DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
CIVIL AVIATION DIRECTORATE OF THE REPUBLIC OF SERBIA
PRAVILNIKO SERTIFIKACIJI I BEZBEDNOSNOM NADZORU NAD PRUŽAOCIMA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI("Sl. glasnik RS", br. 16/2009 i 20/2009 - ispr.) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koji moraju biti ispunjeni za izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, postupak sertifikacije i kontinuirani nadzor nad ispunjenošću bezbednosnih regulatornih zahteva.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) bezbednosna argumentacija (Safetu Argument) jeste obrazloženje i dokazivanje da je predložena promena u funkcionalnom sistemu usklađena s prihvatljivim nivoom bezbednosti i da se može primeniti;
2) bezbednosni zahtev (Safetu Reqirements) jeste način za umanjenje rizika koji se određuje na osnovu strategije umanjenja rizika kojom se ostvaruje određen bezbednosni cilj, uključujući organizacione, operativne, proceduralne i funkcionalne zahteve, kao i zahteve interoperabilnosti ili zahteve koji proizilaze iz radnog okruženja;
3) bezbednosni indikatori (Safetu Indicators) predstavljaju merilo postignutog nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu, razlikuju se zavisno od oblasti vazduhoplovstva i povezani su s glavnim komponentama strategije bezbednosti u vazduhoplovstvu;
4) bezbednosni nivoi (Safety Levels) predstavljaju razmatranje bezbednosti u određenom kontekstu u odnosu na prihvatljiv ili tolerantan nivo rizika;
5) bezbednosni regulatorni zahtevi (Safetu Regulatoru Reljuirements) jesu zahtevi koje je pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavila Evropska zajednica i Republika Srbija, koji se odnose na njihovu tehničku i operativnu osposobljenost da pružaju usluge, na njihov sistem upravljanja bezbednošću (SMS) i na njihove tehničke sisteme, komponente tehničkih sistema i prateće procedure;
6) bezbednosni cilj (Safetu Objective) jeste kvalitativna ili kvantitativna izjava kojom se određuje maksimalna prihvatljiva učestalost ili verovatnoća pojave opasnosti;
7) EVROKONTROL je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe, koja je osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL, od 13. decembra 1960. godine;
8) Nacionalno nadzorno telo (National Supervisory Authority - NSA) je organizacija koja izdaje sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i kontinuirano nadzire da li imaoci sertifikata i dalje ispunjavaju uslove za pružanje usluga i bezbednosno regulatorne zahteve; u Republici Srbiji - Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
9) ozbiljnost (Severity) opasnosti je stepen uticaja opasnosti ili posledica opasnosti na korišćenje vazduhoplova;
10) opasnost (Hazard) je stanje, događaj ili druga okolnost koja može dovesti do udesa;
11) opšta avijacija (General Aviation) obuhvata civilni vazdušni saobraćaj, izuzev javnog avio-prevoza i pružanja usluga iz vazduha;
12) politika bezbednosti (Safety Policy) predstavlja izjavu organizacije o osnovnom pristupu kojim ta organizacija postiže nivo bezbednosti koji se može tolerisati;
13) procena rizika (Risk Assessment) jeste procena kojom se utvrđuje da li se ostvaren ili uočen rizik može tolerisati;
14) rizik (Risk) je kombinacija verovatnoće ili učestalosti ponavljanja određene opasnosti i ozbiljnost posledice koju ta opasnost može da izazove;
15) sistem upravljanja bezbednošću (Safety Management System - SMS) obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;
16) stepen ozbiljnosti (Severity class) je vrednovanje ozbiljnosti koje predstavlja izraz veličine uticaja opasnosti na operacije vazduhoplova i izražava se brojevima od 1 (najozbiljniji) do 5 (najmanje ozbiljan);
17) umanjenje rizika (Risk Mitigation) jesu mere koje se preduzimaju sa ciljem kontrole ili sprečavanja opasnosti koja može da ima štetne posledice i radi dovođenja rizika na nivo bezbednosti koji se može tolerisati;
18) usluge u vazdušnoj plovidbi (Air Navigation Services - ANS) sastoje se od usluga upravljanja vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management - ATM), usluga komunikacije, navigacije i nadzora (Communication, Navigation and Surveillance Services - CNS), vazduhoplovnih meteoroloških usluga (Meteorological Services - MET) i usluga vazduhoplovnog informisanja (Aeronautical Information Services - AIS);
19) usluge upravljanja vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management - ATM) sastoje se od usluga u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS), upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja (Air Traffic Flow Management - ATFM) i upravljanja vazdušnim prostorom (Airspace Management - ASM);
20) usluge u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS) jesu usluge kontrole letenja (Air Traffic Control - ATC), usluge informisanja vazduhoplova u letu (Flight information Services - FIS), usluge uzbunjivanja (Alerting Services - ALR) i savetodavne usluge (Advisory Services);
21) funkcionalni sistem (Functional System) jeste kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani u celinu pružanja usluga upravljanja vazdušnim saobraćajem (ATM).
Pojam sertifikata i važenje sertifikata
Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi (u daljem tekstu: sertifikat) je javna isprava kojom se potvrđuje da imalac sertifikata ispunjava uslove za pružanje usluga koje su navedene u sertifikatu.
Sertifikat izdaje Direktorat, na 48 meseci.
Sertifikat se izdaje na 24 meseca, ako Direktorat dopusti odstupanja (član 5. i 6. ovog pravilnika).
Sertifikat se izdaje za pružanje jedne ili više usluga.
Zahtevi koji moraju biti ispunjeni za izdavanje sertifikata
Sertifikat se izdaje podnosiocu zahteva koji ispunjava Opšte zahteve sadržane u Prilogu 1. ovog pravilnika i Posebne zahteve sadržane u prilozima od 2. do 5. ovog pravilnika, koji zavise od vrste usluge u vazdušnoj plovidbi (u daljem tekstu: Zajednički zahtevi).
Dodatni uslovi sadržani u Prilogu 9. ovog pravilnika utvrđuju se samo na predlog podnosioca zahteva koji se podnosi sa zahtevom za izdavanje sertifikata.
Usluge u vazdušnoj plovidbi za koje se može zahtevati izdavanje sertifikata nalaze se u Prilogu 7. ovog pravilnika.
Odstupanja od Opštih zahteva za izdavanje sertifikata
Podnosilac zahteva koji namerava da pruža usluge isključivo u Republici Srbiji može da zahteva da Direktorat, prilikom izdavanja sertifikata, delimično odstupi od primene pojedinih Opštih zahteva sadržanih u Prilogu 1. ovog pravilnika ako namerava da:
1) pruža usluge u vazdušnom saobraćaju za potrebe opšte avijacije, za potrebe pružanja usluga iz vazduha (Aerial Work), za potrebe javnog avio-prevoza vazduhoplovima čija je maksimalna masa u poletanju manja od 10 tona ili koji imaju manje od 20 putničkih sedišta ili za potrebe javnog avio-prevoza čiji je prosečan zbir poletanja i sletanja manji od 10.000 godišnje, uzimajući u obzir prosek u poslednje tri godine (bez obzira na maksimalnu težinu na poletanju i broj putničkih sedišta);
2) pruža usluge u vazdušnoj plovidbi koje ne spadaju u usluge u vazdušnom saobraćaju, a ima planirani godišnji obrt od najviše 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Pri tome, Direktorat ne može dopustiti odstupanja od Opštih zahteva sadržanih u Prilogu 1. ovog pravilnika koja se odnose na:
1) 1. tehničku i operativnu kompetentnost i sposobnost;
2) 3.1. upravljanje bezbednošću;
3) 5. ljudske resurse;
4) 8.1. otvoreno i transparentno pružanje usluga.
Odstupanja od Opštih i Posebnih zahteva za izdavanje sertifikata
Podnosilac zahteva koji namerava da pruža usluge aerodromskog informisanja vazduhoplova u letu (Aerodrome Flight Information Service - AFIS) s najviše jednim radnim mestom po aerodromu, može zahtevati da mu Direktorat, pored delimičnog odstupanja od primene pojedinih Opštih zahteva (član 5. ovog pravilnika), prilikom izdavanja sertifikata dopusti i odstupanje od primene Posebnih zahteva sadržanih u Prilogu 2. ovog pravilnika koji se odnose na:
1) 3.1.2. zahteve za bezbednosnim dostignućima;
2) 3.1.3. zahteve za bezbednosnim garancijama;
3) 3.2. bezbednosne zahteve kod procene i umanjenja rizika prilikom uvođenja promena.
