Prethodni
OPERATIVNI SISTEMI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
II | | 185 | | | | 185 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja o funkciji operativnog sistema
- Osposobljavanje za instaliranje i konfigurisanje operativnog sistema, instaliranje dodatnih softvera i hardverskih uređaja, otkrivanje i otklanjanje grešaka u operativnom sistemu i fizičko povezivanje računara
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Instaliranje operativnog sistema na radnoj stanici | 60 |
Konfigurisanje operativnog sistema na radnoj stanici | 88 |
Povezivanje radnih stanica | 37 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Instaliranje operativnog sistema na radnoj stanici |
Trajanje modula: | 60 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o funkciji operativnog sistema • Osposobljavanje za instaliranje operativnog sistema | • razlikuje pojmove hardver, softver, firmver; • objasni ulogu bios-a i vrši podešavanje parametara u cmos; • navede delove sistemskog softvera i objasni njihove funkcije; • objasni strukturu operativnog sistema; • objasni pojam procesa, stanja procesa i veze između njih; • vrši pripremu za instaliranje operativnog sistema; • instalira operativni sistem. | • Istorijat razvoja operativnih sistema • Pojam hardvera, firmvera i softvera • BIOS matične ploče, dodatnih kartica i BIOS koji se učitava-drajveri • Vrste operativnih sistema • Sistemski softver (linkeri, loaderi, editori) • Osnovni moduli (slojevi) operativnih sistema • Pojam procesa, stanja i veza između njih • Načini izvršavanja procesa • Fajl sistemi: FAT, NTFS • Osnovne naredbe komandnog moda • Minimalni hardverski zahtevi i informacije potrebne za instaliranje operativnog sistema (HCL lista instaliranja, izbor particije diska, disk manager) • Datoteke koje učestvuju u podizanju sistema • Deljenje diska na particije i njihovo formatiranje • Instaliranje operativnog sistema na novi računar • Nadogradnja postojećeg operativnog sistema (upgrade) • Ažuriranje instaliranog operativnog sistema (update) • Instaliranje više operativnih sistema na jednom računaru • Automatizovanje instaliranja operativnog sistema | Modul se realizuje kroz: 60 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Konfigurisanje operativnog sistema na radnoj stanici |
Trajanje modula: | 88 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za konfigurisanje operativnog sistema • Osposobljavanje za instaliranje dodatnih softvera i hardverskih uređaja • Osposobljavanje za otkrivanje i otklanjanje grešaka u operativnom sistemu | • koristi kontrolni panel za podešavanje računara i njegove okoline; • instalira i uklanja dodatni softver; • instalira novi hardver; • koristi tehnike za razmenu podataka između dokumenata; • razlikuje načine kompresije podataka (arj, zip, rar); • vrši optimizaciju i održavanje operativnog sistema; • koristi metode i alate za oporavak sistema; • instalira i koristi antivirusne programe; • koristi alate za administriranje i dijagnostiku; • koristi alate za otkrivanje i otklanjanje problema u oc. | • Prilagođavanje operativnog sistema potrebama korisnika • Korisnici i korisničke grupe (kreiranje, svojstva, menjanje, uklanjanje) • Instaliranje i uklanjanje aplikativnog i delova sistemskog softvera • Korišćenje programa za automatsko instaliranje • Instaliranje Plug and play uređaja • Instaliranje Non Plug and play uređaja • Drivers (instaliranje, update, roll back) • Podešavanje grafičkih kartica i podrška više monitora • Instaliranje perifernih uređaja • Razmena podataka između dokumenata (clipboard, clipbook, OLE) • Komprimovanje diska • Komprimovanje podataka • Skeniranje diska, Disc cleanup, disc defragmenter • Korišćenje recovery console • Oporavak sistema (System restore) • Safe mode, step by step • Upoznavanje registry base • Uređivanje registry pomoću registry editor-a • Vrste napada na operativni sistem • Antivirusni programi • Alati za administriranje i dijagnostiku (task manager i event view) • Traženje pomoći kod grešaka na operativnom sistemu (Help and support center, Remote assistance) | Modul se realizuje kroz: 88 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Povezivanje radnih stanica |
Trajanje modula: | 37 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za fizičko povezivanje računara | • navede načine fizičkog povezivanja dva računara; • fizički poveže dva računara korišćenjem različitih standarda za povezivanje; • podesi parametre veze; • instalira hardver i softver neophodan za uspostavljanje faks veze; • uspostavi terminalsku vezu s uređajem; • šalje poruke drugim korisnicima; • pristupa udaljenom računaru. | • Standardi za povezivanje (paralelni, serijski, USB, FireWire, Ethernet) • Povezivanje dva računara • Uspostavljanje veze i podešavanje parametara konekcije • Povezivanje udaljenih računara • Instaliranje i upotreba Fax-a • Rad sa Hyper Terminalom • Programi NetMeeting, Messenger • Remote Desktop Conection | Modul se realizuje kroz: 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Lisa Donald i James Chellis: MCSE Windows XP Professional, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Grupa autora: Microsoft Windows XP Professional MCSE za ispit 70-270, CET, Beograd, 2003.
- William Stallings: Operativni sistemi: Principi unutrašnje organizacije i dizajna, CET, Beograd, 2007.
- Borislav Đorđević, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček: Operativni sistemi: teorija, praksa i rešeni zadaci, Mikro knjiga, Beograd, 2005.
- Alan Simpson, Brian Underdahl: Windows XP Biblija, Mikro knjiga, Beograd, 2002.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarski softver
- Mrežni operativni sistemi
MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
III | 74 | 111 | | | | 185 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje znanja o mrežnim operativnim sistemima, protokolima i mrežnim servisima
- Osposobljavanje za instaliranja mrežnog operativnog sistema, konfigurisanja servera za mrežni rad i podešavanje servisa na serveru
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Instalacija operativnog sistema na serveru | 60 |
OSI model | 52 |
TCP/IP model | 73 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Instalacija operativnog sistema na serveru |
Trajanje modula: | 60 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje osnovnih znanja o mrežnom operativnom sistemu i načinima instaliranja • Osposobljavanje za instaliranje mrežnog operativnog sistema | • navede osnovne komponente mrežnog operativnog sistema; • razlikuje multitasking i multiuser način rada operativnog sistema; • vrši izbor odgovarajućeg hardvera za instalaciju mrežnog operativnog sistema; • instalira Windows mrežni operativni sistem na serveru; • prati ispravke i dopune mrežnog operativnog sistema; • usaglašava hardverske zahteve za instaliranje ispravki i dopuna mrežnog operativnog sistema; • instalira ispravke i dopune mrežnog operativnog sistema; • instalira servis za daljinsku instalaciju (RIS); • kreira sliku operativnog sistema (image) i smešta na RIS server; • instalira operativni sistem uz pomoć servisa za daljinsku instalaciju; • da navede specifičnosti sistemskog softvera otvorenog koda (open sourse rešenja); • pronalazi lokacije na Internetu za preuzimanje sistemskog softvera otvorenog koda; • navede verzije sistemskog softvera iz porodice Linux; • vrši izbor odgovarajućeg hardvera za instalaciju operativnog sistema; • instalira Linux operativni sistem; • koristi osnovne komande Linux operativnog sistema iz /bin i /sbin direktorijuma; • koristi editor teksta; • prijavljuje se na operativni sistem sa lokalnog i udaljenog računara. | • Specifičnosti mrežnog operativnog sistema • Hardverski zahtevi za instaliranje mrežnog operativnog sistema • Vrste i namene servera • Načini instaliranja mrežnog operativnog sistema • Instaliranje operativnog sistema na novom disku servera • Nadogradnja operativnog sistema na novu verziju • Ažuriranje postojećeg operativnog sistema • Instaliranje servisa za daljinsku instalaciju • Kreiranje slike operativnog sistema (image) i smeštanje na RIS server • Instaliranje operativnog sistema uz pomoć servisa za daljinsku instalaciju • Karakteristike sistemskog softvera otvorenog koda (open sourse rešenja) • Različite verzije Linux operativnog sistema • Izvori informacija i prikupljanje dokumentacije i programa otvorenog koda • Minimalni hardverski zahtevi za instaliranje Linux operativnog sistema • Priprema i izbor načina instalacije Linux operativnog sistema • Podela diska i izbor šeme particionisanja • Instaliranje Linux operativnog sistema • Postinstalacioni postupci konfigurisanja (miš, tastatura, grafička kartica, zvučna kartica, modem ...) • Linux fajl sistem • Osnovne komande iz /bin i /sbin direktorijuma • Tekstualni editor (vi editor) • Prijava za rad i odjava na tekstualnoj konzoli • Prijava za rad i odjava sa udaljenog računara | Modul se realizuje kroz: 10 časova teorijske nastave 50 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Praćenje praktičnog rada • Usmeno izlaganje |
Naziv modula: | OSI model |
Trajanje modula: | 52 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o osi i tcp/ip referentnom modelu i njihovim protokolima • Osposobljavanje za konfigurisanje raznih protokola • Osposobljavanje za korišćenje naredbi operativnog sistema za testiranje rada mreže | • objašnjava razloge uvođenja standardizacije i postupak donošenja standarda; • navodi i opisuje osnovne funkcije svakog nivoa osi modela i tcp/ip referentnog modela; • navodi i objašnjava ulogu glavnih protokola iz skupa tcp/ip; • objasni funkciju ipv4 protokola; • razlikuje mac i ip adrese; • objasni pojam ip adrese i prikaže strukturu ip adrese za klase a, b, c, d, e; • objasni ulogu maske podmreža; • konfiguriše parametre raznih protokola; • razlikuje javnu i privatnu adresu; • objasni način pravljenja adresa podmreža; • navede razlike protokola ipv4 i ipv6; • konfiguriše različite adrese mreža i odgovarajućih radnih stanica uz pomoć maske podmreža; • objasni ulogu tcp, udp i arp protokola; • koristi tcp/ip servise; • koristi alatke tcp/ip protokola za razrešavanje problema. | • Standardi u mreži • Proces donošenja standarda • Uvod u slojevitu strukturu (slojevi, interfejsi, protokoli) • Ukalupljivanje (enkapsulacija) • OSI referentni model (namena slojeva) • TCP/IP referentni model (zaduženja slojeva i protokoli slojeva) • Skup protokola TCP/IP • IPv4 protokol • Adresiranje na Internetu • Adresiranje podmreža • Maske podmreža • IPv6 protokol • Dodeljivanje više različitih IP adresa jednoj mrežnoj kartici • TCP protokol • UDP protokol • ARP protokol • BOOT protokol • TCP/IP servisi i aplikacije: Telnet, FTP, Finger • Rešavanje problema sa protokolom TCP/IP • Arp, hostname, ipconfig, nbtstat, netdiag, netstat, nslookup, pathping, ping, route, tracer | Modul se realizuje kroz: 28 časa teorijske nastave 24 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | TCP/IP model |
Trajanje modula: | 73 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za korišćenje i konfigurisanje različitih mrežnih servisa | • objasni način rada DHCP servisa; • podešava dodelu opsega adresa klijentima; • sprečava sukobljenost adresa pomoću rada DHCP servisa: • konfiguriše radnu stanicu za upotrebu WINS-a; • bira odgovarajući servis za razrešavanje imena; • razlikuje DNS i NetBIOS imena; • navodi prednosti korišćenja DNS servisa; • objasni prednosti formiranja domena i šume domena; • postavlja naziv domena; • objasni svrhu korišćenja aktivnog direktorijuma; • navede i objasni atribute i objekte aktivnog direktorijuma; • kreira, pronalazi i razmešta objekte u aktivnom direktorijumu; • povezuje radne stanice sa različitim operativnim sistemima; • navede ulogu VPN protokola; • konfiguriše korisnike za rad u VPN. | • Protokol za dinamičko konfigurisanje adresa (DHCP) • Konfigurisanje DHCP (konfigurisanje klijenta za automatsko dobijanje IP adrese, konfigurisanje klijenta da koristi statičku IP adresu, korišćenje alternativne konfiguracije) • WINS • datoteke LMHOST, HOST • DNS servis • Pojam domena i šume domena • Aktivni direktorijum • Rad sa objektima aktivnog direktorijuma • Integrisanje DNS sa aktivnim direktorijumom • Integrisanje DNS sa WINS-om • Rešavanje problema kod DNS servisa (Nslookup) • Pregled Novell mreže • IPX/SPX protokol • UNIX mreže • Kombinovane mreže • VPN | Modul se realizuje kroz: 36 časova teorijske nastave 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijsku nastavu Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizacije modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- David Groth i Toby Skandier: Network+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
- Andrew S. Tanenbaum: Računarske mreže, Mikro knjiga, Beograd, 2005
- Mark Minasi, Christa Anderson: Windows Server 2003, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Tere Parnell i Christopher Null: Administriranje mreže, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000
- Anthony Chirella: Umrežavanje pomoću Cisco i Microsoft tehnologija, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Roderick W. Smith: Linux+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2001
- D. E. Comer: TCP/IP - principi, protokoli i arhitektura, CET, Beograd, 2001
- Grupa autora: Osnove - Plus MCSE udžbenik za ispit 70-058, CET, Beograd, 2000
