Prethodni

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

KNJIŽEVNOST (26 časova)

Metodologija književnog istraživanja

Nauka o književnosti (teorija književnosti; književna kritika; istorija književnosti).

Pozitivizam i književno istraživanje.

Psihološki prilaz književnosti kao umetnosti.

Fenomenološki prilaz književnom delu.

Strukturalizam u prilazu prema književnosti.

Recepcija prilaza književnosti kao umetnosti.

Raznovrsnost i odnosi između raznih metodologija.

Smisao i zadaci istraživanja književnosti

Postanak književno-umetničkog dela i istraživanje književnosti (stvaralački, produktivni i teoretski odnos prema književnosti kao umetnosti).

Čitalac, pisac i umetničko delo.

Književna kultura.

Dela pogodna za dopunu navedenih kategorija (6-7 dela).

SAVREMENA KNJIŽEVNOST (34 časa)

Jan Smrek: Balada o majskoj noći

Laco Novomeski: Sluškinja, crna i crvena

Jan Kostra: Ljubavni stihovi

Milan Rufus: Mikelanđelo

Miroslav Valek: Ubijanje leptirova, Zavičaj su ruke na kojima smeš da plačeš

Paljo Bohuš: Život vezan burmom

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje (za neplodne)

Jan Čajak ml.: Zuska Turanova

Milo Urban: Starost

Jozef Ciger Hronski: Svet u kaljuzi

Peter Jaroš: Pripovetke

Isidora Sekulić: Pisma iz Norveške

Franc Kafka: Proces

Albert Kami: Stranac (odlomak)

Alfons Bednar: Stakleni breg

Ladislav Ćaški: Amenmarija

Ivo Andrić: Prokleta avlija

Domenik Tatarka: Demon saglasnosti

Jan Solovič: Solo za udaraljke

Bertold Breht: Majka hrabrost i njena deca

Andrej Žarnov: Nepoznati narod i druge pesme

Rudolf Dilong: Zeleni list i druge pesme

LEKTIRA (20 časova)

Vilijam Šekspir: Hamlet

V. A. Gete: Faust

F. M. Dostojevski: Braća Karamazovi

Izbor iz savremene slovačke književnosti

Izbor iz eseja o slovačkoj književnosti

Izbor iz svetske poezije dvadesetog veka (Rilke, Jesenjin, Majakovski, Adi, Jevtušenko...).

KNJIŽEVNO-TEORETSKI POJMOVI

Na pomenutim književnim tekstovima potrebno je proširivati, savlađivati i sistematizovati i književno-teoretske pojmove.

Lirska poezija. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti upotrebe jezika između saznanja i stvarnosti; asocijativno spajanje različitih pojmova; sugerisanje; podsticaji i usmeravanja; recepcija čitaoca; jedinstvo zvukova, ritma, značaja i smisla.

Epska poezija. Strukturalni elementi proznog književno-umetničkog dela; objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; potiskivanje pripovedačevog pogleda (mišljenja); pripovedačka sveznalica; tok svesti; umetničko vreme; umetnički prostor; princip integracije.

Tipovi romana: roman ličnosti, prostora; gradacija u obliku prstena, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; roman bez fabule.

Drama. Struktura i kompozicija drame; antidrama; antijunak.

Drama i pozorište; radio, televizija, film.

Putopis. Esej. Književna kritika.

JEZIK (30 časova)

Sintaksa. Sintaksa kao jezičko naučna disciplina. Odnos sintaksičke osnovice prema drugim jezičkim kategorijama.

Rečenica kao osnovna jedinica sporazumevanja. Glagolsko vreme i način kao gramatičko jezgro rečenice. Rečenica, sintagma, reč. Sintagmatika (spajanje reči iz sintagmi). Sredstva za spajanje reči u sintagme. Načini spajanja reči u sintagme: saglasnost, spajanje, primicanje. Nezavisna sintagma. Određujuća sintagma.

Modalnost rečenice: iskazne, upitne i rečenice u vidu želja. Druge vrste modalnosti (voljna i sigurnosna). Rečenice potvrđivanja i negacija.

Gramatička građa rečenica. Dvočlane i jednočlane rečenice. Rečenice sa sponama i bez njih. Agentne i neagentne rečenice, delovi rečenice: subjekat; predikat. Rečenička sintagma. Predmet. Priloška odredba. Atribut. Polurečeničke konstrukcije. Prosta i proširena rečenica. Jednostavna i složena rečenica.

OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Evolucija jezika. Istorija razvoja jezika u društvu i razvoj jezika pojedinca. Postanak i razvoj pisma.

Jezik, kultura i društvo. Jezik i druge društvene kategorije. Višejezičnost. Odnosi prema jeziku.

Tipovi jezika. Jezici u svetu. Bliskost jezika. Jezički tipovi i univerzalnosti jezika.

Osnovne karakteristike savremenog slovačkog književnog jezika (stabilnost i elastičnost književne norme; pojam stilističke norme).

Stratifikacija savremenog književnog slovačkog jezika (standardni i govorni književni jezik). Razvoj slenga u savremenom slovačkom jeziku.

PRAVOPIS

Uvežbavanje i utvrđivanje gradiva iz pravopisa.

Interpunkcija - sistematizacija.

KULTURA IZRAŽAVANJA (18 časova)

USMENO IZRAŽAVANJE

Razgovor o aktuelnim društvenim temama koje su u centru pažnje mlade generacije. Matica slovačka. Društvo vojvođanskih slovakista. Polemika. (Argumenti)

Izveštaj iz života sredine. Komentar (sport, kulturne manifestacije: susreti slovakista, kulturne smotre, slovačke narodne svečanosti).

Recenzija književnog, filmskog i likovnog dela.

Retorika; razgovor: reč. Odnos između auditorija i govornika. Uvežbavanje javnog nastupa sa upotrebom zabeleške.

Stilistička vežbanja.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Umetnički opis.

Izveštaj (iz sportskog, kulturnog i društvenog života škole).

Recenzija odnosno mišljenje o opisu i izveštaju.

Pravopisna vežbanja. Domaći pismeni zadaci.

Četiri školska pismena zadatka.

Napomena

TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

 

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (91)

I PROSVETITELJSTVO (9)

Prosvetiteljstvo - reformatorski pokreti u Evropi: kult razuma, progresa, prirodnog prava, osećajnosti; verska tolerancija. Između srednjovekovnih i modernih pojava u književnosti. Književnost epohe prosvetiteljstva (sentimentalizam, klasicizam).

Dela za obradu

Dositej Obradović: Pismo Haralampiju

II ROMANTIZAM (45)

Romantizam u Evropi i kod književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji i prosvetiteljstvu, odlike stila, žanrova i motivsko-tematskih tendencija, razvoj lirike, drame - tragedija i mešovitih oblika. Tragovi romantizma u turskoj književnosti.

Poetika romantizma (Viktor Igo - "Predgovor Kromvelu" - odlomak)

Dela za obradu

Džordž Gordon Bajron: Čajld Harold (odlomak)

Aleksandar Sergejevič Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak)

Šandor Petefi: Sloboda sveta

Henri Hajne: Lorelaj

Vuk Stefanović Karadžić: reformator srpskog jezika i pravopisa (iz predgovora Srpskom rečniku); sakupljač narodnih umotvorina.

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac

Branko Radičević: Đački rastanak

Đura Jakšić: Veče, Ponoć

Laza Kostić: Santa Maria della Salute

Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića (odlomak)

France Prešern: Sonetni venac

Halide Edip Adivar: Handan

Namik Kemal: Oda slobodi

Nurullah Atač: Reformator turskog jezika, kritičar (Dani su doneli)

III REALIZAM (27)

Realizam u Evropi i u književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac na pozitivističku sliku sveta, dominacija proze, obeležje književnog lika (motivisanost, tipičnost, individualnost) i realističkog stila. Realizam u Evropi - poetika realizma (Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji - odlomak). Tragovi realizma u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Nikolaj Vasiljevič Gogolj: Revizor

Gi de Mopasan: Dva prijatelja (novela)

Radoje Domanović: Danga

Branislav Nušić: Narodni poslanik

Simo Matavulj: Povareta, Bakonja fra-Brne (odlomak izbor)

Turska književnost pod uticajem sa Zapada

Tanzimatska književnost

Objava tanzimatskog fermana; pojava tanzimatske književnosti; osobine tanzimatske književnosti: tema, sadržaj, pojmovi, jezik, književne vrste preuzete sa zapada; novine u poeziji - tema, pesnički jezik, metar, rima, osnovne poetske jedinice i vrste; pojava neke vrste proze, tema jezik i stil.

Dela za obradu

Ibrahim Šinasi: Pesnikova ženidba

Namik Kemal: Nesrećno dete (odlomak)

Ahmet Mithat: Gospođa Durdane (odabrani odlomci)

Abdulhak Hamit Tarhan: Grob (tužbalica)

Redžaizade Ekrem: Ljubav prema kolima (odlomak)

Samipašazade Sezai: Doživljaj (odlomak)

Nova književnost (Edebijat-i Džedide)

Pojava savremene književnosti i osobine; Poetska jedinica, metar, rima; novine u temi i sadržaju; princip umetnost zbog umetnosti; jezik i izražavanje; novine u prozi.

Realizam, parnasizam, simbolizam u novoj književnosti.

Dela za obradu

Teftik Fikret: Ribe

Halit Zija Ušakligil: Plavo i crno

Dženap Šehabetin: Za tebe

Mehmet Rauf: Jesen (odlomak)

Husejin Džahit Jalčin: U fantaziji

IV LEKTIRA (10 časova)

Lav Nikolajevič Tolstoj: Ana Karenjina ili Rat i mir

Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve

Nedžati Zekerija: Romeo i Julija iz naše ulice

Hasan Merdžan: Na dugom putu

V KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovitost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil, stih, strofa, rima, tužbalica, oda (kaside).