U sertifikatu se navodi naziv nacionalnog nadzornog tela koje izdaje sertifikat, naziv i adresa podnosioca zahteva, opšti uslovi za izdavanje i važenje sertifikata, usluge za koje se sertifikat izdaje, datum izdavanja sertifikata, važenje sertifikata i izjava odgovornog rukovodioca podnosioca zahteva (Accountable Manager) o usaglašenosti podnosioca zahteva sa Zajedničkim zahtevima.
Ako Direktorat dopusti odstupanja (čl. 5. i 6. ovog pravilnika), uz sertifikat se izdaje i prilog sertifikata u kome se navodi priroda odstupanja, obim odstupanja, pravni osnov odstupanja i obaveza Direktorata da prati da li imalac sertifikata kontinuirano ispunjava uslove pod kojima su mu odstupanja dopuštena.
Dodatni uslovi koji su sadržani u Prilogu 9. ovog pravilnika navode se u sertifikatu samo ako ih Direktorat utvrdi na predlog podnosioca zahteva.
Sertifikat se izdaje na obrascu sertifikata koji je dat u Prilogu 8. ovog pravilnika.
Sertifikacija. Podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata
Sertifikacija je postupak u kome se utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje sertifikata.
Sertifikacija počinje kad se podnese zahtev za izdavanje sertifikata, a okončava se kad Direktorat odluči o zahtevu za izdavanje sertifikata.
Podnosilac zahteva za izdavanje sertifikata koji ima sedište u Republici Srbiji podnosi zahtev na obrascu koji je dat u Prilogu 6. ovog pravilnika.
Podnosilac zahteva prilaže uz svoj zahtev obrazloženje i popunjeni upitnik o ispunjenosti Zajedničkih zahteva koji je utvrdio Direktorat.
Obrazloženje je organizacioni prikaz podnosioca zahteva koji se zasniva na dokumentaciji i podacima kojima se prikazuje usaglašenost podnosioca zahteva sa Zajedničkim zahtevima.
Zavisno od usluga za koje se zahteva izdavanje sertifikata, obrazloženje sadrži:
1) izjavu odgovornog rukovodioca podnosioca zahteva (Accountable Manager) kojom se potvrđuje da je podnosilac zahteva usaglašen sa Zajedničkim zahtevima, izražava težnja da podnosilac zahteva bude kontinuirano usaglašen sa Zajedničkim zahtevima i iskazuje saglasnost da podnosilac zahteva, na zahtev Direktorata, dostavi Direktoratu sve dodatne podatke koji su mu potrebni za utvrđivanje usaglašenosti;
2) dokument o politici bezbednosti podnosioca zahteva;
3) organizacionu šemu i linije odgovornosti u oblastima koje su pokrivene Zajedničkim zahtevima;
4) pozicije i lična imena viših rukovodilaca podnosioca zahteva s njihovim dužnostima i odgovornostima, a posebno:
- opis upravljanja bezbednošću i opis odgovornosti za razvoj i održavanje sistema upravljanja bezbednošću;
- obaveze, odgovornosti i organizaciju koja je ustanovljena da bi se obezbedilo aktivno učešće viših rukovodilaca u upravljanju bezbednošću;
5) opšti opis ljudskih resursa;
6) opšti opis objekata, opreme i uređaja;
7) način na koji je podnosilac zahteva usaglašen sa Zajedničkim zahtevima i pozivanje na odgovarajuća dokumenta podnosioca zahteva.
Direktorat i podnosilac zahteva usaglašavaju način i postupak ažuriranja obrazloženja.
Postupanje Direktorata po prijemu zahteva za izdavanje sertifikata
Direktorat je dužan da u roku od sedam dana od prijema zahteva i dokumentacije odredi lice koje je odgovorno za komunikaciju s podnosiocem zahteva, da podnosioca zahteva pismeno obavesti da je primio zahtev i da odredi vođu tima proverivača.
Direktorat je dužan da, u roku od 21 dana od prijema zahteva, obavesti podnosioca zahteva o tome da su zahtev i dokumentacija potpuni ili da je potrebno da se zahtev ili dokumentacija dopune.
Provera (Audit) ispunjenosti uslova za izdavanje sertifikata (inicijalna provera)
Pošto utvrdi da su zahtev i dokumentacija potpuni, Direktorat donosi plan i program provere u kojoj se utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje sertifikata (u daljem tekstu: inicijalna provera) i dostavlja ih podnosiocu zahteva najkasnije u roku od 45 dana od prijema potpune dokumentacije.
Pre početka inicijalne provere Direktorat i podnosilac zahteva usklađuju termine i dinamiku inicijalne provere.
Proverivači utvrđuju da li podnosilac zahteva ispunjava Zajedničke zahteve tako što procenjuju primljenu dokumentaciju i njenu primenu na lokacijama podnosioca zahteva.
Proverivači su dužni da posebnu pažnju posvete bezbednosnoj proveri podnosioca zahteva, prema odredbama o bezbednosnoj proveri imaoca sertifikata (član 20. ovog pravilnika).
Proverivači usmeno predočavaju predstavnicima podnosioca zahteva preliminarne rezultate inicijalne provere.
Proverivači su dužni, da u roku od 30 dana od kada su usmeno predočili preliminarne rezultate, izrade pisani izveštaj u kome konstatuju činjenično stanje, utvrđuju eventualne neusaglašenosti podnosioca zahteva sa Zajedničkim zahtevima i detaljno ih opisuju i dokumentuju.
Izveštaj se dostavlja Direktoratu i podnosiocu zahteva.
Dostavljanjem izveštaja okončava se inicijalna provera.
Direktorat je dužan da u roku od 30 dana od prijema izveštaja naloži podnosiocu zahteva da predloži korektivne mere kojima se otklanjaju eventualne neusaglašenosti sa Zajedničkim zahtevima i rokove za njihovo preduzimanje.
Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio podnosilac zahteva i da ih prihvati ako su one dovoljne za otklanjanje neusaglašenosti, a podnosilac zahteva da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.
Podnosilac zahteva i Direktorat sporazumno određuju rok u kome podnosilac zahteva preduzima korektivne mere.
Sertifikacija ne može da traje duže od 120 dana od dana početka inicijalne provere.
U trajanje sertifikacije ne uračunava se vreme koje je potrebno za primenu prihvaćenih korektivnih mera.
Provera kontinuirane usaglašenosti
Direktorat je dužan da najmanje jednom godišnje izradi i ažurira program provere u kojoj se procenjuje da li je imalac sertifikata i dalje usaglašen sa Zajedničkim zahtevima i Dodatnim uslovima ako su oni navedeni u sertifikatu (u daljem tekstu: periodična provera) i da s programom periodične provere upozna imaoca sertifikata.
Pre početka periodične provere Direktorat i imalac sertifikata usklađuju termine i dinamiku periodične provere.
Direktorat je dužan da sprovede dovoljno periodičnih provera na svake dve godine, kako bi procenio usaglašenost organizacionih jedinica imaoca sertifikata sa Zajedničkim zahtevima i Dodatnim uslovima (ako su oni navedeni u sertifikatu).
Direktorat može da promeni obim prethodno planiranih periodičnih provera ili da uključi dodatne periodične provere ako se za njima pokaže potreba i da o tome obavesti imaoca sertifikata.
Na izradu pisanog izveštaja proverivača kod periodične provere primenjuju se odredbe o pismenom izveštaju proverivača kod inicijalne provere (član 13. ovog pravilnika).
Korektivne mere posle periodične provere
Direktorat je dužan da u roku od 30 dana od prijema izveštaja o periodičnoj proveri naloži imaocu sertifikata da predloži korektivne mere kojima se otklanjaju eventualne neusaglašenosti sa Zajedničkim zahtevima ili Dodatnim uslovima (ako su oni navedeni u sertifikatu) i rokove za njihovo preduzimanje.
Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio imalac sertifikata i da ih prihvati ako su one dovoljne za otklanjanje neusaglašenosti, a imalac sertifikata da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.
Imalac sertifikata i Direktorat sporazumno određuju rok u kome imalac sertifikata preduzima korektivne mere.
Ako Direktorat utvrdi da korektivne mere nisu odgovarajuće ili da nisu sprovedene na odgovarajući način u roku koji je dogovoren, dužan je da preduzme odgovarajuće mere, što može da uključi i stavljanje van snage sertifikata. Pri odlučivanju o merama koje će preduzeti, Direktorat je dužan da razmotri delotvornost i proporcionalnost mera i da vodi računa o obavezi neprekidnog pružanja usluga korisnicima.
Produženje važenja sertifikata
Imalac sertifikata koji namerava da produži važenje sertifikata dužan je da Direktoratu podnese zahtev za produženje važenja sertifikata najkasnije šest meseci pre isteka važenja sertifikata.
U tom slučaju, Direktorat može da produži važenje sertifikata i bez dodatnih provera, ako periodičnim proverama nisu utvrđene bitne neusaglašenosti podnosioca zahteva sa Zajedničkim zahtevima i Dodatnim uslovima (ako su oni navedeni u sertifikatu).
3. Bezbednosni nadzor nad imaocima sertifikata (Safety Oversight)
Praćenje ostvarene bezbednosti
Direktorat redovno prati i procenjuje nivo ostvarene bezbednosti imalaca sertifikata tako što uspostavlja bezbednosne nivoe u skladu s bezbednosnim indikatorima i utvrđuje da li nivo bezbednosti odgovara bezbednosnim regulatornim zahtevima.
Direktorat koristi rezultate koji su dobijeni procenom ostvarene bezbednosti u odnosu na bezbednosne nivoe definisane u sladu s bezbednosnim indikatorima da bi utvrdio oblasti sa prioritetnim značajem za postizanje usaglašenosti s bezbednosnim regulatornim zahtevima.
Direktorat obavlja bezbednosni nadzor nad imaocem sertifikata.
Bezbednosni nadzor odvija se u obliku bezbednosne provere u kojoj proverivači procenjuju da li je imalac sertifikata i dalje usaglašen s bezbednosnim regulatornim zahtevima, način na koji imalac sertifikata sprovodi bezbednosne ciljeve, zahteve i ostale bezbednosne elemente koji su sadržani u njegovoj dokumentaciji i njegovim procedurama za procenu i umanjenje rizika, što uključuje i procenu usaglašenosti procedura imaoca sertifikata s bezbednosnim regulatornim zahtevima.
Direktorat je dužan da uspostavi procedure po kojima procenjuje usaglašenost imaoca sertifikata s bezbednosnim regulatornim zahtevima i klasifikuje neusaglašenosti i da sve to podrži odgovarajućom dokumentacijom kojom proverivačima daje uputstva za procenu.
Eventualne neusaglašenosti koje proverivači utvrde pri bezbednosnoj proveri, moraju da budu detaljno opisane i dokumentovane u njihovom pismenom izveštaju.
Direktorat je dužan da sačini program bezbednosne provere imaoca sertifikata.
Program bezbednosne provere sačinjava se tako da obuhvati oblasti u kojima je potencijalno ugrožena bezbednost, pre svega one u kojima su problemi već utvrđeni.
Bezbednosna provera sprovodi se najmanje jednom na svake dve godine.
Program bezbednosne provere treba da predvidi vremenske razmake između praćenja bezbednosnih indikatora na različitim mestima.
Direktorat može da izmeni obim prethodno planirane bezbednosne provere, o čemu pismeno obaveštava imaoca sertifikata.
Na korektivne mere posle bezbednosne provere primenjuju se odredbe o korektivnim merama posle periodične provere (član 17. ovog pravilnika).
Promene u funkcionalnom sistemu imaoca sertifikata
Imalac sertifikata dužan je da obavesti Direktorat o promenama koje planira u funkcionalnom sistemu ako one imaju uticaj na bezbednost i da Direktoratu dostavi bezbednosnu argumentaciju uvek ako posle procene stepena ozbiljnosti uočene opasnosti, koja se obavlja u skladu s tačkom 3.2.4 (odeljak 4) iz Priloga 2. ovog pravilnika, utvrdi postojanje opasnosti stepena 1. ili stepena 2, ili ako uvođenje planiranih promena zahteva izradu novih vazduhoplovnih standarda.
Pri odlučivanju o tome da li da uvede promenu u funkcionalnom sistemu koja ima uticaj na bezbednost, imalac sertifikata može da koristi samo procedure koje odobri Direktorat.
Analiziranje bezbednosne argumentacije
Direktorat je dužan da analizira bezbednosnu argumentaciju koju mu je dostavio imalac sertifikata.
Ako planirane promene u funkcionalnom sistemu nisu ocenjene kao opasnost stepena 1. ili stepena 2, Direktorat može da zahteva da mu imalac sertifikata dostavi bezbednosnu argumentaciju ili da imaoca sertifikata odmah obavesti da je prihvatio planiranu promenu.
Postupak analiziranja i procene bezbednosne argumentacije
Analiza bezbednosne argumentacije obuhvata razmatranje bezbednosnih ciljeva, zahteva i ostalih bezbednosnih elemenata koji su vezani za promenu i sadržani u dokumentaciji imaoca sertifikata (koja mora biti usklađena s bezbednosnim regulatornim zahtevima), razmatranje usaglašenosti sa zahtevima za bezbedno korišćenje tehničke opreme i sistema i utvrđivanje da li postoje dodatni bezbednosni elementi koji su vezani za primenu promene.
Pri analizi bezbednosne argumentacije koriste se dokumentovane procedure Direktorata, i dokumentacija Direktorata koje su, kao priručnik, naročito namenjene proverivačima.
Procena bezbednosne argumentacije imaoca sertifikata uključuje ocenu identifikovane opasnosti, doslednosti pri klasifikaciji stepena ozbiljnosti identifikovane opasnosti, adekvatnosti bezbednosnih ciljeva i adekvatnosti dokaza kojim se potkrepljuje da bezbednosni ciljevi ispunjavaju bezbednosne regulatorne zahteve.
Direktorat je dužan da, odmah pošto okonča procenu bezbednosne argumentacije, obavesti imaoca sertifikata da je prihvatio planiranu promenu, s Dodatnim uslovima ako su oni potrebni ili da nije prihvatio planiranu promenu, uz objašnjenje za to.
Uvođenje planirane promene u rad
Imalac sertifikata može uvesti planiranu promenu u rad kad je prihvati Direktorat.
4. Ostale odredbe o inicijalnoj, periodičnoj i bezbednosnoj proveri
Podnosilac zahteva za izdavanje sertifikata, odnosno imalac sertifikata dužan je da omogući inicijalnu, periodičnu i bezbednosnu proveru (u daljem tekstu: proveru), da proverivačima pruži svu neophodnu tehničku pomoć, uključujući i posete na licu mesta i da odredi lice koje je ovlašćeno da pruži podršku proverivačima.
Ovlašćeno lice podnosioca zahteva, odnosno imaoca sertifikata dužno je da proverivačima omogući:
1) proveru zapisa, podataka, procedura i ostalog materijala koji je potreban za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi;
2) kopiranje, u celini ili delimično, zapisa, procedura i ostalog materijala i njihovo stavljanje proverivačima na raspolaganje;
3) usmeno objašnjenje na licu mesta;
4) pristup prostorijama i lokacijama podnosioca zahteva, odnosno imaoca sertifikata.
Direktorat može sprovođenje pojedinih poslova unutar provere da poveri organizaciji koja je ovlašćena da sprovodi pojedine poslove unutar provere (u daljem tekstu: priznata organizacija), ako ona:
1) ima prethodno iskustvo u obavljanju procene bezbednosti;
2) nije uključena u internu proveru sistema upravljanja bezbednošću ili sistema kontrole kvaliteta podnosioca zahteva za izdavanje sertifikata, odnosno imaoca sertifikata;
3) ima osoblje koje je stručno obučeno i kvalifikovano da sprovodi proveru;
4) ispunjava zahteve koji su sadržani u Prilogu 10. ovog pravilnika.
