ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O IZMENAMA EVROPSKE KONVENCIJE O SUZBIJANJU TERORIZMA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 19/2009) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol o izmenama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, sačinjen 15. maja 2003. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL O IZMENAMA EVROPSKE KONVENCIJE O SUZBIJANJU TERORIZMA
Strazbur, 15. maj 2003. godine
Zemlje članice Saveta Evrope, potpisnice ovog protokola,
imajući na umu Deklaraciju Komiteta ministara Saveta Evrope od 12. septembra 2001. i njegovu Odluku od 21. septembra 2001. o borbi protiv međunarodnog terorizma, kao i Deklaraciju iz Vilnusa o regionalnoj saradnji i konsolidovanju demokratske stabilnosti u Velikoj Evropi koju je Komitet ministara usvojio na svom 110. zasedanju u Vilnusu 3. maja 2002. godine;
imajući na umu Preporuku 1550 (2002) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o borbi protiv terorizma i poštovanje ljudskih prava;
imajući na umu Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/51/210 o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma i njoj priloženu Deklaraciju kojom se dopunjuje Deklaracija o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma iz 1994. godine, kao i Rezoluciju Generalne skupštine UN A/RES/49/60 o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma i Deklaraciju o merama za eliminaciju međunarodnog terorizma koja je priložena uz tu Rezoluciju;
želeći da ojačaju borbu protiv terorizma, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava, i vodeći računa o Smernicama o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma koje je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio 11. jula 2002. godine;
smatrajući da bi u tu svrhu bilo primereno izmeniti i dopuniti Evropsku Konvenciju o suzbijanju terorizma (ETS br. 90) koja je otvorena za potpisivanje u Strazburu 27. januara 1977. godine, u daljem tekstu "Konvencija";
smatrajući da bi bilo primereno da se ažurira spisak međunarodnih konvencija u članu 1. Konvencije i obezbedi pojednostavljena procedura za potonje ažuriranje tog spiska, kad god to bude potrebno;
smatrajući da bi bilo primereno da se pojača dalje praćenje primene Konvencije;
smatrajući da bi bilo primereno da se revidira režim rezervi;
smatrajući da bi bilo primereno da se otvori Konvencija za potpisivanje svih zainteresovanih država,
sporazumele su se kako sledi:
1. Uvodni stav člana 1. Konvencije postaje stav 1. ovog člana. U tački b) ovog stava, izraz "potpisani" zamenjuje se rečju "zaključeni", a tačke v, g, d i đ ovog stava zamenjuju se sledećim tačkama:
"v) Krivično delo u okviru delokruga Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju krivičnih dela protiv lica pod međunarodnom zaštitom, uključujući i diplomatske agente, koja je usvojena u Njujorku 14. decembra 1973;
g) Krivično delo u okviru delokruga Međunarodne konvencije protiv uzimanja talaca, koja je usvojena u Njujorku 17. decembra 1979;
d) Krivično delo u okviru delokruga Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala, koja je usvojena u Beču 3. marta 1980;
đ) Krivično delo u okviru delokruga Protokola o suzbijanju nezakonitih akata nasilja na aerodromima koji služe međunarodnoj civilnoj avijaciji, koja je doneta u Montrealu 24. februara 1988. godine".
2. Stav 1. člana 1. Konvencije dopunjuje se sa sledeće četiri tačke:
"e) Krivično delo u okviru delokruga Konvencije o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, koja je doneta u Rimu 10. marta 1988. godine;
ž) Krivično delo u okviru delokruga Protokola o suzbijanju nezakonitih akata protiv bezbednosti nepokretnih platformi koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu, koji je donet u Rimu 10. marta 1988. godine;
z) Krivično delo u okviru delokruga Međunarodne konvencije o sprečavanju terorističkih napada bombama, koja je usvojena u Njujorku 15. decembra 1997. godine;
i) Krivično delo u okviru delokruga Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma, koja je usvojena u Njujorku 9. decembra 1999. godine."
3. Tekst člana 1. Konvencije dopunjuje se sledećim stavom:
"2. U meri u kojoj nisu obuhvaćeni konvencijama navedenim u stavu 1, isto važi, u svrhe izručenja između strana ugovornica, ne samo kod izvršenja tih glavnih krivičnih dela u svojstvu počinioca, već i kod:
a) pokušaja izvršenja bilo kog od tih glavnih krivičnih dela;
b) učešća u svojstvu saučesnika u izvršenju bilo kog od tih glavnih krivičnih dela ili u pokušaju da se bilo koje takvo delo počini;
v) organizovanja izvršenja, ili navođenja drugih da izvrše ili pokušaju da izvrše bilo koje od tih glavnih krivičnih dela."