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aleteracija, asonansa, igra rečima.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).

B. JEZIK (30)

I KNJIŽEVNI JEZIK

Početak standardizacije književnog jezika i pravopisa kod Turaka (prva polovina XIX v.). Razvoj turskog književnog jezika u drugoj polovini XIX veka i u XX veku (povezivanje sa nastavom književnosti).

Osnovni principi turske književne norme.

Prelazak sa osmanskog na latiničko pismo.

Funkcionalni stilovi turskog književnog jezika.

Osnovni principi jezičke kulture. Priručnici za negovanje jezičke kulture (i način njihovog korišćenja).

Jezička situacija u Jugoslaviji. Principi jezičke ravnopravnosti, jezička tolerancija.

II MORFOLOGIJA (u užem smislu)

Vrste reči. Promenljive i nepromenljive reči. Morfološke i klasifikacione kategorije reči.

Imenice - pojam. Vrste imenica - imenice prema osobinama: vlastite imenice i zajedničke imenice; imenice prema značenju; stvarne i misaone imenice; imenice prema broju; jednine i množine; zbirne imenice. Vlastite imenice u množini; padeži i promena imenica; determinati kod imenica i vrste determinativa; deminutiv kod imenica.

Pridevi - pojam; vrste prideva (opisni, determinativni pridevi i vrste determinativnih prideva); brojevi i vrste brojeva; pravila u vezi s brojevima; poređenja, intenzivitet prideva; deminutiv kod prideva; determinativ kod prideva; upotreba prideva umesto imenice.

Zamenice - pojam; vrste zamenica: lične zamenice, promena ličnih zamenica; pokazne zamenice i promena; neodređene zamenice; upitne zamenice; prisvojne zamenice; odnosne zamenice sa "-ki"; povratne zamenice; osnovne karakteristike zamenice i njihove deklinacije.

Glagoli - pojam; morfološke glagolske kategorije: vreme i način; lice i broj; glagolski oblici - pokazni način, pogodbeni način, zapovedni način i subžonktiv. Supstantivni glagol i promena.

Složeni vremenski oblik glagola: imperfekt, narativ, kondisional. Potvrdni, odrečni i upitni način složenih vremenskih glagola. Reči "var-jok". Pomoćni glagol.

Glagolski oblici: prelazni i neprelazni oblici; aktivni i pasivni oblik; povratni i recipročni oblici.

Propozicije (verbalije): infinitiv, particip, gerondif.

Prilozi. Vrste priloga. Predlozi. Veznici. Uzvici.

III PRAVOPIS

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci. Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju retka.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (27)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećanja)

Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (tačno, verno, sažeto).

Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta (čitanjem i obrazloženjem). Dijalog u funkciji obrade teksta.

Izražajno kazivanje napamet naučnih lirskih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: naučni.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe. Pisanje brojeva i odričnih oblika glagola.

Pismeni sastavi: izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).

Četiri školska pismena zadatka.

 

III razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (110)

I MODERNA (45)

Moderna u evropskoj i jugoslovenskoj književnosti.

Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Stefan Malarme: Labud

Pol Verlen: Mesečina

Anton Pavlovič Čehov: Ujka Vanja

Aleksa Šantić: Moja otadžbina, Pretprazničko veče

Jovan Dučić: Zalazak sunca, Suncokreti

Milan Rakić: Iskrena pesma, Dolap

Antun Gustav Matoš: Jesenje veče

Borisav Stanković: U noći

Petar Kočić: Jazavac pred sudom

Ivan Cankar: Kralj Batajnove (odlomak)

Ahmet Hašim: Sati na jezero

Ahmet Hamdi Tanpinar: Letna Kiša

Ahmet Muhip Dranas: Senke Džahit Sitki Tarandži: Trideset i pet godina života; Jutro je vedro

Zija Osman Saba: U vremenu (izbor pesme)

Fazil Husni Daglardža: Izbor pesama

II MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (45)

Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (pojam, osobenosti i značaj); manifest futurizma, ekspresionizma i nadrealizma; književni pokreti i struje u jugoslovenskim književnostima između dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna literatura). Ratna književnost.

Dela za obradu

Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama

Federiko Garsija Lorka: Romansa mesečarka

Rabindrant Tagore: Gradinar

Milutin Bojić: Plava grobnica

Miloš Crnjanski: Seobe I

Kosta Racin: Berači duvana

Ivan Goran Kovačić: Jama

Turska književnost XX veka (pojava, pokreti i struje, opšte osobenosti).

Književnost Fedžriata (pojava, novine u književnosti, umetnost radi umetnosti).

Dela za obradu

Ahmet Hašim: Stepenice; Karanfil

Menduh Šefket Esendal: Kuća mu je lepo pristala

Refik Halit Karaj: Staretinar

Mehmet Emin Jurdakul: Anadolska žena

Omer Sejfedin: Visoke potpetice

Faruk Nafiz Čamlibel: Čobanska česma

Jusuf Zija Ortač: Moja kuća

Orhan Sejfi Orhon: Pesma; Misao

Halide Edip Adivar: Rabija

Jakup Kadri Karaosmanoglu: Tuđinac

Rešat Nuri Guntekin: Grmuša

Jahja Kemal Bejatli: Noć

Sabahatin Ali: Jusuf Kujundžaklija

Aldu Taner: Kiše padaju na Šišhane

Omer Bedredin Ušakli: Magla na visoravni

III LEKTIRA (20)

Izbor iz lirike evropske moderne (Rilke, A. Blok, Apoliner).

Izbor iz međuratne poezije (D. Maksimović, R. Petrović).

Franc Kafka: Proces

Ernest Hemingvej: Starac i more

Mihail A. Šolohov: Tihi Don (izbor)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

Agim Rifat Ješeren: Još lepša

Rešit Hanadan: Poplava

IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika: Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrof, retorsko pitanje, iverzija, elipsa, refren.

Epika. Oblici umetničkog izražavanja: pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.

Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.

B. JEZIK (35)

I TVORBA REČI

Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.

Osnovni pojmovi o tvorbi složenica. Pravopisna rešenja.

II LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE I FRAZEOLOGIJE)

Značenski (semantički) i formalni odnosi među leksama: sinonimija, antonimija; polisemija; homonimija; metaforična i metonimijska značenja.

Stilska vrednost leksema: leksika i funkcionalni stilovi; poetska leksika, varijantska leksika, dijalektizmi i regionalizmi; arhaizmi i istoricizmi; nelogizmi; žargonizmi; vulgarizmi (povezati sa upotrebom rečnika).

Poreklo leksičkog fonda turskog jezika. Etimologija. Bogaćenje leksičkog fonda: tvorba reči, semantični neologizmi, pozajmljivanje iz stranih jezika i iz dijalekata, pozajmljivanje iz drugih funkcionalnih stilova; reči iz stranih jezika i kalkovi i odnos prema njima.

Osnovni pojmovi o terminologiji i termina. Terminološki rečnici.

Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Klišei, modni izrazi.

III SINTAKSA

Rečenica u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice).

Reči (lekseme i morfosintaksičke reči). Identifikovanje morfosintaksičke reči.

Pune reči (imeničke, pridevske, priloške reči i glagoli) i pomoćne reči (predlozi, veznici i uzvici).

Sintagma. Vrste sintagmi (imeničke, pridevske, priloške i glagolske sintagme).

Rečenice po konstrukciji: regularne i anakolutne; rečenice po predikatu: imenske i glagolske; imenske rečenice sa i bez kopule. Skraćene rečenice i vrste skraćene rečenice.

IV PRAVOPIS

Transkripcija reči iz stranih jezika (osnovni principi i primeri).

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (35)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Kazivanje i recitovanje napamet naučnih književnoumetničkih tekstova.

Izveštavanje o društvenim i kulturnim zbivanjima. Komentarisanje (sportskih takmičenja, kulturnih manifestacija, društvenih zbivanja).

Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačajnost reči, izbor reči. Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublaženo i uvećanje značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).

Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka.

IV razred

(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (95)

I PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (35)

Slojevita struktura književno-umetničkog dela

Sloj zvučanja.

Sloj značenja.

Sloj sveta dela (prikazanih predmeta).

Sloj ideja.

Dinamičnost strukture

Metodologija proučavanja književnosti

Metodi:

Pozitivistički.

Psihološki

Fenomenološki.

Strukturalistički.

Teorija recepcije.

Pluralizam metoda i njihov suodnos.

Smisao i zadaci proučavanja književnosti

Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnosi prema književnosti).

Čitalac, pisac i književno delo. Književna kultura.

Dela za obradu

Viliam Fokner: Buka i bes

Samuel Beket: Čekajući Godoa

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje

Branko Ćopić: Bašta sljezove boje

Vladan Desnica: Proleća Ivana Galeba

Ahmet Hamdi Tanpinar: Sve na svom mestu

Orhan Veli Kanik: Jadni Sulejman efendija (izbor pesme)

II SAVREMENA KNJIŽEVNOST (40)

Bitna obeležja i najznačajniji predstavnici evropske, jugoslovenske i turske književnosti.