Priznata organizacija podleže nadzoru Direktorata ili tela koje deluje u njegovo ime.
Direktorat je dužan da vodi evidenciju priznatih organizacija.
Svojstvo proverivača može da stekne lice koje ima odgovarajuću stručnu osposobljenost i radno iskustvo u oblasti u kojoj sprovodi proveru, koje pre svega poznaje i razume bezbednosne regulatorne zahteve i poznaje tehnike procene prilikom obavljanja potrebnih analiza i veštine sprovođenja provere.
Direktorat svake dve godine procenjuje potrebu za proverivačima u svim oblastima vazdušne plovidbe.
Direktorat može, pored proverivača, da uključi u sastav tima za proveru i lica koja se obučavaju za sprovođenje provere ili čije učešće u postupku provere je potrebno zbog specifičnih stručnih znanja.
Vođa tima za proveru, pored uslova za sticanje svojstva proverivača, mora da ima završenu obuku o tehnikama provere i obuku o pripremi provere i rukovođenju proverom, kao i odgovarajući broj sprovedenih provera u oblasti vazdušne plovidbe.
Obuka o tehnikama provere, o pripremi provere i o rukovođenju proverom odvija se u Direktoratu ili u domaćim ili stranim organizacijama čiju obuku priznaje Direktorat.
Direktorat je dužan da za svaku godinu sačini izveštaj o proverama koji sadrži podatke o:
1) organizacionoj strukturi Direktorata i procedurama koje Direktorat primenjuje;
2) imaocima sertifikata nad kojima Direktorat sprovodi provere;
3) priznatim organizacijama;
4) ljudskim resursima Direktorata za sprovođenje provera;
5) svim pitanjima koja se odnose na stepen bezbednosti koji je utvrđen u procesu provera.
Direktorat je dužan da dostavi godišnji izveštaj o proverama ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Godišnji izveštaj o proverama mora biti dostupan međunarodnim programima ili aktivnostima koji se sprovode prema potvrđenom međunarodnom sporazumu za praćenje provera nad pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, državama s kojima Republika Srbija učestvuje u stvaranju funkcionalnih blokova vazdušnog prostora i državama s kojima Republika Srbija koristi usluge zajedničkog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.
5. Bezbednosni propisi za inženjere i tehničko osoblje
Radi bezbednog pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS) i usluga komunikacije, navigacije i nadzora (CNS), Direktorat je dužan da:
1) propiše odgovarajuća bezbednosna pravila za rad inženjera i tehničkog osoblja koje obavlja operativne poslove vezane za bezbednost;
2) sprovede proveru primene propisanih bezbednosnih pravila za rad inženjera i tehničkog osoblja koje obavlja operativne poslove vezane za bezbednost;
3) preduzme odgovarajuće mere u pogledu operativne organizacije ATS i CNS i njenih inženjera i tehničkog osoblja ako utvrdi da nisu ispunjeni posebni bezbednosni zahtevi iz tačke 3.3. Priloga 2. ovog pravilnika;
4) utvrdi da li uspostavljene procedure koje omogućavaju da osoblje spoljnih organizacija kome su dodeljeni operativni zadaci vezani za bezbednost ispunjava posebne bezbednosne zahteve iz tačke 3.3. Priloga 2. ovog pravilnika.
6. Poverljivost informacija i dokumentacije
Sva dokumenta koja su podnesena uz zahtev za izdavanje sertifikata ili naknadno dostavljena na uvid, kao i informacije koje se prikupe tokom provera, smatraju se poslovnom, odnosno službenom tajnom, ako domaćim ili međunarodnim aktom nije drukčije propisano.
Položaj Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o.
Smatra se da je ugovorom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore koji je zaključen 31. oktobra 2003. godine i kojim je osnovana Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o., Vlada Republike Srbije ovlastila Agenciju za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. da pruža sve usluge u vazdušnoj plovidbi, uključujući i usluge upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i usluge upravljanja vazdušnim prostorom, na teritoriji Republike Srbije, sve dok Vlada Republike Srbije drukčije ne odluči.
Podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata
Svi koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika pružaju usluge u vazdušnoj plovidbi dužni su da Direktoratu podnesu zahtev za izdavanje odgovarajućeg sertifikata u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Stupanje na snagu ovog pravilnika
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OPŠTI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI
1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da pruža usluge na bezbedan, efikasan, neprekidan i održiv način, u skladu sa odgovarajućim nivoom zahteva za određeni vazdušni prostor. U te svrhe, on mora da održava odgovarajući tehnički i operativni kapacitet i stručne kadrove.
2. ORGANIZACIONA STRUKTURA, UPRAVLJANJE I PLANIRANJE
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da organizuje i upravlja organizacijom u skladu sa strukturom koja podržava bezbedno, efikasno i neprekidno pružanje usluga.
Organizacionom strukturom se utvrđuju:
(a) ovlašćenja, dužnosti i odgovornosti lica na pojedinim radnim mestima, a posebno na rukovodećim radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi vezani za bezbednost, kvalitet, zaštitu, finansije i ljudske resurse;
(b) odnos i linije izveštavanja između različitih delova i procesa organizacije.
2.2. Organizaciono upravljanje i planiranje
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da izradi plan poslovanja (Business Plan) za period od najmanje pet godina koji:
(a) obrazlaže opšte ciljeve pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi i strategiju njihovog ostvarivanja, u skladu s celokupnim dugoročnim planom i relevantnim obavezujućim zahtevima koji se odnose na razvoj infrastrukture ili tehnologije;
(b) sadrži odgovarajuće pokazatelje aktivnosti (Performance Objectives) u pogledu kvaliteta i nivoa usluga, bezbednosti i ekonomske isplativosti.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da izradi godišnji plan (Annual Plan) za svaku narednu godinu kojim se, po potrebi, podrobnije određuju delovi plana poslovanja i opisuju eventualne izmene.
Godišnji plan treba da obuhvati obezbeđenje nivoa i kvaliteta usluga koji se odnose na kapacitet, bezbednost i očekivana kašnjenja, kao i:
(a) podatke o uvođenju nove infrastrukture ili razvojnih poslova i obrazloženja kako oni doprinose unapređenju nivoa i kvaliteta usluga;
(b) pokazatelje efikasnosti (Performance Indicators) na osnovu kojih se objektivno može proceniti nivo i kvalitet usluga;
(v) očekivano kratkoročno finansijsko stanje pružaoca usluga, promene ili uticaj na plan poslovanja.
3. UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU I KVALITETOM
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavlja sistem upravljanja bezbednošću, pri čemu je obavezan da uspostavi formalne veze sa svim subjektima koji direktno mogu da utiču na bezbednost pružanja usluga.
3.2. Upravljanje kvalitetom usluga
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da uspostavi sistem upravljanja kvalitetom, koji obuhvata sve usluge koje pruža i koji, u skladu sa sledećim principima, mora da:
(a) definiše politiku upravljanja kvalitetom na način koji zadovoljava potrebe različitih korisnika usluga;
(b) uspostavlja program obezbeđivanja kvaliteta koji sadrži postupke kojima se verifikuje da se svi poslovi obavljaju u skladu sa odgovarajućim zahtevima, standardima i procedurama;
(v) pruža dokaze o funkcionisanju sistema kvaliteta na osnovu priručnika i dokumentacije za praćenje sistema kvaliteta;
(g) imenuje lica odgovorna za praćenje usaglašenosti i usklađenosti procedura, radi obezbeđenja bezbednih i efikasnih operativnih postupaka;
(d) sprovodi kontrolu sistema održavanja kvaliteta usluga i, ako je potrebno, preduzima korektivne mere.
Sertifikat EN ISO 9001, izdat od akreditovane organizacije koja obuhvata usluge u vazdušnoj plovidbi, dovoljan je dokaz o usaglašenosti. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da, na zahtev Direktorata, dostavi dokumentaciju koja se odnosi na sertifikat o upravljanju kvalitetom.
