonom i odredbama ovog Pravilnika.
Zaštita od požara obuhvata mere i radnje, upravne, organizacijsko-tehničke, preventivne, obrazovne, informativno-vaspitne i druge aktivnosti u gradskim upravama radi sprečavanja izbijanja, širenja i uspešnog gašenja požara.
U cilju sprečavanja izbijanja požara, otklanjanja uzroka i što uspešnijeg gašenja požara, spasavanja ljudi i materijalnih dobara ugroženih požarom, u gradskim upravama sprovode se sledeće mere zaštite od požara:
1. Pri projektovanju i izvođenju radova, adaptaciji i rekonstrukciji, ugradnji uređaja, opreme i instalacija u gradskim upravama, primenjuju se zakonom propisani tehnički normativi i standardi zaštite od požara.
2. Objekti ili delovi objekata koje koriste gradske uprave moraju neprekidno biti obezbeđeni ispravnom hidrantskom instalacijom za gašenje požara i potrebnim brojem ručnih i prenosnih vatrogasnih aparata za gašenje početnih i malih požara. Broj i vrsta vatrogasnih aparata i drugih sredstava za gašenje požara utvrđuje se pozitivnim zakonskim propisima, požarnim opterećenjem objekata i prostora koje koriste gradske uprave i planom protivpožarnih mera donetim na osnovu ovog Pravilnika.
3. Električne, ventilacione, toplotne, gromobranske, vodovodne i druge instalacije moraju se održavati tako da budu uvek u ispravnom stanju i da ne predstavljaju opasnost od požara.
4. U prostorijama gradskih uprava, kao i na prostoru udaljenom manje od 6 metara od objekata gde se prostorije nalaze zabranjuje se držanje i upotreba lako zapaljivih i eksplozivnih materija (gasova, benzina, eksploziva, zapaljivih tečnosti i dr.), koje se ne koriste u radu gradskih uprava. U prostorijama gradskih uprava zabranjena je upotreba otvorene vatre i uređaja sa nekontrolisano zagrejanim površinama.
5. U prostorijama gradskih uprava zabranjuje se držanje boca s komprimovanim gasovima (butan, propan, kiseonik, acetilen i dr.) osim na mestima za zavarivanje koja moraju biti pripremljena u skladu sa pozitivnim propisima.
6. Istrošeni kancelarijski materijal, otpaci, papir, karton, PVC i drugi zapaljiv materijal u prostorijama gradskih uprava moraju se na kraju radnog vremena odložiti na za to određena mesta u kontejnere.
7. Kancelarijski i drugi materijal, opreme i inventar skladište se u magacinu prema važećim propisima. Požarni putevi moraju biti propisno obeleženi i stalno prohodni, kao i prilazi vatrogasnim aparatima i zidnim hidrantima.
8. Na tavanu, podrumu i drugim pomoćnim prostorijama objekata gradskih uprava zabranjuje se držanje bilo kakvog zapaljivog materijala izuzev opreme i sredstava za zaštitu od požara, odnosno gašenje požara.
9. U prostorijama gradskih uprava ne smeju se koristiti uređaji s prekomerno zagrejanim površinama (rešoi, grejalice i slični termoelektrični aparati), izuzev u prostorijama gde je to bezbedno, uz saglasnost zaposlenog zaduženog za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara u gradskim upravama. Termoelektrični uređaji se obavezno isključuju posle upotrebe.
10. Pristupni putevi aparatima i uređajima, ulazi - izlazi, prolazi, stepeništa i hodnici moraju biti stalno prohodni.
11. Ugradnja nove opreme i uređaja, vršiće se tek po pribavljenoj dokumentaciji kojom se potvrđuje bezbednost ovih uređaja sa aspekta zaštite od požara.
12. Priključivanje novih potrošača električne energije zabranjeno je bez saglasnosti odgovornog lica za zaštitu od požara.
