NASTAVNI PROGRAM

ZA TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(OBA TIPA GIMNAZIJE)

TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

CILJ I ZADACI

Cilj nastave turskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i plemenitog jezika i ukusa.

Zadaci nastave turskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literaturnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književno-umetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitava ih u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- uvodi učenike u lingvistička znanja i pojmove;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima turskog jezika;

- razvija umenja i pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)**

A. KNJIŽEVNOST (88 časova)

I UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (30 časova)

Priroda i smisao književnosti

Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pismena književnost; uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti, nauke o književnosti: teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu.

Tema, motivi, fabula i siže u književnom delu

Tema (naslov - odnos prema temi); motiv (manja tematska jedinica); fabula i siže; pojam varijanata (usmena tvorevina jednakih fabula različitih sižea).

Lik u književnom delu

Lik, tip (tipski likovi u narodnoj poeziji), pričalac (narator) pisac; funkcija i značaj lika.

Misli i ideje u književnom delu

Ideje, misli, poruke, smisao književnoumetničkog dela. Misli i ideje - pobuđene i razvijene u čitaocu.

Kompozicija

Kompozicione celine (na primerima lirskog, epskog i dramskog dela); jedinstvo motiva (statički, dinamički, vezivni, slobodni; kompoziciono-motivacioni sklad).

Jezik književnoumetničkog dela

Jezik u književnoj umetnosti (umetnosti reči) i jezičko opštenje izvan književnog dela. Jezičke jedinice u književnoumetničkom delu (piščev izbor i raspoređivanje reči, služba reči).

Tehnika istraživanja književnoumetničkog dela

Književno delo i literatura o delu - primarni izvori (književno delo), sekundarni izvori (literatura o delu); tehnika čitanja književnog dela; vođenje beležaka, rad u biblioteci, izbor i raspored prikupljenih podataka, naučna aparatura (bibliografija, fus-nota). Samostalni pismeni rad učenika.

Turska književnost, pojam; osnovne epohe:

I. Turska književnost pre prijema islama;

II. Turska književnost posle prijema islama;

III. Turska književnost pod uticajem zapada.

Dela za obradu

Tužbalica devojke za umrlim verenikom - narodna lirska pesma.

Ove crnobele turne dođoše - narodna pesma.

Koroglu: Kirat.

Bogać Han - narodna pripovetka. (Priče Dede Korkuta)

Anton P. Čehov: Tuga - novela.

Aziz Nesin: Gospodin Duduk.

Sofokles: Antigona - tragedija.

Ivo Andrić: Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade.

Nusret Dišo Ulku: Pesma junaka.

II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (10 časova)

Osnovne informacije o razvoju, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Turska književnost pre primanja islama - osnovne karakteristike.

Dela za obradu

Ep o Gilgamešu

Homer: Ilijada (odlomak - VI pevanje)

Epovi Huna i Oguza:

Ep o stvaranju sveta (turska epopeja)

Ep o Alp Er Tungi

Ep o Šu'u

III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (12 časova)

Počeci slovenske književnosti; značaj rada Ćirila i Metodija. Najstarija slovenska pisma (glagolica, ćirilica). Bašćanska ploča. Brižinski spomenici.

Počeci pismenosti kod Turaka. Najstarija turska pisma - Gok-tursko pismo. Jenisejski, Orhunski i Talaski natpisi. Ujgursko pismo.

Dela za obradu

Epovi Gok-Turaka:

Ep o Bozkurtu

Ergenekonski ep

Ep o selidbi

Sava Nemanjić: Narodna pesma (odlomak)

Turska književnost posle primanja islama. (opšte karakteristike)

Dela za obradu

Kašgarli Mahmut: Divan-u Lugat-it - Turk (izbor)

Jusuf Has Hadžip: Kutadgu Bilig (izbor)

Edip Ahmet: Atabet-ul Akajik

IV NARODNA KNJIŽEVNOST (12 časova)

Narodna književnost - pojam, bitne odlike, osnovne teme i motivi. Poetika narodne književnosti. Sinkretizam, animizam, magijski način mišljenja, magična moć reči; intenzivnost kolektivnih osećanja, niveliranost mišljenja. Proces oblikovanja usmenih tvorevina. Verovanje u vanrednu snagu stvaraoca. Usmeni stvaralac kao predstavnik svoje sredine. Odnos: stvaralac-delo-slušaoci; opštenje i vaspitanje usmenim putem; individualnost usmenog stvaraoca i nasleđivanje obrazaca; pevač kao čuvar društvenog, moralnog i nacionalnog kodeksa. Istorijsko predanje.

Tipologija jednostranih usmenih oblika. Trajnost vrsta usmenih književnosti. Njihova osnovna obeležja i razlike u funkciji. Tematski krugovi epske poezije. Junaci kao vaspitni uzori svoje sredine. Narodna poezija kao usmena istorija višeg reda u formiranju i trajanju istorijske svesti - sa širim izborom poezije i proze.

Turska narodna književnost. Počeci turske narodne književnosti: a) Usmena književnost, b) Pisana književnost. Podela turske narodne književnosti: 1. Anonimna narodna, 2. Književnost narodnih pesnika. Podela anonimne književnosti: a) Književnost ašika, b) Mistična književnost.

Jedinice turske narodne književnosti. Tema, motiv, jezik i stil turske narodne književnosti. Vrste poezije i proze.

Dela za obradu

Ališ - narodna pesma

U Milice duge trepavice - lirska narodna pesma

Keloglan - narodna priča

Priče Dede Korkuta - narodna pripovetka (izbor)

Nasredin Hodža: Priče (izbor)

Ropstvo Stojana Jankovića - narodna epska pesma

Koroglu: Otvorite put maglene gore

Karadžaoglan: Tiho, tiho pada sneg

Junus Emre: Opet si uzbuđeno ludo srce (pobožna pesma)

Turska narodna književnost Kosova (izbor) - pripremio:

Prof. dr Nimetulah Hafiz

V DIVANSKA KNJIŽEVNOST (5 časova)

Divanska književnost - pojam, pojava. Opšte karakteristike: jedinice poezije; metrika; vrste poezije (pesma); tema, jezik i izražavanje; proza i vrste proze; tema, jezik i stil u prozi.

