Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje moraju da ispune kontrolor letenja i student kontrolor letenja radi izdavanja, obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja, uslovi i način vršenja lekarskih pregleda, kao i uslovi koje moraju da ispune vazduhoplovno-medicinski centri i lekari za sticanje ovlašćenja za obavljanje poslova vazduhoplovne medicine i za izdavanje lekarskog uverenja.
Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Agencija za kontrolu letenja je Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o., koja je osnovana ugovorom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore zaključenim 31. oktobra 2003. godine;
2) vazduhoplovno-medicinski centar (Aeromedical Centre - AMC) je specijalizovana zdravstvena ustanova ovlašćena za obavljanje poslova vazduhoplovne medicine;
3) EVROKONTROL je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe, koja je osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL, od 13. decembra 1960. godine;
4) Zajedničke vazduhoplovne vlasti (Joint Aviation Authorities - JAA) su pridruženo telo Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (European Civil Aviation Conference - ECAC) koje sačinjavaju civilne vazduhoplovne vlasti država članica ECAC;
5) Zajednički vazduhoplovni zahtevi koji uređuju izdavanje dozvola vazduhoplovnom osoblju (Joint Aviation Requirements - Flight Crew Licencing - JAR FCL 3) su zahtevi kojima se određuju uslovi i postupak sticanja, izdavanja, produžavanja i obnavljanja važenja dozvola i ovlašćenja pilota aviona i helikoptera i inženjera letača, kao i uslovi i postupak izdavanja lekarskih uverenja o njihovoj zdravstvenoj sposobnosti;
6) imalac dozvole je kontrolor letenja i student kontrolor letenja koji je ovlašćen da obavlja određene poslove kontrolora letenja u skladu sa ovlašćenjima, dodatnim ovlašćenjima i posebnim ovlašćenjima;
7) lekarsko uverenje klase 3 je medicinski dokument kojim se potvrđuje zdravstvena sposobnost kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja;
8) lekar prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu je lekar specijalista sa liste stručnjaka koju je odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
9) obnova lekarskog uverenja je postupak koji se sprovodi kada se lekarski pregled obavi po isteku važenja lekarskog uverenja i kada se novo lekarsko uverenje izdaje s rokom važenja koji teče od dana obnavljanja;
10) ovlašćeni lekar (Authorised Medical Examiner - AME) je lekar specijalista ovlašćen za obavljanje poslova vazduhoplovne medicine i za izdavanje lekarskog uverenja klase 3;
11) operativna jedinica je radna sredina u okviru Agencije za kontrolu letenja;
12) organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (Aeromedical Section - AMS) je organizaciona jedinica Direktorata odgovorna za predlaganje i primenu vazduhoplovno-medicinskih standarda, davanje ocene i mišljenja o zdravstvenoj sposobnosti i za izdavanje lekarskih uverenja klase 3;
13) produženje važenja lekarskog uverenja je postupak koji se sprovodi kada se lekarski pregled obavi 45 dana pre isteka važenja lekarskog uverenja, radi izdavanja novog lekarskog uverenja koje važi od dana isteka prethodnog.
Član 3
Imalac dozvole kontrolora letenja i dozvole studenta kontrolora letenja mora da bude fizički i psihički sposoban za bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole i da poseduje lekarsko uverenje klase 3 kojim se potvrđuje njegova zdravstvena sposobnost.
Član 4
U pogledu uslova koje treba da ispune kontrolor letenja i student kontrolor letenja radi sticanja, obnove i produženja važenja lekarskog uverenja klase 3 primenjuje se dokument EVROKONTROL "Uslovi za sticanje evropskog lekarskog uverenja klase 3 za kontrolore letenja" [Requirements for European class 3 Medical Certification of Air Traffic Controllers - EMCR (ATC)], koji je dat u Prilogu 1. i Prilogu 2. ovog pravilnika.
U slučaju nesaglasnosti ili različitog tumačenja odredaba sadržanih u Prilogu 1. i u Prilogu 2. ovog pravilnika, merodavan je tekst dokumenta EVROKONTROL "Uslovi za sticanje evropskog lekarskog uverenja klase 3 za kontrolore letenja" na engleskom jeziku, izdanje iz 2006. godine.
Član 5
Prvi lekarski pregled za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti kontrolora letenja i studenta kontrolora letenja vrši vazduhoplovno-medicinski centar (AMC).
Za izdavanje prvog lekarskog uverenja klase 3 nadležna je organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
Lekarski pregled za produženje ili obnovu važenja lekarskog uverenja klase 3 vrši vazduhoplovno-medicinski centar (AMC) ili ovlašćeni lekar koji ima ovlašćenje za izdavanje lekarskog uverenja klase 1 prema JAR-FCL 3 i dodatnu stručnu obuku sadržanu u tački 2.4.1. Priloga 1. ovog pravilnika.
Član 6
Kontrolorima letenja do navršenih 40 godina života lekarsko uverenje klase 3 izdaje se sa rokom važenja od 24 meseca, počev od dana izdavanja.
Kontrolorima letenja preko navršenih 40 godina života lekarsko uverenje klase 3 izdaje se sa rokom važenja od 12 meseci, počev od dana izdavanja.
Sadržaj i izgled obrasca lekarskog uverenja klase 3 dat je u Prilogu 3. ovog pravilnika.
Član 7
Imalac dozvole je odgovoran za sprovođenje svog prvog lekarskog pregleda, odnosno lekarskog pregleda za obnovu i produženje važenja lekarskog uverenja.
Obrazac zahteva za pristupanje prvom lekarskom pregledu štampan je u prilogu JAR-FCL 3 i predstavlja sastavni deo medicinske dokumentacije vazduhoplovno-medicinskog centra.
Član 8
Imalac dozvole kontrolora letenja, odnosno studenta kontrolora letenja koji na lekarskom pregledu bude ocenjen kao nesposoban, ne sme da obavlja poslove na osnovu dozvole, pa i kada rok važenja lekarskog uverenja nije protekao.
Imalac dozvole kontrolora letenja, odnosno studenta kontrolora letenja koji na lekarskom pregledu bude ocenjen kao nesposoban ili kome je u lekarskom uverenju utvrđeno neko ograničenje ili poseban uslov, dužan je da o tome obavesti rukovodioca operativne jedinice.
Svako ograničenje ili uslov mora da bude jasno naznačeno na lekarskom uverenju tako da rukovodilac operativne jedinica može iz lekarskog uverenja da zaključi da li imalac dozvole kontrolora letenja, odnosno studenta kontrolora letenja, obavlja poslove u skladu sa pomenutim uslovima i ograničenjima.
U lekarskom uverenju mogu da se utvrde sledeća ograničenja (videti ograničenja JAR-FCL 3):
1) skraćenje roka važenja lekarskog uverenja;
2) ograničenje za obavljanje određenih stručnih poslova;
3) upotreba naočara ili sočiva za vreme rada;
4) upotreba mehaničko-ortopedskih pomagala.
Član 9
Imalac dozvole kontrolora letenja odnosno studenta kontrolora letenja koji je ocenjen nesposobnim ili koji nije zadovoljan lekarskim uverenjem može zahtevati da ga pregleda lekarska komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana uručenja lekarskog uverenja odnosno od kada je ocenjen kao nesposoban, a lekarska komisija mora okončati utvrđivanje zdravstvene sposobnosti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Rešenje komisije je konačno u upravnom postupku.
Član 10
Imalac dozvole kontrolora letenja, odnosno studenta kontrolora letenja koji je svestan umanjenja svoje zdravstvene sposobnosti koja može da utiče na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole, dužan je da o tome obavesti rukovodioca operativne jedinice.
Član 11
Imalac dozvole kontrolora letenja, odnosno studenta kontrolora letenja je dužan da obavesti organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) ili vazduhoplovno-medicinski centar (AMC) o svakom slučaju kada zbog povrede ili bolesti postane nesposoban za obavljanje poslova na osnovu dozvole.
Žena kontrolor letenja kojoj je utvrđena trudnoća dužna je da o tome obavesti organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) ili vazduhoplovno-medicinski centar (AMC).
U oba slučaja, organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može staviti van snage lekarsko uverenje, ako zdravstveno stanje imaoca dozvole to zahteva.
Kada je lekarsko uverenje stavljeno van snage zbog povrede, bolesti ili drugih razloga, organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) je dužna da imaoca dozvole obavesti o svakom uslovu ili postupku na osnovu koga može ponovo da mu se izda lekarsko uverenje.
Član 12
Imalac dozvole kontrolora letenja ili dozvole studenta kontrolora letenja ne sme da obavlja poslove na osnovu dozvole dok je pod uticajem psihoaktivnih supstanci, što uključuje i svaki lek koji može da ima negativan uticaj na njegovu sposobnost da bezbedno obavlja poslove kontrole letenja.
Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) je dužna da u službenoj vazduhoplovnoj publikaciji - Vazduhoplovnom informativnom cirkularu, objavi informaciju o lekovima koji narušavaju ili mogu da naruše sposobnost imaoca dozvole da bezbedno obavlja poslove kontrole letenja.
Član 13
Agencija za kontrolu letenja dužna je da donese uputstva kojima utvrđuje:
1) za svaku operativnu jedinicu postupke za slučaj sumnje da kontrolor letenja ne ispunjava propisane zdravstvene kriterijume;
2) procedure za nadziranje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci;
3) način pružanja stručnih saveta kontrolorima letenja koji koriste lekove;
4) postupak za slučaj kada je kontrolor letenja zbog povrede ili bolesti postao nesposoban za obavljanje poslova na osnovu dozvole ili kad je ženi kontroloru letenja utvrđena trudnoća;
5) procedure kojima svojim kontrolorima letenja najavljuje datum produženja važenja lekarskog uverenja i organizuje lekarski pregled;
6) postupak vršenja i obim pregleda kontrolora letenja koji prethodi njegovom stupanju na posao, za vreme posla i posle posla.
Član 14
Direktorat može da prizna važeće lekarsko uverenje koje je izdato u inostranstvu od ovlašćene zdravstvene ustanove ili ovlašćenog lekara, ako uslovi pod kojima je uverenje izdato nisu blaži od uslova propisanih ovim pravilnikom.
Minimalni periodični medicinski zahtevi, koji se smatraju uslovima propisanim ovim pravilnikom, sadržani su u Prilogu 4. ovog pravilnika.
Član 15
Lekarska uverenja koja su izdata do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, važe do isteka roka koji je u njima naznačen.
Ovlašćenja koja su zdravstvenim ustanovama i lekarima izdata za vršenje lekarskih pregleda kontrolora letenja i pomoćnika kontrolora letenja prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog pravilnika važe do isteka roka koji je u njima naznačen.
Član 16
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o zdravstvenim uslovima za vršenje poslova vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja i posebnim uslovima za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja koje treba da ispunjavaju zdravstvene organizacije udruženog rada ("Službeni glasnik SFRJ", broj 81/89) u delu koji se odnosi na kontrolore letenja i pomoćnike kontrolora letenja.
Član 17
Ovaj pravilnik stupa na snagu petnaestog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PRILOG 1.
I UVOD
1. Opšte preporuke
Zahtevi i preporuke iz ovog priloga ne mogu da obuhvate sve moguće pojedinačne situacije. Neophodno je da neke odluke koje se odnose na procenu zdravstvene sposobnosti budu poverene ovlašćenom lekaru i njegovoj diskrecionoj oceni uz podršku organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS). Procena mora da bude zasnovana na lekarskom pregledu obavljenom u skladu sa najvišim standardima medicinske prakse. Prilikom donošenja ocene o zdravstvenoj sposobnosti, a pre izdavanja lekarskog uverenja, treba imati u vidu radne uslove pod kojima kontrolor letenja obavlja određene poslove na osnovu dozvole. Mora se dati odgovarajući značaj pravima koja se daju na osnovu dozvole za čije izdavanje je podnet zahtev ili koju poseduje podnosilac zahteva za lekarsko uverenje i uslovima na osnovu kojih će imalac dozvole da vrši ova prava u obavljanju dodeljenih dužnosti. Ukoliko je klinički indikovano, treba da se sprovede i dodatno testiranje, pored onog opisanog u ovim uslovima, u skladu sa preporukom odgovarajućeg lekara specijaliste.
2. Organizacija vazduhoplovno-medicinske službe
2.1. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (Aeromedical Section - AMS)
Direktorat imenuje jednog ili više lekara koji imaju iskustva u vazduhoplovno-medicinskoj praksi, u organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) koja je ovlašćena da radi u ime Direktorata i ima isključivu odgovornost kada se radi o tehničko-organizacionim pitanjima iz oblasti vazduhoplovne medicine.
Lekarska tajna mora da bude poštovana. Ovlašćeni lekar je dužan da obezbedi da svi usmeni ili pisani izveštaji, kao i elektronski čuvani medicinski podaci o imaocu dozvole budu dostupni samo organizacionoj jedinici za vazduhoplovnu medicinu (AMS), kako bi bili korišćeni prilikom donošenja konačne ocene zdravstvene sposobnosti.
2.2. Vazduhoplovno-medicinski centar (Aeromedical Centre - AMC)
Vazduhoplovno-medicinski centar će biti imenovan i ovlašćen, odnosno ovlašćenje će mu biti obnovljeno, na osnovu diskrecione odluke organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
Vazduhoplovno-medicinski centar mora da:
(a) bude u sastavu odgovarajuće kliničke ustanove ili u stručnoj vezi sa odgovarajućom kliničkom ustanovom;
(b) bude uključen u kliničku vazduhoplovnu medicinu i aktivnosti koje su sa njom povezane;
(v) za rukovodioca ima ovlašćenog lekara koji je odgovoran za koordinaciju rezultata svih ocena zdravstvene sposobnosti i za potpisivanje izveštaja i lekarskih uverenja, kao i da ima lekare koji su pohađali odgovarajuću obuku i imaju iskustvo u vazduhoplovnoj medicini;
(g) bude opremljen odgovarajućom medicinsko-tehničkom opremom za vazduhoplovno-medicinske preglede.