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Operativni sistem
- Računarske mreže
- Administriranje računarskih mreža
RAČUNARSKE MREŽE
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
III | 74 | 111 | | | | 185 |
IV | 68 | 68 | | | | 136 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja topologijama mreža, načinima za međusobno povezivanje različitih LAN mreža i osposobljavanje za instaliranje i konfigurisanje mreža ravnopravnih računara i aktivne mrežne opreme
- Sticanje osnovnih znanja bežičnim načinima prenosa podataka, IP telefonskoj komutaciji i IP telefonskim terminalima, prenosu multimedijalnog sadržaja kroz računarske mreže
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Lokalne mreže - LAN | 57 |
Ethernet | 14 |
Aktivna mrežna oprema | 86 |
WAN mreže | 28 |
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Bežične računarske mreže | 50 |
IP telefonija | 44 |
IP multimedija | 42 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Razred: | treći |
Naziv modula: | Lokalne mreže - LAN |
Trajanje modula: | 57 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o topologijama mreža • Osposobljavanje za instaliranje i konfigurisanje mreža ravnopravnih računara | • izvrši klasifikaciju računarskih mreža prema transmisionoj tehnologiji i prema veličini; • razlikuje fizičku i logičku topologiju mreže; • ilustruje i navede prednosti i nedostatke osnovnih fizičkih topologija; • odredi odgovarajuću topologiju za zadati plan mreže; • razlikuje tipove mreža prema načinu korišćenja mrežnih resursa; • navede specifičnosti mrežnih operativnih sistema; • opiše ulogu mrežne kartice u mreži i parametre kartice koji se mogu konfigurisati; • instalira i konfiguriše mrežne resurse; • otklanja greške u radu mrežnog adaptera; • podešava atribute datoteka i kataloga; • koristi alate za testiranje i analizu rada mreže; • detektuje i otklanja kvarove u mreži. | • Uvod: prednosti umrežavanja • Klasifikacija mreža (mreža jedan ka svima nasuprot mreži tačka ka tački, klasifikacija po veličini mreža) • Bežične mreže • Logička topologija • Fizička topologija (magistrala, prsten, zvezda, meš, potpuno povezana, skokovita-AD HOC) • "peer to peer" mreža • Fajl-server mreža • Klijent-server mreža • Specifičnosti mrežnih operativnih sistema • Instaliranje i podešavanje mrežnih kartica (MAC adresa, IRQ, Boot PROM) • Realizacija umrežavanja računara koaksijalnim kablom (bez aktivnih mrežnih uređaja) • Umrežavanje računara sa aktivnim uređajem • Bežično umrežavanje računara • Konfigurisanje mreže • Dodela imena radnim stanicama • Pripadnost radnoj grupi • Definisanje deljivih resursa • Pravljenje hardverskih profila i profila korisnika • Kreiranje korisničkih i drugih naloga • Kreiranje radnih grupa. Raspoređivanje računara po radnim grupama • Zaštita podataka • Upoznavanje sa administrative tools (computer management) | Modul se realizuje kroz: 20 časova teorijske nastave 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji * Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Ethernet |
Trajanje modula: | 14 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o Ethernet mrežama | • objasni osnovne principe rada Ethernet mreže; • objasni sukobe kod slanja podataka; • navede i objasni metode za razrešavanje problema kolizije; • navede osnove paketskog prenosa; • navede tipove i karakteristike Ethernet standarda; • objasni osnovne tehnike bežičnog umrežavanja; • pronađe odgovarajući Ethernet standard i njegovu specifikaciju. | • Razvoj Etherneta • Dinamički metodi pristupa transmisionom medijumu • Aloha protokol • CSMS, CSMA/CD metod pristupa kanalu • Domeni sukobljenosti • Ograničenja Ethernet tehnologije • Standardna Ethernet poruka • IEEE802.3 • Fast Ethernet • Ethernet brzine 1 Gb/sec • Ethernet brzine 10 Gb/sed • Bežični Ethernet standardi 802.11 • Problemi u radu Ethernet-a • Bežično umrežavanje (Wi-Fi, RF Home) • Bluetooth • WAP protokol | Modul se realizuje kroz: 14 časova teorijske nastave Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • Teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Mesto realizacije nastave *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja |
Naziv modula: | Aktivna mrežna oprema |
Trajanje modula: | 86 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za postavljanje, konfigurisanje i instalaciju aktivne mrežne opreme | • objasni ulogu aktivne mrežne opreme; • montira i instalira aktivnu mrežnu opremu prema standardima; • proveri ispravnost instalirane aktivne mrežne opreme; • objasni blok šemu uređaja za povezivanje računara na računarsku mrežu; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše telefonski modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše kablovski modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše adsl modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše isdn modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše karticu za bežični prenos; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše optički konvertor; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše hub; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše swich; • objasni razliku između hub-a i swich-a; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše ruter; • objasni komunikaciju sa swich-om i ruterom, konzolni pomoćni port i telnet; • objasni sigurnost i lozinku swich-a i ruter-a; • objasni i nacrta blok šemu bežičnog swich-a i ruter-a; • detektuje i otklanja kvarove na swich-eru i ruter-u; • navede funkcije, objasni i nacrta blok šemu bridge-a i gateway-a; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše izvor neprekidnog napajanja; • definiše potrebnu snagu i kapacitet akumulatora u izvoru za neprekidno napajanje; • objasni principe rada različitih štampača; • objasni principe rada različitih plotera; • razlikuje štampače po kvalitetu i mestu upotrebe; • poveže i instalira uređaje za štampanje; • detektuje kvarove na različitim vrstama štampača; • otklanja kvarove na štampačima, sistemima za trakt papira; • zamenjuje potrošni materijal i resetuje štampače; • objasni način rada uređaja za skeniranje; • razlikuje po kvalitetu uređaje za skeniranje; • povezuje i konfiguriše skener; • detektuje i otklanja kvarove na uređajima za skeniranje; • objasni način rada multifunkcionalnog uređaja; • povezuje i konfiguriše multifunkcionalni uređaj; • detektuje i otklanja kvarove na multifunkcionalnim uređajima. | • Mrežni uređaj, integrisan, PC-a slot, eksterni • Izlazni stepen mrežnog uređaja, RJ45, koaksijalni, izlaz za rad po vodovima napojne mreže 220, optički izlaz • Izlazni stepen za bežični prenos • Blok šema tel. modema, izlazi ka tel. liniji, zaštita od strujnog udara preko tel. linije • Blok šema kablovskog modema, frekventni opseg, filteri i priključenje na kablovski sistem, zaštita od udara groma i drugih strujnih udara • Blok šema ADSL, DSL modema, filteri, frekventni opsezi, zaštita od strujnih udara • ISDN modem, blok šema, frekventni opseg, zaštita od strujnih udara • Montaža, instalacija i konfiguracija različitih modema, specifičnosti pri instalacijama, potrebna predznanja o sistemima na koje se povezuju • Mrežni uređaji za bežičnu mrežu: interni, eksterni, načini napajanja, VF izlazna snaga • Vrste antena i domet veze • Povezivanje uređaja za bež. prenos, instalacija i konfiguracija • Blok šema HUB-a, princip rada, priključci • Povezivanje, instalacija i konfiguracija HUB-a • Blok šema SWICH-era, princip rada, napajanje, varijante izrade, kompaktan uređaj i 19" kućište • Montaža u rek ormane • Priključivanje, instalacija, konfiguracija SWICH-a • Blok šema RUTER-a, princip rada, kućišta, napajanje, memorija • Portovi i moduli RUTER-a • Komunikacija sa RUTER-om • Sigurnost i lozinka RUTER-a • Konfiguracioni fajlovi, ISO komande, modovi, configMarket FAST Step • Osobenosti bežičnih RUTER-a • Hronologija kvarova i njihovo otklanjanje • Uređaji za neprekidno napajanje, blok šema, priključci • Definisanje snage i kapaciteta akumulatora UPS-a • Montaža UPS-a, instalacija • Kontrola rada uređaja • Detekcija kvarova i otklanjanje. Najčešći kvarovi • Štampači, vrsta štampe, papir, mastila, toneri • Matrični štampači, način štampe, kvalitet • Montaža, instalacija i konfiguracija štampača • Potrošni materijal, kontrola zamena, restovanje • Najčešći kvarovi, načini detekcije i otklanjanje • Uređaji za skeniranje, princip rada, kvalitet • Sistemi skeniranja, foto, kamera, upoređenje kvaliteta • Montaža, povezivanje, instalacija skenera. • Održavanje uređaja, najčešći kvarovi, detekcija i otklanjanje • Multifunkcionalni uređaji, kvalitet štampe i skeniranja • Izbor uređaja za štampanje i skeniranje prema mestu u računarskoj mreži | Modul se realizuje kroz: 22 časa teorijske nastave 64 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | WAN mreže |
Trajanje modula: | 28 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o načinima za međusobno povezivanje različitih LAN mreža | • razlikuje različite domene kolizije kod računarskih mreža; • navede i objasni tehnike i uređaje za povezivanje računarskih mreža; • razvrsta uređaje po referentnim nivoima; • objasni principe rutiranja; • navede algoritme rutiranja; • vrši povezivanje LAN mreža različitim uređajima; • upoređuje različite WAN konfiguracije mreža i navodi njihove prednosti i nedostatke; • navede i objasni protokole za rutiranje; • objasni principe virtuelnog povezivanja računarskih mreža; • navede i objasni standard IEEE802.1Q; • navede načine povezivanja na Internet i predloži optimalno rešenje; • poveže sve računare iz lokalne mreže na jednu Internet konekciju; • navede prednosti povezivanja u Internet mrežu. | • Komutirane LAN - domeni kolizije • Uređaji i tehnike za povezivanje računarskih mreža (repetitor, hab, svič, ruter, most, gejtvej) • Komutacija na sloju veze • Lokalno međusobno povezivanje računarskih mreža • Povezivanje mostovima i komutatorima • Povezivanje ruterima • Principi rutiranja • Algoritmi za rutiranje • Protokoli za rutiranje • Virtualne računarske mreže • Standard IEEE802.1Q • Istorijat Interneta • Izbor dobavljača usluga Interneta • Način povezivanja na Internet • Korišćenje Internet konekcije u mrežnom okruženju • Internet okruženje | Modul se realizuje kroz: 18 časova teorijske nastave 10 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Razred: | četvrti |
Naziv modula: | Bežične računarske mreže |
Trajanje modula: | 50 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o bežičnim načinima prenosa podataka • Usvajanje znanja o različitim topologijama bežičnog umrežavanja | • navede i objasni tehnike bežičnog prenosa; • objasni sisteme sa proširenim spektrom; • navede i objasni različite topologije povezivanja u bežičnim mrežama; • navede prednosti i nedostatke bežičnog umrežavanja; • objasni pouzdanost prenosa u bežičnim računarskim mrežama; • objasni pojam kolizije i načine njihovog otklanjanja u bežičnim računarskim mrežama; • navede vrste antena kod bežičnog prenosa i njihove prednosti i nedostatke; • vrši odabir vrste bežičnog prenosa prema zadatoj trasi; • vrši izbor odgovarajuće antene prema zadatoj trasi; • navede talasna područja pogodna za bežični prenos; • navede elemente koji utiču na kvalitet i domet signala u bežičnom prenosu; • detektuje smetnje u ometanim bežičnim mrežama (elektronske i fizičke); • proverava uticaj nivoa prijemnog signala na kvalitet veze; • navede vrste standarda koji se primenjuju kod bežičnih računarskih mreža; • objasni bluetoot vezu; • navede standarde IEEE802.11; • proverava standarde IEEE802.11; • objasni standarde kod personalnih i širokopojasnih mreža; • navede podelu bežičnih računarskih mreža prema korišćenju infrastrukture; • objasni princip rada mobilne mreže; • objasni razlike, načine rada i načine povezivanja u WWAN, WLAN, WPAN; • povezuje fiksne sa bežičnim mrežama; • povezuje eksterne uređaje (mobilne telefone, laptop računar, PDA uređaj) sa bežičnom mrežom; • objasni prednosti povezivanja u MANET mrežama; • objasni prednosti i nedostatke i načine povezivanja senzorskih bežičnih mreža; • vrši uključivanje bežičnih senzorskih mreža u bežične mreže. | • Tehnike bežičnog prenosa (uskopojasni i sistem sa proširenim spektrom) • Topologije bežičnih računarskih mreža (ad-hoc, celularne, tačka-tačka) • Kolizija i sigurnost bežičnih računarskih mreža • Antene i domet • Standardi bežičnih računarskih mreža (OPENAIR, WiFi, HOME, RF, BLUETOOTH, HIPERLAN) • IEEE802.11 • Standardi za personalne mreže IEEE802.15 • Standardi za širokopojasne mreže IEEE802.16 • Mobilne mreže • Bežične računarske mreže (WWAN, WLAN, WPAN) • Ad-hoc mreže (MANET) • Bežične senzorske mreže • Rutiranje u ad-hoc mrežama • Povezivanje eksternih uređaja (mobilnih telefona, lap-top računara, PDA uređaja) sa bežičnom mrežom | Modul se realizuje kroz: 30 časova teorijske nastave 20 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | IP telefonija |