Stav 3. člana 2. Konvencije menja se i glasi kako sledi:
"3. Isto važi za:
a) pokušaj izvršenja bilo kog od prethodno navedenih krivičnih dela;
b) učešće u svojstvu saučesnika u bilo kom od prethodno navedenih krivičnih dela ili u pokušaju da se izvrši bilo koje takvo delo;
v) organizovanje izvršenja ili podsticanje drugih da izvrše ili da pokušaju da izvrše bilo koje od prethodno navedenih krivičnih dela."
1. Tekst člana 4. Konvencije postaje stav 1. ovog člana, a na kraju ovog stava dodaje se nova rečenica koja glasi kako sledi: "Države ugovornice obavezuju se da ta krivična dela treba da se smatraju krivičnim delima koja podležu izručenju u svakom ugovoru o izručenju koji docnije potpišu među sobom."
2. Tekst člana 4. Konvencije dopunjuje se sledećim stavom:
"2. Kada država ugovornica koja izručenje uslovljava postojanjem ugovora dobije zahtev za izručenje od druge države ugovornice sa kojom nema ugovor o izručenju, zamoljena država ugovornica može, po svom nahođenju, da smatra ovu konvenciju pravnim osnovom za izručenje u odnosu na bilo koje krivično delo iz članova 1. ili 2."
1. Tekst člana 5. Konvencije postaje stav 1. ovog člana.
2. Tekst člana 5. Konvencije dopunjuje se sledećim stavovima:
"2. Ništa u ovoj konvenciji neće da bude tumačeno kao nametanje zamoljenoj državi obaveze izručenja ako lice koje je predmet zahteva za izručenje rizikuje da bude podvrgnuto mučenju.
3. Ništa u ovoj konvenciji neće da bude tumačeno ni kao nametanje zamoljenoj državi obaveze da izvrši izručenje ako lice koje je predmet zahteva za izručenje rizikuje da bude podvrgnuto smrtnoj kazni ili, ako pravo zamoljene države ne dopušta mogućnost doživotnog lišenja slobode, kazni doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja, ukoliko po osnovu primenjivih ugovora o izvršenju zamoljena država nije u obavezi da izvrši izručenje ako država molilja pruži takve garancije koje zamoljena država smatra dovoljnim da smrtna kazna ne bude izrečena ili, u slučaju da bude izrečena, da ta kazna neće da bude izvršena, ili da lice o kome je reč neće da bude podvrgnuto doživotnom lišenju slobode bez mogućnosti pomilovanja."
Posle člana 8. Konvencije uvodi se novi član koji glasi kako sledi:
"Član 9
Države ugovornice mogu između sebe da zaključe bilateralne ili multilateralne sporazume kako bi dopunile odredbe ove konvencije ili kako bi olakšale primenu načela koja su u njoj sadržana."
1. Član 9. Konvencije postaje član 10.
2. Stav 1. novog člana 10. menja se i glasi kako sledi:
"Evropski komitet za probleme kriminaliteta (CDPC) odgovoran je za praćenje primene Konvencije. CDPC treba da:
a) bude obaveštavan u vezi sa primenom ove konvencije;
b) iznosi predloge u cilju olakšavanja ili poboljšanja primene Konvencije;
v) iznosi preporuke Komitetu ministara u vezi sa predlozima za izmene i dopune Konvencije, i daje svoje mišljenje o svakom predlogu amandmana na Konvenciju koji neka država ugovornica podnese u skladu sa članovima 12. i 13;
g) na zahtev države ugovornice, izrazi mišljenje o bilo kom pitanju koje se odnosi na primenu Konvencije;
d) čini sve što je neophodno za olakšavanje postizanja prijateljskog rešenja svake teškoće koja bi mogla da iskrsne tokom izvršenja Konvencije;
đ) iznese preporuke Komitetu ministara u vezi sa državama koje nisu članice Saveta Evrope a treba da budu pozvane da pristupe Konvenciji u skladu sa članom 14. stav 3;
e) svake godine podnosi Komitetu ministara Saveta Evrope izveštaj o praćenju ovog člana u primeni Konvencije."
3. Stav 2. novog člana 10. briše se.
1. Član 10. Konvencije postaje član 11.
2. U prvoj rečenici stava 1. novog člana 11, reči "člana 9, stav 2" zamenjuju se rečima "člana 10. d, ili pregovorima". U drugoj rečenici ovog stava reč "oba" briše se. Preostale rečenice ovog stava brišu se.