2.3. Ovlašćeni lekar (Authorised Medical Examiner - AME)
Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) određuje i ovlašćuje lekara specijalistu za obavljanje lekarskih pregleda klase 3 pod uslovom da lekar ima licencu za rad i završenu odgovarajuću obuku iz vazduhoplovne medicine. Ovlašćenom lekaru koji je odgovoran za koordinaciju rezultata svih ocena zdravstvene sposobnosti i za potpisivanje izveštaja mora da bude dozvoljen pristup prethodnoj vazduhoplovno-medicinskoj dokumentaciji koju organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) čuva i koja se odnosi na zdravstvene preglede koje obavlja ovlašćeni lekar.
2.3.1. Lekar zadužen za praćenje zdravstvene sposobnosti
Agencija za kontrolu letenja određuje lekara koji je zadužen da prati zdravstvenu sposobnost između dva pregleda i da obavlja poslove koji su sadržani u uputstvima donesenim na osnovu člana 13. ovog pravilnika, i koji sarađuje sa organizacionom jedinicom za vazduhoplovnu medicinu (AMS) i ima pravo pristupa njenoj medicinskoj dokumentaciji.
2.4. Uslovi za sticanje svojstva ovlašćenog lekara
Ovlašćenje može da stekne lekar koji u potpunosti
razume značaj ovlašćenja i odgovornosti koje treba da mu budu
poverene. Pogrešna procena zdravstvene sposobnosti kandidata
koja bi mogla da omogući licu koje nije psihofizički sposobno
da koristi prava na osnovu dozvole može da ima ozbiljne posledice
na bezbednost upravljanja vazdušnom plovidbom. Ovlašćenje može
da stekne samo lekar koji je kvalifikovan i ovlašćen za lekarsku
praksu i koji ima završenu odgovarajuću obuku iz vazduhoplovne
medicine. Lekar mora da pre sticanja ovlašćenja stekne praktično
znanje i iskustvo koje se odnosi na radno mesto kontrolora
letenja.
Lekarima se na određeno vreme daje ovlašćenje da na osnovu lekarskih pregleda izdaju lekarsko uverenje koje se zahteva za obavljanje poslova kontrolora letenja.
Ovlašćenje se produžava lekarima koji:
(a) su obavljali lekarske preglede u skladu s važećim propisima;
(b) ispunjavaju početne uslove za izdavanje ovlašćenja (kao što je posedovanje višeg ovlašćenja za vazduhoplovnu medicinu (JAR FCL 3 ili istovetnog) i koji su obavljali svoje poslove određeno vreme pre podnošenja zahteva za produženje;
(v) se kontinuirano edukuju iz oblasti vazduhoplovne medicine na kursevima, seminarima, vazduhoplovnim iskustvom itd.
2.4.1. Stručna obuka lekara za vršenje lekarskog pregleda klase 3
Stručna obuka namenjena lekarima odgovornim
za vršenje lekarskog pregleda kontrolora letenja i studenta
kontrolora letenja, uključujući praktičan rad, treba da obuhvati
sledeće oblasti: vazduhoplovne propise i međunarodne organizacije;
medicinske predmete; psihologiju; teme vezane za kontrolu letenja
uključujući: organizaciju i rad kontrole letenja, poznavanje
radnog mesta i dužnosti kontrolora letenja, poznavanje vazduhoplovne
psihologije od značaja za kontrolu letenja, ljudski faktor
u kontroli letenja, uključujući upravljanje timskim radom (Team
Resource Management - TRM) i sadašnje i buduće sisteme
u kontroli letenja. Obuka treba da obuhvati i mogućnost sticanja
određenih iskustava prilikom obuke kontrolora letenja na simulatoru.
Obuka mora da bude propraćena završnim ispitom.
2.4.2. Kontinuirana edukacija iz oblasti vazduhoplovne medicine
Kontinuirana edukacija iz oblasti vazduhoplovne medicine treba da bude redovna za sve ovlašćene lekare. Edukacija treba da obuhvati predavanja o novostima i promenama u vazduhoplovnoj medicini, kao i o radnoj sredini kontrolora letenja. Prisustvo na naučnim skupovima i konferencijama vazduhoplovne medicine takođe se priznaje kao kontinuirana edukacija. Obavljanje praktičnog rada je sastavni deo kontinuirane edukacije.
Posle obuke koju sprovodi organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) sledi ocena uspešnosti ili ispit, prema odluci Direktorata.
3. Lekarsko uverenje
Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) izdaje prvo lekarsko uverenje klase 3. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da obnovi ili produži važenje lekarskog uverenja klase 3 ili to pravo može da prenese na vazduhoplovno-medicinski centar ili na ovlašćenog lekara.
Lekarsko uverenje mora da sadrži sledeće podatke:
(1) naziv države koja izdaje uverenje;
(2) evidencioni broj;
(3) klasu lekarskog uverenja;
(4) ime i prezime;
(5) datum rođenja;
(6) državljanstvo;
(7) datum i mesto prvog lekarskog pregleda;
(8) datum poslednjeg EKG-a;
(9) datum poslednje audiometrije;
(10) ograničenja, uslove ili odstupanja;
(11) ime ovlašćenog lekara, broj i potpis;
(12) datum opšteg pregleda;
(13) datum isteka važenja lekarskog uverenja;
(14) potpis kandidata.
Izgled obrasca lekarskog uverenja klase 3 je dat u Prilogu 3. ovog pravilnika.
Lekarsko uverenje izdaje se u najmanje tri primerka, od kojih jedan pripada kontroloru letenja ili studentu kontroloru letenja, drugi pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi, a treći organizacionoj jedinici za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
4. Umanjenje zdravstvene sposobnosti
Imalac dozvole kontrolora letenja i dozvole studenta kontrolora letenja mora da ispuni minimum standarda u pogledu zdravstvene sposobnosti, kako bi se garantovalo da je sposoban da obavlja poslove kontrolora letenja i, koliko je to moguće, smanjio rizik od iznenadne onesposobljenosti, u tolikoj meri da bezbednost vazduhoplova ne bude ugrožena.
5. Mehaničko-ortopedska pomagala
U slučaju da pojedinac koristi mehaničko-ortopedsko pomagalo ili elektro-mehaničko sredstvo da bi ispunio zahteve za dobijanje lekarskog uverenja, mora da bude funkcionalno testiran od strane odgovarajućeg specijaliste u radnoj sredini, u prisustvu odgovarajućeg stručnjaka kontrole letenja, kako bi se izbegla međusobna veza opreme za rad kontrolora letenja i pomoćnog mehaničkog ili elektro-mehaničkog pomagala (razne proteze, vodič srčanog ritma i sl). Ukoliko je potrebno može da se zahteva da lekar specijalista da stručno mišljenje i oceni upotrebu određenog pomagala koje je potrebno kontroloru letenja tokom rada u radnoj sredini.
6. Onkologija
Ocena malignih stanja je objašnjena u JAR FCL 3 Priručniku (JAA 2006), poglavlje "Onkologija" koje sadrži informacije koje se moraju uzeti u obzir pri izdavanju lekarskog uverenja, zajedno sa odgovarajućim poglavljem u ovom pravilniku koje se odnosi na oboleli deo tela.
II MEDICINSKI ZAHTEVI ZA OCENU SPOSOBNOSTI
KONTROLORA LETENJA (Medical Certification Requirements) - EMCR
(ATC) KLASA 3
EMCR 1.0. Opšti deo
1.1. Pregled
1.1(a) Kandidat za dozvolu kontrolora letenja mora da obavi prvi lekarski pregled u cilju izdavanja lekarskog uverenja klase 3.
Minimalna starost kandidata za sticanje lekarskog uverenja klase 3 iznosi 17 godina.
Prvi lekarski pregled mora da obavi vazduhoplovno-medicinski centar, a prvo lekarsko uverenje mora da izda organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
Pregled za obnovu i produženje važenja lekarskog uverenja može da sprovede ovlašćeni lekar ili vazduhoplovno-medicinski centar, prema diskrecionoj odluci organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
Prema diskrecionoj odluci organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS), za izdavanje lekarskog uverenja mogu da budu ovlašćeni vazduhoplovno-medicinski centar ili ovlašćeni lekar.
1.1(b) Imalac dozvole kontrolora letenja, izuzev ako to nije drugačije navedeno u ovom pravilniku, mora svake dve godine da obnovi ili produži važenje lekarskog uverenja klase 3 (vidi tačku 1.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
1.1(v) Kandidat za lekarsko uverenje klase 3 mora, po zahtevu ovlašćenog lekara, da pruži medicinske podatke koji se odnose na njegovu ličnu, porodičnu i naslednu istoriju i da ih potvrdi potpisom. Podnosilac zahteva mora da bude svestan potrebe da ti podaci budu što tačniji i kompletniji, u meri koliko je to njemu poznato.
1.1(g) Kada postoji sumnja u sposobnost kandidata da zadovolji tražene kriterijume, ovlašćeni lekar mora o svakom pojedinačnom slučaju da obavesti organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). U takvom slučaju organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) donosi odluku da li će izdati lekarsko uverenje ili će odbiti njegovo izdavanje (vidi tačku 1.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
1.1(d) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) će izdati lekarsko uverenje klase 3 kada se uveri da je kandidat ispunio sve zahteve propisane ovim pravilnikom.
1.1(đ) Zahtevi za obnovu lekarskog uverenja klase 3 se ne razlikuju od zahteva za prvo izdavanje lekarskog uverenja, izuzev kada je drugačije navedeno.
EMCR 2.0. Kardiovaskularni sistem
2.1. Pregled
2.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima bilo koju urođenu ili stečenu abnormalnost kardiovaskularnog sistema koja može da utiče na bezbedno obavljanje poslova kontrolora letenja na osnovu dozvole.
2.1(b) Za izdavanje lekarskog uverenja zahteva se standardni dvanaestokanalni elektrokardiogram (EKG) u mirovanju, sa izveštajem (vidi tačku 2.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
2.1(v) Elektrokardiogram pod opterećenjem se zahteva samo kada je klinički indikovan, u skladu sa tačkom 2.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.1(g) Izveštaj o nalazu elektrokardiograma, opis EKG-a u mirovanju i pod opterećenjem izdaje specijalista prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
2.1(d) Imalac lekarskog uverenja klase 3 sa navršenih 55 godina života mora da bude ponovo pregledan u vazduhoplovno-medicinskom centru od strane kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). Ovaj pregled obuhvata elektrokardiogram pod opterećenjem ili druge testove koji će omogućiti istovetne rezultate i mora da se ponovi kada je klinički indikovan.
2.2. Krvni pritisak
2.2(a) Krvni pritisak treba da bude izmeren na način koji je opisan u tački 2.2.1 Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.2(b) Kada sistolni krvni pritisak konstantno prelazi 160 mm Hg ili dijastolni 95 mm Hg, sa ili bez lečenja, kandidat se ocenjuje nesposobnim.
2.2(v) Lečenje radi kontrolisanja krvnog pritiska mora da bude u skladu sa bezbednim obavljanjem posla kontrolora letenja na osnovu dozvole (vidi tačku 2.2.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika). Početak terapije lekovima zahteva privremeno stavljanje van snage lekarskog uverenja dok se ne utvrdi odsustvo značajnih sporednih efekata.
2.2(g) Kandidat sa simptomima niskog pritiska (simptomatska hipotenzija) ocenjuje se nesposobnim.
2.3. Bolest koronarnih arterija
2.3(a) Kandidat za koga se sumnja da ima bolest koronarnih arterija treba da bude dodatno ispitan. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može u skladu sa tačkom 2.3.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika da oceni sposobnim kandidata sa asimptomatskim, manjim oboljenjem koronarnih arterija.
2.3(b) Kandidat sa simptomima koronarne arterijske bolesti ili simptomima srčanog oboljenja koje se kontroliše lekovima, ocenjuje se nesposobnim.
2.3(v) Kandidat koji je imao infarkt miokarda ocenjuje se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti kandidata u skladu sa tačkom 2.3.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.3(g) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da oceni sposobnim kandidata koji se uspešno oporavi 6 meseci nakon ugradnje bajpasa, operacije angioplastike ili stenta, u skladu sa tačkom 2.3.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.4. Poremećaji ritma ili sprovođenja
2.4(a) Kandidat sa klinički značajnim poremećajem supraventrikularnog ritma, bilo da se radi o iznenadnim napadima ili stalnim smetnjama, ocenjuje se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti pod uslovom da postoji zadovoljavajući nalaz i kardiološka ocena u skladu sa tačkom 2.4.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.4(b) Kandidat koji boluje od asimptomatske sinus bradikardije ili sinus tahikardije može da bude ocenjen sposobnim ukoliko, u osnovi, ne postoji značajna abnormalnost.
2.4(v) Kandidat sa nalazom sinoatrijalne bolesti zahteva ocenu kardiologa u skladu sa tačkom 2.4.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.4(g) Kandidat sa asimptomatskim izolovanim uniformnim ventrikularnim ektopičnim kompleksom ne mora biti ocenjen nesposobnim, ali česti ili složeni oblici zahtevaju punu kardiološku ocenu u skladu sa tačkom 2.4.1 Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika (vidi i tačku 2.4.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
2.4(d) U odsustvu drugih abnormalnosti, kandidat koji ima nekompletan blok ili stabilnu devijaciju leve ose može da bude ocenjen sposobnim. Kandidat sa kompletnim desnim ili levim blokom zahteva kardiološku ocenu na prvom lekarskom pregledu u skladu sa tačkom 2.4.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika (vidi tačku 2.4.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
2.4(đ) Kandidat na prvom pregledu koji ima AV blok tip 1 MOBITZ može da bude ocenjen sposobnim pod uslovom da, u osnovi, ne postoji abnormalnost. Kandidat koji ima AV blok tipa 2 MOBITZ ili kompletan AV blok ocenjuje se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti u skladu sa tačkom 2.4.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.4(e) Kandidat sa dugim ili kratkim kompleksom tahikardije ocenjuje se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti u skladu sa tačkom 2.4.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.4(ž) Kandidat koji je bio podvrgnut ablacionoj terapiji ocenjuje se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti u skladu sa tačkom 2.4.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika (vidi tačku 2.4.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
2.4(z) Kandidat sa preranom ekscitacijom komora, kao što je na primer Wolf-Parkinson-White sindrom ocenjuju se nesposobnim, izuzev u slučaju da procena kardiologa potvrđuje da kandidat zadovoljava zahteve iz tačke 2.4.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.4(i) Kandidat sa endokardijalnim pejsmejkerom ocenjuju se nesposobnim, izuzev u slučaju da ocena kardiologa potvrđuje da kandidat može da ispuni zahteve iz tačke 2.4.6. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5. Opšte KVS bolesti
2.5(a) Kandidat koji ima perifernu vaskularnu bolest, pre i posle operacije, ocenjuju se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti ukoliko nema nekih značajnih funkcionalnih smetnji u skladu sa tačkom 2.5.1(a) Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5(b) Kandidat sa aneurizmom grudne ili trbušne aorte, pre ili posle operacije, ocenjuju se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da oceni sposobnim kandidata sa aneurizmom na donjoj bubrežnoj grani trbušne aorte, prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja, u skladu sa tačkom 2.5.1(b) Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5(v) Kandidat kod koga je klinički ustanovljena značajna abnormalnost bilo kog srčanog zaliska ocenjuju se nesposobnim.