Dela za obradu

Nesimi: Gazel

Fuzuli: Ljejlja i Medžnun

Baki: Hvalospev Kanuniju (izbor)

Evlija Čelebija: Putopis (izbor)

Šejh Galip: Lepota i ljubav

VI HUMANIZAM I RENESANSA (8 časova)

Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas (pojmovi, osobenosti, značaj).

Dela za obradu

F. Petrarka: Kanconier (izbor soneta)

V. Šekspir: Romeo i Julija

Servantes: Don Kihot (odlomak)

Marin Držić: Dundo Maroje (odlomak)

VII BAROK I KLASICIZAM (7 časova)

Barok i klasicizam i njihovi predstavnici u Evropi i kod nas.

Klasicizam u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Molijer: Tvrdica

Ibrahim Šinasi: Prevedena dela od La Fontena

Ahmet Vefik Paša: Venčanje na silu

Zija Paša: Poezija i razvoj (odlomak)

Ivan Gundulić: Osman (odlomci iz I i VIII pevanja)

VIII LEKTIRA (4 časa)

Dante Aligijeri: Božanstvena komedija (odlomak iz Pakla, pevanje V).

Đovani Bokačo: Dekameron (Federiko i dona Đovana, dan peti, priča deveta)

Izbor iz savremenih pesnika turske književnosti (prema izboru učenika i nastavnika).

IX KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja su predviđena za izučavanje u ovom razredu ponavljaju se, proširuju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko i dramsko pesništvo.

Lirske (ženske) i epske (junačke) pesme. Vrste narodne lirske poezije, tematski krugovi epske poezije. Lirsko-epska pesma, balada.

Epska poezija (odlike i podela na stih i prozu).

Epska poezija u stihu: epska pesma, ep (epopeja). Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Životopis (biografija) pohvala i slova.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza. Metrika, cezura.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, simbol. Metrika: slogovna i aruzna ametrika; pauza - stanka, rima.

Humanizam, renesansa, barok, klasicizam.

B. JEZIK (32 časa)

I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Mesto jezika u ljudskom životu. Bitna svojstva jezika. Jezik i komunikacija.

II KNJIŽEVNI JEZIK

Raslojavanje jezika. Jezik, dijalekt i sociolekt. Jezička norma i standardizacija. Književni jezik. Književnojezičke varijante. Funkcionalni stilovi. Nestandardni jezički varijeteti.

Turski jezik - mesto u porodici uralo-altajskih jezika, granice. Narečja turskog jezika (kriterijumi, podele, nazivi). Npr.: istanbulsko narečje, provincijska narečja, Gaziantepsko narečje, Rumelijsko narečje. Dijalekatska osnovica turskog književnog jezika.

Književni jezik turskog jezika od početka do VIII veka. (povezivati sa nastavom književnosti).

III JEZIČKI SISTEM I NAUKE KOJE SE NJIME BAVE

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i morfologija. Glasovi i foneme. Slog. Kratki i duži slogovi. Slogovi prema tvorbi. Slogovi koji privlače i neprivlače akcenat.

Morfologija. Reči i morfeme. Vrste morfema. Morfologija u užem smislu (promene reči). Tvorba reči.

Sintaksa. Rečenica kao jezička i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Koren, afiks, sufiksi za promenu i sufiksi za tvorbu reči. Sematem. Leksički fond (rečnik, leksika).

Gramatika i rečnici turskog jezika i način njihove upotrebe.

IV FONETIKA (SA FONOLOGIJOM I MORFOFONOLOGIJOM)

Glasovni sistem turskog književnog jezika (ponavljanje i utvrđivanje sistematizacije glasova i njihova karakteristika).

Glasovi koji se upotrebljavaju na turskom jeziku i njihova podela. Podela samoglasnika prema položaju jezika, usana i donje vilice. Velika vokalna harmonija. Reči i afiksi koji ne podležu velikoj vokalnoj harmoniji.

Podela suglasnika.

Labijalni, dentalni, palatalni suglasnici i laringalni suglasnik. Suglasnici po načinu izgovora: trajni, eksplozivni, oštri, meki. Asimilacija suglasnika; suglasnici sa dvojnim izgovorom (g, k, l).

Fonološki sistem turskog književnog jezika. Distinktivna funkcija turskih fonema. Distinktivne opozicije i distinktivne crte (pokazati na odabranim primerima).

Morfofonologija. Morfofonološke alternacije i njihova uloga u promeni i tvorbi reči. Alternacije u turskom književnom jeziku (proširivanje i utvrđivanje ranije stečenih znanja). Pravopisna rešenja.

Akcenatski sistem turskog književnog jezika (i njegovo obeležavanje). Klitike (proklitike i enklitike). Kontrastiranje akcenatskog sistema književnog jezika i regionalnog dijalekta (gde je to potrebno). Služenje rečnikom za utvrđivanje pravilnog akcenta.

V PRAVOPIS

Osnovni principi turskog književnog jezika. Pravopisi i pravopisni priručnici (i služenje njima).

Pisanje velikog slova.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književna artikulacija, melodija rečenica, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat reči, grupe reči i rečenice (misaonica). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno kazivanje napamet naučenih kratkih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni, književnoumetnički.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Akcentovanje reči i obeležavanje akcenatskih celina.

Pravopisne vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

Napomena

PRVI STRANI JEZIK

(OBA TIPA GIMNAZIJE)

I razred

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1.200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2.600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje posebne pažnje na one ritmičke i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pismenog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji se jezik uči, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture tog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehničkih dostignuća zemalja čiji se jezik uči, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji s drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, kao i intelektualne sposobnosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

I razred

SADRŽAJ PROGRAMA

Tematika

Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.