3. Stav 2. novog člana 11. postaje stav 6. ovog člana. Posle druge alineje dodaje se alineja "kada nije moguće postići većinu, arbitar ima odlučujući glas", a u poslednjoj rečenici reči "njegova odluka" zamenjuju se rečima "odluka tribunala".
4. Tekst novog člana 11. dopunjuje se sledećim stavovima:
"2. U slučaju spora između strana ugovornica koje su članice Saveta Evrope, a jedna strana ugovornica ne imenuje svog arbitra u skladu sa stavom 1. ovog člana u roku od tri meseca po podnošenju zahteva za sprovođenje arbitraže, arbitra treba da imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava na zahtev druge strane ugovornice.
3. U slučaju spora u kome učestvuje bilo koja strana ugovornica koja nije članica Saveta Evrope, a strana ugovornica ne imenuje svog arbitra u skladu sa stavom 1. ovog člana u roku od tri meseca po podnošenju zahteva za sprovođenje arbitraže, arbitra treba da imenuje predsednik Međunarodnog suda pravde na zahtev druge strane ugovornice.
4. U slučajevima iz stavova 2. i 3. ovog člana, kada je predsednik suda o kome je reč državljanin jedne od strana ugovornica koje učestvuju u sporu, tu dužnost treba da obavlja potpredsednik suda ili, ako je potpredsednik državljanin jedne od strana ugovornica koje su učesnice u sporu, najstariji sudija tog suda koji nije državljanin nijedne od strana u sporu.
5. Postupci iz stavova 2. ili 3. i 4. gore primenjuju se, mutatis mutandis, tamo gde arbitri ne uspeju da se dogovore o imenovanju sudije shodno stavu 1. ovog člana."
Posle novog člana 11. uvodi se novi član koji glasi kako sledi:
"Član 12
1. Amandmane na ovu Konvenciju može da predloži svaka država ugovornica, ili Komitet ministara. Predloge za amandmane dostavlja državama ugovornicama generalni sekretar Saveta Evrope.
2. Pošto konsultuje države ugovornice koje nisu članice i, ako je to potrebno, CDPC, Komitet ministara može da usvoji amandman u skladu sa većinom iz člana 20.g Statuta Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja sve usvojene amandmane državama ugovornicama na prihvatanje.
3. Svaki amandman usvojen u skladu sa gornjim stavom stupa na snagu tridesetog dana od dana kada sve strane ugovornice obaveste generalnog sekretara o prihvatanju navedenog amandmana."
Posle novog člana 12. uvodi se novi član i glasi kako sledi:
"Član 13
1. Svaka država ugovornica ili Komitet ministara mogu da predlože amandmane u cilju ažuriranja spiska ugovora u članu 1, stav 1. Ti predlozi za amandmane treba da se odnose samo na ugovore koji su zaključeni u okviru Organizacije ujedinjenih nacija a odnose se konkretno na međunarodni terorizam i stupili su na snagu. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja te predloge amandmana državama ugovornicama.
2. Komitet ministara može, pošto se konsultuje sa državama ugovornicama koje nisu članice i, ako je to potrebno, sa CDPC, da usvoji predloženi amandman većinom iz člana 20.g Statuta Saveta Evrope. Taj amandman stupa na snagu po isteku roka od godinu dana posle datuma kada je prosleđen državama ugovornicama. U tom roku, svaka država ugovornica može da obavesti generalnog sekretara o bilo kakvom prigovoru o stupanju na snagu amandmana u odnosu na tu državu ugovornicu.
3. Ako jedna trećina država ugovornica obavesti generalnog sekretara o prigovoru na stupanje na snagu amandmana, amandman ne stupa na snagu.
4. Ako manje od jedne trećine država ugovornica obavesti o prigovoru, amandman stupa na snagu za one države ugovornice koje nisu izrazile prigovor.
5. Kada amandman stupi na snagu shodno stavu 2. ovog člana a država ugovornica je izrazila prigovor na taj amandman, on stupa na snagu u odnosu na tu državu ugovornicu prvog dana meseca koji sledi posle datuma na koji je ona obavestila generalnog sekretara Saveta Evrope o prihvatanju."
1. Član 11. Konvencije postaje član 14.
2. U prvoj rečenici stava 1. novog člana 14. reči "države članice Saveta Evrope" zamenjuju se rečima "države članice i države posmatrači u Savetu Evrope", a u drugoj i trećoj rečenici, reči "ili odobrenju" zamenjuju se rečima "odobrenju ili pristupanju".