Trajanje modula: | 44 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o informacionim mrežama • Usvajanje znanja o strukturnom kabliranju • Usvajanje znanja o IP telefonskoj komutaciji • Usvajanje znanja o IP telefonskim terminalima | • objasni načine prenosa telefonskog kanala i podataka po istom prenosnom putu; • objasni strukturno kabliranje u skladu sa standardima ISO/EC 11801 i EN50173; • objasni način prenosa signala u integrisanim računarskim i telekomunikacionim mrežama tkz. informacionim mrežama; • objasni prednosti informacionih mreža; • objasni i nacrta blok šemu LAN informacione mreže; • objasni integraciju javne telefonske i računarske mreže; • objasni blok šemu IP telefonskog aparata; • navodi nove servise IP telefonskog aparata; • instalira IP tel. aparat u LAN računarskoj mreži; • instalira IP telefonski aparat sa USB priključkom; • objasni i instalira analogni telefonski aparat u LAN računarsku mrežu; • navodi načine povezivanja PABX komutacije sa LAN račun. mrežama; • montira i instalira opremu za povezivanje PABX komutacije u LAN rač. mrežu; • navodi načine povezivanja javne telefonske sa LAN račun. mrežom; • montira i instalira opremu za povezivanje javne telefonske mreže u LAN račun. mrežu; • objasni rad WAN informacione mreže; • objasni i instalira telefonski kanal u Internet mreži; • objasni načine komutacija u informacionoj mreži; • objasni tarifiranje u informacionoj mreži; • montira i instalira opremu za IP telefoniju u postojećoj LAN mreži; • upravlja glavnim VoIP aplikacijama (videokonferencija, IP telefonija); • prepoznaje glavne probleme (kašnjenje, džiter, zagušenje); • objasni kako se rešavaju glavni problemi korišćenjem QoS-a; • detektuje i otklanja kvarove na telefonskim IP uređajima. | • Prednosti IP telefonije • Pojam telefonskog kanala • Signalizacija u tel. kanalu • Razvoj prenosa govora • Paketi podataka • Mreža na bazi komutacije paketa • Konverzija govornog signala u IP pakete • Strukturno kabliranje, standardi • Blok šema ATA uređaja za spajanje analognog telefona u LAN mrežu • Digitalni telefon - IP telefonski aparat, blok šema sa RJ45 i USB priključkom • Lokalne računarske mreže i IP telefonija • Ekspanzioni uređaj FXO i FXS priključci • ATA adapteri • PABX i LAN mreža • Javna telefonska mreža i LAN mreža • Javna telefonska mreža i Internet • Topologija VoIP sistema • Definicija H.323 i SIP standarda • SIP server, konfigurisanje i instaliranje • Procedura uspostavljanja veze • Kvalitet usluge (QoS) • Primene VoIP-a • Različiti servisi i tarifiranje u informacionoj mreži • Primer planiranja opreme potrebne za IP telefoniju u postojeću LAN mrežu • Analiza rada jedne WAN mreže sa dve PABX centrale u LAN mrežama sa više javnih telefonskih kanala. (Primer dva velika trgovinska marketa u WAN informacionoj mreži) | Modul se realizuje kroz: 20 časova teorijske nastave 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Nastavu realizovati kroz praktične premere integracijom klasične telefonske opreme (tel. aparati, centrale) u postojeću računarsku mrežu. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | IP multimedija |
Trajanje modula: | 42 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o prenosu multimedijalnog sadržaja kroz računarske mreže • Usvajanje znanja o analognom i digitalnom video signalu • Usvajanje znanja o video kamerama • Usvajanje znanja o digitalnom snimanju video signala | • objasni nastanak multumedijalnog sadržaja; • objasni i nacrta blok šemu tv analogne i ip kamere; • objasni razliku cmos, ccd i ir optičkog pretvarača; • objasni ulogu i način izbora objektiva tv kamere; • objasni osetljivost i kvalitet video signala; • objasni analogni i digitalni oblik i karakteristike video signala; • navodi načine kompresije video signala (mpeg, divix...); • objasni usb i ethernet video kamere; • objasni način rada video servera; • instalira ip kameru; • objasni brzine protoka multimedijalnog sadržaja kroz računarske mreže; • objasni integraciju video nadzora u računarsku mrežu; • objasni rad uređaja za snimanje video signala; • instalira video karticu u računar; • objasni način rada dvr uređaja; • objasni načine povezivanja uređaja za snimanje video signala u računarske mreže; • snima video sadržaj na hd; • proračunava kapacitet hd prema dužini video snimka; • montira i instalira ip kamere i uređaje za snimanje u postojećoj lan mreži; • detektuje i otklanja kvarove na video uređajima u lan mreži. | • TV kamere, blok šema • Analogni video signal, digitalni video signal, kompresija • Princip rada optičkih pretvarača sa akcentom na razlike u odnosu na kvalitet video signala • Osetljivost kamere • Izbor objektiva za tv kameru • Tehničke karakteristike tv kamera (broj linija, mrtve tačke, gustina) • IP kamera, video server za analognu video kameru • Povezivanje i instalacija TV kamere • Brzina protoka i kvalitet video signala u računarskoj mreži • Multimedijalni sadržaj (audio i video) u računarskoj mreži • Video nadzor u računarskoj mreži • Uređaji za snimanje video signala u računarskoj mreži • Video snimak i HD, kapacitet i dužina snimljenog materijala • Računarske mreže u širokopojasnoj tv • Povezivanje digitalne video režije u računarsku mrežu • Instalacija video projektora u rač mrežu • Upravljanje video uređajima u računarskoj mreži • Primer planiranja potrebne opreme za povezivanje sistema video nadzora u jednu LAN mrežu • Analiza rada jedne WAN mreže sa sistemima video nadzora. Snimanje i kontrola snimljenog materijala (primer video nazora banke sa više poslovnica) • Analiza slanja multimedijalnog sadržaja preko računarske mreže u okviru TV centra (primer povezivanja urednika i video režije u tv centru) • Video razmena preko računarske mreže • Video signal u internet mreži • Brzine prenosa i kvalitet video signala u internet mreži • Prenos video signala u internet mreži u realnom vremenu | Modul se realizuje kroz: 18 časova teorijske nastave 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- David Groth i Toby Skandier: Network+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000
- Adam Engst i Glenn Fleishman: Bežično umrežavanje, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2001
- Todd Lammle: CCNA Cisco certified Network Associate - Ispit 640-801, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
- Pejman Roshan, Jonathan Leary: Osnove 802.11 bežični LAN, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Anthony Chiarella: Umrežavanje pomoću Cisco i Microsoft tehnologija, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
- Andrew S. Tannenbaum: Računarske mreže, Mikro knjiga, Beograd, 2005
- Stephen J. Bigelow: Računarske mreže: instaliranje, održavanje i popravljanje, Mikro knjiga, Beograd, 2004
- Comer Douglas: Povezivanje mreža - TCP/IP principi, protokoli i arhitekture, CET, Beograd, 2005
- Velte Toby J., Velte Anthony J: Cisco tehnologije, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2002
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Obrada i prenos signala
- Mrežna oprema
- Mrežni operativni sistemi
TEHNIČKA DOKUMENTACIJA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
IV | | 68 | | | | 68 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje učenika za izradu i vođenje tehničke i radne dokumentacije računarskih mreža
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Izrada tehničkog crteža | 28 |
Izrada i vođenje dokumentacije | 40 |
Naziv modula: | Izrada tehničkog crteža |
Trajanje modula: | 28 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje učenika za skiciranje i crtanje vertikalnih i horizontalnih preseka građevinskih objekata i terena i njihovo kotiranje • Osposobljavanje učenika za preciznost urednost i upornost u radu | • koristi računar kao pribor u rešavanju grafičkih zadataka; • razlikuje i crta linije i druge geometrijske oblike; • crta različite konstrukcije pravilnih poligona i krivih linija; • formira zaglavlje i sastavnicu; • koristi biblioteku simbola; • unosi i obrađuje tekst; • izvozi gotove crteže u tekstprocesor; • razlikuje i crta horizontalni i vertikalni presek građevinskog objekta; • razlikuje i crta presek građevinskog terena; • crta tehničke crteže u odgovarajućoj razmeri; • planira prostor na crtežu i ima osećaj za sistematičnost, urednost i preglednost crteža. | • Okruženje programskog paketa • Zapisivanje fajlova i formati zapisivanja • Formati papira • Zaglavlje i sastavnica • Alat za crtanje linija (menjanje debljine linije, vrste linije) • Dodavanje strelica i formatiranje strelica • Alat za crtanje poligona • Formatiranje poligona • Vrste kotnih linija • Kotiranje • Razmera • Menjanje boje linije • Biblioteka građevinskih instalacionih i računarskih simbola • Formatiranje simbola • Horizontalni i vertikalni preseci tela • Uvoz teksta i njegova obrada u izabranom programskom paketu • Izvoz crteža u tekst procesor • Vertikalni presek građevinskog objekta • Vertikalni presek građevinskog terena • Horizontalni presek građevinskog objekta • Horizontalni presek građevinskog terena | Modul se realizuje kroz: 28 časova vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • vežbi Mesto realizacije nastave • vežbe se realizuju u kabinetu *Specifičnosti u realizaciji modula: • Učenike postupno uvoditi u sadržaj modula • Insistirati na preciznosti u radu • Insistirati na raznovrsnim primerima iz područja rada • Insistirati na logičnom zaključivanju i kritičkom mišljenju • Učenicima objasniti značaj tehničkog crteža i važnost njegove pravilne izrade • Objasniti da se crtež najčešće izvodi u određenoj razmeri i navesti razloge za to • Objasniti učenicima pojam horizontalnog i vertikalnog preseka • Učenicima objasniti značaj kotiranja i vrste kotnih linija • Na početku modula vežbati crtanje linija, menjanje debljine i dodavanje strelica na linijama • Vežbati crtanje preseka preseka geometrijskih tela • Pokazati učenicima kako se crtaju pojedini delovi građevinskog objekta (vrata, prozor, stepenice) • Vežbati crtanje građevinskih pozicija • Napraviti bazu simbola za crtanje svih instalacija i to dobro uvežbati • Vežbati crtanje horizontalnog i vertikalnog preseka građevinskog objekta (višespratna zgrada) • Vežbati crtanje građevinskog terena i vertikalni presek terena • Uraditi dva grafička rada na kraju modula - Vertikalni presek poslovne zgrade sa različitim sadržajima - Horizontalni presek poslovne zgrade sa različitih sadržaja Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Izrada i vođenje dokumentacije |
Trajanje modula: | 40 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje učenika za izradu delova projektne dokumentacije računarskih mreža • Osposobljavanje učenika za korišćenje gotove projektne dokumentacije računarskih mreža • Osposobljavanje učenika za vođenje radne dokumentacije (radnih dnevnika, radnih izveštaja, dnevnika otklonjenih i neotklonjenih kvarova) • Osposobljavanje učenika za preciznost, urednost i kreativnost pri izvođenju radnih zadataka • Osposobljavanje učenika za rad u timu i tajnosti • Sticanje znanja o načinu planiranja i smeštaja uređaja za računarske mreže • Sticanje znanja o standardima i dimenzijama kutija za pojedinačne uređaje u računarskim mrežama | • navodi osnovne delove dokumentacije; • poznaje pravila i značaj vođenja dokumentacije; • razume tehnička uputstva i podatke za uređaje i sisteme; • primenjuje stečena znanja u cad alatima za projektovanje; • realizuje zahtev za projektovanje; • crta i učestvuje u izradi idejnog rešenja projekta; • crta i učestvuje u izradi tehničkog rešenja projekta; • crta i učestvuje u izradi glavnog projekta; • crta delove projektne dokumentacije računarske mreže; • izrađuje analizu izvođenja radova po gotovoj projektnoj dokumentaciji računarske mreže; • izrađuje specifikaciju računarske opreme; • izrađuje predmer i predračun; • obrađuje merne rezultate u računarskoj mreži; • crta projekat izvedenog stanja; • poznaje pravila za vođenje dokumentacije za računarsku mrežu u toku rada; • izrađuje dnevnike, merne liste, liste otklonjenih i neotklonjenih kvarova u računarskoj mreži; • objasni standarde kutija u koje se smešta jedan uređaj za računarsku mrežu; • objasni izgled kutije i raspored priključaka bilo kog uređaja za računarske mreže; • objasni standarde kablova za napajanje aktivnih mrežnih uređaja; objasni tkz 19" rek (reck) standard i ostale standarde širina, dubina i visina u, 2u, 3u idt; • objasni načine smeštaja više uređaja u jedan orman; • objasni standarde ormana širina, dubina i visina; • objasni opremu za napajanje uređaje u jednom ormanu; objasni opremu za održavanje temperature u ormanu; • montira orman prema projektnoj dokumentaciji; • montira uređaje za računarsku mrežu u orman; • povezuje uređaje računarske mreže u ormanu; • postavlja i slaže instalacione kablove u ormanu za računarsku mrežu; • obeležava instalacione kablove i priključuje ih prema projektnoj dokumentaciji; povezuje i uključuje uređaje, ispravljače, ventilatore u ormanu računarske opreme; • razlikuje glavni i pomoćne ormane u računarskoj mreži; • objasni značaj načina napajanja ormana za računarske mreže; • povezuje radno i rezervno napajanje u ormanu za rač. mreže; • povezuje uređaje za elektronsku i bezbednosnu zaštitu uređaja i ormana. | • Projektna dokumentacija: - uvodni deo - projektanski tim i licence - projektni zahtev - tehničko rešenje - način vođenja instalacija - montaža uređaja i razvodnih ormana - specifikacija materijala - predmer i predračun - tehnička dokumentacija uređaja - usaglašenost sa drugim projektima • Zahtev za projektovanje • Pojmovi: - investitor - projektant - nadzorni organ - izvođač radova - dozvola za gradnju - tehnički pregled radova - upotrebna dozvola • Analiza sadržaja zahteva za projektovanje, tehnološki proces, način rada, veličina prostora u kome se realizuje sistem, atmosferski i tehnološki