Porodica i društvo: spoljni izgled i osobine članova porodice; članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života i na radnom mestu; odnosi u porodici i društvu.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; iz istorijske i kulturne prošlosti; kulturne i privredne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz života i rada poznatih ljudi; aktuelne teme od vaspitnog značaja.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Lektira: do 15 stranica tematski zanimljivog, jezički pristupačnog teksta koji odgovara interesovanju i predznanjima učenika.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

- Pitanja

a) "WH" questions

"Where are you going?" How can we get there?"

b) Alternativna pitanja

"Did you take a bus or did you walk?"

v) Učtiva pitanja

"Would you open the window, please?"

g) Pitanja sa predlogom na kraju

"Who are you looking at?"

- Indirektni govor

a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

"I'll do it as soon as I can." He says that he will do it as soon as he can.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Come back!" He told me to come back.

"Pass me the bread, please". He asked me to pass him the bread.

v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena).

- Yes/No questions

"Have you seen Mary?" He wants to know if I have seen Mary.

- "WH" questions

"What do you want?" He asks me what I want.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz imena godišnjih doba, obroka i naziva zemalja.

The winter of 1978 was very cold. The lunch we had yesterday was very good. He lives in the USA.

- Neodređeni član u izrazima za meru, vreme i količinu

two pounds a yard, 50 miles an hour, 15 dinars a kilo

- Nulti član uz zajedničke imenice

go by car, be in bed, go to school i dr.

2. Imenice

- Množina imenica - obnoviti

- Kongruencija imenica sa glagolom u jednini

information, news, furniture, luggage, mathematics i dr.

The news is on at ten o'clock. Mathematics deals with space and number.

- Sinkretizam jednine i množine

sheep, deer, trout

- Saksonski genitiv

a) kod imenica na -s

Jones' dictionary, St. James's Park

b) u koordinativnim strukturama

John's and Mary's book, John and Mary's book

- Drugi nominali - gerund

a) u funkciji subjekta

Swimming is my favourite sport.

b) u funkciji objekta (posle glagola like, hate, start, stop i dr.) She likes cooking.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Obnoviti one lične, pokazne, prisvojne, relativne i odrične zamenice predviđene programom za osnovnu školu.

- Uzajamno-povratne zamenice -each other, one another

Mary and Peter see each other every day. The students from different countries couldn't understand one another.

- IT uz kopulativne glagole

It is raining. It is cold.

- Neodređeno one

I lost a friend but you gained one.

- Odrična zamenica none

She has a lot of friends, but I have none. He asked for food but got none.

b) Determinatori

- Neodređeni determinatori - some, any

They want some paper. I don't have any bread left.

- Odrični determinator no

There are no eggs in the fridge. There's no milk in the cup.

4. Pridevi

Obnoviti poređenje prideva

5. Brojevi

Decimali, razlomci; četiri računske radnje

6. Kvantifikatori

Obnoviti many/much, a lot of/lots of; few/little

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola

- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu

- The Present Perfect Tense - proširiti upotrebu priloškim odredbama lately, recently

I haven't seen him recently. Have you seen a good film lately?

- The Present Perfect Continuos Tense (P)3)

3)P = receptivno

He has been working in that factory for ten years now.

- The Past Perfect Tense

When we came the train had already left.

- Modalni glagoli

a) can (be able to, be allowed to), could

Sorry, but I can't come again next week. Can I smoke in here?

Could I smoke in here?

b) must (have/got/to, be obliged to)

I've got to go now.

- Pasivne konstrukcije - za isticanje bezličnosti i za navođenje naučnih činjenica

The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found in the air.

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

apply for, shout for, bring up i dr.

2. Prilozi

Poređenje priloga

IV TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorba prideva

il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, i dr.

V ORTOGRAFIJA

Osnovna pravila interpunkcije. Pisanje velikih slova.

VI LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i frazeologizmi

VII LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Sadržaji programa obrađeni u osnovnoj školi integrišu se s novim elementima u sistematizovane šire celine na višem nivou.

Postavljanje pitanja i davanje odgovora

Novi modeli

Disjunktivna pitanja

Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?

Negativno pitanje

Hast du dieses Buch noch nicht gelesen?

Doch, ich habe es gelesen.

Izrična rečenica kao pitanje

Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?

Pitanja u neupravnom govoru

Ich frage dich, ob er kommt.

Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was usw)

Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)

Kazivanja radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

- radnja izražena pluskvamperfektom

Er hatte das schon längts gesehen.

- radnja zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice

veznici: während, solange. seit (dem)

Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solange ich ihn kenne, sammelter Briefmarken.

- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice

veznici: nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, preterit u glavnoj rečenici)

Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon obgefahren war.

- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice

veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)

Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, bevor (ehe) ich ins Kino gehe.

Kazivanje zapovesti

Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Izražavanje jednakosti-nejednakosti

Er ist genau so alt wie du.

Er ist älter als ich.

Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i atributivnoj funkciji.

Mein jüngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heilesten. Der heileste Monat Juli...

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili su bitno različite

Član

Određeni, neodređeni

Određeni član uz geografske pojmove: nazive planina, mora, jezera, reka, zemalja muškog i ženskog roda, zatim uz imena dana u nedelji, meseci u godini, godišnjih doba

Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der erste Arbeitstag in der Woche. Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.

Bez člana

-lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice; uzvici i izrazi

Hans ist Student. Jugoslawien ist line Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tag um Tag; weder Mansch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.

Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze

Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, keinen Wunsch) tanzen zu gehen.

Orijentacija u vremenu i prostoru

Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi sa orijentacijom u vremenu i prostoru

Wann...

heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. Juni 1976

Wie lange...?

Seit wann...?

eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegung.

Wo...?

drauben, drinnen, überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends

Wohin...?

dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin

Woher...?

Propozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za mesto

hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür usw.

Kazivanje pretpostavki, uzroka, namere

Modalni glagoli u službi izražavanja pretpostavki ili namere.

Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.

Konjuktiv prezenta i preterita pomoćnih i modalnih glagola

- u rečenicama i frazama za izražavanje želje i mogućnosti, sumnje, nestvarnosti

So wäre es vielleicht besser.

- pluskvamperfekt u pomenutim slučajevima (receptivno)

Hätte ich ihn nie gesehen!