2.5(g) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da oceni sposobnim kandidata sa manjim abnormalnostima srčanog zaliska, posle kardiološkog nalaza i mišljenja koji je u skladu sa tačkama 2.5.1(v) i (g) Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5(d) Kandidat kome je izvršena operacija ili zamena zaliska ocenjuju se nesposobnim. U najpovoljnijem slučaju organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da oceni sposobnim kandidata posle kardiološke ocene date u skladu sa tačkom 2.5.1(d) Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5(đ) Za kandidata je diskvalifikujuća sistematska (stalna) antikoagulantna terapija zbog embolije pluća ili sindroma dubokih vena (DVT). Antikoagulantna terapija radi moguće arterijske tromboembolije je takođe diskvalifikujuća. Embolija pluća zahteva kompletan pregled i procenu. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti kandidata u skladu sa tačkom 2.5.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5(e) Kandidat kod koga je ustanovljen bilo koji poremećaj perikarda miokarda ili endokarda ocenjuju se nesposobnim, do donošenja konačne odluke ili nakon kardiološke ocene u skladu sa tačkom 2.5.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5(ž) Kandidat sa urođenom srčanom manom, pre ili posle korektivne operacije, obično se ocenjuje nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da donese odluku o sposobnosti kandidata sa manjim poremećajem posle kardiološkog ispitivanja u skladu sa tačkom 2.5.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
2.5(z) Kandidat kome je izvršena transplatacija srca, odnosno pluća ocenjuju se nesposobnim.
2.5(i) Kandidat sa istorijom povratnih vazovagalnih sinkopa (nesvestica) ocenjuju se nesposobnim. Ocena sposobnosti kod kandidata sa takvom istorijom bolesti može da bude razmatrana od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS) u skladu sa tačkom 2.5.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
EMCR 3.0. Respiratorni sistem
3.1. Opšte odredbe
3.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvu urođenu ili stečenu abnormalnost respiratornog sistema koja bi mogla da utiče na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole.
3.1(b) Rentgenski A/P (anteriorno/posteriorni) snimak pluća zahteva se samo ako je klinički indikovan.
3.1(v) Testovi za proveru plućne funkcije (vidi tačku 3.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika) zahtevaju se prilikom prvog lekarskog pregleda. Kandidat koji ima značajne smetnje u funkciji pluća ocenjuju se nesposobnim.
3.1(g) Bilo koja značajna abnormalnost zahteva dalju procenu specijaliste za plućne bolesti.
3.2. Bolesti respiratornog sistema
3.2(a) Kandidat kod koga je ustanovljena značajna hronična opstruktivna bolest disajnih puteva ocenjuju se nesposobnim. Po potrebi, kandidat se upućuje na ocenu specijalisti za plućne bolesti.
3.2(b) Kandidat kod koga se ustanovi reaktivna bolest disajnih puteva (bronhijalna astma), a koja zahteva lekove, ocenjuje se u skladu sa zahtevima iz tačke 3.2.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
3.2(v) Kandidat kod koga se ustanovi akutno zapaljenje respiratornog sistema ocenjuje se privremeno nesposobnim.
3.2(g) Kandidat kod koga se ustanovi aktivna sarkoidoza ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 3.2.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
3.2(d) Kandidat sa spontanim pneumotoraksom ocenjuju se nesposobnim dok se ne obavi potpuno ispitivanje (vidi tačku 3.2.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
3.2(đ) Kandidat kome je potreban veći hirurški zahvat na grudnom košu ocenjuje se nesposobnim posle operacije, do isteka vremenskog perioda u kome je potrebno da nestanu funkcionalne smetnje koje mogu uticati na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole (vidi tačku 3.2.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika). Prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja, u procesu razmatranja ocene sposobnosti, potrebno je uzeti u obzir osnovnu patologiju koja je zahtevala hirurško lečenje.
3.2(e) Kandidat sa plućnim emfizemom ocenjuju se nesposobnim (vidi tačku 3.2.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
3.2(ž) Kandidat koji boluje od aktivne tuberkuloze ocenjuju se nesposobnim (vidi tačku 3.2.6. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
3.2(z) Kandidat koji boluje od jake dnevne pospanosti, uključujući sindrom apneje u snu, ocenjuju se nesposobnim (vidi tačku 3.2.7. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 4.0. Probavni sistem
4.1. Opšte odredbe
4.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvu funkcionalnu ili organsku bolest probavnog sistema i pripadajućih žlezda koja bi mogla da utiče na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole.
4.2. Bolesti probavnog sistema
4.2(a) Kandidat koji ima česte dispeptičke
tegobe koje zahtevaju lečenje ocenjuje se nesposobnim (vidi
tačku 4.2.1(a) i (v) Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
4.2(b) Pankreatitis je diskvalifikujući (vidi tačku 4.2.1(b) i (v) Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
4.2(v) Kandidat sa simptomima prisustva većeg broja kamenja ili jednog velikog kamena u žučnoj kesi ocenjuje se nesposobnim, sve dok se ne primeni uspešno lečenje (vidi tačku 4.2.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
4.2(g) Kandidat koji ima utvrđenu istoriju bolesti ili dijagnozu hroničnog zapaljenja creva (lokalizovani ileitis, ulcerativni kolitis, divertikulitis) ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 4.2.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
4.2(d) Kandidat koji ima herniju koja bi mogla izazvati simptome nagle onesposobljenosti ocenjuje se nesposobnim.
4.2(đ) Kandidat kod koga se ustanovi da ima bilo koju posledicu bolesti ili hirurškog zahvata u bilo kom delu probavnog sistema i odgovarajućih žlezda, koja bi mogla dovesti do naglog onesposobljavanja, posebno bilo kakvu vrstu opstrukcije nastalu usled strikture ili kompresije, ocenjuje se nesposobnim.
4.2(e) Kandidat koji je imao operaciju na probavnom sistemu ili na odgovarajućim žlezdama koja je uključila skretanje, delimično ili potpuno odstranjivanje bilo kog od navedenih organa i žlezda probavnog sistema, ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 4.2.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 5.0. Bolesti metabolizma, ishrane i endokrinih žlezda
5.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvu funkcionalnu i organsku bolest metabolizma, ishrane ili endokrinih žlezda koja bi mogla da utiče na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole.
5.1(b) Kandidat kod koga se ustanove smetnje u metabolizmu, ishrani ili lučenju endokrinih žlezda mora da se oceni nesposobnim (vidi tačku 5.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
5.1(v) Operacija endokrinih žlezda za sobom povlači ocenu nesposobnosti. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da donese ocenu sposobnosti posle potpunog oporavka u skladu sa tačkom 5.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
5.1(g) Kandidat koji ima šećernu bolest (diabetes mellitus) ocenjuje se nesposobnim (vidi tačke 5.1.2. i 5.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
5.1(d) Kandidat koji ima šećernu bolest koja zahteva lečenje insulinom ocenjuje se nesposobnim.
5.1(đ) Uzimanje antidijabetskih lekova je diskvalifikujuće (vidi tačku 5.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 6.0. Hematologija
6.1. Opšte odredbe
6.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvu hematološku bolest koja bi mogla da utiče na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole.
6.1(b) Testiranje krvi mora da bude deo lekarskog pregleda za prvo izdavanje lekarskog uverenja, kao i za obnovu ili produženje njegovog važenja (vidi tačku 6.1.1 Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
6.1(v) Kandidat kod koga se ustanovi progresivno uvećanje limfnih žlezda, opšte ili lokalno, kao i bolest krvi ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 6.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
6.1(g) Kandidat kod koga se ustanovi akutna leukemija ocenjuje se nesposobnim. Kandidat sa hroničnom leukemijom ocenjuje se nesposobnim na prvom pregledu (za ocenu prilikom produženja ili obnavljanja važenja dozvole vidi tačku 6.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
6.1(d) Kandidat kod koga se ustanovi znatno uvećanje slezine ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 6.1.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
6.1(đ) Kandidat kod koga se ustanovi značajna policitemija ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 6.1.6. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika). Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da donese ocenu sposobnosti pod uslovom da je stanje u potpunosti kontrolisano i naknadni izveštaji dobri.
6.1(e) Kandidat kod koga se ustanove smetnje u zgrušavanju krvi ocenjuje se nesposobnim (vidi tačke 6.1.7. i 6.1.8. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 7.0. Urinarni sistem
7.1. Opšte odredbe
7.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvo funkcionalno ili organsko oboljenje urinarnog sistema ili pripadajućih žlezda koje bi moglo da utiče na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole.
7.1(b) Kandidat kod koga se ustanovi bilo koji znak organske bolesti bubrega ocenjuje se nesposobnim. Analiza mokraće mora da se obavi prilikom svakog lekarskog pregleda. Mokraća ne sme da sadrži ni jedan abnormalni element koji ima patološki značaj. Posebna pažnja mora da se obrati na bolesti mokraćnih kanala i genitalnih organa (vidi tačku 7.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
7.1(v) Kandidat kod koga se ustanovi kamen u bubregu ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 7.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
7.1(g) Kandidat sa bilo kakvom posledicom bolesti ili hirurškog zahvata na bubrezima i urinarnom sistemu, koja bi mogla da izazove gubitak sposobnosti, ocenjuje se nesposobnim. Kandidat sa kompenzovanom nefrektomijom, bez hipertenzije ili uremije, može da bude ocenjen sposobnim (vidi tačku 7.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
7.1(d) Kandidat koji je bio podvrgnut većoj operaciji na urinarnom sistemu ili mokraćnim organima, uključujući potpuno ili delimično odstranjivanje ili odvajanje bilo kog od pomenutih organa ocenjuje se nesposobnim, do onog vremena kada više ne postoji mogućnost da posledice operacije izazovu nesposobnost (vidi tačke 7.1.3. i 7.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 8.0. Polno prenosive bolesti i druge infekcije
8.1. Opšte odredbe
8.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima istoriju bolesti ili kliničku dijagnozu bilo koje bolesti koja se prenosi polnim putem, kao ni druge infekcije koje bi mogle da utiču na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole (vidi tačku 8.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
8.1(b) Kandidat zaražen HIV virusom sa simptomima
aktivne bolesti, kao što su SIDA, HIV pozitivna antitela ili
zahvaćenost centralnog nervnog sistema ocenjuje se nesposobnim.
Izuzetno, prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog
uverenja, asimptomatski HIV pozitivan kandidat može da bude
uzet u razmatranje, u skladu sa tačkama od 8.1.1. do 8.1.3.
Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika.
8.1(v) Dijagnoza sifilisa nije diskvalifikujuća. Međutim, simptomi i komplikacije bolesti koji umanjuju bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole su diskvalifikujući (vidi tačku 8.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 9.0. Ginekologija i akušerstvo
9.1. Opšte odredbe
9.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvu funkcionalnu ili organsku bolest, kao ni ginekološko-akušersko stanje koje bi moglo da utiče na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole.
9.1(b) Kandidatkinja do kraja 34. nedelje trudnoće može da bude ocenjena sposobnom, pod uslovom da akušerski nalaz pokazuje normalnu trudnoću.
9.1(v) Kandidatkinja podvrgnuta većoj ginekološkoj operaciji ocenjuje se nesposobnom (vidi tačku 9.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 10.0. Mišićno-koštani sistem
10.1. Opšte odredbe
10.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvu urođenu ili stečenu abnormalnost kostiju, zglobova, mišića i tetiva, koja bi mogla da utiče na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole (vidi tačke 10.1.1. i 10.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
10.1(b) Kandidat koji pati od prekomerne gojaznosti ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 10.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
10.1(v) Kandidat sa osteoartitisom ili progresivnim stanjima mišićnih tetiva koji mogu rezultirati funkcionalnim poremećajem, ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 10.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 11.0. Psihijatrija i psihologija
11. Opšte odredbe
11.1. Uslovi za psihijatrijski pregled
11.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima ustanovljenu istoriju bolesti ili kliničku dijagnozu bilo kog psihijatrijskog oboljenja ili smetnje, stanje ili poremećaje, akutne ili hronične, urođene ili stečene, koja bi mogla da utiče na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole.
11.1(b) Posebna pažnja mora da se obrati na sledeće (vidi tačke od 11.1.1. do 11.1.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika):
(1) psihotične simptome;
(2) poremećaj raspoloženja;
(3) poremećaje ličnosti, posebno ako su toliko izraženi da rezultiraju javnim ispadima;
(4) mentalne poremećaje i neuroze;
(5) upotrebu psihoaktivnih ili drugih supstanci, odnosno zloupotrebu alkohola, sa ili bez zavisnosti.