Dela za obradu

Alber Kami: Stranac

Luis Borhes: Čekanje (kratka priča)

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke

Meša Selimović: Derviš i smrt

Mihajlo Lalić: Lelejska gora

Dobrica Ćosić: Koreni, Vreme smrti

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih

Aziz Nesin: Ludak na krovu

Džahit Kulebi: Mala česma

Abdulah Sinusi Hisar: Gospodin Fahim i mi

Jašar Kemal: Div sa Torosa

Sait Faik Abasijanik: Čajnik

Kemal Tahir: Kiše su presekle puteve

Orhan Kemal: Džemile

Sureja Jusuf: Ali aga

III LEKTIRA (20)

Viljam Šekspir: Hamlet

Volfgang Gete: Faust

Fjodor M. Dostojevski: Zločin i kazna ili Braća Karamazovi

Milorad Pavić: Hazarski rečnik

Nusret Dišo Ulku: More i ja

Iskender Muzbeg: Pesma o kamenu

Zejnel Beksač: Nezgodna ljubav

Izbor iz svetske lirike XX veka (Odn, Sezar, Prever, Pasternak).

Izbor iz savremene jugoslovenske književnosti

IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilja; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje; podsticanje i upućivanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova, ritmova, značenja i smisla.

Epika: Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela: objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; pomeranja pripovedačevog gledišta; sveznajući pripovedač; tok svesti, umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.

Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; defabuliziran roman.

Drama: Struktura i kompozicija drame; antidrama; antijunak.

Drama i pozorište, radio, televizija, film.

Putopis. Esej. Književna kritika.

B. JEZIK (35)

I SINTAKSA

Padežni sistem. Pojam padežnog sistema i padežnih konstrukcija. Padežna sinonimija. Polivalentnost padeža.

Rečenice po sadržini: prosta rečenica i složena rečenica.

Složena rečenica - pojam; propozicija u složenoj rečenici; uloga propozicije u složenoj rečenici. Vrste složene rečenice.

Zavisne rečenice, nezavisne rečenice.

Potvrdne, odrične, upitne, zapovedne, uzročne, uslovne, odnosne rečenice. Upotreba zareza u zavisnim rečenicama.

Glagoli: Pomoćni glagoli; Vrste pomoćnih glagola.

Složeni glagoli; vrste složenih glagola: pozibilitivni, hativni i aproksimativni glagoli.

Građenje složenih glagolskih oblika; vrste složenih glagolskih oblika: kondicional, narativ, dubidativ.

Raspoređivanje sintaksičkih jedinica.

Komunikativna kohezija. Načini uspostavljanja veza među delovima teksta.

Pragmatika. Struktura razgovora i teksta.

II OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Evolucija jezika. Razvoj jezika u ljudskoj vrsti, u društvu i kod pojedinaca. Nastanak i razvoj pisma.

Jezik, kultura i društvo: jezik i druge društvene kategorije. Višejezičnost. Stavovi prema jeziku.

Tipovi jezika: Jezici u svetu. Jezička srodnost. Jezički tipovi i jezičke univerzalije.

III PRAVOPIS

Interpunkcija.

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, govor, odnos između govornika i auditorija. Vežbe javnog govorenja pred auditorijem (upotreba podsetnika, improvizovano izlaganje; korišćenje mikrofona).

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika: Funkcionalni stilovi: administrativno-poslovni (molba, žalba, poslovno pismo).

Oblici pismenog izražavanja: prikaz, osvrt, rasprava, književne paralele, esej (vežbanje).

Pravopis: interpunkcija (vežbanje).

Domaći pismeni zadaci složenijih zahteva (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

Napomena

PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER

 

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (75 časova)

I PROSVETITELJSTVO (9 časova)

Prosvetiteljstvo - reformatorski pokreti u Evropi: kult razuma progresa, prirodnog prava, osećajnosti, verska tolerancija. Između srednjovekovnih i modernih pojava u književnosti. Književnost epohe prosvetiteljstva (sentimentalizam, klasicizam).

Dela za obradu

Dositej Obradović: Pismo Haralampiju

II ROMANTIZAM (35 časova)

Romantizam u Evropi i kod književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji i prosvetiteljstvu, odlike stila, žanrova i motivsko-tematskih tendencija, razvoj lirike, drame - tragedija i mešovitih oblika. Tragovi romantizma u turskoj literaturi.

Poetika romantizma (Viktor Igo "Predgovor Kromvelu" - odlomak)

Dela za obradu

Džordž Gordon Bajron: Čajld Harold (odlomak)

Aleksandar Sergejevič Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak)

Šandor Petefi: Sloboda sveta

Henri Hajne: Lorelaj

Vuk Stefanović Karadžić: reformator srpskog jezika i pravopisa (iz predgovora Srpskom rečniku); sakupljač narodnih umotvorina.

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac

Branko Radičević: Đački rastanak

Đura Jakšić: Veče, Ponoć

Laza Kostić: Santa Maria della Salute

Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića (odlomak)

France Prešern: Sonetni venac

Halide Edip Adivar: Handan

Namik Kemal: Oda slobodi

Nurullah Atač: Reformator turskog jezika, kritičar (Dani su doneli)

III REALIZAM (625 časova)

Realizam u Evropi i književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac na pozitivističku sliku sveta, dominacija proze, obeležje književnog lika (motivisanost, tipičnost, individualnost) i realističkog stila. Realizam u Evropi - poetika realizma (Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji - odlomak). Tragovi realizma u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Nikolaj Vasiljevič Gogolj: Revizor

Gi de Mopasan: Dva prijatelja (novela)

Radoje Domanović: Danga

Branislav Nušić: Narodni poslanik

Simo Matavulj: Povareta, Bakonja fra-Brne (odlomak)

Turska književnost pod uticajem Zapada

Tanzimatska književnost

Objava tanzimatskog fermana; pojava tanzimatske književnosti; osobine tanzimatske književnosti: tema, sadržaj, pojmovi, jezik, književne vrste preuzete sa zapada; novine u poeziji - tema, pesnički jezik, metar, rima, osnovna poetska jedinica i vrsta; pojava neke vrste proze; tema, jezik i stil.

Dela za obradu

Ibrahim Šinasi: Pesnikova ženidba

Namik Kemal: Nesrećno dete (odlomak)

Ahmet Mithat: Gospođa Durdane (odabrani odlomci)

Abdulah Hamit Tarhan: Grob (tužbalica)

Redžaizade Ekrem: Ljubav prema kolima (odlomak)

Samipašazade Sezai: Doživljaj (odlomak)

Nova književnost (Edebijat i Džedide)

Pojava savremene književnosti i osobine; Poetska jedinica, metar, rima; novine u temi i sadržaju; princip umetnost zbog umetnosti; jezik i izražavanje; novine u prozi.

Realizam, parnasizam, simbolizam u novoj književnosti.

Dela za obradu

Tefik Fikret: Ribe

Halit Zija Ušakligil: Plavo i crno

Dženap Šehabettin: Za tebe

Mehmet Rauf: Jesen (odlomak)

Husejin Džahit Jalčin: U fantaziji

IV LEKTIRA (6 časova)

Lav Nikolajevič Tolstoj: Ana Karenjina ili Rat i mir

Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve

Nedžati Zekerija: Romeo i Julija iz naše ulice

Hasan Mercan: Na dugom putu

V KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovitost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil; stih; strofa; rima; tužbalica; oda (kaside).

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aletracija, asonansa, igra rečima.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).

B. JEZIK (24 časa)

I KNJIŽEVNI JEZIK

Početak standardizacije književnog jezika i pravopisa kod Turaka (prva polovina XIX v.). Razvoj turskog književnog jezika u drugoj polovini XIX veka i u XX veku (povezivanje sa nastavom književnosti). Osnovni principi turske književne norme.

Prelazak sa osmanskog na latinično pismo.

Funkcionalni stilovi turskog književnog jezika.

Osnovni principi jezičke kulture. Priručnici za negovanje jezičke kulture (i način njihovog korišćenja).

Jezička situacija u Jugoslaviji. Principi jezičke ravnopravnosti, jezička tolerancija.

II MORFOLOGIJA (U UŽEM SMISLU)

Vrste reči. Promenljive i nepromenljive reči. Morfološke i klasifikacione kategorije reči.

Imenice. Pojam. Vrste imenice. Imenice prema osobinama; vlastite imenice i zajedničke imenice; imenice prema značenju; stvarne i misaone imenice; imenice prema broju; jednine i množine; zbirne imenice. Vlastite imenice u množini; padeži i promena imenica; determinativ kod imenice i vrste determinativa; deminutiv kod imenica.

Pridevi - pojam; vrste prideva (opisni, determinativni pridevi i vrste determinativnih prideva); brojevi i vrste brojeva; pravila u vezi s brojevima; poređenje, intenzivitet prideva; deminutiv kod prideva; determinativ kod prideva; upotreba prideva umesto imenice.

Zamenice - pojam; vrste zamenice; lične zamenice, promena ličnih zamenica; pokazne zamenice i promena; neodređene zamenice; upitne zamenice; prisvojne zamenice; odnosne zamenice sa "ki +"; povratne zamenice; osnovne karakteristike zamenica i njihova deklinacija.

Glagoli - pojam; morfološko glagolske kategorije: vreme i način; lice i broj; glagolski oblici - pokazni način, pogodbeni način, zapovedni način i subžonktiv. Substantivni glagol i promena.

Složeni vremenski oblik glagola: imperfekt, narativ, kondicional. Potvrdni, odrični i upitni način složenih vremenskih glagola. Reči "varjok". Pomoćni glagoli.

Glagolski oblici: prelazni i neprelazni oblici; aktivni i pasivni oblik; povratni i recipročni oblici.

Propozicije (verbalije): infinitiv, particip, gerondif.

Prilozi. Vrste priloga. Predlozi. Veznici. Uzvici.

III PRAVOPIS

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci. Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju retka.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (12 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećanja)

Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (Tačno, verno, sažeto).

Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta (čitanje i obrazloženje). Dijalog u funkciji obrade teksta.

Izražajno kazivanje napamet naučenih lirskih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: naučni.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe; pisanje brojeva i odrični oblici glagola.

Pismeni sastavi: izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).

Četiri školska pismena zadatka.

III razred

(3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (69 časova)

I MODERNA (29 časova)

Moderna u evropskoj i jugoslovenskoj književnosti.

Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Anton Pavlovič Čehov: Ujka Vanja

Aleksa Šantić: Moja otadžbina, Pretprazničko veče

Jovan Dučić: Zalazak sunca, Suncokreti

Milan Rakić: Iskrena pesma, Dolap

Anton Gustav Matoš: Jesenje veče

Borisav Stanković: U noći

Petar Kočić: Jazavac pred sudom

Ivan Cankar: Kralj Betajnove (odlomak)

Ahmet Hašim: Sati na jezero

Ahmet Hamdi Tanpinar: Letnja kiša

Ahmet Muhip Dranas: Senke

Džahit Sitki Tarandži: Trideset pet godina života; Jutro je vedro

Zija Osman Saba: U vremenu (izbor pesme)

Fazil Husni Daglardža: Izbor pesama

II MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (30 časova)

Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (pojam, osobenosti i značaj); manifest futurizma, ekspresionizma i nadrealizma; književni pokreti i struje u jugoslovenskim književnostima između dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna literatura). Ratna književnost.

Dela za obradu

Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama

Federiko Garsija Lorka: Romansa mesečarka

Rabintrant Tagore: Gradinar

Milutin Bojić: Plava grobnica

Miloš Crnjanski: Seobe I

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

Kosta Racin: Berači duvana

Turska književnost XX veka (pojava, pokreti i struje, opšte osobenosti).

Književnost Fedžriata (pojava, novine u književnosti, umetnost radi umetnosti).

Dela za obradu

Ahmet Hašim: Stepenice; Karanfil

Mehmed Šefket Esendal: Kuća mu je lepo pristala

Refik Halit Karaj: Staretinar

Mehmet Emin Jurdakul: Anadolska žena

Omer Sejfedin: Visoke potpetice

Faruk Nafiz Čamlibel: Čobanska pesma

Jusuf Zija Ortač: Moja kuća

Orhan Sejfi Orhon: Pesma; Misao

Halide Edip Adivar: Rabija

Jakup Kadri Karaosmanoglu: Tuđinac

Rešat Nuri Guntekin: Grmuša

Jahja Kemal Bejatli: Noć

Sabahatim Ali: Jusuf kujundžaklija

Aldun Taner: Kiše padaju na Šišhane

Omer Bedredin Ušakli: Magla na visoravni

III LEKTIRA (10 časova)

Izbor iz lirike evropske moderne (Rilke, A. Blok. Apoliner).

Izbor iz međuratne poezije (D. Maksimović, R. Petrović).

Ernest Hemingvej: Starac i more

Mihail A. Šolohov: Tihi Don (izbor)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

Agim Rifat Ješeren: Još lepša

Rešit Hanadan: Poplava

IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih; sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure); metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epika. Oblici umetničkog izražavanja; pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.

Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.

B. JEZIK (20 časova)

I TVORBA REČI

Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.

Osnovni pojmovi o tvorbi složenica. Pravopisna rešenja.

II LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE I FRAZEOLOGIJE)

Značenjski (semantički) i formalni odnosi među leksama: sinonimija, antonimija; polisenija; metaforična metonimijska značenja.

Stilska vrednost leksema; leksika i funkcionalni stilovi; poetska leksika, varijantska leksika, dijalektizmi i regionalizmi; arhaizmi i istoricizmi; neogizmi; žargonizmi; vulgarizmi (povezati sa upotrebom rečnika).

Poreklo leksičkog fonda turskog jezika. Etimologija. Bogaćenje leksičkog fonda: tvorba reči, semantični neologizmi, pozajmljivanje iz stranih jezika i iz dijalekata, pozajmljivanje iz drugih funkcionalnih stilova; reči iz stranih jezika i kalkovi i odnos prema njima.

Osnovni pojmovi o terminologiji i termina. Terminološki rečnici razumevanje najvažnijih sufiksa.

Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Klišei, modni izrazi.

III SINTAKSA

Rečenice u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice).

Reči (lekseme i morfosintaksičke reči).

Sintagma (imeničke, pridevske, priloške i glagolske).

Rečenice po konstrukciji: regularne i anakolutne; rečenice po predikatu: imenske i glagolske; imenske rečenice sa i bez kopula. Skraćene rečenice i vrste skraćene rečenice.

Imeničke sintagme. Tipovi atributa. Apozitiv i apozicija.

IV PRAVOPIS

Transkripcija reči iz stranih jezika (osnovni principi i primeri).

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (19 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Kazivanje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova.

Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačajnost reči, izbor reči. Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublaženo i uvećanje značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).

Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka.

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (80 časova)

I PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (26 časova)

Slojevita struktura književno-umetničkog dela

Sloj zvučenja.

Sloj značenja.

Sloj sveta dela (prikazanih predmeta).

Sloj ideja.

Dinamičnost strukture

Metodologija proučavanja književnosti

Metodi:

Pozitivistički.

Psihološki.

Fenomenološki.

Strukturalistički.

Teorija recepcije.

Pluralizam metoda i njihov suodnos.

Smisao i zadaci proučavanja književnosti

Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnosi prema književnosti).

Čitalac, pisac i književno delo. Književna kultura.

Dela za obradu

Samuel Beket: Čekajući Godoa

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje

Branko Ćopić: Bašta sljezove boje

Vladan Desnica: Proleća Ivana Galeba

Ahmet Hamdi Tanpinar: Sve na svom mestu

Orhan Veli Kanik: Jadni Sulejman efendija (izbor pesama)

II SAVREMENA KNJIŽEVNOST (34 časa)

Bitna obeležja i najznačajniji predstavnici evropske, jugoslovenske i turske književnosti.

Dela za obradu

Albert Kami: Stranac

Luis Borhes: Čekanje (kratka priča)

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke

Meša Selimović: Derviš i smrt

Mihailo Lalić: Lelejska gora

Dobrica Ćosić: Koreni, Vreme smrti

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih

Aziz Nesin: Ludak na krovu

Džahit Kulebi: Mala česma

Abdulhak Šinasi Hisar: Gospodin Fahim i mi

Jašar Kemal: Div na Torosu

Sait Faik Abasijanik: Čajnik

Kemal Tahir: Kiše su presekle puteve

Orhan Kemal: Džemile

Sureja Jusuf: Ali aga

III LEKTIRA (20 časova)

Viljem Šekspir: Hamlet

Volfgang Gete: Faust

Fjodor M. Dostojevski: Zločin i kazna ili Braća Karamazovi

Milorad Pavić: Hazarski rečnik

Nusret Dišo Ulku: More i ja

Iskender Muzbeg: Pesma o kamenu

Zejnel Beksač: Nezgodna ljubav

Izbor iz svetske lirike XX veka (Odn, Sezar, Pasternak)

Izbor iz savremene jugoslovenske književnosti

IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilje; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje; posticanje i uočavanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova, ritmova, značenja i smisla.

Epika: Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela: objektivno i subjektivno pripovedanje; Fiktivni pripovedač; pomeranje pripovedačkog gledišta; sveznajući pripovedač: tok svesti, umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.

Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; defabuliziran roman.

Drama: Struktura i kompozicija drame; antidrama; antijunak. Drama i pozorište, radio, televizija, film.

Putopis. Esej. Književna kritika.

B. JEZIK (30 časova)

I SINTAKSA

Padežni sistem. Pojam padežnog sistema i padežna konstrukcija. Padežna sinonimija. Polivalentnost padeža.

Rečenice po sadržini: prosta rečenica i složena rečenica.

Složena rečenica - pojam, propozicije u složenoj rečenici; uloga propozicije u složenoj rečenici. Vrste složene rečenice.

Zavisne rečenice, nezavisne rečenice.

Potvrdne, odrične, upitne, zapovedne, uzročne, uslovne, odnosne rečenice. Upotreba zareza u zavisnim rečenicama.

Glagoli: Pomoćni glagoli; Vrste pomoćnih glagola.

Složeni glagoli; vrste složenih glagola; pozibilitivni, hativni i aproksimativni glagoli.

Građenje složenih glagolskih oblika; vrste složenih glagolskih oblika: kondicional, narativ, dubidativ.

Raspoređivanje sintaksičkih jedinica.

Komunikativna kohezija. Načini uspostavljenja veza među delovima teksta.

Pragmatika. Struktura razgovora i teksta.

II OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Evolucija jezika. Razvoj jezika u ljudskoj vrsti, u društvu i kod pojedinaca. Nastanak i razvoj pisma.

Jezik, kultura i društvo: jezik i druge društvene kategorije. Višejezičnost. Stavovi prema jeziku.

Tipovi jezika: Jezici u svetu. Jezička srodnost. Jezički tipovi i jezičke univerzalije.

III PRAVOPIS

Interpunkcija.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (18 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, govor. Odnos između govornika i auditorija. Vežbe javnog govorenja pred auditorijem, (upotreba podsetnika, improvizovano izlaganje; korišćenje mikrofona).

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika: Funkcionalni stilovi: administrativno-poslovni (molba, žalba, poslovno pismo).

Oblici pismenog izražavanja: prikaz, osvrt, rasprava, književne paralele, esej (vežbanje).

Pravopis: interpunkcija (vežbanje).