3.3. Dokumentacija za rad (Opearations Manuals)
Pružalac usluga dužan je da ima izrađenu i ažuriranu dokumentaciju za rad koja se odnosi na pružanje usluga, koju koristi operativno osoblje, i da obezbedi:
(a) da dokumentacija za rad sadrže uputstva i informacije koje su neophodne za obavljanje dužnosti operativnog osoblja;
(b) da relevantni delovi dokumentacije za rad budu dostupni odgovarajućem operativnom osoblju;
(v) da operativno osoblje bude blagovremeno obavešteno o izmenama i dopunama dokumentacije za rad koje se odnose na njihove dužnosti, kao i o tome kad počinje primena izmena i dopuna.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da uspostavi sistem upravljanja zaštitom da bi obezbedio:
(a) zaštitu objekata, opreme i i osoblja, s ciljem sprečavanja protivpravnih radnji usmerenih na pružanje usluga;
(b) zaštitu operativnih podataka koje prima, izrađuje ili na drugi način koristi, tako što će pristup podacima ograničiti samo na ovlašćena lica.
Sistem zaštite određuje:
(a) procedure koje se odnose na procenu i ublažavanje rizika, praćenje i unapređenje zaštite, analizu stanja i prenošenje iskustava;
(b) mere namenjene za otkrivanje proboja zaštite i za uzbunjivanje osoblja odgovarajućim upozorenjima;
(v) mere kojima se otklanjaju posledice proboja zaštite, identifikuju postupci oporavka i procedure ublažavanja, kako bi se sprečio ponovni proboj zaštite.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da, u skladu s potrebama, svom osoblju obezbedi sigurnosno odobrenje (Security Clearance) i uspostavi koordinaciju sa odgovarajućim vojnim i civilnim organima, s ciljem obezbeđenja zaštite objekata, osoblja i podataka.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da angažuje odgovarajuće obučeno osoblje kako bi obezbedio pružanje usluga na bezbedan, efikasan, neprekidan i održiv način. U tom kontekstu, dužan da ustanovi politiku odabira, zapošljavanja i obuke osoblja.
6.1. Ekonomski i finansijski kapacitet
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da ispunjava svoje finansijske obaveze, kao što su fiksni ili varijabilni troškovi poslovanja ili troškovi kapitalnih investicija. Pružalac usluga dužan je da primenjuje odgovarajući računovodstveni sistem i da pokaže sposobnost ispunjavanja finansijskih obaveza kroz godišnji plan, kao što je navedeno u tački 2.2. ovog priloga, kao i kroz propisanu formu finansijskog izveštavanja.
6.2. Revizija finansijskog poslovanja
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da pruži dokaze o redovnoj reviziji svoga finansijskog poslovanja od strane nezavisne revizorske kuće.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da ima odgovarajuće pokriće od odgovornosti u skladu s propisima.
Metod koji će biti izabran za pokriće mora da odgovara potencijalnim gubicima i šteti, uzimajući u obzir pravni status pružaoca usluga i raspoloživi nivo komercijalnog osiguranja.
Ugovor o korišćenju usluga između dva pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi mora da uredi podelu odgovornosti između ugovornih strana.
8.1. Otvoreno i transparentno pružanje usluga
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da pruža usluge na otvoren i transparentan način. Pružalac usluga dužan je da objavi uslove za korišćenje usluga i da uspostavi formalni konsultativni proces s korisnicima, bilo individualno ili grupno, najmanje jednom godišnje.
Pružalac usluga ne sme diskriminisati korisnika ili kategorije korisnika usluga zbog državne pripadnosti.
8.2. Planovi za slučaj nepredviđenih situacija (Contingency Plans)
Najkasnije jednu godinu od sticanja sertifikata, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da izradi planove planove za slučaj nepredviđenih situacija koje mogu dovesti do značajne degradacije ili prekida u pružanju usluga.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da podnese Direktoratu godišnji izveštaj o aktivnostima. Izveštaj obuhvata finansijske rezultate, operativne i druge aktivnosti i razvoj delatnosti, a posebno iz oblasti bezbednosti.
Godišnji izveštaj treba da sadrži:
- procenu nivoa kvaliteta pruženih usluga i procenu bezbednosnog nivoa;
- aktivnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi u poređenju s pokazateljima aktivnosti ustanovljenih u poslovnom planu, uzimajući u obzir stvarne aktivnosti u odnosu na godišnji plan, korišćenjem pokazatelja efikasnosti ustanovljenih u godišnjem planu;
- ostvaren razvoj delatnosti i infrastrukture;
- finansijske rezultate, ako nisu posebno objavljeni;
- informacije o formalnim konsultativnim procesima s korisnicima usluga;
- informacije o politici ljudskih resursa.
POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju dužan je da Direktoratu dostavi podatke o:
- svom pravnom statusu, vlasničkoj strukturi i sporazumima koji značajno utiču na upravljanje (kontrolu) njegovom imovinom;
- svim vezama sa organizacijama koje ne učestvuju u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju, uključujući komercijalne poslove koje obavlja bilo direktno ili preko povezanih privrednih društava, u iznosu većem od 1% od očekivanih (planiranih) prihoda. Takođe, dostaviće i podatke o svim promenama vezanim za svakog akcionara čiji je udeo u ukupnom akcionarskom kapitalu pružaoca usluge 10% ili veći.
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju dužan je da preduzme neophodne mere kako bi sprečio sukob interesa koji bi mogao kompromitovati nepristrasnost i objektivnost u pružanju usluga.
2. OTVORENO I TRANSPARENTNO PRUŽANJE USLUGA
Pored odredbe navedene u tački 8.1. Priloga 1. ovog pravilnika, kada država reguliše pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u tržišnom (konkurentnom) okruženju, država može da preduzme odgovarajuće mere kako bi se obezbedilo da pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju ne učestvuju u poslovanju koje ima za cilj ili čiji je efekat sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije, niti da u poslovanje ulažu sredstva sa ciljem zloupotrebe vodeće pozicije na način kako je to utvrđeno propisima.
3.1. Sistem upravljanja bezbednošću
3.1.1. Opšti bezbednosni zahtevi
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju dužan je da uspostavi sistem upravljanja bezbednošću (SMS), kao sastavni deo pružanja usluga, koji obezbeđuje:
- zvaničan, eksplicitan i proaktivan pristup sistematičnom upravljanju bezbednošću s ciljem ispunjavanja bezbednosnih odgovornosti u okviru pružanja usluga; obuhvaćenost svih usluga i sporazuma kojim se podržavaju usluge, a koji su pod mehanizmima upravljanja pružaoca usluga; izjavu o politici bezbednosti koja definiše osnovni pristup pružaoca usluga u ostvarivanju bezbednosti (Safety Management);
- da svako lice koje je uključeno u bezbednosne aspekte pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju lično odgovara za svoje aktivnosti, da rukovodioci budu odgovorni za aktivnosti vezane za bezbednost u organizacionim jedinicama kojima rukovode, a da najviše rukovodstvo odgovara za celokupnu bezbednost (Safety Responsibility);
- davanje najvišeg prioriteta postizanju zadovoljavajuće bezbednosti u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju (Safety Priority);
- da je osnovni bezbednosni cilj u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju najveće moguće umanjenje uticaja ili učešća pružaoca usluga u riziku od vazduhoplovnih udesa (Safety Objective).