3. Tekst novog člana 14. dopunjuje se sledećim stavom:
"3. Komitet ministara Saveta Evrope, pošto konsultuje CDPC, može da pozove svaku državu koja nije član Saveta Evrope, sem onih pomenutih u stavu 1. ovog člana, da pristupi Konvenciji. Ta odluka se donosi većinom iz člana 20.g Statuta Saveta Evrope i jednoglasnim glasanjem predstavnika država ugovornica koje imaju pravo učešća u radu Komiteta ministara".
4. Stav 3. novog člana 14. postaje stav 4. ovog člana, a reči "ili odobri" i "ili odobrenja" zamenjuju se rečima "odobri ili pristupi" i "odobrenja ili pristupanja".
1. Član 12. Konvencije postaje član 15.
2. U prvoj rečenici stava 1. novog člana 15. reči " ili odobrenju" zamenjuju se rečima "odobrenju ili pristupanju".
3. U prvoj rečenici stava 2. novog člana 15. reči "ili odobrenju" zamenjuju se rečima "odobrenju ili pristupanju".
1. Rezerve koje su na Konvenciju stavljene pre nego što je ovaj protokol otvoren za potpisivanje ne primenjuju se na Konvenciju izmenjenu i dopunjenu ovim protokolom.
2. Član 13. Konvencije postaje član 16.
3. U prvoj rečenici stava 1. novog člana 16. pre reči "može" dodaju se reči "strana ugovornica Konvencije na dan 15. maja 2003", a reči "Protokola kojim se menja i dopunjuje Konvencija" dodaju se posle reči "odobrenju". Posle reči "politički motivi" dodaje se druga rečenica koja glasi: "Država ugovornica se obavezuje da će ovu rezervu da primenjuje od slučaja do slučaja, kroz propisno obrazloženu odluku i posvećujući dužnu pažnju, prilikom ocenjivanja karaktera krivičnog dela, svakom posebno teškom aspektu tog dela, uključujući: ". Ostatak prve rečenice briše se sa izuzetkom tačaka a, b i v.
4. Tekst novog člana 16. dopunjuje se novim stavom:
"2. Prilikom primene stava 1. ovog člana, država ugovornica treba da navede krivična dela na koja se primenjuje rezerva.".
5. Stav 2. novog člana 16. postaje stav 3. ovog člana. U prvoj rečenici ovog stava, reč "ugovornica" dodaje se uz reč "država", a reči "prethodnog stava" zamenjuju se rečima "stav 1.".
6. Stav 3. novog člana 16. postaje stav 4. ovog člana. U prvoj rečenici tog stava, uz reč "država" dodaje se reč "ugovornica".
7. Tekst novog člana 16. dopunjuje se sledećim stavovima:
"5. Rezerve iz stava 1. ovog člana važe u periodu od tri godine od dana stupanja na snagu ove konvencije u odnosu na državu o kojoj je reč. Te rezerve međutim mogu da budu obnovljene na isti rok.
6. Dvanaest meseci pre datuma isteka rezerve, Generalni sekretarijat Saveta Evrope obaveštava državu ugovornicu o kojoj je reč o tom isteku. Najkasnije tri meseca pre isteka roka važenja, država ugovornica obaveštava generalnog sekretara Saveta Evrope da zadržava, menja i dopunjuje ili povlači rezervu. Kada strana ugovornica obavesti generalnog sekretara Saveta Evrope da ostaje pri rezervi, ona dostavlja obrazloženje osnova kojim se opravdava produžetak roka važenja rezerve. Ako ne dobije obaveštenje od države ugovornice o kojoj je reč, generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava tu državu ugovornicu da se njena rezerva smatra automatski produženom za rok od šest meseci. Ako država ugovornica o kojoj je reč ne dostavi obaveštenje o svojoj nameri da produži ili modifikuje rezervu pre isteka tog roka, rezerva ističe.
7. Kada država ugovornica, primenjujući rezervu shodno stavu 1. ovog člana, ne izruči neko lice pošto dobije zahtev za izručenje od druge države ugovornice, ona će taj predmet, bez ikakvog izuzetka i bez nepotrebnog odlaganja, da prosledi svojim nadležnim organima radi krivičnog gonjenja, sem ukoliko se država ugovornica koja upućuje zahtev i zamoljena država ugovornica ne dogovore drugačije. Nadležni organi, u svrhu krivičnog gonjenja u zamoljenoj državi ugovornici, treba da donesu odluku na isti način na koji bi je doneli u slučaju bilo kog drugog teškog krivičnog dela shodno pravu te države. Zamoljena država, bez nepotrebnog odlaganja obaveštava o konačnom ishodu postupka državu koja je uputila zahtev i generalnog sekretara Saveta Evrope, koji to prosleđuje konferenciji iz člana 17.