11.1(v) Utvrđeno stanje koje uključuje psihotične simptome je diskvalifikujuće (vidi tačku 11.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
11.1(g) Utvrđena neuroza je diskvalifikujuća (vidi tačku 11.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
11.1(d) Pojedinačan čin samopovređivanja ili česti javni ispadi su diskvalifikujući (vidi tačku 11.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
11.1(đ) Zloupotreba alkohola kao i upotreba psihoaktivnih droga, odnosno supstanci, sa ili bez zavisnosti, su diskvalifikujući (vidi tačku 11.1.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
11.2. Psihološki zahtevi
11.2(a) Kandidat koji pokazuje simptome osetljivosti na stres i probleme vezane za stres do te mere da simptomi utiču na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole ocenjuje se nesposobnim ( vidi tačke 11.2.2. i 11.2.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
11.2(b) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima utvrđene psihološke nedostatke koji bi mogli da utiču na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole (vidi tačke od 11.2.2. do 11.2.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
11.2(v) Kada je indikovana psihološka evaluacija, organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) angažuje prihvatljivog vazduhoplovnog psihologa ili psihologa sa poznavanjem radnog mesta kontrolora letenja. Procesom procene rukovodi odgovarajući neurolog ili psihijatar (vidi tačku 11.2.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
11.3. Obavezna psihološka evaluacija
11.3(a) Na prvom lekarskom pregledu u cilju izdavanja lekarskog uverenja klase 3 obavezna je psihološka evaluacija kandidata koja obuhvata:
(1) procenu opštih sposobnosti - najmanje u granicama proseka;
(2) procenu specifičnih sposobnosti (neposredno pamćenje, pažnja, numeričke sposobnosti - u granicama proseka) - najmanje u granicama proseka;
(3) testove ličnosti - trijaža patoloških stanja, sposobnost za timski rad, osetljivost na stres.
EMCR 12.0. Neurologija
12.1. Opšte odredbe
12.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima utvrđenu istoriju bolesti ili kliničku dijagnozu bilo koje neurološke bolesti koja bi moglo da utiče na bezbedno obavljanje posla na osnovu važeće dozvole.
12.1(b) Sledeća stanja su diskvalifikujuća:
(1) progresivna bolest nervnog sistema;
(2) epilepsija;
(3) stanja koja karakteriše izražena sklonost prema moždanoj disfunkciji
(vidi tačke od 12.1.1. do 12.1.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
12.1(v) Prema kompletnom ispitivanju sprovedenom od strane specijaliste prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) mogu da budu prihvatljiva sledeća stanja:
(1) poremećaj ili gubitak svesti;
(2) povreda mozga (vidi tačke 12.1.6. i 12.1.7. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 13.0. Oftalmološki uslovi
13.1. Opšte odredbe
13.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima nikakvu abnormalnost funkcije oka ili njegovih adneksa, bilo koje aktivno patološko stanje, urođeno ili stečeno ili bilo kakvu posledicu operacije (vidi tačku 13.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika) ili povrede oka koje bi mogle uticati na bezbedno obavljanje posla na osnovu važeće dozvole.
13.1(b) Na prvom pregledu je neophodno sprovesti kompletan oftalmološki pregled (vidi tačku 13.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
13.1(v) Rutinski pregled oka mora da bude deo svakog lekarskog pregleda prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja radi produženja dozvole (vidi tačku 13.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
13.1(g) Kada prilikom pregleda za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja funkcionalne sposobnosti kandidata pokazuju značajne promene ili standardi oštrine vida (6/9 (0,7), 6/6 (1,0), N 14, N 5) mogu da budu dostignuti samo uz primenu korektivnih stakala, kandidat mora da ovlašćenom lekaru priloži izveštaj oftalmologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). Ukoliko je refraktivna anomalija u okviru granica od +5 do -6 dioptrija, priloženi nalaz oftalmološkog pregleda mora da bude obavljen unutar perioda od 60 meseci, pre opšteg medicinskog pregleda. Ukoliko je refraktivna anomalija veća od ovih granica, oftalmološki pregled mora da bude obavljen u periodu od 24 meseca pre medicinskog pregleda (vidi tačku 13.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
13.1(d) Kandidat za lekarsko uverenje klase 3 koji ima preko 40 godina života mora da bude podvrgnut merenju intraokularnog pritiska na svake dve godine ili da priloži izveštaj o tonometriji koja je obavljena u periodu od 24 meseca pre pregleda.
13.1(đ) Kandidat koji je bio podvrgnut refraktivnoj operaciji ocenjuje se nesposobnim (vidi tačku 13.1.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
13.1(e) Ostale oftalmološke operacije su diskvalifikujuće (vidi tačku 13.1.6. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
13.1(ž) Keratokonus je diskvalifikujući. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može uzeti u razmatranje ocenu sposobnosti za obnovu ili produženje važenja uverenja ukoliko kandidat ispunjava uslove u pogledu oštrine vida (vidi tačku 13.1.7. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 14.0. Uslovi vida
14.1(a) Oštrina vida na daljinu, sa korekcijom ako je neophodna, mora da bude 7/10 (6/9) ili bolja, na svakom oku posebno, upotrebom Snellen-ovih optotipa (ili istovetnog testa) pod odgovarajućim osvetljenjem. Binokularna oštrina vida mora da bude 10/10 (6/6) ili bolja (vidi tačku 14.1 (z) Priloga 1. ovog pravilnika).
14.1(b) Refrakcione anomalije. Refrakciona anomalija definiše se kao odstupanje od emetropije koje se meri u dioptrijama u meridijanu sa najvećom ametropijom. Refrakcija mora da se meri standardnim postupcima. Ocena sposobnosti kandidata mora da se razmatra u odnosu na refrakcione anomalije, ukoliko ispunjava uslove koji slede u stavovima ispod.
14.1(v) Na prvom pregledu, kandidat čija refraktivna anomalija ne prelazi +5 do -6 dioptrija, može da bude ocenjen sposobnim ako:
(1) nije ispoljena značajna patologija;
(2) je uzeta u obzir optimalna korekcija;
(3) svake pete godine pregled obavlja oftalmolog prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) (vidi tačku 14.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
14.1(g) Na prvom pregledu, kandidat sa refrakcionom anomalijom i sa astigmatskom komponentom, astigmatizam ne sme preći 2,0 dioptrije (vidi tačku 14.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
14.1(d) Na prvom pregledu kandidat ne sme da ima razliku u refrakcionoj anomaliji između očiju (anizometropiju) veću od 2,0 dioptrije.
14.1(đ) Razvoj presbiopije mora da se prati na svim lekarskim pregledima za obnovu ili produženje važenja uverenja. Kandidat mora da bude sposoban da čita Parinaud 2 tablicu, N 5 (ili istovetnu) sa udaljenosti 30 cm do 50 cm i Parinaud 6, N 14 tablicu (ili istovetnu) sa udaljenosti od 100 cm sa korekcijom, ako je potrebna.
14.1(e) Kandidat sa diplopijom biće ocenjen nesposobnim (vidi tačku 14.1.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
14.1(ž) Kandidat sa abnormalnom konvergencijom biće ocenjen nesposobnim (vidi tačku 14.1.6. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
14.1(z) Kandidat koji ima izraženi nedostatak ravnoteže očnih mišića (heteroforiju) veću od (mereno uz uobičajenu korekciju ako je propisana):
2.0 prizma dioptrije kod hiperforije na 6 m,
10.0 prizma dioptrija kod ezoforije na 6 m,
8.0 prizma dioptrija kod egzoforije na 6 m,
1.0 prizma dioptrije kod hiperforije na 33 cm,
8.0 prizma dioptrija kod ezoforije na 33 cm,
12.0 prizma dioptrija kod egzoforije na 33 cm,
oceniće se nesposobnim, izuzev ako su rezerve fuzije dovoljne da spreče pojavu astenopije i diplopije (vidi tačku 14.1.7. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
14.1(i) Kandidat sa binokularnim vidnim poljima koja nisu normalna oceniće se nesposobnim (vidi tačku 14.1(k) Priloga 1. ovog pravilnika).
14.1(j) Kandidat kod koga prilikom prvog pregleda oftalmolog utvrdi fukcionalno značajan defekt u binokularnom vidu, uzimajući u obzir uslove radne sredine, oceniće se nesposobnim (vidi tačku 14.1.8. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
14.1(k) Kandidat kod koga se prilikom prvog pregleda utvrdi monokularnost biće ocenjen nesposobnim.
Na pregledu za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja kandidat može da bude ocenjen sposobnim, pod uslovom da je oftalmološki nalaz zadovoljavajući i stanje ne sprečava kandidata da bezbedno obavlja poslove na osnovu dozvole (vidi tačku 14.1.9. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
14.1(l) Ukoliko se uslov u pogledu vida ispunjava samo uz korekciju, tada naočare ili kontaktna sočiva moraju da obezbede optimalnu vidnu funkciju i da budu podesne za obavljanje poslova kontrole letenja.
Ukoliko prilikom obavljanja poslova na osnovu dozvole kandidat nosi kontaktna sočiva, ona moraju omogućiti tom licu da ispuni uslove u pogledu vida na svim daljinama. U tu svrhu mogu da se koriste samo jedne naočare (vidi tačku 14.1.12. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 15.0. Raspoznavanje boja
15.1(a) Normalno raspoznavanje boja je neophodno. Sposobnost kandidata da prođe na Ishiahara testu ili na anomaloskopu kao normalan trihromat, definiše se kao normalno raspoznavanje boja (vidi tačku 15.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
15.1(b) Kandidat koji ne položi testove raspoznavanja boja smatra se nesigurnim za boje i kao takav biće ocenjen nesposobnim (vidi tačku 15.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 16.0. Otorinolaringologija
16.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 ne sme da ima bilo koju abnormalnost funkcije ušiju, nosa, sinusa ili grla (uključujući usnu duplju, zube i larinks) ili bilo koje aktivno patološko stanje, urođeno ili stečeno, akutno ili hronično ili posledice operacije i povrede koje bi mogle da utiču na bezbedno obavljanje posla na osnovu dozvole.
16.1(b) Kompletan ORL pregled zahteva se pri prvom lekarskom pregledu (vidi tačku 16.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
16.1(v) Rutinski pregled uha, grla i nosa (ORL) je sastavni deo lekarskog pregleda prilikom svake obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja (vidi tačku 16.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
16.1(g) Kandidat kod koga se utvrdi bilo koji od sledećih poremećaja biće ocenjen nesposobnim:
(1) aktivni patološki proces, akutni ili hronični, unutrašnjeg ili srednjeg uha;
(2) nezarasla perforacija ili disfunkcija bubne opne (vidi tačku 16.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika);
(3) poremećaj funkcije organa za održavanje ravnoteže (vidi tačku 16.1.5. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika);
(4) značajna malformacija ili značajno akutno ili hronično zapaljenje usne duplje ili gornjih disajnih puteva;
(5) značajan poremećaj govora ili glasa (vidi tačku 16.1.6. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
16.1(d) Posebnu pažnju treba obratiti na značajno suženje kanala za prolaz vazduha u obe nozdrve ili bilo koju disfunkciju sinusa. Ovi poremećaji ne moraju dovesti do ocene nesposobnosti, pod uslovom da sposobnost kandidata za obavljanje posla na osnovu dozvole nije umanjena.
16.1(đ) Bilo koji poremećaj u glasu ili govoru koji umanjuje razgovetnost mora da bude upućen specijalisti za govor.
EMCR 17.0. Uslovi u pogledu sluha
17.1(a) Sluh mora da se proveri prilikom svakog pregleda. Kandidat mora pravilno da razume konverzacioni govor, pri čemu se svako uho posebno testira na udaljenosti od dva metra i leđima okrenut ovlašćenom lekaru.
17.1(b) Sluh mora da se proveri čistom tonalnom audiometrijom na prvom lekarskom pregledu i na kasnijim pregledima za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja i to na svake četiri godine do navršenih 40 godina života i svake dve godine posle toga (vidi tačku 17.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
17.1(v) Na prvom pregledu za izdavanje lekarskog uverenja klase 3 ne sme da bude utvrđen gubitak sluha na bilo kom uhu prilikom odvojenog testiranja, koji bi bio veći od 20 dB(HL) na frekvencijama od 500, 1000 i 2000 Hz ili više od 35 dB(HL) na frekvenciji od 3000 Hz. Kandidat kod koga se utvrdi gubitak sluha do 5 dB(HL) u okviru gore navedenih ograničenja, u dve ili više testiranih frekvencija, mora najmanje jednom godišnje da bude podvrgnut čistoj tonalnoj audiometriji (vidi tačku 17.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
17.1(g) Na lekarskom pregledu radi obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja ne sme da bude utvrđen gubitak sluha na bilo kom uhu, kod odvojenog testiranja, koji bi bio veći od 35 dB(HL) na frekvencijama od 500, 1000 i 2000 Hz ili više od 50 dB(HL) na frekvenciji od 3000 Hz. Kandidat kod koga se utvrdi gubitak sluha do 5 dB(HL) u okviru gore navedenih ograničenja, u dve ili više testiranih frekvencija, mora najmanje jednom godišnje da bude podvrgnut čistoj tonalnoj audiometriji (vidi tačku 17.1.2. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
17.1(d) Na lekarskom pregledu radi obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja, kandidat sa hipoakuzijom može da bude ocenjen sposobnim od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS), ukoliko test raspoznavanja govora pokaže zadovoljavajući sluh (vidi tačku 17.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
17.1(đ) Prilikom prvog lekarskog pregleda, kandidat koji koristi slušni aparat oceniće se nesposobnim. Na lekarskom pregledu radi obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja, kontrolor kome je slušni aparat neophodan za oba uha, oceniće se nesposobnim. Međutim, upotreba slušnog aparata za jedno uho ili odgovarajućeg protetičkog pomagala (kao što je specijalna naglavna kombinacija sa zasebnim kontrolama jačine tona u uhu) može da bude prihvatljiva prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja, pod uslovom da poboljšava sluh kontrolora u toj meri da zadovolji kriterijum utvrđen ovim pravilnikom (vidi tačku 17.1.4. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
EMCR 18.0. Dermatologija
18.1(a) Kandidat ili imalac lekarskog uverenja klase 3 kod koga je utvrđena dermatološka bolest koja bi mogla da utiče na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole biće ocenjen nesposobnim (vidi tačku 18.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
Dodatak uz Prilog 1.