3.1.2. Zahtevi za bezbednosnim dostignućima (Safety Achievement)
U okviru sistema upravljanja bezbednošću (SMS) pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju dužan je da omogući:
- da osoblje bude odgovarajuće osposobljeno i kompetentno za posao koji obavlja, da poseduje odgovarajuću dozvolu ako se ona zahteva i ispunjava odgovarajuće zdravstvene uslove (Competency);
- da funkcija upravljanja bezbednošću bude prepoznata unutar organizacione šeme, tako da se omogućava razvoj i održavanje sistema upravljanja bezbednošću i da bude nezavisna od linije rukovođenja i direktno odgovorna najvišem organizacionom nivou. Izuzetno, u malim pružaocima usluga u kojima kombinacija odgovornosti može da spreči dovoljnu nezavisnost kod odlučivanja, dodatne bezbednosne garancije moraju biti obezbeđene na nezavisan način, a najviše rukovodstvo pružaoca usluge da bude aktivno uključeno u obezbeđenje upravljanja bezbednošću (Safety Management Responsibility);
- da se, kad god je moguće, kvantitativni nivoi bezbednosti izvode i održavaju za sve funkcionalne sisteme (Quantitative Safety Levels);
- da se SMS sistematično dokumentuje na način koji obezbeđuje jasnu vezu s politikom bezbednosti pružaoca usluga (SMS Documentation);
- odgovarajuću proveru bezbednosti spoljnih usluga i isporuka u pogledu njihovog značaja za bezbednost u pružanju usluga (External Services and Supplies);
- da se procena i umanjenje rizika obavlja na odgovarajućem nivou kako bi se odgovarajuća pažnja posvetila svim aspektima obezbeđenja pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju (Risk Assessment and Mitigation); na promene funkcionalnog sistema u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju, primenjuje se tačka 3.2. ovog priloga;
- da se operativni ili tehnički događaji pri pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju, za koje se smatra da imaju značajne implikacije na bezbednost (bezbednosni događaji - Safety Occurrences) odmah istraže i preduzmu neophodne korektivne mere. Takođe, pružalac usluga treba da pokaže da sprovodi zahteve o izveštavanju i proceni bezbednosnih događaja u skladu s propisima.
3.1.3. Zahtevi za bezbednosnim garancijama (Safety Assurance)
U okviru sistema upravljanja bezbednošću (SMS) pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju dužan je da obezbedi:
- da se bezbednosni nadzori obavljaju rutinski, kako bi se preporučila neophodna poboljšanja i rukovodiocima pružili dokazi o bezbednosti onih aktivnosti u oblastima za koje su odgovorni i potvrdila usaglašenost s relevantnim delovima sistema upravljanja bezbednošću;
- da budu ustanovljene metode za otkrivanje promena u funkcionalnim sistemima ili operacijama koje mogu da ukažu da je neki element na granici prihvatljivih bezbednosnih standarda i da treba preduzeti korektivne mere;
- da se vodi evidencija o bezbednosti kroz rad sistema upravljanja bezbednošću, shvaćena kao garancija bezbednosti osiguranja usluga svima koji su uključeni u pružanje usluga, odgovorni za pružanje usluga ili korisnicima usluga, kao i Direktoratu.
3.1.4. Zahtevi za unapređivanje bezbednosti (Safety Promotion)
U okviru sistema upravljanja bezbednošću (SMS), pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju dužan je da obezbedi:
- da osoblje bude svesno mogućih opasnosti po bezbednost koje su u vezi s njihovim dužnostima (Safety Awareness);
- da se saznanja do kojih se došlo istraživanjem događaja i ostalih bezbednosnih aktivnosti šire u okviru pružaoca usluga na rukovodećem i na operativnom nivou (Lesson Dissemination);
- da se osoblje podstiče da predloži rešenja za utvrđivanje opasnosti i da se, ako je neophodno, izvrše promene radi poboljšanja bezbednosti (Safety Improvement).
3.2. Bezbednosni zahtevi kod procene i umanjenja rizika prilikom uvođenja promena
U okviru sistema upravljanja bezbednošću (SMS), pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju treba da omogući da se utvrđivanje opasnosti, kao i procena i umanjenje rizika, sistematično sprovode za sve promene u funkcionalnom sistemu i aranžmane za podršku u okviru svojih nadležnosti, na način koji je usmeren na:
(a) kompletan radni vek komponenata funkcionalnog sistema, od početnog planiranja, definisanja i puštanja u operativni rad, do održavanja i povlačenja iz upotrebe;
(b) vazduhoplovne, zemaljske ili prostorne komponente funkcionalnog sistema, kroz saradnju sa odgovornim stranama;
(v) opremu, procedure i ljudske resurse funkcionalnog sistema, interakcije između ovih elemenata i interakcije između komponente koja se razmatra i ostatka funkcionalnog sistema.
Postupak utvrđivanja opasnosti, procene i umanjenje rizika obuhvata:
(a) utvrđivanje obima, granica i međusobnih veza komponenata koje se razmatraju, utvrđivanje funkcija koje komponente treba da obavljaju i operativnog okruženja u kojem treba da se koriste;
(b) utvrđivanje bezbednosnih ciljeva koji se postavljaju pred komponente, što obuhvata:
- utvrđivanje mogućih opasnosti i stanja uzrokovanih otkazima koji se odnose na funkcionalni sistem, zajedno s njihovim kombinovanim posledicama;
- procenu posledica koje mogu imati na bezbednost vazduhoplova, kao i procenu njihove ozbiljnosti, koristeći šemu za klasifikaciju ozbiljnosti posledica koja je data u odeljku 4;
- utvrđivanje mogućnosti tolerisanja opasnosti, u smislu maksimalne prihvatljive verovatnoće opasnosti, izvedene iz ozbiljnosti opasnosti i maksimalne prihvatljive verovatnoće posledica opasnosti, u skladu sa odeljkom 4;
(v) izradu strategije umanjenja rizika koja:
- precizira odbrambene mehanizme koje treba sprovesti da bi se zaštitilo od opasnosti koje nose rizik;
- obuhvata, prema potrebi, izradu bezbednosnih zahteva koji se potencijalno odnose na deo funkcionalnog sistema ili na operativno okruženje;
- predstavlja garanciju izvodljivosti i delotvornosti;
(g) proveru da su svi utvrđeni bezbednosni ciljevi i bezbednosni zahtevi ispunjeni:
- pre sprovođenja promene;
- u toku prelaznog perioda do puštanja u rad;
- u toku radnog veka;
- u toku prelaznog perioda do povlačenja iz upotrebe.
Rezultati, osnovni principi i dokazi postupka procene i umanjenje rizika, uključujući utvrđivanje opasnosti, treba da budu prikupljeni i dokumentovani na način koji omogućava:
- uspostavljanje kompletne argumentacije, kako bi se dokazalo da su komponente koje se razmatraju, kao i celokupni funkcionalni sistem, na nivou bezbednosti koji se može tolerisati i da takvi ostaju, pošto ispunjavaju određene bezbednosne ciljeve i zahteve. Ovim treba da bude obuhvaćeno navođenje tehnika koje se koriste za predviđanje, praćenje ili nadzor;
- da se svi bezbednosni zahtevi koji su povezani sa sprovođenjem promena mogu pratiti do nameravanih operacija/funkcija.
Utvrđivanje opasnosti i procena stepena njene ozbiljnosti
Neophodno je da se utvrđivanje opasnosti sprovodi sistematično. Ozbiljnost opasnosti u operativnom okruženju utvrđuje se primenom šeme klasifikacije koja je data u tabeli koja sledi, dok se kategorizacija ozbiljnosti opasnosti zasniva na određenom argumentu koji pokazuje najverovatnije posledice opasnosti u slučaju najgoreg ishoda.
Kategorija ozbiljnosti |
Posledice po operacije |
|
1 (najozbiljniji) |
Udes |
|
2 |
Ozbiljna nezgoda |
|
3 |
Veća nezgoda povezana sa operacijom vazduhoplova, u kojoj bezbednost vazduhoplova može biti ugrožena, što vodi bliskom sudaru između vazduhoplova ili sudaru vazduhoplova sa zemljom ili s preprekama |
|
4 |
Značajna nezgoda koji obuhvata okolnosti koje pokazuju da je moglo doći do udesa, ozbiljne nezgode ili veće nezgode, da rizikom nije upravljano u bezbednosnim okvirima ili da je drugi vazduhoplov bio u blizini |
|
5 (najmanje ozbiljan) |
Nema trenutnog uticaja na bezbednost |
Da bi se smanjile posledice opasnosti na operacije i odredila ozbiljnost tih posledica, sistematski pristup utvrđivanja opasnosti treba da obuhvati posledice opasnosti na razne elemente funkcionalnog sistema, kao što su posada vazduhoplova, kontrolori letenja, funkcionalne mogućnosti vazduhoplova, funkcionalne mogućnosti dela funkcionalnog sistema pružalaca usluga na zemlji i sposobnost bezbednog pružanja usluga.
Šema klasifikacije rizika
Bezbednosni ciljevi zasnovani na riziku uspostavljaju se u smislu maksimalne verovatnoće ispoljavanja opasnosti izvedene iz ozbiljnosti opasnosti i maksimalne verovatnoće posledice opasnosti.