Domaći pismeni zadaci složenijih zahteva (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

Napomena

PROGRAM STRANIH JEZIKA ZA GIMNAZIJE

(OPŠTI TIP GIMNAZIJE, DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER I PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER GIMNAZIJE)

 

PRVI STRANI JEZIK

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

 

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Iz života mladih: zabavni i sportski život; školovanje.

Porodica i društvo: članovi porodice u društvenom životu; sredstva javnog informisanja; proslave, praznici; vremenski uslovi i prognoza vremena.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: teme iz savremenog života; odabrani kulturno-istorijski spomenici; primeri ljudske solidarnosti; događaji iz života i rada poznatih stvaralaca.

Školski pismeni zadaci:

a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno,

b) po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond od tri časa nedeljno.

Lektira: izbor tematski zanimljivih, jezički pristupačnih tekstova:

a) do 15 stranica za fond od dva časa nedeljno,

b) do 20 stranica za fond od tri časa nedeljno.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Iz života mladih: druženje, slobodno vreme.

Porodica i društvo: život i običaji; pravila ponašanja u raznim situacijama; odnos pojedinca prema životnoj sredini.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda zbivanja u svetu; značajni istorijski događaji; razni vidovi umetničkog i naučnog stvaralaštva; zaštita kulturnog blaga.

Školski pismeni zadaci:

a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno,

b) po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond od četiri i više časova nedeljno.

Lektira: tematski zanimljivi tekstovi različitih jezičkih stilova (odabrani književni tekstovi, naučno-popularna literatura, časopisi za mlade):

a) do 15 stranica za fond od dva časa nedeljno,

b) do 30 stranica za fond od četiri i više časova nedeljno.

IV razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Iz života mladih: putovanje; problemi mladih danas; izbor zanimanja i planovi za budućnost; međunarodna saradnja mladih.

Porodica i društvo: problemi savremene porodice.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodna blaga i karakteristike privrednog razvoja; nove tehnologije i njihova primena u raznim sferama života; savremena dostignuća nauke i tehnike; međunarodne organizacije i njihov značaj za dobrobit ljudi i mir u svetu; poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života.

Školski pismeni zadaci:

a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno,

b) po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond od tri i više časova nedeljno.

Lektira: zanimljivi tekstovi različitih jezičkih stilova primereni interesovanju učenika ovog uzrasta:

a) do 15 stranica za fond od dva časa nedeljno,

b) do 20 stranica za fond od tri časa nedeljno,

v) do 30 stranica za fond od četiri časa nedeljno.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

NAPOMENA

Osnovni program za I strani jezik je program za gimnaziju opšteg tipa. Razlike i dopune jezičkih sadržaja za društveno-jezički smer i prirodno-matematički smer date su iza programa za opšti tip gimnazije, za svaki razred posebno.

ENGLESKI JEZIK

OPŠTI TIP

 

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Red reči u rečenici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.

2. Pitanja

a) Upitno-odrična pitanja

Why hasn't he arrived yet?

b) Idiomatska pitanja (R) 7)

Do you feel like (having) a cup of tea?

v) Tag questions

She's pretty, isn't she?

g) Kratka pitanja

When? Where? What with? What about?

--------
7) R =Receptivno

3. Funkcionalni tipovi rečenica

a) Oblici koji imaju funkciju izjava

I feel very tired today.

b) Oblici koji imaju funkciju pitanja

You are coming?

v) Oblici koji imaju funkciju zapovesti

Go away! Open the window, please.

4. Slaganje vremena

I know that he likes (liked) will like you.

5. Pogodbene rečenice

a) realne

I'll do this if I can. I can get some more milk if there isn't enough. If it is raining, take a coat.

b) potencijalne

I would write to you if I knew your address.

v) irealne

If I had seen him, I would have told him to come.

6. Neupravni govor

a) izjave sa promenom glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena)

"I'll do it as soon as I can." He said that he would do it as soon as he could.

b) pitanja sa promenom reda reči i promenom vremena (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena)

- Yes/No qestions

"Did you come alone?" He asked if I had come alone.

- "WH" questions

"Where do you live?" He wanted to know where I lived.

7. Inverzija - iza neither, nor, so

She's a real beauty and so is her sister.

I can't swim. Neither can Mary.

I like reading. So does my brother.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Generički član

A cow is an animal. The telephone is a useful invention.

b) Neodređeni član u izrazima

it's a pity, be in a hurry, be at a loss, all of a sudden, i dr.

v) Član uz nazive novina i časopisa

Vogue, The National Geographic Magazine, The New York Times

g) Nulti član uz nazive praznika

Christmas, May Day i dr.

2. Imenice

a) Rod imenica

sufiksalno obeležen

actress, usherette

supletivno obeležen

husband-wife, uncle-aunt

b) Adjektivalna upotreba imenica

love poems, mountain river, a five pound note

v) Genitiv mere

a mile's distance, a day's work

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Pokazne zamenice - the former, the latter

Peter and Mary are my good friends. The former is a lawyer, the latter is a doctor.

- Opšte zamenice (everybody, everyone, everything, each, all)

Everybody can do it. She had a reason for everything she did.

Each had his own followers. He told me all about it.

- Povratne zamenice - emfatična upotreba

I'll do it myself.

b) Determinatori

Obnoviti naučene determinatore

v) Zamenički oblici u funkciji zamenica i determinatora

each, either, both, all

Is that all? All men are born equal.

There are shops on both sides of the street. Both were men of hot temper.

4. Pridevi

Pridevi u nominalnoj funkciji (deadjektivalni nominali)

the blind, the deaf i dr.

5. Brojevi

a) Vremenski period sa određenim članom

the forties, the sixties

b) Prosti brojevi u funkciji rednih brojeva

page three, act one i dr.

6. Partitivni kvantifikatori

a loaf of bread, a slice of lemon, a bottle of wine i dr.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) Pasivne konstrukcije - sa direktnim i indirektnim objektom

The book was given to her. She was given a nice present.

v) The Present Perfect Continuous

She has been working there since 1987.

g) Savezni način (R)

I wish I were you. I wish I could help.

d) Nepotpuni glagoli (sa infinitivom prezenta)

may, might

The road may be blocked. We might go to the concert tonight.

should, would

You should do as he says. That would be his mother.

ought to

They ought to be here by now.

đ) Gerund

- posle prideva worth, busy

She was busy cleaning her flat. The book is worth reading.

- posle predloga

She left without saying goodbye.

e) Causative have/get (R)

I'll have my flat painted. He got his shoes mended.

ž) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

take off, give up, take after, look after, call on i dr.

2. Prilozi

a) Mesto priloga u rečenici.

I'll meet you outside your office at two o'clock tomorrow.

b) Prilozi za učestalost

usually, occasionally, sometimes i dr.

3. Veznici

either... or, neither... nor

IV TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu glagola

dis-, mis-, re-, un-; -en, -ize, -fy

V FONOLOGIJA

Intonacija oblika koji imaju funkciju izjava i oblika koji imaju funkciju pitanja.

VI LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i fraze

VII LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika

III razred

(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Složena rečenica

a) nominalne klauze

They all know that she won't come again.

b) relativne klauze

- restriktivne

The lady who/that was here yesterday has gone to London.

I've lost the book which/that I bought this morning.

Obratiti pažnju na kontaktne klauze:

The fish (which) I ate yesterday was not good.

- nerestriktivne

My brother Bob, who you metyesterday, is coming with us.

v) adverbijalne klauze

- za način i poređenje

He treats me as if I were a child. He runs faster than I do.

- za mesto

Tell me where to go.

- za vreme

Come as soon as you can.

g) pogodbene rečenice

- obnavljanje i utvrđivanje tri tipa pogodbenih rečenica

- Pogodbene rečenice sa unless u sporednoj rečenici

You won't learn French well, unless you go to France.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Određeni član u priloškim frazama, sa priloškim superlativom, komparativom proporcije, ispred imena zgrada, institucija

The car is in the garage. This was the best he could do.The more I know him the less I like him. The British Museum is in London.

Određeni generički član uz pridev da označi naciju.

The welsh like poetry.

b) Nulti član u paralelnim strukturama hand in hand, cheek to cheek i dr.

They danced cheek to cheek.

2. Imenice

a) Množina imenica

- pluralia tantum

scissors, trousers

- relativni pluralia tantum oblici

arms, goods, glasses, jeans i dr.

- sinkretizam jednine i množine

means, series, species

The cheapest means of transport is the bicycle/are the bicycle and the motorcycle.

- nebrojive imenice u funkciji brojivih

Two coffees, please.

b) Zbirne imenice

- sa glagolom u množini (people, cattle, police i dr.)

There were a lot of people at the meeting. The cattle are sold.

- sa glagolom u jednini i množini (family, team i dr.)

My family is a large one. My family are living in different parts of the country.

v) konverzija imenica/glagol

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they)

They say she left him a few years ago.

- Opšta lična zamenica ONE

One never knows what may happen next.

- Neodređene zamenice (some, somebody, someone, something; any, anybody, anyone, anything)

Someone is coming this afternoon? There was something very pleasing in her eyes. Some like it hot.

Did you see anybody on the stairs?

Give her some juice! - Sorry, there isn't any.

b) SO kao objekat glagola hope, believe, think, suppose i dr.

I hope so. I believe so. I don't think so.

4. Pridevi/adjektivali

a) Komparativ jednakosti i komparativ nejednakosti

as + adjective + as; not so/as + adjective + as

She is as tall as her sister. He isn't so bad as you may think.

b) Participi

- kao adjektivali

the stolen money, the wounded soldier i dr.

- u nominalnoj funkciji

The accused stood up.

5. Brojevi

Označavanje nule u različitim kontekstima:

- u aritmetici: nought/naught, zero

- u sportu: nil/nothing; love u tenisu

- 0 (u brojevima telefona, soba i dr.)