Tvorba reči

Složenica (imenica i pridev), prefeksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi

Schule, Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.

Sinonimi, homonimi i antonimi, fraze i leksikolizovani spojevi reči

lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nhmen; in Bewegung setzen.

Izgovor

Odnos glasova i slova.

Podela glasova. Dužina i kvalitet vokala. Diftonzi.

Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenica.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Podele reči na slogove.

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

Napomena

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.

Pasivne konstrukcije

est + particip perfekta

La Bastille est prise en 1789.

La Tour Eiffel est construite en 1889.

- ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva

ll a été/il fut élu président;

Elle sera/elle serait recompensée...

Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.

Infinitivne rečenice - tipa

Je le vois venir.

Pitanja:

Qui est - ce qui/que

Qu'est - ce qui/que

Que;

Qui est-ce qui ira au musée? Qu'est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vous vu? A qui vas-tu téléphoner? - A mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?

Odgovori:

C'est... qui/que; A qui/quoi; Avec qui; Pour qui i druge ranije naučene konstrukcije

Indirektna pitanja:

Dis-moi à quoi tu penses. Je te demande se que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce remède?

Negacija

pas du tout, non plus, personne, quelqu'un, quelque chose

Ce film ne me plaît pas du tout!

A moi non plus!

Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.

Kazivanje pretpostavke

si + imperfekt/kondicional

Si nous étudiions, nous réussirions.

Kazivanje vremena

avant de...

quand

Avant de partir il lui a donné son adresse. Quand la guerre éclata, il partit avec ses camarades. Quand l'as tu rencontré? Je l'ai rencontré quand je suis rentré.

Kazivanje želje, volje, namere

a) subjunktivom

b) infinitivom

J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d'oeuvre du Louvre.J'aimerais que vous visitiez le Louvre pour y admirer les chefs-d'oeuvre d'art. Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau. Il faut que nous luttions... Que voulez-vous qu'il fasse? Qu'il obéises parents. Il travaille beaucoup pour gagner sa vie et pour faire instruire ses enfants. Il travaille beaucoup pour que ses enfants obtiennent une bonne éducation.

Odredbe kvaliteta i kvantiteta - značenje prideva zavisno od mesta

un homme pauvre - le pauvre homme; un soldat brave - un brave soldat; un homme d'âge moyen - le Moyen âge i sl.

Odredbe za vreme

- dani u nedelji, prochain/dernier;

il y a/dans;

pendant/depuis;

dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine dernière; l'année prochaine. Le lundi et le jeudi il travaille jusqu'a cinq heures. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce congres aura lieu dans dix mois ou dans un an...

Poređenje

C'est l'usine la plus moderne et la plus importante de la région. Cette foire n'est pas aussi intéressante que celle de l'année dernière.

Odredbe za način

In conduit prudemment/de maniere prudente/avec prudence. Elle parle français couramment, sans difficulté...

Izrazi za meru i količinu

une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... i sl.

Combien d'eleves ont vu cette émission Une trentaine./Environ 30. Il y a pas mal de livres a ce sujet; j'en ai lu plusieurs...

Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:

Présent - présent (istovremena radnja)

Présent - Passé composé (pre,

Present - Futur (posle);

Il me dit qu'elle part,

Il me dit qu'elle est partie.

Il me dit qu'elle partira.

Imenička grupa

Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.

les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs

Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de sympathie.

les déterminants indéfinis quelques, plusieurs, certains, autre, tout - u različitim značenjima

tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...

Nastavci imenica i prideva

teur/trice

acteur - actrice

al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x

trou, genoux

Glagolska grupa

Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.

Prosti perfekt (passé simple) - princip tvorbe, prepoznavanje u tekstu i razumevanje.

Kazivanje svršene i nesvršene radnje u govoru (passé composé-imparfait) - naučeno u osnovnoj školi primenjivati i usavršavati, a u tekstu ukazivati i na analognu upotrebu prostog perfekta i imperfekta.

Slaganje participa perfekta sa subjektom

ORTOGRAFIJA

Interpunkcija - osnovna pravila.

Pisanje velikog slova.

Podela reči na slogove.

LEKSIKOLOGIJA

Derivacija: sufiksi i prefiksi

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima

ŠPANSKI JEZIK

(PRVI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika jeste sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave španskog jezika su da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemlje čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanja poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

OPŠTI TIP GIMNAZIJA, PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER I DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

I razred

(2 časa nedeljno - 74 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

a) ser + participio pasado

La casa fue construida en 1984.

b) pasiva refleja

Se venden libros aquí.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)

Quiero viajar.

Lo hago para satisfacerte.

Pitanja sa upitnim rečima: quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja

¿Sabes si ha llegado?

Pregúntale si ha cogido la tarjeta.

Yo te pregunto que has comprado.

Negacija

Nada, nadie, ningun(o/a), nunca, tampoco.¿Ha venido alguien¿ - No, no ha venido nadie. / Nadie ha venido.

No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Kazivanje pretpostavke

si +subjunktiv imprefekta/kondicional

Si trabajáramos, tendríamos dinero.

Kazivanje želje, volje, namere

a) subjunktivom

b) infinitivom

Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos.... ¿Qué quieren Ustedes que haga? Él trabaja mucho para ayudar a sus hijos. Él trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu

Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme

dani u nedelji, manana, ayer, pasado/próximo/que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace..., dentro de...

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.

¿Cuándo lo viste¿ Lo vi cuando regresé del viaje.

El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos... Regresa dentro de una hora...

Poređenje

más que, menos que, el/la más, tan...como,

Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del ano pasado.

Odredbe za način

Prilozi na -mente i priloške konstrukcije.

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu

mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos...

¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Imenička grupa

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, qualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.

Todas las mananas, todo el mundo...

Un muchacho qualquiera...

Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva

muchacho/muchacha

actor/actriz

trabajador/trabajadora

generoso/generosa

kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda

violinista, cantante, interesante, verde...

Glagolska grupa

Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Oblici subjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima (naredbe i finalne rečenice).

Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Služenje dvojezičnim rečnicima.