Kao neophodan dokaz da su zadovoljeni kvantitativni ciljevi, dodatno se razmatra sistem upravljanja bezbednošću i primenjuju dodatne bezbednosne mere u funkcionalnom sistemu uvek kad je to opravdano.
3.3. Bezbednosni zahtevi za inženjere i tehničko osoblje koje obavlja operativne zadatke koji su povezani s bezbednošću
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju treba da obezbedi da tehničko osoblje i inženjeri, uključujući osoblje spoljnih organizacija koje koristi i održava opremu funkcionalnog sistema koja je odobrena za operativnu upotrebu, imaju odgovarajući nivo znanja i da razume usluge koje ova oprema podržava, stvarne i potencijalne posledice njenog rada na bezbednost usluga i odgovarajuća ograničenja u radu koja treba da se primene.
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju treba da dokumentuje: da je osoblje koje je uključeno u zadatke koji su povezani s bezbednošću, uključujući osoblje spoljnih organizacija, stručno; da ono ima uspostavljen raspored dnevnih obaveza koji omogućava dovoljni kapacitet i kontinuitet rada; da ima uspostavljene principe za kvalifikaciju osoblja, načela za obuku osoblja, planove za obuku i evidenciju, kao i uspostavljenu kontrolu nad radom nekvalifikovanog osoblja. Neophodno je da postoje procedure za slučajeve u kojima postoji sumnja u odgovarajuće fizičko ili psihičko stanje osoblja.
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju vodi registar podataka o broju, statusu i rasporedu osoblja koje radi na poslovima koji se odnose na bezbednost. U registar se unose podaci koji se odnose na:
(a) odgovorne rukovodioce za funkcije koje su povezane s bezbednošću;
(b) relevantne kvalifikacije tehničkog i operativnog osoblja u odnosu na zahteve stručnosti i sposobnosti;
(v) mesta i dužnosti na koje je tehničko i operativno osoblje raspoređeno, uključujući metodologiju planiranja dnevnih obaveza.
4. RADNE METODE I OPERATIVNE PROCEDURE
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju dužan je da pokaže da su njegove radne metode i operativne procedure usaglašene sa standardima utvrđenim u sledećim Aneksima uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, sve dok su relevantne za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u određenom vazdušnom prostoru:
- Aneks 2 - Pravila letenja;
- Aneks 10 - Vazduhoplovne telekomunikacije, knjiga 2, o komunikacijskim procedurama;
- Aneks 11 - Pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE VAZDUHOPLOVNIH METEOROLOŠKIH USLUGA
1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST
Pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga dužan je da obezbedi da neophodne meteorološke informacije budu, u obliku koji je za njih pogodan, dostupne sledećim korisnicima:
- avio-prevoznicima i članovima letačkih posada za pretpoletno planiranje i planiranje u toku leta;
- pružaocima usluga u vazdušnom saobraćaju i usluga vazduhoplovnog informisanja;
- jedinicima traganja i spasavanja;
- aerodromima.
Pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga dužan je da potvrdi nivo dostignute tačnosti informacija koje su distribuirane za operacije letenja, uključujući i njihov izvor, kao i da obezbeđuje da se informacije distribuiraju na vreme i ažuriraju u skladu sa zahtevima.
2. RADNE METODE I OPERATIVNE PROCEDURE
Pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga dužan je da pokaže da su njegove radne metode i operativne procedure usaglašene sa standardima utvrđenim u Aneksu 3, Aneksu 11 i Aneksu 14 uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, sve dok su relevantne za pružanje meteoroloških usluga u određenom vazdušnom prostoru.
POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA VAZDUHOPLOVNOG INFORMISANJA
1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST
Pružalac usluga vazduhoplovnog informisanja dužan je da obezbedi da informacije budu dostupne u odgovarajućem obliku:
- avio-prevoznicima i članovima letačkih posada, kao i za planiranje letenja, upravljanje letom i za simulatore letenja;
- pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi koji su odgovorni za informisanje vazduhoplova u letu, aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu i pretpoletno informisanje.
Pružalac usluga vazduhoplovnog informisanja dužan je da obezbedi integritet podataka, da potvrdi nivo tačnosti distribuiranih informacija, što uključuje i izvor tih informacija, pre nego što informacije budu distribuirane.
2. RADNE METODE I OPERATIVNE PROCEDURE
Pružalac usluga vazduhoplovnog informisanja dužan je da pokaže da su njegove radne metode i operativne procedure usaglašene sa standardima utvrđenim u Aneksu 3, Aneksu 4 i Aneksu 15 uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, sve dok su relevantne za pružanje usluga vazduhoplovnog informisanja u određenom vazdušnom prostoru.
POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA KOMUNIKACIJE, NAVIGACIJE I NADZORA
1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST
Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora dužan je da obezbedi raspoloživost, redovnost, preciznost i integritet svojih usluga.
Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora treba da dokaže da je nivo usluga koje pruža kvalitetan, kao i da se njegova oprema redovno održava i kalibriše kad je to neophodno.
Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora dužan je da postupa u skladu s bezbednosnim zahtevima koji su sadržani u tački 3. Priloga 2. ovog pravilnika.
3. RADNE METODE I OPERATIVNE PROCEDURE
Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora dužan je da pokaže da su njegove radne metode i operativne procedure usaglašene sa standardima utvrđenim u Aneksu 10 o vazduhoplovnim telekomunikacijama uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, sve dok su relevantne za pružanje usluga komunikacije, navigacije i nadzora u određenom vazdušnom prostoru.
OBRAZAC ZAHTEVA ZA IZDAVANJE SERTIFIKATA
ZAHTEV ZA IZDAVANJE SERTIFIKATA ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI /
1. Poslovno ime podnosioca zahteva / Registered Name of the Applicant
2. Skraćeno poslovno ime / Trading Name (if different)
3. Adresa / Address
4. Podaci o kontakt osobi / Contact Details
5. Vrsta usluge za koju se zahteva izdavanje sertifikata / Scope of Services for which Certification is Requested in Accordance with the Provisions of Regulation (EC) 550/2004
6. Ime i prezime i potpis zastupnika / Name and Signature of the Chief Executive Officer (or equivalent position within the organisation)
7. Mesto i datum / Place and Date
|
ZAHTEV ZA IZDAVANJE SERTIFIKATA ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI /
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Usluge / |
Vrsta usluge koja se pruža / |
Koponenta usluge koja se pruža / |
Pod-komponenta usluge koja se pruža / |
Dodatni uslovi koje predlaže podnosilac zahteva / Conditions Proposed by the Applicant |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Prilog 7.