uslovi, generalni proizvod sistema • Izrada idejnog rešenja, razrada idejnog rešenja i obrada tehnologije rada sistema. Realizacija i rešenje projektnog zahteva • Izrada tehničke dokumentacije idejnog rešenja. Razrada zahteva za projektovanje • Okvirna cena projekta • Izrada tehničkog rešenja • Izbor uređaja, instalacija, raspored uređaja • Definisanje cene investicije, varijante rešenja tehnološkog ciklusa • Izrada pravnog projekta • Analiza potrebnog vremena za realizaciju glavnog projekta • Tehnologija izvođenja radova. • Načini za utvrđivanje stvarne cene radova (rad i materijal) • Forma ponude. Tehnička obrada ponude • Tehnički prijem radova • Izrada projekta izvedenog stanja • Dokumentacija za računarsku mrežu u radu • Dnevnik rada • Dnevnik kvarova • Magacin rezervnih delova uređaja i komponenti • Potrošni materijal • Mesečni i godišnji izveštaji • Kutije za smeštaj aktivne i pasivne mrežne opreme • Standardna i nestandardna pakovanja mrežne opreme • 19" standard • Veličine U, 2U, 3U itd • Ormani za smeštaj uređaja za računarske mreže • Nazidni uzidni, negorivi, vodootporni i dr. • Smeštaj uređaja prema projektnoj dokumentaciji • Analiza jednog projektnog rešenja ormana za računarsku mrežu • Dobre osobine i greške u projektu • Planiranje veličine ormana za određenu računarsku mrežu. Ostala oprema u ormanu • Prespojni kablovi | Modul se realizuje kroz: 40 časova vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • vežbi Mesto realizacije nastave • vežbe se realizuju u kabinetu *Specifičnosti u realizaciji modula: • Gradivo izlagati jasno i konkretno na jednostavnijim primerima. • Na početku učenicima na gotovom projektu pokazati osnovne delove projektne dokumentacije • Pokazati pojedinačno delove projektne dokumentacije • Posebnu pažnju obratiti na deo projekta računarske mreže • Objasniti projektni zahtev ulogu investitora, projektanta i nadzornog organa • Analizirati projektno rešenje za računarsku mrežu i dodirne tačke računarske mreže sa ostalim instalacijama u objektu • Objasniti načine usklađivanja sa ostalim instalacijama • Posebnu pažnju obratiti na usklađenost sa instalacijama "jake" struje • Objasniti redosled izrade glavnog projekta • Izvršiti instalaciju odabranog programskog paketa za izradu dokumentacije • Pokazati i nacrtati osnovne simbole za instalacijske i slabe struje • Pokazati kako se formira baza simbola za računarske mreže. • Pokazati kako se vrši uvoz podloge odnosno slike objekta ili terena • Pokazati postavljanje gotovih simbola računarske mrežne opreme • Odrediti trase kablova računarske mreže i odgovarajućim linijama ih povezati • Vežbati menjanje boja dimenzija simbola i korekcije trasa kablova. • Na desetom času vežbati crtanje delova projektne dokumentacije • Vežbati izradu detalja vođenja kablova • Vežbati crtanje detalja ukrštanja i paralelnog vođenja kablova računarske mreže sa ostalim instalacionim kablovima • Vežbati crtanje detalja montaže razvodnih ormana i raspored aktivne mrežne opreme. • Vežbati izradu specifikacije materijala kablova utičnica i aktivne mrežne opreme. • Vežbati izradu predmera i predračuna u projektnoj dokumentaciji jedne računarske mreže. • Objasniti učenicima šta je to tehnički pregled radova i otklanjanje nedostataka • Objasniti učenicima snimanje jedne računarske mreže i način izrade projekta izvedenog stanja. • Pokazati izradu dnevnika rada za računarske mreže • Izraditi liste dnevnih, nedeljnih, mesečnih i godišnjih izveštaja • Izraditi liste kvarova. • Objasniti kako se vode liste potrošnog materijala • Objasniti kako se vode liste rezervnih uređaja i delova • Učenik izrađuje dva projekta različite složenosti, na primer: 1. 4 računara u mreži na maloj udaljenosti (4 kancelarije) ili WILAN 4 računara sa datim udaljenostima 2. Internet kafe sa 10 mesta ili mreža u jednoj osnovnoj školi sa 15 učionica i kabineta itd. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Elisabeth Knottingham: Visio 2002, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2002.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarske mreže
- Stručni predmeti
ADMINISTRIRANJE RAČUNARSKIH MREŽA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
IV | | 204 | | | | 204 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje za upravljanje mrežnim konekcijama, kreiranje i upravljanje korisničkim nalozima - upravljanje diskovima i za primenu principa bezbednosti mreža
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Upravljanje mrežnim konekcijama | 50 |
Upravljanje nalozima | 65 |
Upravljanje diskovima | 25 |
Zaštita računarskih mreža | 64 |
Naziv modula: | Upravljanje mrežnim konekcijama |
Trajanje modula: | 50 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za upravljanje mrežnim konekcijama | • koristi mmc (microsoft managment console) kod administriranja mreže; • napravi, prilagodi i sačuva mmc; • upravlja udaljenim računarima pomoću mmc konzole; • koristi i konfiguriše alat za udaljeno upravljanje serverom (remote desktop for administration); • objasni zadatke, sredstva i prava koja su potrebna za administriranje servera; • navede prednosti korišćenja terminal servisa; • instalira terminal servis; • kreira klijente na različitim platformama za korišćenje terminal servisa; • kontroliše rad korisnika u terminal servisu; • konfiguriše udaljeni računar za administriranje; • koristi usluge alata remote assistance; • objasni kako osnovni podsistemi servera utiču na performanse servera; • nadgleda resurse servera; • koristi osnovne komande za upravljanje mrežnim konekcijama. | • Značaj korišćenja MMC (Microsoft Managment Console) • Opcije i režimi rada MMC • Podešavanje dodatnih modula za daljinsku kontrolu • Dodavanje mogućnosti za upravljanje udaljenim računarima • Aktiviranje i konfigurisanje alata za udaljeno upravljanje serverom • Konfigurisanje udaljenog računara (Remote Desktop) za administriranje servera • Značaj korišćenja Terminal servisa • Klijentski i serverski hardver • Instaliranje podrške za Terminal servis • Kreiranje novog klijenta za Terminal servis • Podešavanje i povezivanje terminala zasnovanog na Windows-u • Upravljanje terminalnim sesijama • Upoznavanje sa Terminal menadžerom • Kontrola praćenja korisničkih sesija • Regulisanje podešavanja za povezivanje klijenata • Nadgledanje memorije servera, korišćenja procesora, korišćenja mreže • Upravljanje mrežnim konekcijama iz komandne linije (net config) • Korišćenje netsh komandi | Modul se realizuje kroz: 50 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Upravljanje nalozima |
Trajanje modula: | 65 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za kreiranje i upravljanje korisničkim nalozima i ažuriranje softvera | • da kreira organizacione jedinice; • razlikuje lokalni korisnički nalog i nalog na domenu; • kreira korisničke naloge i naloge računara; • upravlja korisničkim nalozima i nalozima računara; • nabraja i definiše vrste grupnih naloga; • kreira grupne naloge i upravlja njima; • upravlja resursima; • upravlja objektima u organizacionoj jedinici; • navodi prednosti grupnih polisa; • primenjuje i konfiguriše grupne polise; • upravlja korisničkim okruženjem korišćenjem grupne polise; • kreira i upravlja deljenim katalozima; • objasni kako se instalira i konfiguriše servis za ažuriranje softvera; • objasni način instaliranja novih servisnih paketa; • ažurira softver. | • Kreiranje organizacionih jedinica • Kreiranje korisničkih naloga • Kreiranje naloga računara • Menjanje svojstava korisničkih naloga i naloga računara • Kreiranje šablona korisničkih naloga • Pronalaženje korisničkih naloga i naloga računara u aktivnom direktorijumu • Omogućavanje i otključavanje korisničkih naloga i naloga računara • Brisanje i onemogućavanje korisničkih naloga i naloga računara • Premeštanje objekata domena • Tipovi grupa i oblast delovanja • Kreiranje globalnih i domenskih lokalnih grupa • Upravljanje članovima grupe • Menjanje svojstava grupa • Korišćenje ugrađenih grupa • Grupisanje objekata aktivnog direktorijuma • Upravljanje pristupom deljenim katalozima • Upravljanje pristupom datotekama i katalozima korišćenjem NTFS dozvola • Testiranje dozvola • Menjanje dozvola za objekte aktivnog direktorijuma • Delegiranje administriranja nad objektima • Lokalne polise i objekti grupne polise • Konfigurisanje grupnih polisa • Upravljanje grupnim polisama (onemogućavanje i brisanje grupnih polisa) • Kreiranje i povezivanje više objekata sa grupnom polisom • Otklanjanje grešaka kod grupnih polisa: redosled primene grupnih polisa • Deljenje kataloga ili drajva • Kreiranje deljenih kataloga sa udaljenog računara • Omogućavanje i podešavanje kopija (shadow) deljenih kataloga • Objavljivanje deljenih direktorijuma u okviru aktivnog direktorijuma • Upravljanje dozvolama za rad sa deljenim katalozima • Servisi za ažuriranje softvera • Servisni paketi • Ažuriranje softvera na udaljenim računarima | Modul se realizuje kroz: 28 časova teorijske nastave 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | Upravljanje diskovima |
Trajanje modula: | 25 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za upravljanje diskovima | • razlikuje pojmove: fizički disk, logički volumen, montirani volumen, otpornost na greške (softverski RAID); • razlikuje osnovni i dinamički disk; • navede prednosti i ograničenja osnovnih i dinamičkih diskova; • navede vrste volumena; • konfiguriše način skladištenja podataka na disku (instalira i inicijalizuje fizički disk, stvara particije i volumene na osnovnom i dinamičkom disku i formatira volumen, dodeljuje slovnu oznaku ili montira volumen); • nadgleda i održava celovitost diska koristeći Check Disk; • objašnjava način popravljanja performansi diska defragmentiranjem; • konfiguriše kvote diska i prati upotrebu kvota diska. | • Organizacija skladištenja podataka na disk • Osnovni i dinamički diskovi • Konfigurisanje diskova i volumena • Korišćenje Check Disk-a • Defragmentiranje diska • Kvote diska | Modul se realizuje kroz: 10 časova teorijske nastave 15 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | Zaštita računarskih mreža |
Trajanje modula: | 64 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o principima bezbednosti mreže • Osposobljavanje za primenu principa bezbednosti mreža | • diskutuje o društvenim aspektima ponašanja u mrežnom okruženju; • deinstalira nelegalno instalirani softver; • navede fizičke mere bezbednosti mreže; • navede značaj i pravila pravljenja lozinki; • objasni potrebu korišćenja izvora za neprekidno napajanje i redundantnog izvora za neprekidno napajanje; • navede prednosti i nedostatke korišćenja RAID koncepta; • navodi razloge pravljenja rezervnih kopija; • navede parametre za izbor medijuma za rezervno kopiranje; • vrši rezervno kopiranje i vraćanje podataka; • objasni način rada i različite računarske viruse; • instalira i koristi antivirusne programe; • navede šta se može filtrirati mrežnom barijerom; • podešava zaštitnu barijeru; • objasni funkciju proksi servera; • navede značaj i načine šifrovanja podataka; • navede prednosti i mane različitih načina šifrovanja podataka; • navede razlike šifrovanja jednim i javnim ključem; • objasni način verifikacije podataka digitalnim potpisom; • objasni pojam autentifikacije servera. | • Uticaj računarstva na društvo (na kvalitet života, pojedinca, institucije) • Uticaj Interneta na razvoj društva, kritička analiza informacija dobijenih preko Interneta, zloupotreba Interneta • Etički principi ponašanja u mrežnom okruženju (privatnost, sloboda izražavanja, autorska prava, intelektualna svojina, čuvanje tajne). Zakoni koji regulišu ova prava • Licence • Fizičke mere bezbednosti mreže (zaštita servera i kablova, kontrola pristupa resursima, radni uslovi prostorije) • Lozinke • Zaštita od prekida napajanja. Napredno konfigurisanje UPS-a. • RAID koncept za zaštitu podataka • Medijumi za rezervno kopiranje. Raspored rotiranja rezervne kopije. Čuvanje rezervne kopije na rezervnoj lokaciji. • Izrada različitih tipova rezervnih kopija • Vraćanje podataka • Računarski virusi, trojanski konji i drugi destruktivni programi • Korišćenje antivirusnih programa • Mrežne barijere • Startovanje, prekidanje i resetovanje mrežne barijere • Konfigurisanje praćenja zaštitne barijere i log datoteke • Pregledanje log datoteke zaštitne barijere • Proksi server • Šifrovanje podataka • Cezarovo, šifrovanje premeštanjem i šifrovanje na nivou bitova • DES standard za šifrovanje podataka • Šifrovanje jednim ključem • Šifrovanje javnim ključem • RCA kriptografija javnim ključem • Digitalni potpisi • Zaštita na transportnom sloju • Autentifikacija servera | Modul se realizuje kroz: 30 časova teorijske nastave 34 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Mike Pastore i Emmett Dulaney, Security+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000.
- Mark Minasi, Christa Anderson: Windows Server 2003, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004.
- Tere Parnell i Christopher Null: Administriranje mreže, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000.
- Jeffrey Shapiro, Jim Boyce, Martin Policht: Windows Server 2003 Biblija, Mikro knjiga, Beograd, 2004.
- Vicki Stanfield, Roderick W. Smith: Administriranje Linux sistema, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Grupa autora: Osnove - Plus MCSE udžbenik za ispit 70-058, CET, Beograd, 2000.