Napomena:

Način ostvarivanja programa (uputstvo) i obrazovni standardi od I-IV razreda za Program stranih jezika za gimnazije kao prvog stranog jezika dati su nakon Programa stranih jezika za gimnazije kao prvog stranog jezika za II, III i IV razred.

ITALIJANSKI JEZIK

(PRVI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave italijanskog jezika jeste sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave italijanskog jezika jesu da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemalja čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

OPŠTI TIP GIMNAZIJA, PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER I DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

Pasivna konstrukcija sa glagolom essere.

Il libro è stato letto.

Pasivna konstrukcija sa glagolom venire.

La lezione viene studiata.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)

Devo vederlo.

Posso venire alle 7.

Pitanja sa upitnim rečima: Chi; Che cosa; Come; Dove.

Finalne rečenice

sa upotrebom per + infinito

Siamo qui per studiare la lingua italiana.

Hipotetične rečenice

Realna hipoteza (periodo ipotetico della realtà) sa passato prossimo (ili imperativo) i presente.

Negacija

Niente, per niente, mai, assolutamente, nessuno.

No, non è cevuto nessuno.

No, non ho visto niente.

No, non ho fatto mai una cosa del genere.

Indirektno upitna rečenica

Ti chiedo se tu possa venire oggi.

Maria domanda se faccia bel tempo a Roma.

Kazivanje pretpostavke

se + imperfetto

Se faceva bel tempo, andavamo in gita.

Kazivanje želje, volje, namere

a) konjunktivom

b) infinitivom

Voglio che tu torni a casa. Maria vuole che voi andiate a teatro tutti insieme.

Vorrei che tu venissi questa sera al concerto.

Mi piacerebbe conoscere questa attrice. Lui lavora molto per guadagnare per vivere. Lei studia molto per imparare bene l’italiano.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu

Una donna grande/ Una gran donna

Una macchina nuova/ Una nuova macchina

Kazivanje vremena i Odredbe za vreme

dani u nedelji, domani, ieri, passato, scorso, prossimo, durante, fra/tra, fa

Ci vediamo domani. Ieri sono stato a scuola tutto il giorno. Ho comprato la macchina l’anno scorso. L’anno prossimo andiamo in vacanza in Sardegna. Marco viene fra/tra cinque minuti. L’ho visto un’ora fa.

Poređenje

Komparativ uvećavanja, komparativ umanjivanja, relativni superlativ, apsolutni superlativ.

E’ il libro più interessante che io abbia mai letto. Il film di Fellini che ho visto ieri è meno interessante degli altri.

Odredbe za način

prilozi na - mente i priloške konstrukcije

Maria legge il libro pazientemente. Maria legge il libro con molta pazienza.

Izrazi za meru i količinu

molto, un po’di, una dozzina di, un centinaio, circa, quasi…

Quante volte hai visto questo film? Circa una dozzina di volte.

Član

Oblici određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodrešenog člana (C'è un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) i kao oblik za iskazivanje neodređene količine (Desidero del vino).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).

Imenica

Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod. Izuzeci i građenje množine imenica.

Posuđenice.

Izuzeci u rodu imenice. Rod posuđenica.

Pridev

Vrste prideva.

Morfološke odlike prideva quello, bello i buono.

Nepromenljivi pridevi.

Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.

Osnovni brojevi.

Neodređeni pridevi ogni i qualche.

Etnici: najfrekventniji nazivi pripadnika stranih nacija i žitelja značajnijih italijanskih gradova.

Zamenica

Lične zamenice u službi objekta (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).

Naglašene i nenaglašene lične zamenice.

Povratne zamenice.

Relativna zamenica che.

Neodređene zamenice qualcuno i ognuno.

Prisvojne zamenice i pokazne zamenice.

Upitne zamenice chi? i che? / che cosa?

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (questo, quello, tutto, ogni, qualche, qualunque, qualsiasi…) u različitim značenjima

Ho letto quel nuovo libro di Tabucchi.

Ho conosciuto tutte le amiche di Marco.

Un uomo qualsiasi…

Ogni giorno vado a scuola.

Ho comprato qualche rivista.

Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod.

Izuzeci u građenju množine imenica.

Posuđenice.

Glagol

Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Oblici konjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.

Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.

Najfrekventniji glagoli i njihova rekcija (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Služenje dvojezičnim rečnicima.

DRUGI STRANI JEZIK

(OBA TIPA GIMNAZIJE)

I razred

Cilj i zadaci

Cilj nastave drugog stranog jezika je sticanje novih znanja i ovladavanje novim jezičkim sistemom što doprinosi proširivanju i bogaćenju opštih izražajnih i intelektualnih mogućnosti učenika, upoznavanje kulture, običaja, i načina života naroda čiji se jezik uči kao i razvijanje estetskih i moralnih vrednosti.

Zadaci nastave drugog stranog jezika su da učenici:

- upoznaju osnovne karakteristike sistema jezika i jezičkih struktura i usvoje oko 1.400 najfrekventnijih reči i izraza;

- usvoje pravilni izgovor i intonaciju;

- razumeju sagovornika i usmeno izlaganje o temama iz svakodnevnog života;

- ovladaju tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i razumeju jednostavne tekstove s temama iz svakodnevnog života, tekstova sa naučno-popularnim sadržajima i sl.;

- savladaju osnove ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;

- osposobe za davanje informacija o sebi, o svom domu, o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim tekovinama;

- upoznaju sa načinom života naroda čiji jezik uče i tekovinama njihove kulture i civilizacije;

- razviju intelektualne osobenosti i podignu opšti obrazovni i kulturni nivo;

- izgrade svest o potrebi saradnje i tolerancije među narodima;

- ovladaju metodama za dalji samostalan rad na bogaćenju i usavršavanju stečenog jezičkog znanja.

Komunikativne funkcije

Govorne modele koji se upotrebljavaju u komunikaciji u realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znanja jezika proširivati, obogaćivati i nijansirati iz razreda u razred: privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja odnosno neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje odnosno neprihvatanje poziva; izražavanje mogućnosti, nemogućnosti, obaveze i nepostojanja obaveze da se nešto uradi; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka, prigovora; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane, naredbe; izražavanje iznenađenja, čuđenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, neraspoloženja, radosti, zabrinutosti, iskazivanje simpatije; davanje prednosti, saveta.

I razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Teme iz oblasti školskog, porodičnog i društvenog života u zemljama čiji se jezik uči i u našoj zemlji.

Iz života mladih: raspored časova; situacije u razredu; svečanosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlet - ekskurziju; druženje.

Porodica i društvo: predstavljanje članova porodice, njihove osobine i interesovanja; dnevni poslovi članova porodice u kući i van nje; kupovina - u samousluzi i robnoj kući; obroci i jela; odlazak u goste, prijem gostiju; praznici, saobraćajna sredstva; traženje i davanje informacija.

Uz navedenu tematiku obraditi i: dane u nedelji, mesece, godišnja doba, vreme na časovniku, vremenske prilike.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična.

John buys newspapers every day.

Is he going to finish the work soon? When did you arrive home?

Tom wasn't at home. I don't like milk.

2. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

The train arrived late this morning.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz redne brojeve, superlativ, nazive reka, mora i okeana.

the second, the tallest, the Danube, the Adriatic, the Pacific

- Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseca i godišnjih doba.

Peter Jones, milk, Lunch, Sunday, June, summer

2. Imenice

- Pravilna množina imenica

book/books, box/boxes, lady/ladies, shelf/shelves

- Najčešći primeri nepravilne množine

man/men, woman/women, child/children, foot/teet, tooth/teeth

- Izražavanje pripadanja i svojine

Saksonski genitiv

Tom's dog; our neighbours' car (R)*

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta

I meet him at school every day.

- Pokazne zamenice

This is my book and these are Peter's books.

- Upitne zamenice

What is your father? Which of the boys is your brother?

b) Determinatori

- Pokazni determinatori

This book is Mary's.

- Prisvojni determinatori

My books are on the shelf.

- Neodređeni determinatori

some, any

They usually lend me some money. There isn't any flour in the house.

4. Pridevi

- Najfrekventniji opisni pridevi

I've got yellow tulips in my garden.

- Sintetički komparativ i superlativ

Dick's brother is jonger than Peter's.

5. Brojevi

Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.

6. Kvantifikatori

much, many; little, fes; a lot of, lots of

I don't have much time hos. He doesn't have many friends.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje.

John always gets up late.

- The Present Continuous Tense

a) za radnju u toku

John is singing now.

b) za radnju koja će se dogoditi u skoroj budućnosti

John is leaving Belgrade tomorrow.

- Imperativ - drugo lice jednine i prvo i drugo lice množine

Come here! Go home at once.

Don't stay too late, John. Let's go out.

- The Simple Past Tense (pravilni glagoli i glagoli be i have)

- BE GOING TO za izražavanje namere u budućnosti.

- Modalni glagoli

can, must - simple present

She can speak English well. She can't come today.

I must work hard. You must not keep it for ever.

- Dvočlani glagoli - look out, get on, get off, remind of i dr.

2. Prilozi

Vrste priloga (za način, mesto i vreme)

He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.

3. Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

IV TVORBA REČI

Tvorba imenica sufiksima -er/-or, -ess

V LEKSIKOLOGIJA

Najjednostavniji idiomi i frazeologizmi

VI LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

(Uputiti učenike na fonemsku transkripciju).

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

- Prosta, proširena i nezavisno složena rečenica

Das ist (mein, sein, dein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den Gästen) ihren Garten. Das ist kein Fehler. Niemand wird kommen. Es gibt nicht Neues. Es ist warm und wir gehen Baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.

- Postavljanje pitanja i davanje pozitivnih i negativnih odgovora

Was ist das? Ist das ein (eine...)? Nein, das ist kein (keine ...). Kommst du mit? Ja, ich komme mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche keinen Bleistift. Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Schneit es? Nein, es schneit nicht. Was machst du? Was liest er? Wer singt dieses Lied? Wem zeigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu säpt?

- Izražavanje sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fubball auf dem Schulhof. Mein Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das Autowerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.

- Izražavanje zapovesti

Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepabt! Du bleibst hier! Er soll lesen!

- Izražavanje želje, molbe

Ich möchte ins Theater gehen. Möchten Sie mir helfen, bitte!

- Izražavanje kvaliteta i kvantiteta

Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleibig wie sein Bruder. Der Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkte mir viele Bücher. Dort waren nur einige Besucher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hundert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.

- Izražavanje vremenskih, prostornih i načinskih odnosa

Wie spät ist es? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, früh). Um wieviel Uhr ...? Heute ist der 12. September 1985. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstrabe 19. Wo wohnt er? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?

Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:

Imenice. Usvajanje roda, broja, i padeža imenica uz pomoć člana, nastavaka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.

Član. Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana sa predlogom im, ins, zum, ans...

Zamenice. Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima. Jemand, niemand, etwas, nichts.

Pridevi. Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno. Opisna komparacija sa "ebenso... wie" i "nicht so... wie". Osnovni i redni brojevi.

Predlozi. Predlozi sa dativom, sa akuzativom i predlozi sa oba padeža.

Glagoli. Prezent jakih, slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli. Bezlični glagoli. Futur i perfekt najfrekventnijih glagola; preterit samo pomoćnih i slabih glagola.

Veznici. U nezavisno složenoj rečenici und, aber, oder, denn, itd.

Fonetika i ortografija. Izgovor glasova i intonacija. Abeceda, čitanje i pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ei, (h kao znak za dužinu vokala), ch, sch, tsch, s (na početku reči i između dva vokala), sp, st, b, z, tz, udvojeni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.

Leksikografija. Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

Napomena

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Iskazi, pitanja i odgovori u prostim i prostoproširenim, potvrdnim i odrečnim rečenicama - u sledećim govornim modelima: C'est/ce n'est pas

a) determinant + nom

C'est la salle. C'est un beau restaurant.

C'est ma place. C'est notre professeur.

b) determinant + nom + de...