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) The Present Perfect Tense sa značenjem budućnosti

When he has finished the work he'll go to England.

v) The Future Perfect Tense

I shall have finished the work by the time you come.

g) Nepotpuni glagoli

- sa infinitivom perfekta

He ought to have come earlier. It must have been nine o'clock when he came.

SHOULD - idiomatske upotrebe (R)

It's a pity that he should resign. I'm sorry that this should have happened. How should I know?

d) Konstrukcije sa WOULD/USED TO za izražavanje radnje koja se ponavljala u prošlosti

When we were children we would/used to go skating every winter.

đ) Gerund

- sa prisvojnim oblicima (R)

Excuse my being late. Do you mind my coming back late?

- posle izraza

It's no use (crying).

I can't help (laughing).

- posle glagola continue, go on, prefer, avoid i dr.

People should avoid hurting each other. She prefers reading to going out.

e) Objekat sa infinitivom

They want him to be a lawyer.

ž) Causative have/get

I must have my bike repaired.

z) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

drink up, give in, bring over, call up i dr.

2. Prilozi

a) Konverzija priloga i prideva

early, fast, pretty i dr.

She's a pretty girl. It's pretty hard for us to understand him.

This is a fast car. He runs fast.

b) Prilozi izvedeni sa -ly, uz promenu značenja.

He works hard. He hardly works at all.

IV TVORBA REČI

Prefiksi i sufiksi za tvorbu imenica

co-, dis-, in-, mis-, over-; -dom, -hood, -ness, -ful, -ment, -tion, -th

V FONOLOGIJA

Pomeranje akcenta pri promeni vrste reči (PERmit, perMIT)

VI LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VII LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje rečnika sinonima, rečnika izgovora

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Adverbijalne klauze

a) uzročna

Since we live by the river we can swim every day.

b) namena

He left early in order to catch the 5 o'clock train.

v) dopusna sa although, however, no matter (R)

Although it is late, we'll stay a little longer. You'll never finish it no matter how hard you try.

2. Inverzija

a) Inverzija subjekta i predikata

Here comes the bus.

"Go away and don't ever come back" said the man.

b) iza never, so, little, rarely, hardly not a (R)

So absurd was his speech that everyone stared at him.

Not a word was said. Rarely do we see him these days.

3. Skraćivanje klauza

a) vremenskih klauza (R)

(As I was) coming home I met an old friend of mine.

After I have done the work I went out for a walk.

b) relativnih klauza

The man (who is) sitting next to her is my best friend.

v) uzročnih klauza (R)

As i didn't know what to do, I...

Not knowing what to do I...

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Pregled upotrebe člana

b) Član ispred vlastitih imena

A Mr Smith is waiting for you. Is this the Mary you met last night?

2. Imenice

a) Obnavljanje, utvrđivanje i sistematizacija množine imenica i slaganje imenice sa glagolom

b) Množina imenica stranog porekla (R)

stimulus/stimuli, analysis/analyses

v) Množina složenica

g) Genitiv

- kod nekih utvrđenih izraza

for goodness' sake, for pity's sake i dr.

- dupli genitiv

A friend of my father's is coming tomorrow.

3. Zamenički oblici

Zamenice/determinatori - obnavljanje i utvrđivanje

4. Pridevi

a) Obnavljanje i utvrđivanje upotrebe i poređenja prideva

b) Latinski komparativ (R)

prior to, inferior to, superior to

Silk is superior in quality to nylon. He is a man of superior intelligence.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) The Future Continuous Tense

At this time tomorrow I'll be travelling to London.

v) Infinitiv

- posle upitnih reči

I don't know how to open this bottle. I've no idea which bus to take.

- posle prideva

I am glad to have met you. This piano is too heavy to move.

BE + infinitive

The train is to leave at 9.15.

g) Gerund i infinitiv - razlike (R)

He stopped talking. He stopped to talk.

He remembered to bring the book. He remembers having a picnic here years ago.

d) emfatična upotreba DO

I really DO like him. DO sit down.

đ) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški ) -look up, live down, call up i dr.

2. Prilozi

Obnavljanje i sistematizacija vrste priloga i mesta priloga u rečenici.

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretanja, mesto i način.

IV TVORBA REČI

Tvorba složenica i deminutiva

breakdown, sportsman, humming-bird i dr.; leaflet, gosling i dr.

V LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VI LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnici (opšti i posebni)

DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

 

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:

I REČENICA

Pogodbene rečenice:

- irealna, sa inverzijom

Had I seen him, I would have told him to come.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) The Simple Present/Continuous Tense

glagoli koji se javljaju u simple i u continuous oblicima

I think (that) she's right. What are you thinking about?

glagoli koji se obično javljaju samo u simple oblicima

Do you understand the present tense now?

The Present Continuous Tense sa prilogom always za uobičajenu radnju

She's always making the same mistake.

b) Savezni način

You speak as if you were an artist. It's high time he came. Imagine if he kept her waiting.

KNJIŽEVNOST 8)

Pri izboru književnog teksta (proznog, poetskog, dramskog) treba voditi računa ne samo o njegovoj literarnoj vrednosti nego i o osnovnim metodskim principima korišćenja takvih tekstova u nastavi stranog jezika. Tekst treba da odgovara jezičkom znanju učenika, da ga podstiče na razmišljanje i razgovor, da je zanimljiv i da doprinosi daljem usvajanju jezika i ostvarivanju obrazovno-vaspitnih zadataka nastave stranog jezika.

Predlažu se sledeći pisci i dela:

George Gordon Byron: "When we two parted"

Carl Sandburg: "Happiness"

Emily Dickinson: "I'm nobody, who are you?"

H. G. Wells: The War of the Worlds - odlomak

William Golding: The Lord of the Flies - odlomak

------
8) Više o kriterijumima za izbor književnih tekstova vidi:

Dimitrijević N.: Zablude u nastavi stranih jezika, Svjetlost, OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, 1984.

 

III razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz sledeće dodatne sadržaje:

II IMENIČKA GRUPA

1. Imenice

a) Emotivni rod imenica (ship, car i dr.)

She was a good ship and not old either.

b) Množina nebrojivih imenica

gradivnih

There were cheeses of all kinds for sale. Very good wines are exported from our country.

apstraktnih

All the sisters were great beauties. The works of Shakespeare have always been popular.

v) Genitiv

kvalitativni

- genitiv porekla

The girl's story was interesting.

klasifikativni

men's hat, gentlemen's society, ladies' room i dr.

4. Pridevi

a) Komparativ jednakosti u izrazima

as thin as a rail, as dry as a bone i dr.

b) Apsolutni superlativ

She is a most beautiful girl.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) The Past Perfect Continuous Tense (R)

In 1920 he had been writing for ten years.

b) Infinitiv bez TO (bare infinitive)

posle nekih glagola

They had/made/ let Peter teach Mary how to drive a car.

posle had better, would rather

I'd better do it tonight, although I'd rather go out.

KNJIŽEVNOST

Predlažu se sledeći pisci i dela:

Robert Frost: "The Road not Taken"

Graham Greene: The Third Man - odlomak

Irwin Shaw: The Young Lions - odlomak

William Saroyan: "The Whole Voyald" - odlomak

Ernest Hemingway: "Cat in the Rain"

James Joyce: Dubliners ("The Dead") - odlomak

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:

I REČENICA

1. Predikativne rečenice

It was John who/that wore his best suit last night.

It was last night that John wore his best suit.

2. TO - infinitivne rečenice

John believed the stranger to be a policeman. John wanted Mary to play the piano. He arranged for Mary to come at once.

II IMENIČKA GRUPA

3. Zamenički oblici

Zamenice:

a) Lična zamenica prvog lica jednine:

- u apsolutnoj upotrebi

I'm going home. Me too.

- u predikatskim konstrukcijama

It is me who they wanted.

- posle oblika as, except, like, than

He isn't as good as me. For somebody like me it's normal.

- u emfatičnim uzvičnim rečenicama

My goodness me! Dear me!

b) Lična zamenica it:

- kao logički subjekat

It is a shame (for you) to do such things. It seems to me that he must be wrong.

- kao logički objekat

They concealed it (the fact) that he was there. He hates it when I speak loudly. I felt it a misfortune to be so small. You must find it exciting living in a big city.

- u "reklamnom" E jeziku

For taste and refreshment Coke is it.

v) neodređene relativne zamenice whoever, whatever, whichever (R)

Whoever finishes first is the winner. Take whichever you like.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

The Past Perfect Continuous Tense

2. Prilozi

Pokusni prilozi - also, even, just, only

Only Peter and Mary came to the meeting. He knew that only.

She was there, only I did not know.

KNJIŽEVNOST

Predlažu se sledeći pisci i dela:

William Butler Yeats: "The Lake Isle of Innisfree"

William Shakespeare: As You Like It ("The Seven Ages of Man")

George Orwell: The Animal Farm - odlomak

John Updike: "A Sense of Shelter" - odlomak

D. H. Lawrence: The Rainbow ili Women in Love - odlomak

T. S. Eliot: "Prufrock" - odlomak

PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER

 

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa.

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Složena rečenica

a) nominalne klauze

They all know that she will come back.

b) relativne klauze

- restriktivne

The lady who/that was here yesterday has gone to London.

I've lost the book which/ that I bought this morning.

Obratiti pažnju na kontaktne klauze (izostavljanje relativne zamenice u akuzativu).

- nerestriktivne (R)

My friend Bob, who you met yesterday, is coming with us.

v) adverbijalne klauze

- za način i poređenje (R)

He treats me as if I were a child. He runs faster than I do.

- za mesto

Tell me where to sit.