USLUGE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI ZA KOJE SE MOŽE ZAHTEVATI IZDAVANJE SERTIFIKATA
Usluge / |
Vrste usluge koje se pružaju / |
Komponenta usluge koja se pruža / |
Pod-komponenta usluge koja se pruža / |
Usluge u vazdušnom saobraćaju / |
Kontrola letenja / |
Oblasna kontrola letenja / |
N/A |
Prilazna kontrola letenja / |
N/A |
||
Aerodromska kontrola letenja / |
N/A |
||
Usluge informisanja vazduhoplova u letu / |
HF Operativna usluga informisanja vazduhoplova u letu / |
N/A |
|
VHF Operativna usluga informisanja vazduhoplova u letu / |
N/A |
||
Automatsko emitovanje informacija o terminalu glasovna poruka / |
N/A |
||
Automatsko emitovanje informacija o terminalu digitalna poruka / |
N/A |
||
Emitovanje VOLMET poruka i/ili VOLMET usluga / |
N/A |
||
Usluge uzbunjivanja / |
N/A |
N/A |
|
Savetodavne usluge/ |
N/A |
N/A |
|
|
Aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu (AFIS) |
N/A |
N/A |
CNS |
Komunikacije (C) / |
Vazduhoplovne usluge mobilne komunikacije (zemlja-vazduh) / |
Za informisanja vazduhoplova u letu / |
Za oblasnu kontrolu letenja / |
|||
Za prilaznu kontrolu letenja / |
|||
Za aerodromsku kontrolu letenja / |
|||
Vazduhoplovne usluge fiksne komunikacije (zemlja-zemlja) |
|
||
Vazduhoplovne usluge mobilne satelitske komunikacije / |
|
||
Navigacija (N) Navigation (N) |
Prostiranje NDB signala u prostoru / |
|
|
Prostiranje VOR signala u prostoru / |
|
||
Prostiranje DME signala u prostoru / |
|
||
Prostiranje ILS signala u prostoru / |
CAT I |
||
CAT II |
|||
CAT III |
|||
CAT III a |
|||
CAT III b |
|||
CAT III c |
|||
Prostiranje MLS signala u prostoru / |
CAT I |
||
CAT II |
|||
CAT III |
|||
CAT III a |
|||
CAT III b |
|||
CAT III c |
|||
Prostiranje GNSS signala u prostoru / |
GNNS Osnovni sistem (GALILEO) / |
||
Satelitski sistem sa poboljšanom preciznošću (SBAS) / |
|||
Zemaljski sistem sa poboljšanom preciznošću (GBAS) / |
|||
|
Nadzor (S) Surveillance (S) |
Pružanje podataka primarnog nadzornog radara / |
|
Pružanje podataka sekundarnog nadzornog radara / |
Mod A/C / |
||
Mod S / |
|||
Pružanje podataka sistema automatskog zavisnog nadzora / |
ADS-C |
||
ADS-B |
|||
Pružanje podataka sa radara koji kontroliše kretanja po zemlji / Provision of data from Surface Movement Radar (SMR) |
|
||
Usluge vazduhoplovnog informisanja (AIS) / |
AIS |
Pružanje AIS usluga / |
|
Vazduhoplovne meteorološke usluge (MET) / |
MET |
Pružanje MET usluga / |
|
Prilog 8.
OBRAZAC SERTIFIKATA ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI
- zbog formata počinje na posebnoj stranici -
|
DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE |
Na osnovu člana 161. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 33/97 i 31/01), izdaje se:
In accordance with Article 161 of the Law on General Administrative Procedure ("Official Gazette of FR of Yugoslavia", No 33/97, 31/01), we hereby issue:
SERTIFIKAT
CERTIFICATE
Broj sertifikata:
Number of Certificate:
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije ovim potvrđuje da:
The Civil Aviation Directorate of the Republic of Serbia hereby certifies that
Naziv podnosioca zahteva
Applicant Organisation Name
Ispunjava uslove da pruža usluge u vazdušnoj plovidbi koje su navedene u tabeli koja je sastavni deo ovog sertifikata.
is qualified to provide air navigation services listed in the attached schedule which constitues the integral part of this certificate.
Opšti uslovi:
General Conditions
1. Ovaj sertifikat zahteva usaglašenost s postupcima i procedurama koji su navedeni u obrazloženju imaoca sertifikata.
This certificate requires compliance with the procedures and other arrangements specifled in the organisation exposition.
2. Ovaj sertifikat važi dok imalac sertifikata pruža usluge u skladu s važećim zajedničkim zahtevima i dodatnim uslovima za pružanje usluga koji su navedeni u tabeli sertifikata.
This certificate is valid whilst the organisation remains compliant with the applicable Common Requirements, derogations referred in the Annex to this Certificate and the specific conditions identified for the services included in the Certificate schedule.
3. Shodno potrebi da imalac sertifikata bude kontinuirano usaglašen sa zahtevima iz ovog sertifikata, što može biti predmet periodične provere od strane Direktorata, ovaj sertifikat važi 48 meseci i biće produžen ako imalac ovog sertifikata podnese zahtev šest meseci pre prestanka važenja ovog sertifikata.
Subject to continuous compliance with the foregoing conditions,
which may be verified by the NSA at any time, this Certificate
shall remain valid for 48 months and be renewed if requested
by the organisation six months before the end of that period
Mesto i datum izdavanja: _____________ __________________________ 20_
Place and Date of Issue
Potpis
Signed: ____________________________
TABELA U PRILOGU SERTIFIKATA Naziv imaoca sertifikata: Veza (broj Sertifikata):
|
||||
Usluge |
Vrsta usluge koja se pruža |
Komponenta usluge koja se pruža |
Podkomponenta usluge koja se pruža |
Dodatni uslovi za pružanje usluga |
ATS |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
CNS |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
AIS |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
MET |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Datum izdavanja: ____________________,_________________, 20_ Potpis:
|
||||
Napomena: Ako se sertifikat izdaje s dopuštenim odstupanjima (član 5. i 6. ovog pravilnika), tačka 2. u Opštim uslovima obrasca sertifikata glasi:
"2. Ovaj sertifikat važi dok imalac sertifikata pruža usluge u skladu s dopuštenim odstupanjima od zajedničkih zahteva za pružanje usluga koji su navedeni u prilogu sertifikata i u skladu s dodatnim uslovima za pružanje usluga koji su navedeni u tabeli sertifikata."
Takođe, tačka 3. u Opštim uslovima obrasca sertifikata u tom slučaju glasi:
"3. Shodno potrebi da imalac sertifikata bude kontinuirano usaglašen sa zahtevima iz ovog sertifikata, što može biti predmet periodične provere od strane Direktorata, ovaj sertifikat važi 24 meseca i biće produžen ako imalac ovog sertifikata podnese zahtev šest meseci pre prestanka važenja ovog sertifikata."
DODATNI USLOVI KOJI MOGU DA SE NAVEDU U SERTIFIKATU
Dodatni uslovi koji mogu da se navedu u sertifikatu mogu da se, prema potrebi, odnose na:
(a) ravnopravan tretman svih korisnika usluga vazdušne plovidbe i neophodan nivo usluga koje se pružaju, što uključuje i potreban nivo bezbednosti i interoperabilnosti;
(b) operativne specifikacije za pojedine usluge;
(v) rok do koga se ove usluge pružaju;
(g) različitu operativnu opremu koja će se koristiti u okviru pojedinih usluga;
(d) ograničavanja za usluge koje se pružaju, a nisu vezane za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi;
(đ) ugovore, sporazume ili druge aranžmane između pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi i spoljnih organizacija, koji se odnose na usluge;
(e) pružanje informacija potrebnih za utvrđivanje usaglašenosti pružanja usluga sa Zajedničkim zahtevima, uključujući planove, finansijske i operativne podatke i bitne promene u tipu i/ili obimu pružanja usluga;
(ž) bilo koji drugi pravni uslov koji nije specifičan za usluge u vazdušnoj plovidbi, kao što su uslovi za suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata.
ZAHTEVI KOJE TREBA DA ISPUNI PRIZNATA ORGANIZACIJA
Priznata organizacija mora da:
(a) dokumentuje svoje iskustvo u procenjivanju javnih preduzeća i privrednih društava u sektoru vazdušnog saobraćaja, pogotovu pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi obuhvaćenih ovim pravilnikom;
(b) primenjuje propise za redovne i periodične provere javnih preduzeća i privrednih društava, koji se objavljuju, kontinuirano poboljšavaju i unapređuju;
(v) bude nezavisna od pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, organa zaduženih za upravljanje aerodromima ili drugih tela koje su komercijalno angažovana u pružanju vazduhoplovnih usluga ili obavljanju vazdušnog saobraćaja;
(g) ima uspostavljenu organizaciju i potreban broj stručnog i kvalifikovanog osoblja, u skladu sa zadacima koje treba da obavi;
(d) ima uspostavljen sistem čuvanja poverljivosti informacija do kojih dođe tokom provera;
(đ) dostavi sve relevantne informacije Direktoratu;
(e) ima definisana i dokumentovana načela i ciljeve, da primenjuje sistem kvaliteta u obavljanju poslova koji su joj povereni i da obezbedi da se ta politika shvati, sprovede i podržava na svim nivoima u organizaciji;
(ž) razvija, sprovodi i održava efikasan unutrašnji sistem kvaliteta koji je zasnovan na odgovarajućim delovima međunarodno priznatih standarda za kvalitet;
(z) ima potvrdu o uspostavljenom sistemu kvaliteta u svojoj organizaciji koju je izdao nezavisni proverivač kvaliteta koga je priznala država na čijoj teritoriji priznata organizacija ima sedište.