13. Zabranjuje se izlivanje zapaljivih i opasnih materija u kanalizaciju.
Uređaji, oprema i sredstva namenjeni za gašenje požara u gradskim upravama moraju da odgovaraju propisanim standardima ili da poseduju atest ovlašćene organizacije. Uređaji, oprema i sredstva za gašenje požara postavljaju se na pristupačna i vidna mesta u radnim prostorijama ili prolazima, obeležena propisnim znacima, prema odgovarajućem standardu.
Uređaji, oprema i sredstva za gašenje požara moraju se evidentirati, uredno održavati i redovno servisirati kod ovlašćenih organizacija, prema važećim propisima.
2. ORGANIZACIJA ZAŠTITE OD POŽARA
Organizacija zaštite od požara gradskih uprava uređuje se ovim Pravilnikom u skladu sa zakonom i drugim propisima u okviru III kategorije ugroženosti od požara, na način kojim se obezbeđuje sprovođenje propisanih i naloženih mera zaštite od požara.
Organizacija i sprovođenje mera zaštite od požara u gradskim upravama zasniva se na učešću svih zaposlenih i drugih angažovanih lica na radu, prema delokrugu rada i funkcijama koje obavljaju.
Načelnik Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove je nosilac organizacije zaštite od požara.
Stručni poslovi zaštite od požara
Poslove sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara i eksplozije u objektima gradskih uprava vrši zaposleni na radnom mestu zaštite od požara u okviru poslova organizacione jedinice u kojoj se obavljaju poslovi fizičko-tehničkog obezbeđenja u Gradskoj upravi za opšte i zajedničke poslove.
Zaposleni na radnom mestu zaštite od požara obavlja poslove:
1. Vrši nadzor u sprovođenju preventivnih mera za zaštitu od požara, koje su utvrđene Zakonom i drugim propisima i ovim Pravilnikom;
2. Redovno vizuelno kontroliše gromobranske instalacije, vatrogasne aparate i zidne hidrante i stara se o njihovom servisiranju u propisanom roku i održavanju u ispravnom i funkcionalnom stanju. Vodi evidenciju sredstava, opreme i instalacija za zaštitu od požara i stara se o njihovom redovnom održavanju;
3. Učestvuje u pripremi predloga opštih i pojedinačnih akata iz oblasti zaštite od požara;
4. Predlaže mere za unapređenje zaštite od požara u gradskim upravama;
5. Stara se o obučavanju radnika iz oblasti zaštite od požara prema utvrđenim propisima i vodi evidenciju o sprovedenoj obuci radnika kao i o proveri znanja iz oblasti požara;
6. Predlaže načelniku pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenih koji ne sprovodi propisane mere zaštite od požara;
7. Redovno izveštava načelnika o svim pojavama, promenama i problemima iz oblasti zaštite od požara i predlaže preduzimanje konkretnih mera;
8. Izdaje i vodi evidenciju o izdatim odobrenjima za izvođenje radova zavarivanja, rezanja i lemljenja na privremenim mestima u objektima i prostorijama gradskih uprava;
9. U slučaju izbijanja požara neposredno učestvuje u utvrđivanju uzroka požara i o tome podnosi informaciju načelniku;
10. Obavlja i druge poslove i zadatke iz oblasti zaštite od požara.
Zaposleni na radnom mestu zaštite od požara mora posedovati najmanje srednju stručnu spremu tehničke struke i položen stručni ispit iz oblasti zaštite od požara, prema pozitivnim propisima.
Vrsta stručne spreme i drugi uslovi za zasnivanje radnog odnosa zaposlenog na radnom mestu zaštite od požara utvrđuju se opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa zakonom.
Zaposleni na radnom mestu zaštite od požara za poslove i zadatke iz oblasti zaštite od požara neposredno je odgovoran načelniku Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove.
3. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZBOG NEPRIDRŽAVANJA MERA ZAŠTITE OD POŽARA
Načelnik Gradske uprave u kojoj se obavljaju poslovi zaštite od požara ima sledeće dužnosti:
1. Utvrđuje mere i poslove u vezi sa sprovođenjem i unapređenjem zaštite od požara.
2. Donosi program obuke radnika iz oblasti zaštite od požara, po pribavljenom mišljenju nadležnog organa uprave za unutrašnje poslove.
3. Stara se o obezbeđenju sredstava, utvrđuje potrebna sredstva za zaštitu od požara i na bazi raspoloživih sredstava odobrava njihovo korišćenje.
4. Ostvaruje uvid u stanje organizacije zaštite od požara i stepena bezbednosti i preduzima mere u cilju unapređenja zaštite od požara.
5. Razmatra inspekcijske i druge nalaze, izveštaje i rešenja i zaključke odgovarajućih organa i drugih organizacija i preduzima mere da se utvrđeni nedostaci otklone u datim rokovima i da se zaključci sprovode.
Načelnici gradskih uprava kojom rukovode u svom delokrugu neposredno su odgovorni za sprovođenje mera zaštite od požara i osposobljenost zaposlenih za zaštitu od požara.
Rukovodioci organizacionih jedinica
Neposredni rukovodioci organizacionih jedinica (šefovi odseka i službi i rukovodioci grupa) u vršenju poslova zaštite od požara imaju sledeća prava i obaveze:
1. Odgovorni su za stanje zaštite od požara u organizacionoj jedinici kojom rukovode.
2. Dužni su da u delokrugu svog rada organizuju i kontrolišu rad zaposlenih, na način koji obezbeđuje potrebnu sigurnost zaposlenih i imovine.
3. Staraju se i preduzimaju sve potrebne mere u cilju dosledne primene utvrđenih i naloženih mera zaštite od požara u organizacionoj jedinici kojom rukovode.
4. Pri organizovanju procesa rada kontrolišu i obezbeđuju primenu i dosledno pridržavanje propisanih i naloženih mera zaštite od požara i u slučaju uočenih nedostataka blagovremeno preduzimaju odgovarajuće mere za otklanjanje nedostataka.
5. Dužni su da obezbede da svi zaposleni organizacione jedinice budu upoznati sa opasnostima koje im prete od požara na radnom mestu i organizacionoj jedinici.
6. Da odstrane s radnog mesta lica koja se ne pridržavaju mera zaštite od požara, a ako u takvoj radnji ima elemenata povrede radnih obaveza zaposlenog lica da podnesu zahtev za pokretanje disciplinskog postupka.
7. Vrše i druge poslove i zadatke koji doprinose unapređenju zaštite od požara.
Zaposleni u gradskim upravama su osnovni nosioci poslova i zadataka zaštite od požara i, u skladu sa Zakonom, imaju pravo i dužnost da neposredno učestvuju u organizovanju i unapređenju zaštite od požara, i to:
1. Da organizuju zaštitu svih materijalnih dobara kojima raspolažu na način koji obezbeđuje potpunu ličnu i imovinsku sigurnost ljudi i sigurnost imovine.
2. Da preduzimaju, sprovode i pridržavaju se propisanih mera zaštite.
3. Da traže pomoć od organa, organizacija i lica koja ovu pomoć mogu da pruže i da im ukazuju pomoć u skladu sa svojim mogućnostima, a naročito u gašenju požara i sprečavanju njegovog širenja.
4. Da se obučavaju iz oblasti zaštite od požara.
5. Da u toku rada stalno kontrolišu rad i ispravnost opreme, uređaja, instalacija u neposrednoj i široj radnoj okolini, da svaki kvar ili neispravnost odmah prijave nadležnom organu ili službi, a da nakon završetka radnog vremena utvrde da li su oprema, uređaji, instalacije i drugi električni potrošači isključeni.