DODATAK MEDICINSKIM ZAHTEVIMA ZA OCENU SPOSOBNOSTI KONTROLORA LETENJA (POSEBNI USLOVI I PREPORUKE)
EMCR 1.0. Opšti deo
1.1. Pregled
1.1.1. Rok važenja lekarskog uverenja jeste od dana izdavanja do istog dana u mesecu prestanka važenja (od datuma do datuma).
1.1.2. Kada imalac dozvole kontrolora letenja navrši 40 godina života, dvogodišnji period naveden u tački 1.1(b) Priloga 1. ovog pravilnika.
1.1.3. Lekarsko uverenje se može izdati pod uslovom da je kandidat zdravstveno sposoban za bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole, na način da ne ugrožava propisani nivo bezbednosti, kao i da ne postoji mogućnost smanjenja te sposobnosti.
EMCR 2.0. Kardiovaskularni sistem
2.1. Pregled
2.1.1. Imalac dozvole kontrolora letenja sa navršenih 40 godina života obnavlja ili produžava važenje lekarskog uverenja svake godine. Elektrokardiogram treba da bude obavljen kao deo godišnjeg lekarskog pregleda.
2.1.2. Elektrokardiogram pod opterećenjem ili drugi odgovarajući kardiološki pregledi se zahtevaju:
2.1.2(a) kada je to indikovano simptomima i znacima koji ukazuju na oboljenje kardiovaskularnog sistema;
2.1.2(b) radi razjašnjenja nalaza elektrokardiograma u stanju mirovanja;
2.1.2(v) po diskrecionoj oceni specijaliste iz oblasti vazduhoplovne medicine, prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS);
2.1.2(g) za kontrolore letenja sa navršenih 55 godina života, a nakon toga svake četiri godine, za produženje roka važenja lekarskog uverenja klase 3.
2.1.3(a) Kada se testiranje krvi sprovodi po zahtevu vazduhoplovne vlasti, u skladu sa tačkom 6.1(b) Priloga 1. ovog pravilnika, procena nalaza plazma/serum lipida, uključujući i holesterol, u cilju smanjenja rizika KVS je u nadležnosti organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS) (videti tačku 6.1.1. Dodatka);
2.1.3(b) Značajan poremećaj serum/plazma lipida zahteva ispitivanje, praćenje i ocenu specijaliste prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS);
2.1.3(v) Akumulacija faktora rizika (pušenje, porodična istorija, poremećaji lipida, povišen krvni pritisak) zahteva kardiovaskularnu procenu, ispitivanje, kontrolu i nadzor specijaliste prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS), a po potrebi i saradnju sa vazduhoplovno-medicinskim centrom ili ovlašćenim lekarom.
2.2. Krvni pritisak
2.2.1. Sistolni pritisak se određuje pojavom Korotkovljevih tonova (faza I), a dijastolni njihovim nestankom (faza V) ili odgovarajućim elektronskim meračem. Ako je krvni pritisak povišen ili srčani puls u mirovanju ubrzan, zahteva se dalje ispitivanje. Da bi se osigurali standardizovani rezultati merenje krvnog pritiska treba uvek da se obavi na isti način.
2.2.2. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) treba da odobri listu antihipertenzivnih lekova. Lekovi prihvatljivi za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) mogu da sadrže:
2.2.2(a) diuretike koji ne deluju na nivou Henleove petlje;
2.2.2(đ) na početku antihipertenzivne terapije kandidat će biti ocenjen privremeno nesposobnim zbog potencijalnih sporednih efekata, dok se krvni pritisak ne stabilizuje i ne utvrdi odsustvo sporednih efekata.
2.3. Bolest koronarnih arterija
2.3.1. U slučaju sumnje na asimptomatsku bolest koronarnih arterija neophodna je primena elektrokardiografije pod opterećenjem i, ako je potrebno, dalja ispitivanja (nalaz miokardne perfuzije, stres ehokardiografija, koronarna angiografija ili istovetno ispitivanje koje je prihvatljivo za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS)) koja moraju da pokažu da ne postoji evidentna ishemija miokarda ili značajna stenoza koronarnih arterija.
2.3.2. Kandidat koji nema simptome, uspešno kontroliše faktore rizika, ukoliko ih ima i koji nije uzimao lekove protiv ishemičnog srčanog bola - ishemije miokarda 6 meseci nakon incidenta (infarkta miokarda), biće kompletno ispitan da bi pokazao:
2.3.2(a) zadovoljavajuće simptome graničnog EKG-a pod opterećenjem;
2.3.2(b) ejekcionu fazu leve komore veću od 50% bez bitnih poremećaja u pokretljivosti septuma i normalnu funkciju desne komore;
2.3.2(g) koronarnu angiografiju koja pokazuje manje od 30% stenoze ili primenu drugih testova koji ne pokazuju značajno ponavljanje ishemije u bilo kom krvnom sudu udaljenom od mesta infarkta, kao i odsustvo funkcionalnog oštećenja miokarda prouzrokovanog takvim krvnim sudom.
Nastavak ispitivanja zahteva godišnji pregled kardiovaskularnog sistema, uključujući EKG pod opterećenjem ili scintigrafiju pod opterećenjem. Neophodna je koronarna angiografija ili drugo vizuelno testiranje najkasnije 5 godina posle infarkta miokarda, osim u slučaju da su neinvazivni testovi, na primer EKG pod opterećenjem ili stres-ehokardiografija, besprekorni.
2.3.3. Kandidat koji nema simptome, uspešno kontroliše faktore rizika, po potrebi koristi beta blokatore, ACE inhibitore, statine i aspirine i ne koristi lekove protiv ishemijskog srčanog bola, može da bude ponovo pregledan. Ovaj pregled treba da sadrži sledeća ispitivanja i da pokaže:
2.3.3(a) zadovoljavajući nalaz EKG-a pod opterećenjem, ograničen pojavom simptoma po Bruce-u nivo 4 ili istovetnu metodu;
2.3.3(b) ejekcionu fazu leve komore veću od 50% bez bitnih poremećaja u pokretljivosti septuma i normalnu funkciju desne komore;
2.3.3(v) zadovoljavajući nalaz holter EKG-a (24-časovni snimak EKG-a), ako je to indikovano;
2.3.3(g) nalaz koronarne angiografije posle tretmana treba da pokaže poboljšanje u odnosu na nalaz koronarne angiografije snimljen u vreme intrevencije. Stenoza veća od 50% ne sme da bude prisutna na bilo kom većem krvnom sudu koji nije lečen, u bilo kom venskom ili arterijskom graftu ili na mestu angioplastike ili stenta, izuzev na krvnom sudu koji je izazvao infarkt. Nalaz više od dve stenoze između 30% i 50% na krvnim sudovima u okviru vaskularnog stabla srca nije prihvatljiv.
Celo koronarno vaskularno stablo mora da bude ocenjeno kao zadovoljavajuće od strane kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS), a posebnu pažnju treba obratiti na multiple stenoze ili multiple revaskularizacije.
Nelečena stenoza veća od 30% na levoj glavnoj ili proksimalnoj levoj prednjoj donjoj koronarnoj arteriji nije prihvatljiva.
Nastavak ispitivanja zahteva godišnji pregled kardiovaskularnog sistema, uključujući EKG pod opterećenjem ili scintigrafiju pod opterećenjem. Koronarna angiografija ili drugo vizuelno testiranje mora de se sprovede najkasnije 5 godina posle infarkta miokarda, osim u slučaju da su neinvazivni testovi, na primer EKG pod opterećenjem ili stres-ehokardiografija, besprekorni.
2.4. Poremećaji ritma ili sprovođenja
2.4.1. Ukoliko postoji značajan poremećaj srčanog ritma ili sprovođenja, potrebna je procena i mišljenje kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS), kao i odgovarajuće naknadno praćenje u slučaju da je kandidat ocenjen sposobnim.
(a) Procena mora da uključi:
(1) EKG u naporu po Bruce protokolu ili primenu istovetne metode. Test treba da ide do maksimuma snage i da bude ograničen pojavom simptoma. Nalaz Bruce nivo 4 bez pojave značajnog poremećaja srčanog ritma ili sprovođenja kao i bez pojave znakova ishemije miokarda je prihvatljiv. Pre testa treba proveriti da li je kandidat koristio lekove za srce;
(2) zadovoljavajući nalaz 24-časovnog snimka holter EKG-a, bez pojave značajnog poremećaja srčanog ritma ili sprovođenja;
(3) 2 D Dopler ehokardiogram koji mora da bude bez značajnog selektivnog uvećanja komora, značajnih morfoloških ili funkcionalnih poremećaja uz ejekcijonu fazu leve komore najmanje 50%.
(3) ispitivanje perfuzije miokarda ili istovetan test;
(4) kardiološki MRI ili istovetan test;
(5) koronarni angiogram ili istovetan test.
2.4.2. Supraventrikularni ili ventrikularni ektopični kompleksi pokazani na EKG-u u mirovanju ne zahtevaju dalju procenu pod uslovom da se pokaže da učestalost nije veća od jedne u minuti (npr. jedan na proširenoj EKG traci).
2.4.3(a) Kandidat kod koga se posle navršenih 40 godina života razvije kompletan blok desne grane treba da ima period od najmanje 12 meseci stabilnosti, pre donošenja ocene o njegovoj sposobnosti;
2.4.3(b) Blok leve grane je češće povezan sa oboljenjem koronarnih arterija pa se zahtevaju detaljnija ispitivanja koja mogu biti invazivna. Kandidat za prvi pregled koji je detaljno ispitan i kome nije nađena patologija može da bude ocenjen sposobnim. Ako se prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja utvrdi pojava novog slučaja bloka leve grane ocena sposobnosti može da se razmotri, pod uslovom da se stanje kandidata stalno prati i utvrdi period stabilnosti od najmanje 12 meseci.
2.4.4. Kandidat koji je bio uspešno podvrgnut kateter ablaciji posle najmanje godinu dana, pod uslovom da elektrofiziološki nalaz urađen najmanje dva meseca posle ablacije pokaže zadovoljavajući rezultat, ocenjuje se sposobnim.
2.4.5(a) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti kandidata pod uslovom da su rezultati odgovarajućeg kardiološkog ispitivanja zadovoljavajući, kao u tački 2.4.1. Dodatka;
2.4.5(b) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti kandidata sa komornom preekscitacijom bez simptoma, pod uslovom da elektrofiziološko ispitivanje, uključujući adekvatnu medikamentozno indukovanu autonomnu stimulaciju ne pokazuje tahikardiju i ne dovede do ekscitacije višestrukih grana;
2.4.5(v) Holter EKG ne sme da pokaže simptomatsku ili asimptomatsku tahi-aritmiju.
2.4.6. Kandidat sa endokardijalnim pejsmejkerom može da bude razmatran za ponovno izdavanje lekarskog uverenja 3 meseca posle ugradnje, pod uslovom da:
(1) ne postoje druge diskvalifikujuće zdravstvene smetnje za izdavanje lekarskog uverenja;
(2) je primenjen dvostruki (bipolarni) sistem vođenja;
(3) kandidat nije zavisan od pejsmejkera, tj. postoji mala verovatnoća onesposobljavajućeg prekida srčane radnje;
(4) EKG u naporu ograničen pojavom simptoma u Bruce nivoa 4 ili istovetne metode, ne pokaže nikakvu abnormalnost ili znakove ishemije miokarda. Scintigrafija može da bude od pomoći ako postoje kompleksi poremećaja sprovodnog sistema srca na EKG u mirovanju;
(5) redovno praćenje od strane kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) uključuje proveru pejsmejkera i praćenje Holter EKG, ukoliko je indikovano;
(6) iskustvo je pokazalo da pejsmejker najčešće otkazuje u prva tri meseca posle ugradnje. Zbog toga, ocena sposobnosti ne može da bude doneta pre isteka pomenutog roka. Poznato je da određena oprema koja se koristi u radu kontrolora letenja može da utiče na funkciju pejsmejkera. Zbog toga tip pejsmejkera koji se koristi mora da bude testiran, kako bi se osiguralo da oprema koja se upotrebljava u radu kontrolora letenja ne utiče na njega. Proizvođač mora da obezbedi dodatne podatke o karakteristikama kao i tehničke podatke o mogućem ometanju.
2.5. Opšte KVS bolesti
2.5.1(a) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti kada nema znakova značajnog koronarnog oboljenja, postojanja značajnog drugog ateroma i ako nema funkcionalnih ispada na periferiji tog organa. Ocena će uključiti EKG pod opterećenjem i ponovljeno ispitivanje ultrazvukom.
2.5.1(b) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti kandidata posle operacije aneurizme donje bubrežne grane abdominalne aorte, bez komlikacija i pod uslovom da kandidat nema oboljenje karotida i koronarne cirkulacije.
2.5.1(v) Nakon nalaza i mišljenja kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS), organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) će da oceni sposobnost kandidata sa neidentifikovanim srčanim šumovima. Ako je poremećaj značajan smatra se da je potrebno u dalja ispitivanja uključiti 2D Dopler ehokardiografiju.
2.5.1(g) Oboljenje zalistaka (uslovi vezani za srčane mane):
(1) bikuspidalni zalistak aorte je prihvatljiv bez ograničenja, pod uslovom da nema znakova drugih abnormalnosti na srcu ili aorti i takav nalaz zahteva pregled sa ehokardiografijom svake 2 godine;
(2) može da bude prihvatljiva blaga stenoza aorte (diferencijalni pritisak manji od 25 mm Hg, ili manje od 2 m/s. Dopler protoka). U tom slučaju se zahteva godišnji pregled sa 2D Dopler ehokardiografijom kod specijaliste kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS);
(3) prihvatljiva je za izdavanje lekarskog uverenja bez ograničenja aortna regurgitacija pod uslovom da je minimalna i bez znakova povećanog volumena aorte na 2D Dopler ehokardiografiji. Godišnji pregled ne sme da pokaže abnormalnost uzlaznog dela aorte. Ponovni pregled posle godinu dana treba da obavi specijalista kardiolog prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS);
(4) poremećaj mitralnog zaliska (stenoza mitralnog zaliska usled reumatske groznice) obično ne dozvoljava izdavanje lekarskog uverenja. Mogu da budu prihvatljivi prolaps mitralnog zaliska i srednja mitralna regurgitacija. Kandidata sa asimptomatskim, izolovanim, srednjim sistolnim šumom možda ne bi trebalo ograničavati. Kandidat sa nekomplikovanom malom regurgitacijom može da bude ocenjen sposobnim uz redovno kardiološko praćenje;
(5) kandidat sa dokazanim opterećenjem volumena leve srčane komore uz povećanje najvećeg dijastolnog promera leve srčane komore ocenjuje se nesposobnim.