- Dan Holme, Orin Thomas: Microsoft Windows Server 2003 okruženje - upravljanje i održavanje, MCSE udžbenik za ispit 70-290, CET, Beograd, 2004.
- J. C. Mackin, Ian McLean: Implementaranje, upravljanje i održavanje mreža Microsoft Windows Server 2003 - MCSE udžbenik za ispit 70-291, CET, Beograd, 2004.
- Nemanja Pleskonjić, Nemanja Maček, Borislav Đorđević, Marko Carić: Sigurnost računarskih sistema i mreža, Mikro knjiga, Beograd, 2007.
- Jones Keith J., Shema Mike, Johnson Bradley C: Antihakerski alati, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2002.
- Stuart McClure, Joel Scambray, George Kurtz: Hakerske tajne: zaštita mrežnih sistema, Mikro knjiga, Beograd, 2002.
- Stuart McClure i Joel Scambray: Sigurnost na mreži - Zaštita od hakera, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Terry Collings, Kurt Wall, Red Hat Linux: Administriranje mreža i sistema, Mikro knjiga, Beograd, 2003.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Mrežni operativni sistemi
- Računarske mreže
SERVERI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
IV | 34 | 102 | | | | 136 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja i veština za instaliranje i podešavanje, upravljanje i upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu Print servera, Mail servera, WEB servera, servera baze podataka i Proxy servera
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Print server | 28 |
Mail server | 20 |
WEB server | 32 |
Server baze podataka | 32 |
Proxy server | 24 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Print server |
Trajanje modula: | 28 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje servisnih alata • Osposobljavanje za otklanjanje grešaka i prepoznavanje problema • Osposobljavanje za oporavak posle pada servera • Osposobljavanje za podešavanje i postavku lokalnog i mrežnog štampača • Osposobljavanje za upravljanje mrežnim štampačima • Osposobljavanje za dodeljivanje dozvola za štampanje | • opiše i nabroji funkcije servera; • opiše i nabroji tipove servera; • navede specifičnosti hardvera i softvera servera; • ažurira drajvere konkretnih proizvođača; • instalira dodatne hard diskove; • nadogradi razne adaptere, periferne uređaje i servisne alate za praćenje sistema; • interpretira pravilno log fajlove sa greškama i otkriva kritične događaje u njima; • sprovodi proceduru ispitivanja da odredi grešku, gde je i kada nastala; • identifikuje osobu odgovornu za greške; • upotrebljava alate i pomoćne programe za dijagnostiku greške i otklanja ih; • identifikuje uska grla u sistemu i otklanja ih; • upotrebljava dokumentaciju koju je sačinio prethodni administrator i dopunjuje je; • opiše i navede korake iz kojih se sastoji proces štampanja; • objasni ulogu štampača (programa za štampanje); • instalira drajver štampača; • podešava štampač za lokalni rad; • podešava štampač za mrežni rad; • upravlja karakteristikama štampača; • konfiguriše karakteristike porta; • konfiguriše napredne karakteristike; • opisuje Spooler i njegov rad; • podešava štampanje sa klijentskog računara; • upravlja bezbednosnim karakteristikama štampača; • upravlja dokumentima iz Print Spooler-a; • vrši preusmeravanje štampe na drugi štampač; • povezuje se na lokalne i mrežne uređaje za štampanje; • testira i vrši dijagnostiku grešaka pri štampi; • otklanja probleme u štampi; • podešava nove verzije sistemskog softvera Print Servera. | • Funkcije servera (upravljanje nalozima, provera autentičnosti, mrežne funkcije servera (firewall, proxy), servisi za daljinski pristup (dial-in server, vpn), tcp/ip servisi (dhcp server, dns server, wins server), korisnički servisi (file server, print server) • Tipovi servera (file server, server baze podataka, e-mail server, web server, proxy server) • Planiranje instalacije servera (hardverske i softverske specifičnosti) • Nadogradnja os (nove verzije os, novi drajveri, novi softveri) • Nadgledanje rada servera • Otklanjanje grešaka • Uloga i tipovi štampača • Uloge spulera kod štampanja • Uloga programa za štampanje • Upotreba add printer wizard-a • Poznavanje dijaloga za (general, sharing, ports, advances, security, device settings) • Podešavanje opcija za papir i kvapitet štampe • Štampanje test stranice • Dodeljivanje prioriteta štampačima • Separatorske stranice • Dodela dozvola za štampače, njihovo editovanje i praćenje • Preusmeravanje štampanja • Dijagnostika kvarova i njihovo otklanjanje | Modul se realizuje kroz: 7 časova teorijske nastave 21 čas laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | Mail server |
Trajanje modula: | 20 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje E-mail servera • Osposobljavanje za otvaranje i ažuriranje E-mail naloga • Osposobljavanje za nadgradnju hardvera i softvera potrebnih za rad sa E-mail serverom • Osposobljavanje za preventivno održavanje E-mail servera • Osposobljavanje za upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu E-mail servera • Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje E-mail servisa na klijentskim računarima | • opisuje i objašnjava namenu elektronske pošte; • instalira, podešava i upravlja radom E-mail servera; • dodaje i briše E-mail adrese i naloge; • vrši kontrolu rada poštanskih sandučića (E-mail box) i vrši preusmeravanje E-mail poruka; • objašnjava razlike između WEB i PP E-mail naloga; • postavlja i primenjuje jednostavne planove i postupke za implementaciju i upravljanje elektronskom poštom; • opisuje pojam sigurnosti E-mail servera: poverljivost, provera identiteta, provera integriteta poruka; • definiše i odredi vrstu problema u radu E-mail servera; • primenjuje osnovne zaštite E-mail servera od virusa; • otklanja osnovne probleme u radu E-mail servera; • koristi i podešava programe za organizaciju rada E-mail servisa na klijentskom računaru (MS outlook, Netscape messenger, Eudora...); • definiše i podešava različite načine i protokole za povezivanje sa E-mail serverom (SMTP, POP3); • otklanja probleme nastale u radu E-mail programa na klijentskom računaru. | • Namena elektronske pošte • Programi za izvršavanje e-mail servisa na serveru (exchange server, james...) • Osnovne funkcije i namena serverskih programa • Postavljanje parametara i ograničenja e-mail servera i korisničkih naloga • Vrste e-mail naloga • Adresna struktura e-mail-a • Pojam sigurnosti e-mail servera • Provera e-mail poruka, poverljive poruke, provera identiteta, kontrola integriteta primljenih poruka • Problemi u radu e-mail servera • Klijentski programi za rad (outlook, netscape, eudora...) • Načini povezivanja na e-mail servere • Smtp i pop3 protokoli • Problemi u radu klijentskih programa i njihovo otklanjanje | Modul se realizuje kroz: 5 časova teorijske nastave i 15 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Web server |
Trajanje modula: | 32 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje Web servera • Osposobljavanje za upravljanje Web servisima • Osposobljavanje za nadogradnju softvera i hardvera za Web server • Osposobljavanje za preventivno održavanje i praćenje rada Web servera • Osposobljavanje za upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu Web servera | • objasni osnovnu ulogu web servisa u mrežnom okruženju; • razume osnovne pojmove vezane za programiranje na web-u; • razume razlike između klijentskih i serverskih programa (kada, kako i gde se izvršavaju); • instalira i podešava web server; • dizajnira osnovnu funkcionalnost web sajta; • ažurira klijentski softver na web-u; • identifikuje različite multimedijalne ekstenzije i plag-inove; • identifikuje različite formate slika i multimedijalne fajlove; • prepoznaje programe za povezivanje web servera sa bazom podataka; • primenjuje programske alate za testiranje funkcionalnosti rada web servera; • koristi osnovne dijagnostičke alate za rešavanje problema rada sa internetom; • opiše mogućnosti provajdera servera za aplikacije; • opiše razlike u postavci web servera u različitim mrežama; • objasni razliku između pouzdanih i nepouzdanih web sajtova. | • Pojam Web server i servisa na njemu • Klijentski softver (tekstualni WEB jezici (HTML...), pretraživači WEB-a, skript jezici) • Serverski softver (Apache, Microsoft Internet Informationserver (IIS), Netscape enterprise server) • Instaliranje WEB servera • Podešavanje WEB servera • Različiti formati koji se koriste na WEB-u (gif, jpeg, pdf, tiff, bmp, mpeg, avi...) • Multimedijalni sadržaji na WEB-u (flash, real player, windows media player) • Programi za povezivanje WEB servera sa bazom podataka (PHP, ASP, PERL...) • Identifikacija problema u funkcionisanju WEB sajta (propusni opseg, tipovi klijentskih i serverskih veza, stranice koje se dugo učitavaju, rezolucija i veličina grafičkih elemenata, provera identiteta...) • Pregled WEB sadržaja različitim pretraživačima • Test opterećenja WEB servera • Dijagnostički alati za rešavanje problema (ping, Ipconfig, ARP, TraceRT, Network analizer) • Realizacija WEB servera u različitim mrežama (privatna mreža, intranet, extranet, internet) • Identifikacija i autorizacija WEB sajta | Modul se realizuje kroz: 8 časova teorijske nastave i 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Server baze podataka |
Trajanje modula: | 32 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za korišćenje postavljenih baza podataka • Osposobljavanje za upravljanje bazama podataka na računarskoj mreži • Osposobljavanje za izdavanje dozvola za korišćenje i administriranje SQL baze podataka • Osposobljavanje za pružanje analitičkih usluga baza podataka • Osposobljavanje za otkrivanje i rešavanje problema sa bazama podataka | • opiše i navede osnovne koncepte baza podataka; • objasni sisteme za upravljanje bazama podataka; • razume vezu baze podataka i informacionog sistema; • opiše modele baza podataka; • objasni relacione baze podataka; • razume pojam ključa i šemu relacione baze podataka; • koristi već kreirane baze podataka; • planira jednostavne baze podataka; • koristi šablone za kreiranje jednostavnih baza podataka; • kreira tabele sa i bez Wizarda; • navodi prednosti SQL jezika; • koristi osnovne naredbe SQL-jezika; • kreira SQL-upite sa i bez Wizarda; • pregleda rezultate upita; • kreira multitabelarne upite; • izrađuje rezervne kopije baze podataka; • vrši obnavljanje baze podataka iz rezervnih kopija; • kreira izveštaj sa i bez Wizarda; • pregleda izveštaje; • postavlja kontrole i izračunavanja u izveštajima. | • Baze podataka, tabele, pogledi, uskladištene procedure, vlasništvo i bezbednost, poslovi, alarmi i operatori, replikovanje, interfejs za programiranje aplikacija • Programi koji se instaliraju zajedno sa sql serverom • Struktura baze podataka i normalizacija, sql alatke za normalizaciju • Sintaksa i konvencije jezika sql, tipovi podataka, operatori, džokeri, promenljive, funkcije, upiti za učitavanje podataka • Alatka sql enterprise manager i mmc • Tabele, indeksi, pogledi, forme • Administriranje (rezervne kopije podataka, restauriranje baze podataka, održavanje indeksa...) • Provera identiteta korisnika, dozvole, nadgledanje prijavnih naloga • Otklanjanje grešaka, korišćenje logs fajlova, repair_fast, query analizer... | Modul se realizuje kroz: 8 časova teorijske nastave i 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi • teorijska nastava Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Proxy server |
Trajanje modula: | 24 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje Proxy servera • Osposobljavanje za upravljanje Proxy serverom • Osposobljavanje za upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu Proxy servera | • objasni osnovnu ulogu proxy servera u mrežnom okruženju; • instalira i konfiguriše proxy server • definiše ulogu proxy servera u maskiranju ip adresa; • objasni razloge uvođenja i korišćenja keš memorije kod proxy servera; • objašnjava načine realizacije filtriranja i zaštite; • objašnjava postavku zaštitne barijere (firewalla); • izvrši kontrolu saobraćaja koji prođe kroz proxy server; • otklanja greške i zastoje kod rada proxy servera. | • Osnovna namena korišćenja proxy servera • Instalacija proxy servera • Podešavanje proxy servera • Definisanje propusnog saobraćaja kroz proxy server (propusni opseg, tipove internet veza, proveru identiteta i dozvola) • Koncept kašnjenja i posledice (web keširanje, keširanje fajlova, klijentsko i serversko keširanje...) • Test opterećenja proxy servera • Test opterećenja saobraćaja prema internet-u | Modul se realizuje kroz: 6 časova teorijske nastave i 18 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi • teorijska nastava Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Brad Hryhoruk i Diana Bartley i Que: Server+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2001
- Mike Gunderloy, Joseph Jorden: SQL Server i baze podataka 2001 Mikro knjiga, Beograd, 2001
- Jeffrez Shapiro i grupa autora: Windows server 2003 Biblija, Mikro knjiga, Beograd, 2004
- David Groth i Dorothy McGree: I-NET+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarske mreže
- Mrežni operativni sistemi
FIZIKA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Produbljivanje razumevanja o osnovnim oblastima u klasičnoj i modernoj fizici;
- Produbljivanje razumevanja o fizici kao fundamentalnoj nauci, koja omogućava razumevanje sveta koji nas okružuje;
- Produbljivanje razumevanja o naučnom mišljenju i naučnim metodama;
- Shvatanje fizičke slike sveta;
- Shvatanje veze između fizike, tehnologije, kulture i društvenog razvoja.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA:
- E. Danilović, M. Raspopović, S. Boćin, Fizika za prvi razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000.
- J. Janjić, M. Pavlov, B. Radivojević: FIZIKA za prvi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- M. Raspopović i dr., Fizika sa zbirkom zadataka i priručnikom za laboratorijske vežbe, za I razred četvorogodišnjih stručnih škola Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.