- za vreme

Come as soon as you can.

Pogodbene rečenice

Obnavljanje i utvrđivanje tri tipa pogodbenih rečenica.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Određeni član u priloškim frazama, sa priloškim superlativom, komparativom proporcije, ispred imena zgrada, institucija

The chair is in the corner. This was the best she could do.

The sooner the better. Is the British Museum open on Monday?

b) Određeni generički član ispred prideva da označi naciju

The Germans lost the war.

v) Nulti član uz geografska imena, titule i u paralelnim strukturama arm in arm, cheek to cheek i dr.

Europe, Wales, Lake Michigan, London, Greenland, Ben Nevis

He was elected president in 1897. They danced cheek to cheek.

2. Imenice

a) množina imenica

- pluralia tantum - scissors, trousers

- relativni pluralia tantum oblici - arms, glasses, goods, jeans i dr.

- sinkretizam jednine i množine - means, series, species i dr.

There has been an interesting series of concerts recently.

There were several series of lectures at the university last year.

- nebrojive imenice u funkciji brojivih imenica

Two coffees, please.

b) Zbirne imenice

- sa glagolom u množini - people, cattle, police i dr.

There were a lot of people at the meeting. The cattle are grazing.

- sa glagolom u jednini i množini - family, team i dr.

My family is a large one. My family are living in different parts of the country.

v) konverzija imenica/glagol

3. Zamenički oblici

a) Zamenice - Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they)

They say she left him a few year ago.

- Opšta lična zamenica ONE

One never knows what may happen next.

- Neodređene zamenice (some, somebody, someone, something; any, anyone, anybody, anything)

Someone is knocking at the door. There was something very pleasing in her eyes. Did you see anybody there?

Can I get some juice? - Sorry, there isn't any.

4. Pridevi/adjektivali

a) Obnoviti poređenje prideva

b) Participi

kao adjektivali

the stolen money, the wounded soldier i dr.

v) u nominalnoj funkciji

The accused stood up.

5. Brojevi

Označavanje nule u različitim kontekstima:

- u aritmetici: nought/naught, zero

- u sportu: nil/nothing; love u tenisu

- 0 (u brojevima telefona, soba i dr.).

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) The Present Perfect Tense sa značenjem budućnosti

When he has finished the work he'll go to England.

v) The Future Perfect Tense (R)

I shall have finished the work by the time you come.

g) Nepotpuni glagoli

- sa infinitivom perfekta

He ought to have come earlier. It must have been nine o'clock when he came.

d) konstrukcije sa WOULD/USED TO za izražavanje radnje koja se ponavlja u prošlosti

When we were children we would/used to go skating every winter.

đ) Gerund

- posle izraza

It's no use (crying).

I can't help (crying).

- posle glagola continue, go on, prefer, avoid i dr.

People should avoid hurting each other. She prefers reading to going out.

e) Objekat sa infinitivom (R)

They want him to be an engineer.

ž) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

drink up, give in, bring over, refer to i dr.

2. Prilozi - konverzija priloga i prideva

a) Konverzija

early, fast, pretty i dr.

This is a fast car. He runs fast.

b) Prilozi izvedeni sa -ly, uz promenu značenja

He works hard. He hardly works at all.

IV TVORBA REČI

Prefiksi i sufiksi za tvorbu imenica

co-, dis-, in-, mis-, over-; -dom, -ness, -ful, -ment, -tion, -th

V FONOLOGIJA

Pomeranje akcenta pri promeni vrste reči (PERmit, perMIT)

VI LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VII LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje rečnika sinonima i stručnih rečnika.

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Adverbijalne klauze

a) za uzrok

Since we live by the river we can swim every day.

b) za nameru

He left early in order to catch the 5 o'clock bus.

2. Skraćivanje klauza

a) vremenskih klauza (R)

(As I was) coming home I met an old friend of mine.

After I have done the work I went down for a walk.

Having done the work I went down for a walk.

b) relativnih klauza

The man (who is) sitting next to her is my best friend.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

Pregled upotrebe člana

2. Imenice

a) Obnavljanje, utvrđivanje i sistematizacija množine imenica i slaganja imenice sa glagolom

b) Množina imenica stranog porekla (R)

stimulus/stimuli, analysis/analyses, appendix/appendices, datum/data, formula/formulae

v) Množina složenica

g) Dupli genitiv (R)

A friend of my father's is coming tomorrow.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

Lična neodređena zamenica ONE - PROP-ONE

There are expensive shoes and there are cheap ones.

b) Determinatori

Obnavljanje i utvrđivanje

4. Pridevi

a) Obnavljanje i utvrđivanje upotrebe i poređenja prideva

b) Latinski komparativ (R)

prior to, inferior to, superior to

Silk is superior in quality to nylon. He is a man of superior intelligence.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) vreme i aspekt - obnavljanje

b) infinitiv

- posle upitnih reči

I don't know how to open this bottle. I've no idea which bus to take.

- posle prideva

I am glad to have met you. This piano is too heavy to move.

BE + infinitive

The train is to leave at 9.15.

BE ABOUT TO + infinitive

The train is about to heave.

BE USED TO + gerund (R)

I am used to getting up early.

g) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

look up, live down, call up i dr.

2. Prilozi

Obnavljanje i sistematizacija vrste priloga i mesta priloga u rečenici.

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretanja, mesto i način.

IV TVORBA REČI

Tvorba složenica i deminutiva

breakdown, ironing-board, humming-bird i dr.; leaflet, gosling i dr.

V LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VI LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnici (opšti i posebni)

NEMAČKI JEZIK

OPŠTI TIP

 

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Negacija

Proširenje liste odričnih reči:

nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht

nirgendwohin

Er läuft niemans (nirgends, nirgendwo, nirgendwohin).

Das habe ich niemals gehört. Das ist gar nicht schwer.

keinesfalls, keineswegs

Das war keinesfalls die richtige Antwort. Er wird keineswegs heute ankommen.

Kazivanje radnje i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

Stanje ostvareno u prošlosti

- perfekt pasiva radnje

Das Haus ist vor Jahren gebaut worden.

Stanje koje će se ostvariti u budućnosti

- futur pasiva radnje

Darüber wird noch gesprochen werden.

Odredbe kvantiteta

- Osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere. Računske radnje. Monete.

Tausend, Million, eine Hälfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 - zwei Meter vierzig, 2,40 DM - zwei Mark vierzig.

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili se bitno razlikuju

Infinitivne konstrukcije

sa zu, um... zu, ohne... zu, statt... zu

Er beschloß gleich nach Haus zu gehen.

Ich kam früher, um mit dir zu reden. Sie verliehen das Zimmer, ohne uns zu begrüssen. Statt zu regnen, began es zu schneien.

Kazivanje pretpostavki, načina, želje, poređenja

Konjunktiv u prostoj (ne složenoj) rečenici za izražavanje želje, mogućnosti, sumnje, pretpostavki, nestvarnosti

Ewig lebe unsere Freiheit! Möge er kommen!

Beinahe wärest du zu spät gekommen. Hätte er das gewußt!

Kondicionalne rečenice

Potencijalne

Er wäre zufrieden, wenn du kämest. Ich würde dich besuchen, wenn ich Zeit hätte.

Irealne (receptivno)

Veznik: wenn

Er wäre gekommen, wenn er die Einladung bekommen hätte.

Namerne rečenice

Veznici: damit, daß

Wir gehen so früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib acht, daß du nicht zu spät kommst.

Načinske rečenice

Veznici: indem, ohne daß statt daß

Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrüßte. Sie ging an mir vorbei, ohne daß sie mich bemerkte. Statt daß ich auf den Autobus warte, gehe ich lieber zu Fuß

Poredbene/komparativne rečenice (receptivno)

Veznici: wie, als, als ob

Sie ist so schön, wie man mir erzählte.

Alles endete viel besser, als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank sei.

Tvorba reči

Zamenički prilozi - tvorba i upotreba

(Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran...) Woran denkst du? Ich denke immer daran.

Građenje složenica

imenica + imenica; pridev + imenica, prefiksacija

Atomphysik, Wandtafel, Hochschule, Schnellzug, beantworten, begrüßen, unmöglich

izvedene imenice

Wohnung, Besichtigung, Heizung usw.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura jednojezičnih rečnika i služenje njima.

III razred

(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu se obrađuje:

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Opisna komparacija pomoću partikula:

ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ)

Sie ist eine sehr fleißige Studentin. Das war eine besonders (höcht) angenehme Reise.

Potenciranje superlativa

Seine Arbeit war bei weiten die beste. Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.

Neupravni govor

Za istovremenost konjunktiv prezenta ili preterita

Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund.

Sie sagt, sie schreibe (schriebe) einen Brief an ihren Freund. Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se desila pre momenta govora; perfekt ili pluskvamperfekt konjunktiva

Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, sie habe/hätte einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se dešava posle momenta govora: futur konjunktiva ili oblik "würde"

Sie sagt: "Ich werde einen Roman von T. Mann lesen."

Sie sagt, sie werde/würde einen Roman von T. Mann lesen. Sie sagt, daß sie...

Infinitivne konstrukcije

Izražavanje modaliteta

1. sein + zu + infinitiv

Dieses problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.

2. lassen + sich + infinitiv

Das läßt sich leicht erklären.

Diese Bruchspalte läßt sich bis nach Bosnien verfolgen.

Pasiv radnje i pasiv stanja

- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:

Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.

Modalni glagoli + infinitiv prezenta pasiva

Dabei muß die Temperatur der Luft beachtet werden. Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.

LEKSIKOLOGIJA

- složenice, prefiksacija i sufiksacija

- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.

LEKSIKOGRAFIJA

Rečnik sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik.