2.5.1(d) Operacija zalistaka:
(1) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da oceni sposobnim kandidata koji nema simptome 6 meseci posle operacije zalistaka pod uslovom da:
(i) nalaz 2D Dopler ehokardiografije pokazuje normalnu funkciju zaliska i komore;
(ii) je zadovoljavajući nalaz EKG pod opterećenjem ograničen pojavom simptoma ili drugi istovetan test;
(iii) je dokazano odsustvo koronarne bolesti, osim ako nije postignuta zadovoljavajuća revaskularizacija;
(iv) ne postoji potreba za kardioaktivnim lekovima;
(v) se zahteva redovni godišnji pregled i ocena specijaliste kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS), koji uključuje EKG pod opterećenjem i 2D Dopler ehokardiografiju.
(2) Kandidat sa ugrađenim mehaničkim zaliskom može da bude ocenjen sposobnim na osnovu medicinske dokumentacije o kontroli njegove antikoagulantne terapije. Jedan od kriterijuma procene rizika treba da budu godine starosti kandidata.
2.5.2. Posle kompletne procene, kandidat koji prima antikoagulantnu terapiju zbog embolije pluća ili sindroma dubokih vena (DVT) može da bude ocenjen sposobnim pod uslovom da je stanje stabilno, što se ustanovljava na osnovu priložene dokumentacije i izveštaja specijaliste prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). Terapija potkožnim heparinom može da se prihvati pod uslovom da je povoljan izveštaj odgovarajućeg specijaliste prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
2.5.3. Kandidat sa primarnim ili sekundarnim poremećajima u perikardu miokardu i endokardu se obično ocenjuje nesposobnim, sve dok se ne obave klinička ispitivanja. Kardiovaskularna ocena koju je doneo kardiolog prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da uključi 2D Dopler ehokardiografiju, EKG pod opterećenjem, 24-časovni holter EKG, scintigrafiju miokarda i koronarnu angiografiju.
2.5.4. Kandidat sa urođenom srčanom manom (manama),
uključujući i one mane koje su operativno ispravljene obično
se ocenjuje nesposobnim, izuzev ukoliko su te mane funkcionalno
zanemarljive i ne zahtevaju terapiju lekovima. Potrebno je
da organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS)
izvrši procenu kardiološkog nalaza. Ispitivanja mogu da uključe
Dopler ehokardiografiju, elektrokardiogafiju, EKG pod opterećenjem
i 24-časovni holter EKG. U tom slučaju neophodan je redovan
kardiološki pregled. Period obavljanja pregleda je u nadležnosti
kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu
medicinu (AMS).
2.5.5. Kandidat koji pati od ponovljenih (čestih gubitaka svesti) epizoda sinkopa treba da se podvrgne sledećim pregledima:
(a) nalazu 12-kanalnog EKG pod opterećenjem do IV nivoa po Bruce-u ograničenog pojavom simptoma ili sličnoj metodi, koji specijalista kardiolog prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) opiše kao nalaz bez poremećaja. Ukoliko je EKG u mirovanju abnormalan zahtevaće se scintigrafija miokarda ili stres ehokardiografija;
(b) 2D Dopler ehokardiogram treba da pokaže da ne postoji značajno selektivno uvećanje komore, kao ni morfološki ni funkcionalni poremećaj srca, zalistaka ni miokarda;
(v) 24 časovni holter EKG treba da pokaže da ne postoji: poremećaj provođenja, složeni ili zastojni poremećaj ritma i ishemija miokarda;
(g) može da bude uključen test na traci pod nagibom obavljen prema standardnom protokolu koji prema mišljenju specijaliste kardiologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) ne pokazuje znake vazomotorne nestabilnosti.
Neurološki pregled je obično indikovan.
EMCR 3.0. Respiratorni sistem
3.1. Opšte odredbe
3.1.1. Prilikom prvog lekarskog pregleda zahteva se primena spirometrijskog pregleda. Odnos FEV 1/FVC manji od 70% zahteva ocenu specijaliste za plućne bolesti.
3.2. Bolesti respiratornog sistema
3.2.1. Kandidat sa istorijom ponavljanih napada astme ocenjuju se nesposobnim. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da uzme u razmatranje izdavanje lekarskog uverenja klase 3 pod uslovom da kandidat ima lakši oblik astme sa prihvatljivim funkcionalnim testovima pluća, kao i lečenjem koje je u skladu sa bezbednim obavljanjem poslova na osnovu dozvole.
3.2.2. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti pod uslovom da je oboljenje (sarkoidoza):
(a) potpuno ispitano u pogledu mogućnosti da je prošireno po čitavom organizmu;
(b) ograničeno na hilarnu limfadenopatiju i kandidat ne uzima lekove.
3.2.3. Spontani pneumotoraks:
(a) nakon potpunog ozdravljenja od pojedinačnog spontanog pneumotoraksa ocena sposobnosti može da bude doneta posle određenog vremenskog intervala od incidenta, nakon pune procene respiratornog sistema, uključujući i nalaz magnetne rezonance (MRI) ili istovetne metode;
(b) organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja pod uslovom da se kandidat potpuno oporavio od pojedinačnog spontanog pneumotoraksa, nakon 6 nedelja;
(c) povratni, spontani pneumotoraks je diskvalifikujući. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotriti ocenu sposobnosti posle hirurške intervencije sa zadovoljavajućim oporavkom.
3.2.4. Posle pneumonektomije ili manjeg operativnog zahvata na grudnom košu organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti posle zadovoljavajućeg oporavka i pune procene respiratornog sistema, uključujući magnetnu rezonancu (MRI) ili drugi istovetan test.
3.2.5. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti pod uslovom da stanje (plućnog emfizema) ne izaziva značajne simptome.
3.2.6. Kandidat sa mirujućim ili izlečenim lezijama može da bude ocenjen sposobnim.
3.2.7. Kandidat sa sindromom apneje u snu može da bude ocenjen sposobnim u zavisnosti od obima simptoma, uspešnosti lečenja i funkcionalne procene u radnoj sredini, u skladu sa preporukama iz tačke 1. Priloga 2. ovog pravilnika.
EMCR 4.0. Probavni sistem
4.1. Opšte odredbe
4.2. Bolesti probavnog sistema
4.2.1(a) Povratne dispeptičke smetnje koje zahtevaju lečenje moraju da budu ispitane unutrašnjim pregledima (radiološki ili endoskopski). Laboratorijske analize moraju da uključe analizu hemoglobina i pregled stolice. Svaka dokazana ulceracija ili značajno zapaljenje zahteva potvrdu o ozdravljenju pre obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
4.2.1(b) Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti pod uslovom da je uzrok ili opstrukcija (kao npr. lek, kamen u žuči) uklonjen.
4.2.1(v) Alkohol može prouzrokovati dispeptičke smetnje i zapaljenje pankreasa. Treba obaviti punu procenu u odnosu na upotrebu ili zloupotrebu alkohola, ukoliko je neophodno.
4.2.2. Nalaz pojedinačnog velikog kamena u žuči može da bude kompatibilan sa donošenjem ocene o sposobnosti kandidata posle izvršenog razmatranja od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
Pojedinac sa više žučnog kamenja koji nema simptome može da bude ocenjen sposobnim u očekivanju ispitivanja ili lečenja.
4.2.3. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti pod uslovom da postoji potpuna remisija, ako je stanje stabilno i postoji najmanja potreba za uzimanjem lekova. Redovno praćenje stanja je neophodno.
4.2.4. Posle velike operacije na abdomenu kandidatu je potrebno najmanje 3 meseca za opravak. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može ranije da uzme u razmatranje produženje ili ponovno izdavanje lekarskog uverenja, ako je ozdravljenje potpuno, kandidat nema simptome, postoji minimalna opasnost od pojave sekundarne komplikacije ili povratka bolesti i ako efekti operacije ne utiču na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole.
EMCR 5.0. Bolesti metabolizma, ishrane i endokrinih žlezda
5.1.1. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri izdavanje lekarskog uverenja pod uslovom da kandidat nema simptome, da je klinički kompenzovan i stabilan, sa ili bez supstitucione terapije i da je redovno kontrolisan od strane odgovarajućeg specijaliste.
5.1.2. Glikozurija i abnormalni nivo glukoze u krvi zahtevaju ispitivanje. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri izdavanje lekarskog uverenja ako je test tolerancije na glukozu normalan (nizak bubrežni prag) ili ako je test tolerancije na glukozu smanjen, ali bez dijabetične patologije i pod punom kontrolom putem dijete i redovnih pregleda.
5.1.3. Upotreba bigvanida, inhibitora α-glukozidaze i glitazona može da bude prihvatljiva za dijabetes tipa 2, jer ti lekovi ne izazivaju hipoglikemiju.
EMCR 6.0. Hematologija
6.1. Opšte odredbe
6.1.1. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da propiše sve posebne analize krvi koje će biti sprovedene.
6.1.2. Anemije ispoljene zbog smanjenog nivoa hemoglobina zahtevaju ispitivanje. Anemija koja se ne može izlečiti je diskvalifikujuća. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri izdavanje lekarskog uverenja u slučajevima kada je primaran uzrok bio izlečen na zadovoljavajući način (npr. kod smanjenog nivoa gvožđa ili vitamina B 12), a hemoglobin je stabilizovan (preporučena vrednost je u opsegu od 11 g/dl do 17 g/dl) ili je dijagnostikovana talasemija minor ili hemoglobinopatija bez krize u toku istorije bolesti, ali uz dokazanu punu funkcionalnu sposobnost.
6.1.3. Uvećanje limfnih čvorova zahteva ispitivanje. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da uzme u razmatranje izdavanje lekarskog uverenja u slučaju akutnog infektivnog procesa koji je u potpunosti izlečen ili Hočkinovog limfoma koji je lečen i u stanju je potpune remisije. Zbog mogućih dugotrajnih sporednih efekata hemoterapije mora da se voditi računa o primenjenom režimu terapije.
6.1.4. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri obnovu i produženje važenja lekarskog uverenja u slučaju hronične leukemije pod uslovom da je dijagnostikovana kao limfatična u fazama 0 i 1 (i moguće 2), bez anemije i minimalnog lečenja ili granulocitna leukemija, koje su stabilne sa normalnim hemoglobinom i trombocitima. Zahteva se redovno praćenje lečenja.
6.1.5. Splenomegalija zahteva ispitivanje. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da uzme u razmatranje izdavanje lekarskog uverenja ako je uvećanje slezine minimalno, ako je bolest stabilna i ne može da se dokaže povezana patologija (npr. lečena hronična malarija) ili ako je napredovanje bolesti minimalno i praćeno drugim prihvatljivim stanjima (npr. Hočkinov limfom u remisiji). Splenektomija ne isključuje donošenje ocene sposobnosti, pod uslovom da ocena bude doneta za svaki slučaj pojedinačno.
6.1.6. Policitemija zahteva ispitivanje. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri izdavanje lekarskog uverenja pod uslovom da je stanje bolesti stabilno i nije dokazana propratna patologija.
6.1.7. Značajni poremećaji u koagulaciji zahtevaju ispitivanje. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri donošenje ocene sposobnosti pod uslovom da u istoriji bolesti nije bilo značajnih epizoda krvarenja ili zgrušavanja i ukoliko hematološki podaci ukazuju da je bezbedno dati ocenu sposobnosti.
6.1.8. Ako je propisana medikacija ili antikoagulaciona terapija treba pratiti uputstva iz tačke 2.5.2. Dodatka.
EMCR 7.0. Urinarni sistem
7.1. Opšte odredbe
7.1.1. Svaki abnormalni nalaz urina treba da se ispita. Ispitivanje i analiza uključuju proteinuriju, hematuriju i glikozuriju.
7.1.2. Asimptomatski bubrežni kamen ili anamneza bubrežnih kolika zahteva ispitivanje. Nakon tretmana kandidat može da pristupi oceni sposobnosti uz odgovarajuće praćenje o čemu odlučuje specijalista prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). U slučaju postojanja rezidualnog bubrežnog kamenja kandidat se ocenjuje nesposobnim, izuzev ukoliko se kamenje nalazi na takvom mestu da je malo verovatno da će se pomeriti i izazvati simptome.
7.1.3. Velika urološka operacija je obično diskvalifikujuća. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da pristupi oceni sposobnosti pod uslovom da je kandidat potpuno bez simptoma i ukoliko postoji minimalna opasnost od sekundarne komplikacije ili povratka bolesti.
7.1.4. Transplantacija bubrega ili potpuna cistektomija je na prvom pregledu diskvalifikujuća. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može, prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja pristupiti oceni sposobnosti u slučaju da je:
(a) bubrežni transplantant potpuno kompenzovan i tolerisan uz minimalnu imunosupresivnu terapiju, nakon najmanje 12 meseci;
(b) potpuna cistektomija funkcionalno zadovoljavajuća, bez povratka bolesti ili primarne patologije.
EMCR 8.0. Polno prenosive bolesti i druge infekcije
8.1. Opšte odredbe
8.1.1. Posebnu pažnju treba obratiti na anamnezu ili kliničke znake koji ukazuju na:
(1) HIV pozitivnost;
(2) slabljenje imunološkog sistema;
(3) infektivni hepatitis;
(4) sifilis.