- Grupa autora: FIZIKA za drugi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Grupa autora: FIZIKA za treći razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika II, Zbirka zadataka za drugi razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Nataša Čaluković: Fizika III, Zbirka zadataka za treći razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Grupa autora: FIZIKA za četvrti razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika, Zbirka zadataka za četvrti razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Kvark media, Multimedijalni edukativni programi Fizika 1 i 2 Multisoft+, Užice 1999.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
- Osnove elektrotehnike
- Stručni predmeti
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | drugi |
Godišnji fond časova: | 74 časa |
CILJEVI | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje učenika za razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa na osnovu znanja zakona, modela i teorija prirodnih nauka. • Osposobljavanje učenika za razvijanje logičkog razmišljanja i rasuđivanja, kao i shvatanja da fizički zakoni i principi nisu apstraktni pojmovi, već da je svaki od njih našao primenu u konkretnim mašinama i mehanizmima. | • uočava koja interakcija je uzrok konkretne promene ili pojave u prirodi; • definiše pojam oblika energije; • objasni pojam rada kao procesa transformisanja oblika energije; koristi zakon o održanju energije, impulsa, momenta impulsa na nivou primene; • koristi jedinice energije i snage u Sl; | Dinamika i statika • Masa, sila i impuls • Osnovni zakon klasične dinamike • Treći Njutnov zakon • Inercijalni i neinercijalni sistem referencije • Prvi Njutnov zakon • Inercijalne sile (centripet. i centrifugalna sila) • Moment sile kao vektorski proizvod dva vektora, moment inercije • Moment impulsa • Osnovna jednačina dinamike rotacionog kretanja • Mehanički rad i snaga • Mehanička energija (potencijalna i kinetička) • Opšti karakter zakona održanja • Zakon održanja impulsa • Zakon održanja momenta impulsa • Zakon održanja mehaničke energije | • Koristiti stručnu literaturu, šeme, folije za grafoskop, demonstraciona sredstava, rad u kabinetu za fiziku, koristiti edukativne programe na računaru • Jasno i konkretno izlagati gradivo sa osvrtom na konkretne primere iz svakodnevnog života i prakse • Razvijati i stvarati takmičarski duh kod učenika, kritički pristup u rešavanju problema, individualnost ali i smisao za saradnju i zajedničko nalaženje rešenja • Planirati interaktivne metode rada Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava Preporučeni broj časova po temama: • Dinamika i statika 38 • Molekulske sile i agregatna stanja (fizika velikog broja molekula) 16 • Struktura atoma 20 |
• objasni pojam molekulske sile i uzajamno delovanje molekula; • uoči kada nastaje toplotno širenje; • navede razliku između kristala i amorfnih tela; • primeni Hukov zakon elastičnosti na čvrsta tela; • razlikuje agregatna stanja i objasni osobine tečnosti; • objasni pojave kao što su površinski napon i viskoznost; | Molekulske sile i agregatna stanja (fizika velikog broja molekula) • Uzajamno delovanje molekula, molekulske sile • Grafik potencijalne krive uzajamnog delovanja dva molekula • Struktura čvrstih tela. Kristali i amorfna tela • Elastičnost čvrstih tela, Hukov zakon elastičnosti • Toplotno širenje • Tečnosti, osobine tečnosti, viskoznost • Površinski napon i kapilarne pojave |
• objasni sastav i strukturu atomskog jezgra; • objasni nivoe energije elektrona u atomu; • obrazloži nastajanje kvantnih prelaza; • objasni kako i gde nastaje rendgensko zračenje; • razlikuje vrste rendgenskog zračenja; • razlikuje spontano od stimulisanog zračenja; • navede i objasni primere primene stimulisanog zračenja. | Struktura atoma • Raderfordov ogled, struktura atoma • Stacionarna stanja i nivoi energije atoma, Borovi postulati • Kvantni prelazi, pobuđivanje i zračenje atoma • Rendgensko zračenje • Spontana i stimulisana emisija zračenja • Primena spontane i stimulisane emisije, laseri • Podela lasera • Holografija • Elektronska teorija metala • Poluprovodnici |
TEHNIKE MULTIMEDIJA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Upoznavanje sa osnovnim elementima multimedijalnih sistema
- Usvajanje osnovnih znanja o vrstama multimedijalnih sadržaja
- Usvajanje osnovnih znanja o softverskim alatima za kreiranje multimedijalnih sadržaja
- Usvajanje osnovnih znanja o multimedijalnim aplikacijama
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Jeff Sengstack, Premiere Pro: Naučite za 24 časa, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Jeff Schell, Premiere Pro 2: Praktične vežbe, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Jeff Sengstack, Premiere 6.5: Naučite za 24 časa, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarstvo i informatika
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | drugi |
Godišnji fond časova: | 74 časa (laboratorijske vežbe) |
TEMA | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Pojam i primena multimedija | • Sticanje znanja o multimediji i njenoj primeni | • objasni pojam multimedija; • navede osnovne vrste multimedijalnih sadržaja; • navede oblasti primene multimedija; | • Pojam multimedija • Vrste multimedijalnih sadržaja • Područja primene multimedija • Hipermedija | • Program realizovati kroz časove laboratorijskih vežbi u računarskoj učionici. Odeljenje podeliti u dve grupe (po 10 učenika). Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno (po svakoj grupi). Na početku svake vežbe učenicima dati teorijske osnove neophodne za razumevanje i izvođenje vežbe, a zatim na konkretnim primerima vežbu izvesti na računaru. To isto treba da izvede svaki učenik samostalno (ili najviše dva učenika za jednim računarom). • Preporučeno trajanje 4 časa |
• Elementi multimedijalnih sistema | • Sticanje znanja o hardverskim i softverskim komponentama multimedijalnih sistema | • navede hardverske komponente neophodne za kreiranje određenih vrsta multimedijalnih sadržaja; • navede odgovarajuće softverske alate za kreiranje i prezentaciju određenih vrsta multimedijalnih sadržaja; | • Hardverske komponente za kreiranje multimedijalnih sadržaja • Platforme, periferije, interfejsi • Distribuirani multimedijalni sistemi • Ulazni uređaji • Izlazni uređaji • Softverski alati za kreiranje multimedijalnih sadržaja | • Hardverske komponente multimedijalnih sistema pomenuti informativno. Posebnu pažnju posvetiti upoznavanju sa softverskim alatima i učenike osposobiti da prate i primenjuju aktuelne novitete u razvoju softvera. • Preporučeno trajanje 4 časa |
• Obrada teksta | • Sticanje znanja o radu sa tekstom i alatima za obradu teksta | • koristi alate za obradu teksta; • koristi ocr softver; • kreira dokumente u pdf formatu; • vrši editovanje teksta; | • Tekst kao sastavni deo multimedijalnih sadržaja • Rad sa tekstom i alati za obradu teksta • OCR softver • PDF format • Fontovi • Editovanje teksta | • Obradu teksta, kao i ostalih vrsta multimedijalnih sadržaja, realizovati pomoću aktuelnih programskih paketa po izboru nastavnika. • Preporučeno trajanje 8 časova |
• Obrada zvuka | • Sticanje znanja o formatima, standardima i obradi zvuka | • razlikuje formate zvuka; • razlikuje standarde u kompresiji zvuka; • koristi softverske alate za obradu zvuka; | • Zvuk kao sastavni deo multimedijalnih sadržaja • Formati zvuka • Standardi u kompresiji zvuka • Sistem za prepoznavanje govora • Sinteza govora iz teksta • Alati za obradu zvuka | • Učenicima naglasiti razloge kompresije zvuka i pokazati načine konvertovanja zvučnog signala iz originalnog formata u neki drugi format. (na primer MP3 ili WAV) • Preporučeno trajanje 8 časova |
• Obrada slika | • Sticanje znanja o formatima, standardima i obradi slike | • razlikuje formate slika; • razlikuje standarde u kompresiji slika; • koristi softverske alate za obradu slika; | • Slika kao sastavni deo multimedijalnih sadržaja • Digitalno predstavljanje slika • Predstavljanje boja • Formati slika • Principi kompresije slika - tehnike i standardi • Alati za obradu slika | • Obraditi aktuelne formate slika (BMP, GIF, JPEG, TIF). Ukazati na razlike u formatima. • Preporučeno trajanje 8 časova |
• Animacije | • Sticanje znanja o kreiranju animacija | • navede vrste kompjuterskih animacija; • kreira jednostavne animacije; | • Vrste kompjuterskih animacija • Animacije na Web-u • Interaktivne animacije | • Kod obrade animacija poseban akcenat staviti na animacije na Web-u (Shockwave Flash, GIF), a sa kreiranjem interaktivnih animacija ih upoznati samo informativno • Preporučeno trajanje 10 časova |
• Video zapisi | • Sticanje znanja o formatima, standardima i obradi video zapisa | • razlikuje formate video zapisa; • razlikuje standarde u kompresiji video zapisa; • koristi softverske alate za obradu video zapisa; | • Formati video zapisa • Standardi u kompresiji video zapisa • Konvertovanje video formata različitih zapisa • Alati za obradu video zapisa | • Video formate (MPEG, MJPEG, AVI, DV, RM, DivX) i standarde u kompresiji obraditi informativno. Pažnju posvetiti alatima za obradu video zapisa. • Preporučeno trajanje 10 časova |
• Prezentacija multimedijalnih sadržaja | • Sticanje znanja o prikazivanju multimedijalnih sadržaja | • navede načine prikazivanja multimedijalnih sadržaja; • navede uređaje za prikazivanje multimedijalnih sadržaja; • objasni način snimanja multimedijalnih sadržaja; | • Načini prikazivanja multimedijalnih sadržaja • Uređaji za prikazivanje (TV, radio, video projektori i drugi) • Snimanje multimedijalnih sadržaja (CD, DVD, hard disk) | • Pri realizaciji ishoda vezanih za primenu multimedije posebnu pažnju posvetiti primeni multimedije na Web-u. • Preporučeno trajanje 6 časova |
• Multimedijalne aplikacije | • Sticanje znanja o kreiranju multimedijalnih aplikacija | • kombinuje različite multimedijalne sadržaje; • koristi alate za world wide web; • kreira jednostavne web stranice. | • Kombinacija više različitih multimedijalnih sadržaja • Izrada multimedijalnih projekata • Multimedija i Internet • Alati za World Wide Web • Dizajniranje za World Wide Web | • U okviru ovih ishoda učenicima postaviti zadatak da kreiraju jednu Web stranicu na osnovu svih prethodno stečenih znanja • Preporučeno trajanje 16 časova |
RAČUNARSKI INTERFEJSI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
II | 16 | 58 | | | | 74 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja o računarskim interfejsima, potrebnih za usvajanje znanja iz drugih stručnih predmeta
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Mikroračunari i mikroprocesori | 16 |
U/I interfejsi | 58 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Mikroračunari i mikroprocesori |
Trajanje modula: | 16 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje osnovnih znanja o mikroračunarima i njihovom upravljanju | • definiše osnovne pojmove mikro računara; • razlikuje osnovne elemente mikroračunara; • objasni način rada mikroračunara; • ovlada osnovnim pojmovima o programiranju mikrokontrolora. | • MPU • Upravljačko vremenska logika • Registri • ALU • struktura mikroračunara i način rada • elementi • primena • vremenski dijagrami pri upisu i čitanju • MPU adresni prostor • Memorijski moduli • Dekodovanje adrese • Povezivanje MPU magistrala | Modul se realizuje kroz: 16 časova teorijske nastave Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Praćenje praktičnog rada • Usmeno izlaganje |
Naziv modula: | U/I interfejsi |
Trajanje modula: | 58 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje osnovnih znanja o računarskim interfejsima • Usvajanje osnovnih znanja o načinima prenosa signala računarskim interfejsima • Upravljanje i osnovno programiranje računarskih interfejsa | • definiše osnovne pojmove o računarskim interfejsima; • razlikuje puteve i načine slanja podataka putem računarskih interfejsa; • objasni osnovne komunikacione tehnike putem rač. interfejsa; • navede vrste u/i interfejsa; • objasni razliku asinhronog i sinhronog serijskog prenosa; • ovlada osnovnim pojmovima paralelnog interfejsa; • ovlada osnovnim pojmovima interfejsa na pc magistrali; • ovlada osnovnim pojmovima o programiranju mikrokontrolera i u/i uređaja. | • Osnovni pojmovi u/i načina rada • U/i varijante • Mpu inicira bezuslovni u/i prenos • Prekid koji inicira u/i jedinica • Onemogućavanje prekida • Tipovi ulaza za prekid • Pojava prekida pri izvršavanju • Rad sa više u/i • Obrada prekida • Tastatura i digitalni ulazi • Multipleksiranje tastature • Debaunsiranje tastature hardversko i softversko • Skeniranje tastature • Led displej • Kontrola led dioda • Nemultipleksirani i multipleksirani displeji • Skeniranje led displeja • LCD displeji • Upravljanje LCD displejima • Alfanumerički lcd displeji • Specijalizovane memorije • Dvopristupna memorija • Fifo memorija • Eeprom memorija • SRAM memorija sa pomoćnom baterijom • NVSRAM memorija • Asinhroni serijski prenos podataka • Paralelno/serijski interfejs UART • UART motorola 6850 i priključivanje na 6800 • Sinhrona serijska komunikacija podataka (PC 232C, modem) • Osnovno programiranje serijskog porta • Interfejsi na serijskom portu • Interfejsi na paralelnom portu • Osnovno programiranje paralelnog porta • Interfejsi na paralelnom portu • SPP, ECP, EPP način rada • PC magistrala • Interfejsi na PC magistrali • Programator serijskog eeproma • USB port • Interfejsi na USB portu • Zaštita spoljašnjih priključaka • Zaštitni elementi (varistori, višeslojni varistori, tvs tiristori, tvs diode, zener diode) • Zaštita ulaznih linija • Zaštita izlaznih linija • Zaštita linija za napajanje • Priključivanje kartica u sistem pod naponom | Modul se realizuje kroz: 58 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja pa grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u kabinetu za hardver *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Praćenje praktičnog rada • Usmeno izlaganje |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Milan Prokin: Računarska elektronika, Akademska misao, Beograd, 2005.