C'est l'hôtel de mon père. C'est un café - bar.

v) adjectif + adverbe

C'est bon, ce n'est pas occupé.

g) présentations

C'est Paul. C'est le père de Marie.

C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).

C'est...? Qui, c'est...

Non, ce n'est pas...

Est-ce que c'est...? Oui,

Non,..

Qu'est-ce que c'est?

Qui est-ce? C'est...

Ce sont... Ce ne sont pas...

Ce sont....? Est-ce que ce sont...

Sujet + Verbe être + Attribut

a) determinant + nom

Paris est une grande ville.

Michel est un bon élève.

b) adjectif qualificatif

Notre école est moderne. Sa classe est grande.

v) nom (profession, nationalité)

Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière.

Nous sommes Yougoslaves. Ils sont Français.

Pitanja: Est-ce que... i pozitivan i negativan odgovor

Es-ce que son père est gar çon au restaurant? Oui... Non...

Sujet + Verbe + Complêment d'objet direct - uglavnom avoir, prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, ecrire i sa upotrebom partitivnog "de"

Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.

Je lis roman intéressant.

Sujet + Verbe + Complement d'objet indirect - uglavnom sa glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...

Je vais téléphoner à ta chambre.

Le client désire un café.

Pitanja: A qui...,?

A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.

Sujet + Verbe + Complément circonstanciel

a) de lieu:

aller, à ... Venir de... se trouver... habiter... sa predlozima i prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, à gauche, à droite, ici, loin; à (en), au - za gradove i zemlje;

b) de temps:

sa najčešćim odredbama za vreme, kao: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...

Pitanja: Quand...? A quelle heure est-il?

Il part à trois heures. Il arrive damain. Il est quatre heures.

Quel jour... Quelle date...

Aujourd'hui, c'est lundi, le...

Comment...?

Comment allez-vous?

Il y a/II n'y a pas

Pitanja: Est-ce qu'il y a, y a t-il de...?

Il y a du... de la... des... un, une, beaucoup de..., assez de...; il n'y a pas de...,

Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)

Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?

Dans ce super-marhé il y a...

Izražavanje želje, molbe, zapovesti

Viens, ici! Ecoutez attentivement!

Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle.

Veuillez me suivre, suivez-moi...

Impératif + complément

Dites - lui de venir...

Imperatif + complément d'objet (direct, indirect)

Montrez-moi votre passeport.

Il faut + infinitif

Il faut mettre la table... servir des clients...

Najčešći oblici opisnog kazivanja, bez tumačenja gram. oblika:

Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...

Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji, uvežbava se na raznim primerima sledeće gramatičko gradivo:

Groupe du nom

Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - razlikovanje roda i broja u govoru i u pisanju.

Les pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).

Les déterminants: possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel, numeraux; les articles/défini, indéfini, contracte)

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju uz uočavanje razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.

Groupe du verbe

Présent et Futur prochain, Passé récent.

Compléments: direct, indirect, circonstanciels - sa imenicama i determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (Montrez-moi... dites-moi... donnez-moi... apportez-moi)

Najčešći glagolski izrazi:

Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud, froid, faim, soif. Najčešći izrazi i fraze: (pri pozdravljanju, zahvaljivanju iz vokabulara sa radnog mesta)

Bonjour, bonsoir, au revoir, à bientôt, bon voyage, s'il vous plait, je vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); plait-il...? comment?... pardon... vous dites.

Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Très bien, merci... ça va... voilà la carte... voilà votre clé ... je vous sers... i sl.

être présent (absent, assis, debout).

prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train l'avion) i sl.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

PROGRAM ŠPANSKOG JEZIKA KAO DRUGOG STRANOG JEZIKA ZA GIMNAZIJU

(2. STRANI JEZIK - I, II, III I IV GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika

Osnovni ciljevi nastave španskog jezika u gimnazijama jesu: osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju na španskom jeziku; sticanje i produbljivanje poznavanja španskog jezika u svim jezičkim veštinama i aktivnostima; upoznavanje osnovnih elemenata španske kulture i civilizacije.

Zadaci nastave španskog jezika

Zadaci nastave španskog jezika jesu osposobljavanje učenika da razume španski jezik i da taj jezik aktivno koristi. Učenik treba da u što većoj meri ovlada veštinama razumevanja, govorenja, čitanja i pisanja i da se osposobi da uočava jezičke zakonitosti i specifičnosti prisutne u materijalu koji se koristi u nastavi. Učenik treba da stekne svest i saznanja o osnovnim civilizacijskim specifičnostima Španije i ostalih zemalja hispanskog govornog područja, o sličnostima i razlikama u pogledu navika i običaja, mentaliteta i institucija u odnosu na našu sredinu.

Posebnu pažnju treba posvetiti podsticanju učenika na samostalni rad i proširivanje stečenih znanja.

I razred

(prva godina učenja)

(dva časa nedeljno - 70 časova godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Tokom prvog razreda učenik treba da savlada osnovne jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- poznaje glasove španskog jezika, sa posebnim osvrtom na one koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema;

- da bude u stanju da razume jednostavnu izvornu usmenu poruku (leksički i sintaksički primerenu nivou znanja koji je predviđen za prvu godinu učenja) iskazanu na standardnom španskom jeziku i da, pri tome, pokaže globalno razumevanje poruke;

- da razume one izraze koje nastavnik upotrebljava za vreme časa da bi dao uputstva za rad i drugo;

- da razume kratke dijaloge i monološka izlaganja iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala a koje sadrže isključivo građu obrađenu tokom prvog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- pravilno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje,

- prepoznaje osnovne intonacijske šeme,

- razume i koristi ustaljene izraze učtivosti, postavlja pitanja i daje imperativne iskaze u osnovnoj komunikaciji na času;

- stupi u dijalog u okviru četiri do pet replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na njih, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u tri do pet rečenica predstavi sebe ili drugoga, podstaknut pitanjima saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd.;

Treba da bude u stanju da postigne osnovne dogovore neophodne za elementarni društveni život.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;

- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i priručnicima;

- razume smisao kratke pisane poruke, čestitke i razglednice;

- razume globalno i selektivno sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše kratke rečenice ili kraće tekstove do 50 reči na osnovu datog modela;

- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu, okolini ili njega lično;

- piše reči i kratke rečenice ili tekst do 50 reči na osnovu date slike ili drugog vizuelnog podsticaja;

- piše kratku poruku, pismo, e-mail poruku, čestitku, razglednicu;

- izdvoji i napiše ključne reči iz obrađenog dijaloga ili teksta.