6. Da pažljivo rukuju s opasnim i lako zapaljivim materijalima.
7. Da se staraju da pristup njihovim radnim mestima bude slobodan, kako bi se, u slučaju potrebe, nesmetano pristupilo sredstvima za gašenje požara.
8. Da neposredno učestvuju u gašenju požara i ugase ga ako mogu, bez opasnosti za sebe i druga lica.
9. Da o izbijanju požara i otklanjanju drugih pojava ugrožavanja ljudi i imovine, i otklanjanju posledice ovih pojava, odmah obaveste vatrogasnu jedinicu, stanicu policije i načelnika.
Odgovornost zaposlenih zbog nepridržavanja propisanih ili naloženih mera
Zaposleni u gradskim upravama su dužni da se u svom radu pridržavaju mera zaštite od požara propisanih zakonom, podzakonskim aktima i ovim Pravilnikom, kao i mera koje im lica odgovorna za sprovođenje mera zaštite od požara u gradskim upravama i inspekcijski organi unutrašnjih poslova, nalože.
Nepridržavanje mera zaštite od požara, navedenih u ovom Pravilniku, predstavlja težu povredu radnih obaveza i radne discipline, u skladu sa zakonom.
4. OBUKA ZAPOSLENIH I NAČIN UPOZNAVANJA SA MERAMA ZAŠTITE I POSTUPKOM U SLUČAJU POŽARA
Obuka zaposlenih iz oblasti zaštite od požara vrši se prema programu koji se donosi na osnovu odredaba ovog Pravilnika i Pravilnika o minimumu sadržine opšteg dela programa obuke radnika iz oblasti zaštite od požara.
Sadržaj programa obuke iz stava 1. ovog člana, obezbeđuje sticanje najneophodnijih teorijskih i praktičnih znanja iz zaštite od požara.
Vreme održavanja obuke i provere znanja iz oblasti zaštite od požara prijavljuje se nadležnom organu uprave za unutrašnje poslove.
Obuka se izvodi putem prigodnih priručnika, predavanja, prikazivanja filmova iz oblasti preventivne zaštite od požara i praktičnim vežbama. Redovna obuka zaposlenih vrši se svake treće godine, s tim da se jednom godišnje vrši provera znanja putem testova.
Po izvršenoj obuci zaposlenih, obavezno se sprovodi postupak provere znanja putem testiranja i proverom praktične obučenosti.
O proveri znanja zaposlenih vodi se odgovarajuća evidencija (dnevnik obuke).
Poslove organizovanja provere znanja, vođenja evidencije i dr. vrši zaposleni na radnom mestu zaštite od požara.
5. POSTUPAK U VEZI SA IZVOĐENJEM RADOVA ZAVARIVANJA, REZANJA I LEMLJENJA NA PRIVREMENIM MESTIMA
Odobrenje za izvođenje radova zavarivanja, rezanja i lemljenja izdaje zaposleni na radnom mestu zaštite od požara, po zahtevu izvođača radova.
Lice iz stava 1. ovog člana učestvuje u primopredaji radova, vodi evidenciju izdatih uverenja, kao i druge dokumentacije u vezi sa izvođenjem radova zavarivanja, rezanja i lemljenja i odgovorno je za zakonito obavljanje ovih radova.
Privremenim mestima za zavarivanje, rezanje i lemljenje, smatraju se mesta na kojima se zavarivanje, rezanje i lemljenje obavlja prema potrebi i u vreme određeno u odobrenju.
Zahtev za izdavanje odobrenja za zavarivanje, rezanje i lemljenje sadrži:
- naziv podnosioca zahteva,
- broj i datum podnošenja zahteva,
- mesto organizacionog dela u kojem se izvodi zavarivanje, rezanje i lemljenje,
- mesto zavarivanja,
- opis radova i vreme izvođenja zavarivanja, rezanja i lemljenja,
- ime rukovodioca radova, potpis i pečat podnosioca zahteva.