8.1.2. U pogledu redovnog HIV testiranja ne postoji zahtev, ali ono može da bude sprovedeno pod uslovom da postoje kliničke indikacije. Kada se utvrdi da je kandidat pozitivan, treba da se sprovede rigorozna procena i praćenje stanja kako bi mu se omogućilo da nastavi da radi, pod uslovom da nije umanjena sposobnost bezbednog obavljanja poslova na osnovu dozvole. Specijalista prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) mora da izvrši procenu da li je lečenje svakog pojedinačnog slučaja odgovarajuće i radi izbegavanja nuspojava. Za preporuke u pogledu režima testiranja pogledati tačku 2. Priloga 2. ovog pravilnika.
8.1.3. Detaljno neurološko ispitivanje mora da bude deo redovne procene za HIV pozitivne osobe zbog mogućnosti iznenadne nesposobnosti, usled napada ili jedva primetne nesposobnosti usled kognitivne disfunkcije koje su poznate manifestacije bolesti izazvanih virusom HIV-a.
8.1.4. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da uzme u razmatranje ocenu sposobnosti u slučaju potpunog izlečenja i oporavka od prvog i drugog stadijuma bolesti.
EMCR 9.0. Ginekologija i akušerstvo
9.1. Opšte odredbe
9.1.1. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) ili ovlašćeni lekar koji je u nadležnosti organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS), dužan je da pismeno obaveštava kandidatkinju i njenog ginekologa o mogućim značajnim komplikacijama po trudnoću.
9.1.2. Nakon porođaja ili prekida trudnoće kandidatkinja može da nastavi sa obavljanjem poslova na osnovu dozvole nakon zadovoljavajućeg dokaza o potpunom oporavku.
9.1.3. Veća ginekološka operacija je obično diskvalifikujuća. Prilikom obnove ili produženja važenja uverenja organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti, pod uslovom da je imalac potpuno bez simptoma, ako postoji minimalna opasnost od sekundarne komplikacije ili povratka bolesti i ako efekti operacije ne mogu da utiču na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole.
EMCR 10.0. Mišićno-koštani sistem
10.1. Opšte odredbe
10.1.1. Abnormalna telesna građa, uključujući gojaznost ili mišićnu slabost može zahtevati medicinsko testiranje (uključujući i testiranje u radnom okruženju) koje je odobreno od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
10.1.2. Slučajevi lokomotorne disfunkcije, amputacije, deformacije, gubitka funkcije i progresivnog osteoartritisa biće pojedinačno procenjivani. Ovlašćeni lekar vrši procenu u saradnji sa odgovarajućim stručnjakom upoznatim sa složenošću radnih zadataka kandidata.
10.1.3. Godine starosti i indeks telesne mase kandidata uzeće se u obzir prilikom procene sposobnosti.
10.1.4. Osteoartitis ili progresivne bolesti mišićnih tetiva mogu da budu urođene ili stečene. Bilo koji funkcionalni poremećaj trebalo bi da bude procenjen prema uticaju na sposobnost kandidata da radi na zadovoljavajući način u radnom okruženju. Kandidat ne sme da uzima lekove koji su inkopatibilni za posao (vidi tačku 10.1.2. Dodatka).
10.1.5. Prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja, u slučaju nedostatka ekstremiteta, sa ili bez korišćenja proteze, organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti nakon izvršene zadovoljavajuće procene kandidata u radnom okruženju (vidi tačku 10.1.2. Dodatka).
EMCR 11.0. Psihijatrija i psihologija
11. Opšte odredbe
11.1. Uslovi za psihijatrijski pregled
11.1.1. Problemi navedeni u ovom odeljku su kompleksni. Za detaljnija uputstva treba pogledati poglavlje "Vazduhoplovna psihijatrija" Uputstva JAR FCL 3.
11.1.2. Procena sposobnosti može da se razmatra jedino pod uslovom da je organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) zaključila da je prvobitna dijagnoza neosnovana ili netačna, odnosno da je bila rezultat pojedinačne toksične epizode.
11.1.3. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti nakon izvršenog pregleda psihijatra prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) i posle određenog perioda završetka lečenja psihotropnim lekovima.
11.1.4. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti posle završetka razmatranja pojedinačnog slučaja i zahtevaće psihološko i psihijatrijsko ispitivanje.
11.1.5. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri procenu sposobnosti dve godine od isteka dokumentovane apstinencije od upotrebe pomenutih supstanci. Prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja procena sposobnosti može da bude pokrenuta ranije, po diskrecionoj oceni organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS), nakon lečenja i pregleda koji mogu da uključe:
(a) bolničko lečenje;
(b) pregled specijaliste psihijatra prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS);
(v) redovne kontrole, uključujući kontrolu krvi i nalaze drugih specijalista, u trajanju od najmanje 3 godine.
11.2. Psihološki zahtevi
11.2.1. U sklopu psihijatrijskog pregleda, psihološka ocena ima ključnu ulogu prilikom donošenja potpune procene od strane psihijatra.
11.2.2. Ako su prijavljeni ili uočeni problemi prouzrokovani stresom koji utiču na bezbedno obavljanje poslova na osnovu dozvole, potrebna je psihološka procena od strane odgovarajućeg stručnjaka prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) (vidi tačku 11.2(v) Priloga 1. ovog pravilnika).
11.2.3. Podnošenje stresa podrazumeva sledeće:
(a) podnošenje velikog radnog opterećenja;
(b) savlađivanje dosade;
(v) opuštanje nakon posla;
(g) obuzdavanje uznemirenosti i besa;
(d) ponašanje u kritičnim incidentima.
Ukoliko postoje pokazatelji o nedostatku sposobnosti, odnosno događaja u vezi sa gore navedenim, kandidat može da bude upućen na razmatranje odgovarajućeg stručnjaka prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) (vidi tačku 11.2(v) Priloga 1. ovog pravilnika).
11.2.4. Kada ovlašćeni lekar ili vazduhoplovna vlast iz pouzdanog izvora dobiju proverene informacije koje pobuđuju sumnju u vezi mentalne sposobnosti i osobina ličnosti određenog lica, organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da zahteva psihološku procenu koja bi bila deo ili dodatak uz specijalistički psihijatrijski ili neurološki pregled. Informacije se mogu odnositi na udes ili nezgodu, probleme tokom obuke ili provere stručnosti, nedisciplinu ili odstupanja od znanja koje je neophodno za bezbedno obavljanje poslova na osnovu važeće dozvole.
11.2.5. Psihološka evaluacija treba da bude sveobuhvatna i može, pored testova ličnosti i psihološkog intervjua, da uključi istoriju bolesti, biografiju i test sposobnosti.
EMCR 12.0. Neurologija
12.1. Opšte odredbe
12.1.1. Svako progresivno oboljenje nervnog sistema je diskvalifikujuće, ali u slučaju manjeg gubitaka funkcije povezanog sa stabilnim (neprogresivnim) oboljenjem, to oboljenje može da bude prihvatljivo posle potpune procene stručnjaka prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
12.1.2. Dijagnoza epilepsije je diskvalifikujuća. Jedna ili više konvulzivnih epizoda posle 5. godine života su diskvalifikujuće. Međutim, ukoliko kandidat nema napade i ne koristi lekove 10 godina, može da bude doneta ocena sposobnosti. Jedna (konvulzivna) epizoda za koju je, posle pune neurološke procene, dokazano da ima u osnovi specifičan, neponovljiv uzrok kao što je trauma ili toksin, može da bude prihvatljiva.
12.1.3. Jedna epizoda benignog Rolandic-ovog napada može da bude prihvatljiva pod uslovom da je jasno dijagnostikovana, uz dokumentovanu istoriju bolesti i tipičan nalaz elektroencefalograma. Kandidat mora da bude bez simptoma i lekova više od 10 godina.
12.1.4. Zahteva se ispitivanje elektroencefalogramom (EEG) kada postoje indikacije na osnovu istorije bolesti ili kliničkih nalaza.
12.1.5. Paroksizmalne EEG abnormalnosti su diskvalifikujuće.
12.1.6. Istorija jedne ili više epizoda poremećaja svesti je diskvalifikujuća. U slučaju epizoda poremećaja svesti koje mogu da budu zadovoljavajuće objašnjene i koje u osnovi imaju neponovljiv uzrok, organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da izvrši procenu sposobnosti posle kompletne neurološke procene.
12.1.7. Svaka povreda mozga mora da bude ocenjena od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS) uz konsultaciju neurologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). Da bi kandidat pristupio oceni sposobnosti, neophodno je da pre toga postoji potpuni oporavak uz mali rizik od nastanka epilepsije (u granicama prihvatljivim za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS)).
EMCR 13.0. Oftalmološki uslovi
13.1. Opšte odredbe
13.1.1. Specijalista oftalmolog koji radi za potrebe organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS) mora da ima osnovno znanje o zahtevima radnog mesta i sposobnostima koje kontrolor letenja mora da poseduje, kako bi bezbedno obavljao poslove na osnovu dozvole.
13.1.2. Prilikom prvog pregleda za izdavanje lekarskog uverenja od strane ili pod nadzorom specijaliste za vazduhoplovnu oftalmologiju prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS), mora da bude sprovedeno kompletno oftalmološko ispitivanje koje treba da uključi:
(1) anamnezu;
(2) oštrinu vida na blizinu, na srednju udaljenost i na daljinu, nekorigovanu i sa najboljom optičkom korekcijom, ukoliko je potrebna;
(3) objektivnu refrakciju. Dalekovidi kandidat do 25 godina života sa paralizom akomodacije (cikoloplegijom);
(4) očnu pokretljivost i binokularni vid;
(5) raspoznavanje boja;
(6) vidno polje;
(7) očni pritisak prema kliničkim indikacijama i posle navršenih 40 godina života;
(9) procenu osetljivosti na kontrast i zablještavanje.
13.1.3. Na svakom vazduhoplovno-medicinskom pregledu prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja mora da se proceni vidna sposobnost kandidata i obavi pregled očiju u odnosu na moguću patologiju koji mora da uključi:
(1) anamnezu;
(2) oštrinu vida na blizinu, na srednju udaljenost i na daljinu, nekorigovanu i sa najboljom optičkom korekcijom, ukoliko je potrebna;
(3) morfologiju oftalmoskopijom;
(4) ) dodatni pregled prema kliničkim indikacijama.
Bilo koji abnormalan ili sumnjiv slučaj biće razmotren od strane specijaliste za vazduhoplovnu oftalmologiju prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
13.1.4 Pregled mora da uključi:
(1) anamnezu;
(2) oštrinu vida na blizinu, na srednju udaljenost i na daljinu, nekorigovanu i sa najboljom optičkom korekcijom ukoliko je potrebna;
(3) refrakciju;
(4) očnu pokretljivost i binokularni vid;
(5) vidno polje;
(6) očni pritisak posle navršenih 40 godina života;
Izveštaj mora da bude prosleđen organizacionoj jedinici za vazduhoplovnu medicinu (AMS). Ukoliko je otkrivena bilo koja abnormalnost koja dovodi u sumnju vidnu funkciju kandidata moraju da se obave dalji oftalmološki pregledi.
13.1.5. Posle operacije refraktivne anomalije organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri izdavanje lekarskog uverenja pod uslovom da je:
(a) pre-operativna refrakcija bila manja od +5/-6 dioptrija;
(b) ustanovljena zadovoljavajuća stabilnost refrakcije (manja od 0.75 dioptrija dnevnog odstupanja);
(v) pregled oka ne pokazuje postoperativne komplikacije;
(g) osetljivost na zablještavanje u granicama normalnih standarda;
(d) osetljivost na mezopični kontrast nije smanjena;
(đ) pregled sproveden od strane oftalmologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) i prema diskrecionoj oceni organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
13.1.6 (a) Hirurgija katarakte. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti 2 meseca posle operacije, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi u pogledu vida, bilo uz upotrebu kontaktnih sočiva ili intraokularnih sočiva (monofokalnih, bezbojnih);
(b) hirurgija mrežnjače. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti 6 meseci posle uspešne hirurške operacije, prilikom produženja važenja ili obnove lekarskog uverenja. Posle laserske terapije mrežnjače organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da donese ocenu sposobnosti. Kandidat mora da bude kontrolisan od strane oftalmologa jednom godišnje;
(v) hirurgija glaukoma. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može 6 meseci posle uspešne operacije da razmotri ocenu sposobnosti. Kandidat mora da bude kontrolisan od strane ofalmologa jednom u 6 meseci;
(g) hirurgija ekstraokularnih mišića. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može, najmanje 6 meseci posle uspešne operacije da razmotri ocenu sposobnosti. Kandidat mora da bude pregledan od strane oftalmologa prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
13.1.7. Posle dijagnoze keratokonusa organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti na pregledu za obnovu ili produženje važenja uverenja, pod uslovom da:
(a) su uslovi vida ispunjeni korišćenjem korektivnih sočiva;
(b) je pregled obavio oftalmolog prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS), sa učestalošću pregleda koju će odrediti organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
EMCR 14.0. Uslovi vida
14.1.1. Kada kliničke činjenice ukazuju da Snellen-ove
optotipi nisu adekvatni Landolt "C" optotipi
mogu da budu korišćeni za procenu oštrine vida.
14.1.2. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti na pregledima za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja za kandidata kod koga je refrakciona anomalija iznad +5 dioptrija ili ukoliko velika miopska refrakcija prelazi -6 dioptrija, pod uslovom da:
(1) nije ispoljena značajna patologija;
(2) je uzeta u obzir optimalna korekcija;
(3) svake druge godine pregled obavlja oftalmolog prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
14.1.3. Kandidat sa astigmatskom komponentom može da bude ocenjen sposobnim na pregledima za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja, ukoliko oftalmolog prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) da pozitivan izveštaj.
14.1.4. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) može da razmotri ocenu sposobnosti na pregledima za obnovu ili produženje važenja uverenja za kandidata koji ima razliku u refrakcionoj anomaliji između očiju do 3,0 dioptrije.