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi	Realizacija govornih činova
Pozdraviti	¡Hola! ¡Buenos dias/buenas tardes/buenas noches! ¡Hasta luego! ¡Adiós!
Predstaviti se	Me llamo... Mi nombre es...
Tražiti od drugoga da se predstavi	¿Cómo te llamas? ¿Cuál es tu nombre?
Iskazati fizičke osete	Tengo hambre, tengo sueño, tengo frío...
Obavestiti o porodici	Mi familia es grande/pequeña... Tengo tres hermanos/hermanas... Mis padres se llaman Pedro y Maria. Mis abuelos son...
Obavestiti o mestu stanovanja	Vivo en C/Libreros 23
Izraziti posedovanje	Este libro es mio/Es mi libro
Uputiti i prihvatiti poziv	¿Quieres venir a mi casa? Si, con mucho gusto...
Opisati osobu	Miguel es alto y moreno; Maria es muy simáptica
Orijentisati se u prostoru	¿Dónde está el Museo de Bellas Artes?
Izraziti želju, molbu	Quiero volver a casa. Tengo ganas de jugar al tenis¿Puedo salir?
Izraziti dopadanje/nedopadanje	Me gusta/no me gusta/Me apetece/Me encanta...
Izraziti zahvalnost	¡Gracias! ¡Muchas gracias!
Izraziti izvinjenje, žaljenje	Perdona/perdone, Lo siento mucho...
Izraziti obavezu, potrebu	Tengo que/Debo estudiar...
Pitati i obavestiti o vremenu	¿Qué tiempo hace? Hace sol/hace viento/ hace muy buen tiempo/llueve...
Merenje vremena	¿Qué hora es? Son las doce/Es la una...¿A qué hora empieza la función? A las tres.
Pitati i obavestiti o zdravstvenom stanju	¿Cómo estás? Estoy bien/mal/Me duele la cabeza...
Pitati i obavestiti o psihičkom stanju	¿Qué tal? Estoy bien/mal/contento,a/feliz/triste/preocupado,a...
Obavestiti o svojim aktivnostima	Esta tarde estoy libre/ocupada Mañana trabajó/voy a trabajar...
Obavestiti o datumu i mesecu	¿Qué fecha es? Hoy es doce de octubre...
Iskazati slaganje/neslaganje	Estoy de acuerdo/No estoy de acuerdo
Iskazati količinu	Dos libros, treinta alumnos...
Izdati naređenje	¡Cierra la puerta!

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (odnosi u porodici), stanovanje, ishrana, opis mesta, škola, slobodno vreme, druženje, muzika, sport, merenje vremena, vremenski uslovi, praznici, običaji.

U realizaciji ovog segmenta nastave aktivnosti treba organizovati i uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Španije i ostalih zemalja hispanskog govornog područja.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (ce, ci, ge, gi, güe, güi, ch, que, qui, ñ, ll, rr). Položaj tonskog akcenta. Beleženje akcenta. Intonacija odričnih, upitnih i izjavnih iskaza.

Morfosintaksa

Član

Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima del, al

Imenica

Rod imenica. Imenice muškog roda na -o, -or, i ženskog roda na -a, -tad, -dad, -ción, -sión, -zón. Imenice muškog roda na -a (el día, el tema, el problema...) i ženskog roda na -o (la mano).

Broj imenica. Imenice koje se završavaju nenaglašenim vokalom, naglašenim vokalom i konsonantom. Imenice koje se završavaju na -s.

Zamenice

u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes

u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los

u funkciji objekta, naglašene: a mi, a ti, a el, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes

povratne zamenice: me, te, se nos, os, se;

upitne zamenice: ¿quién? ¿qué?

pokazne zamenice: este, ese, aquel

neodređene zamenice: alguien, nadie

Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju.

Neodređeni pridev todo.

Prisvojni pridevi: mi/mio, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, yestro, vuestro, su/suyo.

Neodređeni pridevi ninguno/a (ningún), alguno/a (algún)

Brojevi

glavni brojevi, redni brojevi (do deset), Upotreba glavnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol

Sadašnje vreme (Presente del Indicativo) triju konjugacija.

Sadašnje vreme nepravilnih glagola: ser, estar, tener, haber, ir, dar, hacer, venir, decir, querer.

Sadašnje vreme frekventnih glagola sa diftongcijom i podizanjem vokala: poder, sentir, seguir...

Upotreba glagola gustar i encantar.

Osnovne upotrebe glagola ser i estar.

Imperativ pravilnih glagola (formalno i neformalno obraćanje uz: tú, vosotros, Usted, Ustedes)

Imperfekat i prosto prošlo vreme (Pretéríto imperfecto y pretérito indefinido) pravilnih glagola i najfrekventnijih nepravilnih glagola

Prošlo složeno vreme (Pretérito perfecto compuesto)

Particip prošli pravilnih glagola

Perifraza za izražavanje budućnosti IR + A + Infinitivo

Buduće vreme glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.

Prilozi

Vrste priloga: za način, mesto i vreme; tvorba priloga na mente

¿Cómo, cuándo, dónde?

Predlozi

Prosti predlozi de, a, en, con, sin, por, para, entre, i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuera, sobre, encima, bajo, ante, alrededor, hacia, durante.

Sintaksa

Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Soy española. No, no soy española. ¿Eres española?

Red reči u rečenici. Subjekat, glagol, objekat (direktni, indirektni, "a" acusativa objekat sa predlogom).

Složena rečenica: nezavisna, sastavna i rastavna (sa veznicima y i o).

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

ŠPANSKI JEZIK

(DRUGI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.