Odobrenje za zavarivanje, rezanje i lemljenje sadrži:
- naziv davaoca odobrenja,
- broj i datum izdavanja odobrenja,
- naziv organizacionog dela u kojem se izvodi zavarivanje, rezanje i lemljenje,
- mesto zavarivanja, opis radova, vreme izvođenja zavarivanja, rezanja i lemljenja,
- mere koje treba preduzeti u cilju bezbednog izvođenja radova zavarivanja, rezanja i lemljenja,
- ime rukovodioca zavarivanja,
- ime davaoca odobrenja, potpis i pečat.
U slučajevima kada važnost odobrenja istekne, a zavarivanje nije završeno, rukovodilac radova mora naknadno tražiti produženje važnosti odobrenja, a lice koje je odobrilo zavarivanje dužno je da pregleda mesto zavarivanja i u odobrenju unese odgovarajuće primedbe.
Odobrenje za zavarivanje izdaje se u tri primerka. Prvi primerak uručuje se rukovodiocu radova, drugi primerak rukovodiocu organizacionog dela, a treći se čuva u dokumentaciji davaoca odobrenja.
Zaposleni na radnom mestu zaštite od požara koji izdaje odobrenje za izvođenje zavarivanja, rezanja i lemljenja izdaće odobrenje tek kada utvrdi da su predviđene i preduzete odgovarajuće mere za zaštitu od požara i eksplozije.
Odobrenje za zavarivanje, rezanje i lemljenje ne sme da se izda:
- za mesta koja nisu pripremljena za zavarivanje,
- u prostorijama s uređajima za automatsko otkrivanje požara, ako ovi uređaji nisu blokirani, odnosno ako postoji mogućnost njihovog oštećenja.
Za bezbedno izvođenje zavarivanja, rezanja i lemljenja u pogledu zaštite od požara i eksplozije, neposredno su odgovorni: izvođač radova, rukovodilac radova i zaposleni na radnom mestu zaštite od požara.
Lica iz stava 1. ovog člana moraju prethodno da budu upoznata sa zakonskim obavezama, odgovornostima i merama zaštite od požara koje treba preduzeti pri korišćenju opreme za zavarivanje, rezanje i lemljenje.
Zavarivanje mogu da obavljaju radnici koji su stručno osposobljeni za rukovanje i upotrebu opreme za zavarivanje, rezanje i lemljenje i koji su upoznati s propisanim merama zaštite od požara koje treba preduzeti prilikom zavarivanja.
Zavarivanje se mora obavljati pod nadzorom rukovodioca radova na mestu, na način i u vreme koje je za zavarivanje određeno.
Rukovodilac radova, po dobijanju odobrenja, dužan je da proveri da li su preduzete sve mere zaštite od požara i eksplozije, kao i da spreči mogućnost izbijanja požara u susednim prostorijama, a posebno ispod i iznad mesta zavarivanja.
Po završetku zavarivanja rukovodilac radova proverava da li izvršeni radovi nisu stvorili opasnost od izbijanja požara.
Nakon izvedenog zavarivanja, rezanja i lemljenja vrši se primopredaja radova na objektu na kom se vrši zavarivanje. U primopredaji učestvuju rukovodilac radova i ovlašćeno lice gradskih uprava, odnosno zaposleni na radnom mestu zaštite od požara.
Primopredaja iz stava 1. ovog člana vrši se zapisnički. Zapisnik se sačinjava u dva primerka, jedan primerak zadržava rukovodilac radova, a drugi primerak ovlašćeni radnik gradskih uprava, odnosno zaposleni na radnom mestu zaštite od požara.
Ako se nakon izvedenog zavarivanja, rezanja i lemljenja konstatuje da postoji opasnost za izbijanje požara, zaposleni na radnom mestu zaštite od požara obezbeđuje pojačanu preventivnu zaštitu, a po potrebi i vatrogasnu službu na mestu zavarivanja odnosno u objektu na kom se vrši zavarivanje, rezanje i lemljenje.