14.1.5. Testiranje forija će ukazati na značajne abnormalnosti u ravnoteži očnih mišića. TNO testiranje može da bude sprovedeno po potrebi. Međutim, abnormalni nalaz ne mora da bude obavezno diskvalifikujući.
14.1.6. Konvergencija izvan granica normalnih vrednosti može da bude prihvatljiva ukoliko ne narušava vid na blizinu (30-50 cm) i srednju udaljenost (100 cm), sa ili bez korekcije.
14.1.7. Kandidat sa egzoforijom preko 12.0 prizma dioptrija biće upućeni oftalmologu na procenu rezerve fuzije.
14.1.8. Kandidat kod koga je centralni vid na jednom oku ispod navedenih minimuma može da bude ocenjen sposobnim prilikom ponovnog izdavanja lekarskog uverenja klase 3, pod uslovom da je binokularno vidno polje normalno i da je postojeća patologija prihvatljiva, prema proceni oftalmologa prihvatljivog organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
14.1.9. U testiranje za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja u ovim slučajevima, mora da se uključi funkcionalno testiranje u adekvatnim uslovima radne sredine.
14.1.10. Preporuka je da rezervni komplet naočara bude na raspolaganju prilikom obavljanja posla na osnovu dozvole.
14.1.11. Tamo gde je potrebna velika korekcija kratkovidosti (veća od -6 dioptrija) lice mora da koristi kontaktna sočiva ili naočare sa staklima velikog indeksa prelamanja kako bi se umanjilo izobličavanje vidnog polja na periferiji.
14.1.12. Kontaktna sočiva, kada se nose, moraju da budu monofokalna i bezbojna i nikako ortokeratologijska. Kontaktna sočiva za istovremenu korekciju vida na daljinu i blizinu se ne smeju koristiti.
EMCR 15.0. Raspoznavanje boja
15.1.1. Ishihara test smatra se položenim ukoliko kandidat bez greške prepoznaje uzastopno prikazane listove u skladu sa Uputstvom za korišćenje Ishihara testa.
15.1.2. Kandidat koji nije položio Ishihara test mora da bude ispitan anomaloskopijom (Nagelov anomaloskop ili istovetan test).
Ovaj test se smatra uspelim ukoliko je osetljivost za boje normalno trihromatska.
EMCR 16.0. Otorinolaringologija
16.1.1. ORL specijalista koji radi za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS) treba da ima osnovna znanja o funkcionalnim zahtevima koje kontrolor letenja mora da ispuni kako bi bezbedno obavljao poslove na osnovu dozvole.
16.1.2. Prilikom prvog pregleda kompletan ORL pregled mora da bude sproveden od strane ili pod vođstvom i nadzorom stručnjaka za vazduhoplovnu otorinolaringologiju prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
16.1.3. Prilikom pregleda za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja svaki abnormalni i sumnjiv ORL slučaj mora da bude upućen stručnjaku za vazduhoplovnu otorinolaringologiju prihvatljivom za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
16.1.4. Pojedinačna, suva perforacija bubne opne nezaraznog porekla koja ne utiče na normalnu funkciju uha može da se smatrati prihvatljivom.
16.1.5. Postojanje spontanog ili pozicionog nistagmusa zahteva kompletnu vestibularnu procenu koju obavlja ORL specijalista prihvatljiv za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). U ovim slučajevima ne može da bude prihvaćena značajna abnormalna toplotna ili rotaciona vestibularna reakcija. Organizaciona jedinica za vazduhoplovnu medicinu (AMS) će prilikom razmatranja ocene sposobnosti za obnovu ili produženje važenja lekarskog uverenja ponovo proceniti abnormalnu vestibularnu reakciju u njenom kliničkom kontekstu.
16.1.6. Tamo gde je potrebna potpuna procena i funkcionalno testiranje, posebnu pažnju treba obratiti na radnu sredinu u kojoj se obavljaju poslovi na osnovu dozvole.
EMCR 17.0. Uslovi u pogledu sluha
17.1.1. Audiogram čistog tona mora najmanje da pokrije frekvencije od 500 - 3000 Hz.
Prag frekvencije se određuje na sledeći način:
500 Hz;
1 000 Hz;
2 000 Hz;
3 000 Hz.
Testiranje na frekvencijama od 4000 Hz ili većim pomoći će ranom dijagnostikovanju gubitka sluha uzrokovanog bukom.
17.1.2. U slučajevima gubitka sluha, ako prilikom sledećeg godišnjeg testiranja ne postoje znaci daljeg pogoršanja, može da se nastavi sa normalnom učestalošću lekarskih pregleda (vidi tačku 17.1(b) Priloga 1. ovog pravilnika).
17.1.3. Slučajevi hipoakuzije se dostavljaju organizacionoj jedinici za vazduhoplovnu medicinu (AMS) na dalje razmatranje i procenu. Ako je pokazan zadovoljavajući sluh u uslovima buke koja odgovara normalnim uslovima rada, ocena sposobnosti može da se razmotri prilikom obnove ili produženja važenja lekarskog uverenja od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
17.1.4. Potpuna funkcionalna procena, kao i procena u radnoj sredini mora da se obavi uz upotrebu odgovarajućeg protetičkog pomagala kako bi se utvrdilo da je kandidat sposoban da bezbedno obavlja poslove na osnovu dozvole i da slušalice ili drugi faktori radnog mesta ne prave smetnje slušnom aparatu. Zbog mogućih kvarova slušnog aparata, rezervni komplet i dodaci, kao što su baterije, moraju da budu na raspolaganju.
EMCR 18.0. Dermatologija
18.1.1. Posebnu pažnju treba posvetiti sledećim bolestima:
(1) jaki oblici ekcema (egzogeni i endogeni);
(2) uznapredovana psorijaza;
(3) bakterijska infekcija;
(4) ospa uzrokovana lekovima;
(5) iznenadna pojava plikova;
(6) maligna stanja kože;
(7) urtikarija.
U slučaju sumnje u pogledu bilo kog stanja, kandidat će da bude upućen na organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS). Za dodatne detalje pogledati tačku 3. Priloga 2. ovog pravilnika.
18.1.2. Svako stanje kože koje uzrokuje bol, nelagodnost, nadražaj ili svrab, može da odvrati pažnju kontrolora letenja od njegovih dužnosti i tako utiče na bezbednost.
18.1.3. Svako lečenje kože zračenjem ili lekovima može da ima sistemske efekte koji moraju da budu razmotreni, pre donošenja ocene o sposobnosti ili nesposobnosti kandidata.
PRILOG 2.
DODATNA UPUTSTVA
1. Sindrom apneje u spavanju (vidi tačke 3.2(z) Priloga 1. ovog pravilnika i 3.2.7. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
Sindrom apneje (prekidanja disanja) u spavanju može da bude primaran (centralni) ili opstruktivan, od kojeg najčešće pate gojazni muškarci, starosti između 40 i 60 godina života. Sindrom se manifestuje učestalim prekidima disanja tokom spavanja, prećen glasnim hrkanjem. Snimci napravljeni tokom spavanja ukazuju da se epizode prekida disanja javljaju tokom aktivne faze (REM) i mirne faze spavanja (non-REM). Može da se javi odsustvo disajnog pokušaja uz zastoj pokreta dijafragme. Gornji disajni putevi mogu da ostanu otvoreni čak i bez protoka vazduha (centralni prekid disanja) ili može da dođe do prekomernog disajnog pokušaja, usled opstrukcije disajnih puteva. Hroničan poremećaj noćnog spavanja i nedostatak kiseonika u krvi uzrokuju preteranu pospanost tokom dana. Ovo dovodi do neodogovarajućeg i nepodesnog dremanja, što je očigledan rizik u odnosu na bezbednost, uzevši u obzir da kontrolor letenja već može da pati od poremećaja u spavanju usled smenskog rada. Sindrom prekida disanja u spavanju se razvija postepeno i ne može da bude potpuno opisan od strane osobe koja od njega pati. Lekar bi trebao da ima u vidu taj sindrom u slučaju pojave svake pospanosti koja nije otklonjena spavanjem bez smetnji. Ispitivanje bi trebalo da sadrži preglede respiratornih organa i snimke spavanja. Sindrom apneje u spavanju može da se leči, ali kontrolor letenja kod koga je dijagnostikovan, biće ocenjen privremeno nesposobnim, dok svi aspekti lečenja i oporavka ne budu ocenjeni od strane specijaliste prihvatljivog za organizacionu jedinicu za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
1.1. Edukacija i ponašanje kontrolora letenja u skladu se lekarskim savetima su bitni elementi prilikom donošenja ocene sposobnosti i moraju da budu potvrđeni od strane odgovarajućeg specijaliste.
2. Režimi testiranja za asimptomatske HIV pozitivne osobe (vidi tačku 8.1(b) Priloga 1. ovog pravilnika i tačke 8.1.2. i 8.1.3. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika).
Režim testiranja zahteva odgovarajuće osnovno testiranje na svaka 3 meseca i obimnije testiranje na svakih 6 meseci.
Preporučeni obim ovih testiranja je dole naveden.
Prvi pregled treba da uključi kompletnu procenu imunološkog stanja. Takođe, pažnju treba obratiti na privremene tegobe (uključujući psihološku uznemirenost i upotrebu psihoaktivnih supstanci) koje mogu da budu izazvane obaveštavanjem osobe da je pozitivna na HIV.
Tromesečni pregled mora da uključi utvrđivanje stanja CD-4 i T-limfocita. Ukoliko je broj CD-4 manji od 200 po mikrolitru smatra se tačnim indikatorom kognitivnih promena.
Šestomesečni pregled mora da uključi kompletan neurološki pregled gde posebnu pažnju treba obratiti na ekstra-piramidalne znake i bilo koju okularnu disfunkciju. Kako se napadi mogu desiti bez uočenih simptoma, EEG - elektroencefalogram je osnovni element ocene.
Testovi kognitivnih funkcija biće obavljeni kao osnova kada je HIV seropozitivnost prvi put utvrđena i nakon toga, u redovnim tromesečnim kontrolnim intervalima.
3. Dermatološka stanja (vidi tačku 18.1.1. Dodatka uz Prilog 1. ovog pravilnika)
Svako stanje kože koje uzrokuje bol, nelagodnost, nadražaj ili svrab, može da odvrati pažnju kontrolora letenja od njegovih dužnosti i tako uticati na bezbednost.
Bazocelularni epiteliom ili ulkus rodens, keratoakantoma i aktiničke keratoze zahtevaju lečenje ili hiruršku intervenciju, kako bi lekarsko uverenje ostalo važeće.
Jednostavna, neprogresivna dermatološka stanja mogu ostati u nadležnosti ovlašćenog lekara, a ona ozbiljnija koja su maligne prirode, moraju biti ocenjena od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
Ostala stanja kože, uključujući akutni ili prošireni hronični ekcem, retikulozu kože, dermatološke značaje opšteg stanja i slična stanja, zahtevaju lečenje pre procene od strane organizacione jedinice za vazduhoplovnu medicinu (AMS).
PRILOG 3.
LEKARSKO UVERENJE KLASE 3 - Spoljašnja strana
Medical Certification Minimum Periodic Requirements
Initial Examination
AMC
Issue of Medical Certificate
Intial AMS
Renewal AMC/AME AMS approval
Validity of Medical Certificate
Under 40 - 2 Years
Over 40 - 1 Year
Blood Test
At every examination
Chest X-Ray & EEG
If medically indicated
Electrocardiogram
At every examination
Audiogram
At initial examination
Under 40 - 4 Years
Over 40 - 2 Years
Comprehensive Ophthalmological Examination
At initial examination
Within +5/-6 dioptres - 5 yearly
Above +5/-6 dioptres - 2 yearly
In cases of functional performance
Tonometry
Over 40 - 2 Years
Pulmonary Function Test
At initial examination
At renewal if medically indicated
Urinanalysis
At every examination
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Civil Aviation Directorate of the Republic of Serbia
LEKARSKO UVERENJE O ZDRAVSTVENOJ SPOSOBNOSTI KLASE 3 European class 3 Medical Certificate
Odnosi se na dozvolu kontrolora letenja Pertaining to on Air Traffic Controller
LEKARSKO UVERENJE KLASE 3 - Unutrašnja strana
I
Država izdavanja State of issue
III
Broj protokola Reference number
IV
Prezime i ime
Last and first name of holder
XIV
Datum rođenja Date of birth
VI
Državljanstvo Nationality
XIII
Ograničenja
Kod Opis Limitations Code Description
VII
Potpis imaoca Sinature of holder
IX
Ovo uverenje važi do Expiry date of this certificate
Klasa 3 class 3
Datum pregleda Examination date
Datum važenja prethodnog uverenja Expiry date of previous Medical Certificate
Savet lekara Advisory information
Poslednji Most Recent
Sledeći Next
Elektrokardiogram ECG
ORL prošireni Audio compr/ENT
Oftalmološki (kada se zahteva) Ophthalmology (when reguired)
X
Datum izdavanja Date of issue
M.P. Stamp
XI
Potpis ovlašćenog lica Signature of issuing officer
PRILOG 4.
MINIMALNI PERIODIČNI MEDICINSKI ZAHTEVI
Inicijalni pregled
AMC
Izdavanje lekarskog uverenja
Inicijalni AMS
Obnova AMS/AME po AMS odobrenju
Važnost lekarskog uverenja
Ispod 40 - 2 godine
Iznad 40 - 1 godina
Testiranje krvi
Na svakom pregledu
Rengen grudnog koša
Ako je medicinski indikovano
Elektrokardiogram
Na svakom pregledu
Audiogram
Na inicijalnom pregledu
Ispod 40 - na 4 godine
Iznad 40 - na 2 godine
Sveobuhvatni oftalmološki pregled
Na inicijalnom pregledu
U okviru +5/-6 dioptrije - na 5 godina
Van okvira +5/-6 dioptrije - na 2 godine
U slučaju funkcionalnog ispada
Očni pritisak
Iznad 40 - na 2 godine
Funkcionalni test pluća
Na inicijalnom pregledu
Na obnavljanju uverenja ako je medicinski indikovano