8. Odluka o odbijanju zahteva za izručenje, na osnovu ove rezerve shodno stavu 1. ovog člana, bez odlaganja se prosleđuje državi koja je uputila zahtev. Ako u razumnom roku ne bude doneta nikakva sudska odluka o meritumu u zamoljenoj državi shodno članu 7, država molilja može o tome da obavesti generalnog sekretara Saveta Evrope, koji prosleđuje to pitanje konferenciji iz člana 17. Ta konferencija razmatra navedeno pitanje i iznosi mišljenje o saglasnosti odbijanja sa Konvencijom, i to mišljenje dostavlja Komitetu ministara radi izdavanja odgovarajuće deklaracije. Prilikom obavljanja funkcija shodno ovom stavu, Komitet ministara se sastaje u sastavu ograničenom na države ugovornice.".
Posle novog člana 16. Konvencije uvodi se novi član koji glasi kako sledi:
"Član 17
1. Ne dovodeći u pitanje primenu člana 10, Konferencija država članica protiv terorizma (u daljem tekstu "COSTER") biće odgovorna za to da obezbedi:
a) delotvornu primenu i funkcionisanje ove Konvencije, uključujući identifikovanje svih problema u njoj, u tesnom kontaktu sa CDPC;
b) razmatranje rezervi izjavljenih shodno članu 16. i pre svega postupka predviđenog u članu 16, stav 8;
v) razmenu informacija o važnim pravnim i političkim zbivanjima koja su od značaja za borbu protiv terorizma;
g) razmatranje, na zahtev Komiteta ministara, mera donetih u okviru Saveta Evrope u oblasti borbe protiv terorizma i, gde je to primereno, razradu predloga za preduzimanje dodatnih mera neophodnih za poboljšanje međunarodne saradnje u oblasti borbe protiv terorizma i, kada je reč o saradnji u krivičnim stvarima, u konsultacijama sa CDPC;
d) pripremu mišljenja u oblasti borbe protiv terorizma i izvršenje referentnih zadataka koje daje Komitet ministara.
2. COSTER u svom sastavu treba da ima po jednog stručnjaka koga imenuje svaka država ugovornica. Sastaje se jednom godišnje na redovnoj osnovi, kao i na vanrednoj osnovi, na zahtev generalnog sekretara Saveta Evrope ili najmanje jedne trećine država ugovornica.
3. COSTER donosi sopstveni poslovnik. Troškove učešća država ugovornica koje su članice Saveta Evrope snosi Savet Evrope. Sekretarijat Saveta Evrope pruža pomoć COSTER u obavljanju njegovih funkcija predviđenih ovim članom.
4. CDPC treba da bude periodično informisan o radu COSTER."
Član 14. Konvencije postaje član 18.
Član 15. Konvencije briše se.
Član 16. Konvencije postaje član 19.
2. U uvodnoj rečenici novog člana 19, reči "države članice Saveta Evrope" zamenjuju se rečima "države ugovornice".
3. U stavu b) novog člana 19, reči "ili odobrenju" zamenjuju se rečima "odobrenju ili pristupanju".
4. U stavu v) novog člana 19. broj "11" zamenjuje se brojem "14".
5. U stavu g) novog člana 19. broj "12" zamenjuje se brojem "15".
6. Stavovi d) i đ) novog člana 19. brišu se.
7. Stav e) novog člana 19. postaje član d) ovog člana, a broj "14" zamenjuje se brojem "18".
8. Stav ž) novog člana 19. briše se.
1. Ovaj protokol je otvoren za potpis država članica Saveta Evrope potpisnica Konvencije, koje mogu da izraze saglasnost da se obavežu:
a) potpisom bez rezerve u pogledu potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja; ili
b) potpisom koji podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju, posle koga sledi potvrđivanje, prihvatanje ili odobrenje.
2. Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi po isteku perioda od tri meseca posle datuma kada sve strane ugovornice Konvencije izraze saglasnost da budu vezane Protokolom, u skladu sa odredbama člana 17.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope o:
a) svakom potpisu;
b) deponovanju svakog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja;
v) datumu stupanja na snagu ovog protokola, shodno članu 18;
g) svakom drugom aktu, notifikaciji ili obaveštenju koji se odnose na ovaj protokol.
U potvrdu prethodno navedenog, dole potpisani, koji su za to propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj protokol.
Sačinjeno u Strazburu 15. maja 2003. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom izvorniku koji se deponuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja overeni prepis svakoj državi potpisnici."
ČLAN 3
O izvršavanju odredaba ovog zakona stara se ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i ministarstvo nadležno za odbranu.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".