- Vojo Milanović: PC interfejsi, Elvod Print, Lazarevac, 2004.
- Topalović: Digitalna elektronika za 3. razred elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
- J. Đorđević: Arhitektura mikroračunara, Akademska misao, Beograd, 2003.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Elektronika
- Računarski hardver
- Stručni predmeti
GEOMETRIJA
1. CILJEVI:
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika
- Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitatavnih veličina i njihovog odnosa
- Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
- Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
- Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu; razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalni i grupni rad
- Sticanje znanja i veština korisnih za transfer u stručno - teorijskim predmetima i razvijanje sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature
- Formiranje svesti o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja
- Podsticanje stručnog razvoja i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Despotović Radivoje, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 1, zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Vojvodić Gradimir, Despotović Radivoje, Petrović Vojislav, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 2, zbirka zadataka i testova za drugi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
- Zbirke zadataka za prijemne ispite tehničkih fakulteta
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | drugi |
Godišnji fond časova: | 74 časa |
CILJEVI | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o osnovnim i izvedenim geometrijskim pojmovima i njihovim uzajamnim odnosima | • razlikuje međusobne položaje tačaka, pravih i ravni: kolinearnost, komplanarnost tačaka; paralelnost (pravih, ravni, prave i ravni), mimoilaznost pravih...; • definiše duž, polupravu, ugao, trougao, poluravan, diedar, rogalj; • razlikuje uglove sa paralelnim i normalnim kracima; • primenjuje teoreme o unutrašnjim i spoljašnjim uglovima trougla za rešavanje jednostavnih problema; • navede i primeni osnovne stavove o podudarnosti trouglova; • definiše krug, kružnu liniju i elemente kruga (centar, poluprečnik, tetiva, luk); • konstruiše tangentu i sečicu kruga; • konstruiše simetralu duži (ugla); • konstruiše opisani (upisani) krug datog trougla; • konstruiše visine trougla i ortocentar; • definiše srednju liniju; • definiše težišnu duž trougla i težište; • primeni osnovne relacije u jednakokrakom i jednakostraničnom trouglu; • razlikuje vrste četvorouglova; • dokaže i primeni osnovne stavove o trapezu i paralelogramu; • konstruiše trougao i četvorougao; • razlikuje konveksne i nekonveksne figure; • primeni formule za izračunavanje broja dijagonala, zbir unutrašnjih uglova, zbir spoljašnjih uglova konveksnog mnogougla; • primeni vezu između periferijskog i centralnog ugla kruga nad istim lukom; • definiše osobine pravilnih mnogouglova • primeni translaciju, rotaciju, osnu i centralnu simetriju; | Osnovni geometrijski pojmovi • Osnovni i izvedeni pojmovi: aksioma, teorema, dokaz • Tačka, prava, ravan; međusobni položaj, odnosi pripadanja • Duž, ugao, diedar, rogalj • Normalnost pravih i ravni • Ugao između prave i ravni, ugao između dve ravni • Podudarnost figura, podudarnost trouglova, primena • Četvorougao, mnogougao, krug • Translacija, rotacija, simetrija (osna, centralna, ravanska) | • Insistirati na izvođenju precizne i uredne konstrukcije jednostavnih figura • Insistirati na znanju i razumevanju dokaza najjednostavnijih tvrđenja (npr. o simetrali duži) • Kod definisanja i obrade transformacija koristiti pogodne modele ili simulacije na računaru • Preporučeno trajanje: 30 časova |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o sličnosti mnogouglova i primena | • primeni Talesovu teoremu; • definiše slične figure, koeficijent sličnosti i stavove o sličnosti trouglova; • primeni stavove o sličnosti trouglova u dokazima sličnosti figura; • definiše i primeni Pitagorinu teoremu; | Sličnost • Razmera i proporcionalnost duži • Talesova teorema • Sličnost figura • Sličnost trouglova • Primena sličnosti na pravougli trougao (Euklidovi stavovi, Pitagorina teorema) i primena | • Naglasiti analogiju između stavova podudarnosti i odgovarajućih stavova sličnosti trouglova • Navesti kao primer merenje visine Keopsove piramide, koje se pripisuje Talesu; osvrnuti se na istorijski značajno Eratostenovo merenje Zemljinog meridijana • U zavisnosti od raspoloživog vremena može se, ali nije neophodno, eksplicitno obraditi transformacija homotetije • Preporučeno trajanje: 10 časova |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o obimu i površini kruga i njegovih delova | • definiše delove kruga i kružne linije; • navede i primeni obrasce za obim i površinu kruga i njegovih delova; | Obim i površina kruga • Kružni luk, isečak, odsečak, prsten • Obim i površina kruga • Dužina kružnog luka • Površina kružnog isečka • Površina kružnog odsečka • Površina kružnog prstena | • Pri realizaciji najpre rešavati jednostavnije zadatke, a zatim preći na složenije kako bi se učenici adekvatno pripremili za polaganje prijemnih ispita na fakultetima • Preporučeno trajanje: 10 časova |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o obimu i površini mnogouglova | • navede i primeni obrasce za obim i površinu trougla i četvorougla; • izvede obrasce za površinu pravilnih mnogouglova; • izvede obrasce za poluprečnike opisanih i upisanih kružnica; | Obim i površina mnogouglova • Obim i površina trougla (jednakokrakog, jednakostraničnog, pravouglog) • Heronov obrazac • Obim i površina paralelograma • Obim i površina trapeza • Obim i površina pravilnih mnogouglova | • Insistirati na primeni trigonometrije • Pri realizaciji najpre rešavati jednostavnije zadatke, a zatim preći na složenije kako bi se učenici adekvatno pripremili za polaganje prijemnih ispita na fakultetima • Preporučeno trajanje: 10 časova |
• Proširivanje znanja iz trigonometrije | • skicira grafike inverznih trigonometrijskih funkcija i sa grafika "čita" osnovne osobine; • određuje skup rešenja trigonometrijskih jednačina i nejednačina; | Trigonometrija • Arkus funkcije, grafici, osobine • Trigonometrijske jednačine i nejednačine | • Preporučeno trajanje: 14 časova |
PROGRAMIRANJE
1. CILJEVI PREDMETA:
- Usvajanje osnovnih tehnika programiranja.
- Pisanje programa različitih tipova složenosti.
- Usvajanje osnova za dalje, samostalno sticanje znanja i usavršavanje.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Kernighan, Ritchie: Programski jezik C, CET, Beograd, 2003.
- Živko Tošić, Momčilo Ranđelović: Programiranje, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
- Laslo Kraus: Programski jezici i metode programiranja, Akademska misao, Beograd, 2001-2003.
- Laslo Kraus: Programski jezik C+ +, Akademska misao, Beograd, 2003.
- Aleksandar Kocić: Programiranje za treći razred elektrotehničke škole, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Za sticanje znanja iz ovog predmeta neophodno je poznavanje i sposobnost korišćenja računara (predmet Informatika i računarstvo na prvoj godini).
- Znanja iz ovog predmeta su osnova za predmet C+ + (izborni na četvrtoj godini).
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | treći |
Godišnji fond časova: | 74 |
TEMA | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Programiranje računara | • Usvajanje osnovnih znanja o programiranju i programskim jezicima | • objasni ulogu i značaj programskih jezika; • navede osnovne tipove programskih jezika, objasni razlike među njima; • koristi osnovne operacije razvojnog okruženja za pisanje programa (komande editora, uređivanje, prevođenje i izvršavanje programa); | • Pojam softvera. Uloga softvera u računaru • Programski jezici, istorijski razvoj, podela i osobine • Razvojno okruženje. Kompajler i linker • Pojam sintakse i semantike programskih jezika • Sintaksni dijagrami • Bekusova notacija | • Nastava se izvodi u računarskom kabinetu. Odeljenje podeliti u dve grupe (po 10 učenika). Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno (po svakoj grupi). U uvodnom delu dvočasa dati učenicima teorijsku osnovu neophodnu za razumevanje i izvođenje vežbe, a zatim na konkretnim primerima vežbu izvesti na računaru. Potom učenik samostalno piše i testira programe na računaru (ili najviše dva učenika za jednim računarom). • Preporučeno trajanje: 4 časa |
• Algoritmi | • Usvajanje novog načina razmišljanja, precizno formulisanje problema, pravilna analiza algoritma radi otklanjanja formalnih i logičkih grešaka | • objasni pojam algoritma, navede svojstva algoritma; • napiše i testira algoritam sa prostom linijskom strukturom; • napiše i testira algoritam sa razgranatom strukturom; • napiše i testira algoritam sa cikličnom strukturom; | • Definicija i svojstva algoritma • Zadatak i algoritam. Grafički zapis algoritma • Analiza problema. Etape rešavanja zadatka. Provera ispravnosti algoritma • Struktura algoritma • Primeri složenih algoritama | • Prilikom realizacije ovih ishoda vrlo je bitno da učenici ovladaju postupkom rešavanja problema pomoću algoritma. Usvaja se pravilo - pisanja algoritma za svaki problem koji će se rešavati u daljem radu. • Preporučeno trajanje: 8 časova. |
• Struktura jezika i tipovi podataka | • Usvajanje znanja o osnovnim elementima programskog jezika i strukturi programa | • navede strukturne delove programa; • nabroji osnovne tipove podataka; • napiše i testira program sa prostom linijskom strukturom u kojima se koriste naredbe za ulaz i prikaz podataka; | • Struktura programskog jezika • Struktura programa • Ključne reči, identifikatori, definicija konstanti i promenljivih • Osnovni tipovi podataka • Naredbe i funkcije za unos i prikaz podataka | • Akcenat je prvenstveno na praktičnoj primeni (pisanje programa), a ne na teoriji i sintaksi programskog jezika. • Preporučeno trajanje: 4 časa. |
• Izrazi i naredbe | • Osposobljavanje za pisanje programa sa prostom linijskom strukturom | • napiše i testira programe sa prostom linijskom strukturom u kojima se koriste aritmetički i logički izrazi; • napiše i testira programe sa standardnim funkcijama; | • Operatori jezika. Aritmetički operatori. Operator dodele vrednosti. Relacijski operatori. Logički operatori. Prvenstvo operatora. Izrazi • Dodatni operatori dodele vrednosti. Operatori inkrementiranja i dekrementiranja • Standardne funkcije | • Potrebno je pisati programe koji će realizovati probleme iz grupe predmeta prirodnih nauka i elektrotehnike. • Preporučeno trajanje: 6 časova. |
• Tok programa i upravljanje izvršavanjem | • Osposobljavanje za pisanje programa sa razgranatom strukturom | • napiše i testira programe u kojima se koristi naredba grananja (if, if - else); • napiše i testira programe sa višestrukim grananjem (switch / case); | • Tok izvršavanja. Donošenje odluke naredbom if i if - else • Naredba višestrukog grananja • Bezuslovno grananje | • Potrebno je pisati programe koji će realizovati probleme iz grupe predmeta prirodnih nauka i elektrotehnike • Preporučeno trajanje: 6 časova. |
• Naredbe ciklusa | • Osposobljavanje za pisanje programa sa cikličnom strukturom | • napiše i testira programe u kojima se koristi naredba ciklusa for; • napiše i testira programe u kojima se koristi naredba ciklusa while i do - while/repeat; • napiše i testira programe u kojima se koriste naredbe ciklusa i grananja; | • Savlađivanje osnovnih ciklusa. Naredbe za organizaciju ciklusa sa konačnim brojem ponavljanja (for) • Organizacija ciklusa sa neodređenim brojem ponavljanja (while i do while/repeat). • Naredbe za iskakanje iz ciklusa. Naredbe za preskakanje preostalih naredbi do kraja ciklusa | • Naredbe ciklusa realizovati kroz primere koji rešavaju neke konkretne probleme iz elektrotehnike ili neko crtanje (zvezdica, brojeva po ekranu). • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Jednodimenzionalni niz | • Savladavanje osnovnih tehnika u radu sa nizovima | • napiše i testira programe u kojima se formira i ispisuje niz; • napiše i testira programe u kojima se određuje maksimalni i minimalni element niza; • napiše i testira programe u kojima se sortira i pretražuje niz; | • Niz kao struktuiran tip podatka • Definisanje niza • Inicijalizacija niza • Pristupanje elementima niza. Pretraživanje niza • Sortiranje niza • Traženje minimalnog i maksimalnog elementa niza | • Kroz zadatke sa nizovima uvežbavati i naredbe grananja i naredbe ciklusa. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Funkcije i strukture programa | • Usvajanje osnovnih znanja o potprogramima | • napiše i testira programe u kojima se koriste funkcije: pozivanje funkcije i prenos parametara po vrednosti; • napiše i testira programe u kojima se koriste funkcije: bočni efekti i globalni identifikatori; • napiše i testira programe u kojima se koriste rekurzivne funkcije; | • Definisanje funkcija. Parametri i argumenti funkcija • Formalni parametri. Stvarni parametri • Predaja parametara po vrednosti. Bočni efekti funkcija • Nepromenljivi i nepostojani formalni argumenti • Globalni indentifikatori • Rekurzivne funkcije | • Ovu temu obraditi u vidu mehanizama za razbijanje složenih problema na jednostavnije potprobleme. • Posebnu pažnju posvetiti prenosu parametara. • Insistirati na korišćenju biblioteka funkcija. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Višedimenzionalni nizovi (matrice) | • Savladavanje osnovnih tehnika u radu sa višedimenzionalnim nizovima | • napiše i testira programe u kojima se koriste višedimenzionalni nizovi: pristup elementu niza i prolasci kroz matricu; | • Definicija višedimenzionalnog niza • Inicijalizacija višedimenzionalnog niza • Pristupanje elementima višedimenzionalnog niza • Prolasci kroz matricu | • Višedimenzionalne nizove obraditi na primerima iz života. • Preporučeno trajanje: 8 časova |
• Stringovi | • Usvajanje osnovnih znanja o stringovima | • napiše i testira programe u kojima se koriste stringovi: pristup elementima stringa; • napiše i testira programe u kojima se koriste stringovi: osnovne funkcije za rad sa stringovima. | • Definicija stringa • Inicijalizacija stringa • Pristup elementima stringa pomoću indeksa • Osnovne funkcije za rad sa stringovima | • Prilikom obrade stringova formirati funkcije za rad sa stringovima, koje se često koriste, kao i funkcije za odgovarajuće ispisivanje stringa na ekranu. • Preporučeno trajanje: 8 časova. |
ALGEBRA SA ANALITIČKOM GEOMETRIJOM
1. CILJEVI PREDMETA:
- Dobijanje temeljnih teorijskih znanja
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sistematičnosti i urednosti u radu
- Sticanje znanja potrebnih za rešavanje problema i simulaciju procesa rada
- Osposobljavanje za planiranje rada i preuzimanje odgovornosti za sopstveno učenje
- Formiranje osnova za nastavak obrazovanja
- Formiranje matematičke kulture koja podrazumeva svest o univerzalnosti i primeni matematike i matematičkog načina mišljenja
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Despotović Radivoje, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 1, zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad, Matematika 3, zbirka zadataka i testova za treći razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 3, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Milošević Vladislav, Ivović Miodrag, Nenadović Ratko, Simić Krstomir, Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Zbirke zadataka za pripremu prijemnih ispita.
3. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | treći |
Godišnji fond časova: | 74 časa |
CILJEVI | ISHODI Po završetku trećeg razreda učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• sticanje znanja o osnovnim elementima kombinatorike | • razlikuje i prepoznaje varijacije, permutacije i kombinacije • rešava jednostavne probleme iz kombinatorike | • osnovni elementi kombinatorike • varijacije bez ponavljanja • varijacije sa ponavljanjem • permutacije bez ponavljanja • kombinacije bez ponavljanja | • posebno se osvrnuti na rešavanju kombinatornih problema u geometriji • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova |
• sticanje osnovnih znanja o binomnom obrascu | • navede osobine binomnih koeficijenata; • primeni osobine binomnih koeficijenata u rešavanju zadataka • primeni binomni obrazac | • binomni koeficijenti • binomni obrazac | • ponoviti kombinacije • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova |
• sticanje osnovnih znanja iz verovatnoće | • definiše pojam slučajnog događaja i algebru događaja • definiše pojam verovatnoće • navede osnovna svojstva verovatnoće • razlikuje zavisne i nezavisne događaje • primeni Bajesovu formulu | • pojam slučajnog događaja. algebra događaja • statistička definicija verovatnoće • osnovna svojstva verovatnoće • klasična definicija verovatnoće • uslovna verovatnoća, zavisni i nezavisni događaji • Bajesova formula, totalna verovatnoća | • pri realizaciji koristiti primere iz svakodnevnog života i osposobiti učenike za rešavanje jednostavnijih problema • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 14 časova |
• sticanje osnovnih znanja o matricama i determinantama i osposobljavanje za primenu kod sistema jednačina | • definiše matricu, kvadratnu, dijagonalnu, trougaonu, nula matricu • sabira matrice, množi matricu skalarom i množi dve matrice • definiše determinante i izračunava vrednost determinanata • primenjuje matrice i determinante u rešavanju sistema linearnih jednačina | • pojam matrice • operacije sa matricama i osobine • determinante • rešavanje sistema linearnih jednačina | • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 16 časova |
• upotpunjavanje znanja iz analitičke geometrije | • definiše elipsu i odredi njenu jednačinu na osnovu datih podataka • navede uslov dodira prave i elipse i primeni ga • odredi tangentu elipse • definiše parabolu i odredi njenu jednačinu • navede i primeni uslov dodira prave i hiperbole • odredi tangentu hiperbole • definiše parabolu i odredi njenu jednačinu • navede i primeni uslov dodira prave i parabole • odredi presek dve krive II reda | • jednačina i osobine kružnice • prava i kružnica. uslov dodira • jednačina i osobine elipse • prava i elipsa. uslov dodira • jednačina i osobine hiperbole • prava i hiperbola. uslov dodira • jednačina i osobine parabole • prava i parabola. tangenta parabole • krive II reda | • ponoviti pravu • insistirati na potpunom razumevanju i efikasnoj primeni znanja • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 24 časa |
JEDNAČINE, DIFERENCIJALNI I INTEGRALNI RAČUN
1. CILJEVI:
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika
- Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitatavnih veličina i njihovog odnosa
- Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
- Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
- Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu; razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalni i grupni rad
- Sticanje znanja i veština korisnih za transfer u stručno-teoretskim predmetima i razvijanje sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature
- Formiranje svesti o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja
- Podsticanje stručnog razvoja i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva
- Razvoj sposobnosti potrebnih za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan: Matematika 2, zbirka zadataka i testova za drugi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Vojvodić Gradimir, Despotović Radivoje, Petrović Vojislav, Tošić Ratko, Šešelja Branimir: Matematika za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Pap Endre, Tošić Ratko, Lozanov-Crvenković Zagorka: Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad: Matematika 4, zbirka zadataka i testova za četvrti razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Zbirke zadataka za prijemne ispite za tehničke fakultete
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | četvrti |
Godišnji fond časova: | 68 časova |
CILJEVI | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Upotpunjavanje znanja o eksponencijalnim i logaritamskim jednačinama | • rešava složene i kombinovane eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine; | Eksponencijalne i logaritamske jednačine • Eksponencijalne jednačine i nejednačine • Logaritamske jednačine i nejednačine | • Preporučeno trajanje: 16 časova |
• Upotpunjavanje znanja o izvodu funkcije i primena | • navede tablicu izvoda elementarnih funkcija; • izračuna izvod zbira, razlike, proizvoda i količnika funkcija; • određuje izvod složene funkcije; • određuje izvod višeg reda; • određuje granične vrednosti primenom Lopitalovog pravila; • primenjuje izvode u ispitivanju; monotonosti i konveksnosti funkcija, određivanju ekstremnih vrednosti i prevojnih tačaka; | Funkcije • Priraštaj funkcije • Problem tangente i normale • Pojam i definicija izvoda funkcije • Teoreme o izvodu funkcije i primena • Izvodi elementarnih funkcija • Izvodi složenih funkcija • Lopitalovo pravilo • Ispitivanje i skiciranje grafika funkcija | • Povezati dosadašnja znanja o jednačini prave sa znanjem o izvodima • Staviti naglasak na geometrijsku i mehaničku interpretaciju izvoda • Insistirati na što većem samostalnom radu učenika • Preporučeno trajanje: 16 časova |
• Sticanje osnovnih znanja o integralima | • objasni pojam i primenu integrala; • napiše formule za tablične integrale; • primeni metode zamene i parcijalne; integracije pri izračunavanju integrala; • reši integral racionalne funkcije; | Integrali • Pojam primitivne funkcije i neodređenog integrala • Osobine neodređenog integrala • Tablica osnovnih integrala • Metoda zamene • Metoda parcijalne integracije • Integral racionalne funkcije | • Predlaže se rešavanje zadataka u kojima su potrebne složenije smene • Preporučeno trajanje: 14 časova |
• Sticanje osnovnih znanja o određenom integralu i primena | • navede osobine određenog integrala; • primeni određeni integral za izračunavanje površine ravnih figura, površine i zapremine obrtnih tela i dužinu luka; | Određeni integrali • Definicija i egzistencija određenog integrala • Osobine određenog integrala • Njutn-Lajbnicova formula • Neke primene određenog integrala-kvadratura, kubatura, rektifikacija | • Insistirati na grafičkom predstavljanju problema • Preporučeno trajanje: 16 časova |
• Sticanje osnovnih znanja o diferencijalnim jednačinama | • prepozna tip diferencijalne jednačine; • reši diferencijalnu jednačinu: | Diferencijalne jednačine • Pojam diferencijalne jednačine • Diferencijalna jednačina koja razdvaja promenljive | • Preporučeno trajanje: 6 časova |
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE
1. CILJEVI PREDMETA:
- Usvajanje naprednijih tehnika programiranja.
- Pisanje složenijih programa.
- Usvajanje osnova za dalje, samostalno sticanje znanja i usavršavanje.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Karli Watson: C# od početka, CET Biblioteka, Beograd, 2002.
- Aleksandar Kocić: Programiranje za treći razred elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike, Beograd, 2002.
- Laslo Kraus: Programiranje, Zavod za udžbenike, Beograd, 2004.
- Laslo Kraus: Programski jezik C+ + sa rešenim zadacima, Akademska misao, Beograd, 2007.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Ovaj predmet je logički nastavak predmeta Programiranje u C-u (izborni predmet na trećoj godini), tako da je neophodni uslov: da je učenik na prethodnoj godini imao za izborni predmet Programiranje u C-u.
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | Četvrti |
Godišnji fond časova: | 74 |
TEMA | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Pokazivači | • Savladavanje osnovnih tehnika u radu sa pokazivačima | • napiše i testira programe u kojima se koriste pokazivači (prenos parametara po referenci); • napiše i testira programe u kojima se pristupa elementima niza pomoću pokazivača; • napiše i testira programe u kojima su pokazivači argumenti funkcija; • napiše i testira programe u kojima funkcije vraćaju pokazivače; • napiše i testira programe u kojima se koriste pokazivači na funkcije; | • Definicija pokazivačkih promenljivih • Pristup podacima pomoću pokazivača • Pokazivači i nizovi • Pokazivači i funkcije (pokazivači kao argumenti funkcija, funkcije koje vraćaju pokazivače, pokazivači na funkcije) | • Pokazivače obraditi kao vrlo efikasan mehanizam za: obradu nizova, dinamičko formiranje objekata u memoriji i njihovu obradu. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Modularno programiranje | • Osposobljavanje učenika da piše modularne programe | • napiše i testira module sa korisnim funkcijama; | • Modularno programiranje | • Akcenat postaviti na efikasnosti koja se postiže upotrebom modula. • Preporučeno trajanje: 6 časova |
• Slogovi (strukture) | • Usvajanje osnovnih znanja o slogovima | • napiše i testira programe u kojima se koriste slogovi i nizovi slogova: upotreba funkcija; • napiše i testira programe u kojima se koriste slogovi i nizovi slogova: upotreba pokazivača; • napiše i testira programe u kojima se koriste slogovi i nizovi slogova: upotreba modula; | • Definicija sloga • Slogovi i funkcije • Pokazivači i slogovi • Nabrajanja. Unije. Polja bitova | • Slogove obraditi kao dobar alat za predstavljanje apstraktnih objekata kao što su kompleksni brojevi, geometrijski likovi i slično. • Kroz zadatke sa slogovima uvežbavati i tehnike rada sa funkcijama, pokazivačima i modulima. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Datoteke | • Usvajanje osnovnih znanja o datotekama | • napiše i testira programe u kojima se koriste tekstualne datoteke; • napiše i testira programe u kojima se koriste binarne datoteke; • napiše i testira programe u kojima se koristi direktan pristup datoteci; | • Otvaranje i zatvaranje datoteka • Rad sa tekstualnim datotekama • Rad sa binarnim datotekama • Pozicioniranje unutar datoteke (direktan pristup) | • Datoteke obraditi na primerima iz života. • Preporučeno trajanje: 18 časova. |
• Objektno orijentisano programiranje | • Savladavanje osnovnih tehnika objektno orjentisanog programiranja | • napiše i testira programe u kojima se demonstrira primena klase; • napiše i testira programe u kojima se operatori preklapaju; • napiše i testira programe u kojima se koristi nasleđivanje; • napiše i testira programe u kojima se koristi polimorfizam; • napiše i testira programe u kojima se koriste apstraktni tipovi podataka; • napiše i testira programe u kojima se koristi rukovanje izuzecima. | • Pregled osnovnih koncepata objektno orijentisanog programiranja • Klase: definicija, funkcije članova klasa • Konstruktori i destruktori • Preklapanje operatora: operatorske funkcije, neki posebni operatori, osnovni ulazno - izlazni tokovi • Nasleđivanje: definisanje izvedenih klasa, virtuelne metode, višestruko nasleđivanje, polimorfizam • Generičke funkcije i klase: definisanje šablona, generisanje funkcija, generisanje klasa • Obrada izuzetaka: rukovanje izuzecima, prijavljivanje izuzetaka, prihvatanje izuzetaka | • Akcenat je na osnovnim konceptima objektno orjentisanog programiranja. Primeri moraju biti jasni i što kraći kako bi učenik mogao da ih što lakše savlada. • Preporučeno trajanje: 30 časova. |