Zaposleni na radnom mestu zaštite od požara sačinjava uputstvo o postupanju u toku izvođenja radova zavarivanja, rezanja i lemljenja, kao i obrasce zahteva i odobrenja za zavarivanje, rezanje i lemljenje i zapisnika o primopredaji radova.
6. TEHNIČKA OPREMA I SREDSTVA ZA GAŠENJE
U objektima i prostorijama gradskih uprava postavlja se odgovarajuća oprema i uređaji za gašenje požara.
Tip i mesta postavljanja ove opreme, određuje se u skladu sa zakonskim odredbama - požarnim opterećenjem, odnosno u skladu s posebnim propisima za pojedine objekte i prostore koje gradske uprave koriste.
O vrsti, tipu i količini opreme i sredstava za gašenje požara i njihovom izboru, nabavci i razmeštaju stara se zaposleni na radnom mestu zaštite od požara u okviru mera zaštite od požara.
7. DUŽNOSTI U SLUČAJU IZBIJANJA POŽARA
Svaki zaposleni ili drugo lice angažovano na radu u gradskim upravama, koji primeti neposrednu opasnost od izbijanja požara ili požar u radnim ili drugim prostorijama dužan je da ovu opasnost otkloni, odnosno na njemu najpristupačniji način požar ugasi, ukoliko to može da učini bez opasnosti po ličnu bezbednost ili bezbednost drugih lica.
Pored gašenja požara, obaveza lica iz stava 1. ovog člana je i da učestvuju u evakuaciji lica i imovine ugroženih požarom.
Ako zaposleni ili drugo lice angažovano na radu u gradskim upravama nije u mogućnosti da sam i odmah otkloni opasnost od požara, odnosno ugasi požar, dužan je da odmah obavesti ostale zaposlene i neposrednog rukovodioca, a po potrebi i dežurnu vatrogasnu jedinicu koristeći telefon broj 93 i da pristupi preduzimanju mera na gašenju požara.
Po izveštavanju vatrogasne jedinice, o nastalom požaru treba izvestiti načelnika uprave, portirsku službu i zaposlenog na radnom mestu zaštite od požara.
U gašenju požara dužni su da učestvuju svi zaposleni, druga lica koja su angažovana na radu u gradskim upravama, kao i prisutni građani, čiji je pristup mestu izbijanja požara moguć i bezbedan.
Rukovodilac akcije gašenja požara je načelnik, odnosno drugi rukovodilac u gradskim upravama, a ukoliko u gašenju požara učestvuje vatrogasna jedinica rukovodilac vatrogasne jedinice.
Naredbe i uputstva lica koje rukovodi gašenjem požara obavezni su za sve učesnike u gašenju požara.
Zabranjuje se svako okupljanje oko mesta požara, osim lica koja su određena za gašenje požara.
Rukovodilac akcije gašenja požara odrediće, po potrebi, lice zaduženo za održavanje reda, čuvanje imovine i nesmetano odvijanje gašenja požara.
Pri gašenju požara moraju se iz zone požara ukloniti svi zapaljivi materijali i isključiti električne instalacije, a upotreba telefona svesti samo na najhitnije intervencije koje su u vezi sa požarom.
Za gašenje požara moraju se upotrebiti odgovarajuća sredstva, kao što su voda, pesak, prah, ugljena kiselina i drugi nesagorivi materijali i tečnosti.
Gašenje požara nastalog paljenjem električne instalacije ne sme se vršiti vodom, već sredstvima na bazi praha i ugljen dioksida.
Za spasavanje ljudi od požara koriste se omotači od tkanine, voda i druga sredstva koja neće povećati temperaturu ni stvarati rane na telu.
Osobi zahvaćenoj požarom mora se ukazati prva pomoć.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Čačka".
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o zaštiti od požara broj 110-4/98-01 od 7. oktobra 1998. godine.