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Obnavljati i utvrđivati gradivo obrađeno u prethodnim razredima, sa težištem da receptivna upotreba jezika sve više postaje reproduktivna.

Particip I i II u:

a) atributivnoj upotrebi

das spielende Kind; die streikende Arbeiter, der entstehende Strom, der ausgefülte Antrag, die gestellten Fragen, die aufgelagerten Sedimentgesteine

b) adverbijalnoj upotrebi

Sie gingen erzählend durch den Garten. Sie saß lesend am Tisch. Sie kam gut informiert an. Herzlich lächelnd begrüßte er seine Gäste.

c) predikativnoj upotrebi

Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.

d) participi kao deo nominalne grupe reči sa redosledom elemenata

Die in der Luft schwebenden Staubteilchen; die gestern bestellten Bücher die erzielten Arbeiteleistungen.

- prepoznavanje ekvivalentnih atributivnih rečenica

Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint. Der sich nähernde Zug.

Der Zug, der sich nähert. Die gestern gedruckte Zeitung. Die Zeitung, die gestern gedruckte ist.

Particip I sa zu (gerundiv)

Die zu lernenden Vokabeln - Die Vokabeln, di zu lernen sind/ die gelernt werden müsen.

Infinitiv

sa zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica.

Es ist wichtig pünktlich zu sein.

/Es ist wichtig, daß man pünktlich ist./

Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lösen./ Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst./

Nominalne grupe reči sa glagolskom imenicom kao jezgrom

Der Roman wurde übersetzt. - Die übersetzung des Romans.

Das Medikament wird regelmäßig eingenommen. - Das regelmäßige Einnehmen des Medikaments.

Red reči u rečenici sa težištem na položaju glagola

- sistematizacija

LEKSIKOLOGIJA

Idiomi, frazeologizmi, tuđice (deklinacija)

LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima.

DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

 

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg smera uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:

Sintaksa

Valentnost glagola i formiranje osnovnih rečeničkih modela, uz ukazivanje na broj i oblik neophodnih dopuna glagolu koje rečenice čine gramatičnom (subjekt + objekt; subjekt + dopuna za mesto; subjekt + objekt u dativu + objekt u akuzativu; subjekt + predložni objekt)

Ich besuche meine Tante. Wir wohnen in Beograd. Er schenkte der Mutter Blumen. Sie fahren nach Italien. Sie warten auf den Bus.

Kazivanje radnji u prošlosti

- Perfekt modalnih glagola

Er hat das sagen müssen. Du hast das Buch lesen sollen. Gestern habe nach Zagreb reisen sollen, habe aber nicht gekonnt.

Književnost:

Heinrich Böll: An der Brücke Lohengrins Tod

Max Frisch: Der andorranische Jude Geschichte von Isidor

Wolfdietrich Schnurre: Das Manöver

III razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu se obrađuje:

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Opisna komparacija pomoću partikula:

ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ) Sie ist eine sehr fleißige Studentin. Das war eine besonders /höchst/ angenehme Reise.

Potenciranje superlativa

Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.

Neupravni govor

Za istovremenost konjunktiv prezenta ili preterita

Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."

Sie sagt, sie schreibe (schriebe) einen Brief an ihren Freund. Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se desila pre momenta govora; perfekt ili pluskvamperfekt konjunktiva

Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen.

Sie sagt, sie habe/hätte einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se dešava posle momenta govora: futur konjunktiva ili oblik "würde"

Sie sagt: "Ich werde einen Roman von T. Mann lesen."

Sie sagt, sie werde/würde einen Roman von T. Mann lesen. Sie sagt, daß sie...

Infinitivne konstrukcije

Izražavanje modaliteta

1. sein + zu + infinitiv

Dieses problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.

2. lassen + sich + infinitiv

Daß läßt sich leicht erklären.

Diese Bruchspalte läßt sich bis nach Bosnien verfolgen.

Pasiv radnje i pasiv stanja

- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:

Im Waseer wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.

Modalni glagoli + Infinitiv prezenta pasiva

Dabei muß die Temperatur der Luft beachtet werden. Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.

Nominalne fraze sa imenicom kao jezgrom i zavisnim elementima. Meine zwei älteren Brüder; Der Besuch bei den Eltern; Das Zimmer meiner Schwester.

Zameničke fraze sa zamenicom kao jezgrom (lične zamenice - jemand, niemand, nichts, etwas): Du als Ordner; Jemand von uns; Nichts Gutes; Er, in der letzten Bank.

LEKSIKOLOGIJA

- složenice, prefiksacija i sufiksacija

- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.

LEKSIKOGRAFIJA

Rečnik sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik.

Književnost:

Wolfgang Borchert:

Nachts schlafen die Ratten doch

Das Brot

Die Küchenuhr

Franz Kafka:

Der Prozeß (Neuntes Kapitel, Im Dom)

Eine kaiserliche Botschaft

Hermann Hesse:

Der Steppenwolf (Tractat vom Steppenwolf)

Bertolt Brecht:

Geschichte vom Herrn Keuner

An die Nachgeborenen, Vom armen B. B.

Gottfried Benn:

Astern, Einsamer nie, Ein Wort, Nur zwei Dinge.

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg smera uz sledeće dodatne sadržaje:

Sintaksa

Sistematizovanje valentnosti glagola;

Sistematizovanje rečeničnih modela;

Valentnost najfrekventnijih imenica i prideva uz ukazivanje na razlike u maternjem jeziku.

Književnost:

Thomas Mann: Buddenbrooks (Zehnter Teil, Fünftes Kapitel)

Günter Grass: Die Blechtrommel

(Erstes Buch, Glaube Hoffnung Liebe)

Friedrich Dürrematt: Der Besuch der alten Dame (odlomak)

Georg Trakl: Verfall, Verklärter Herbst, Ein Winterabend, Grodek.

Rainer Maria Rilke: Herbsttag, Der Panther, Römische Fontäne, Das Karussell.

PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER

 

II razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg smera.

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu se obrađuje:

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Opisna komparacija pomoću partikula:

ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ).

Sie ist eine sehr fleißige Studentin

Das war eine besonders /höchst/ angenehme Reise.

Potenciranje superlativa

Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.

Neupravni govor

Za istovremenost konjunktiv prezenta ili preterita

Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."

Sie sagt, sie schreibe (schriebe) einen Brief an ihren Freund. Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se desila pre momenta govora; perfekt ili pluskvamperfekt konjunktiva

Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen.

Sie sagt, sie habe /hätte/ einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se dešava posle momenta govora: futur konjunktiva ili oblik "würde"

Sie sagt: "Ich werde einen Roman von T. Mann lesen."

Sie sagt, sie werde /würde/ einen Roman von T. Mann lesen. Sie sagt, daß sie...

Infinitivne konstrukcije

Izražavanje modaliteta

a) sein + zu + infinitiv

Dieses Problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.

b) lassen + sich + infinitiv

Das läßt sich leicht erklären.

Diese Bruchspalte läßt sich bis nach Bosnien verfolgen.

Pasiv radnje i pasiv stanja (receptivno)

- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:

Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.

Modalni glagoli + infinitiv prezenta pasiva (receptivno)

Dabei muß die Temperatur der Luft beachtet werden. Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht genomen werden.

LEKSIKOLOGIJA (receptivno)

- složenice, prefiksacija i sufiksacija

- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.

LEKSIKOGRAFIJA

Stručni rečnici i njihovo korišćenje.

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Obnavljati i utvrđivati gradivo obrađeno u prethodnim razredima, sa ciljem da receptivna upotreba jezika sve više postaje reproduktivna.

Particip I i II u:

a) atributivnoj upotrebi

das spielende Kind; die streikende Arbeiter; der entstehende Strom; der ausgefüllte Antrag; die gestelten Fragen; die aufgelagerten Sedimentgesteine

b) adverbijalnoj upotrebi

Sie gingen erzählend durch den Garten. Sie saß lesend am Tisch. Sie kam gut informiert an. Herzlich lächelnd begrüßte er seine Gäste.

c) predikativnoj upotrebi

Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.

d) participi kao deo nominalne grupe reči sa redosledom elemenata (receptivno)

Die in der Luft schwebenden Staubteilchen; die gestern bestellten Bücher; die erzielten Arbeitsleistungen.

- prepoznavanje ekvivalentnih atributivnih rečenica

Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint. Der sich nähernde Zug. Der Zug der sich nähert. Die gestern gedruckte Zeitung. Die Zeitung die gestern gedruckt ist.

Infinitiv

sa zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica (receptivno)

Es ist wichtig pünktlich zu sein. /Es ist wichtig, daß man pünktlich ist./ Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lösen. /Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.

Red reči u rečenici sa težištem na položaju glagola

- sistematizacija

LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnici i služenje njima.

RUSKI JEZIK

OPŠTI DEO

 

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

 

III razred

(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)**

 

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)**

 

DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

 

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

 

III razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

 

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

 

PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER

 

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

 

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**

Napomena

 

FRANCUSKI JEZIK

OPŠTI TIP

 

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

a. Zavisna rečenica u indikativu:

Dès que l'avion a atterri, les passagers sont descendus. Pendant que nous volions au-dessus des Alpes, il avait une tempète...

Vous pensez (croyez, dites, vous etes sûr) que vous passerez l'examen?

Izraziti i pomoću infinitiva:

Vous êtes sûr de passer l'examen? Vous pensez réussir? J'espère partir demain. (J'espère que je partirai demain).

Ostale vrste rečenica ne obrađivati posebno, ali treba ukazati na izražavanje uzroka (parce que..., puisque, à cause de...), posledice (si..., que, tellement... que) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kada se pojave u tekstu.

b. Zavisna rečenica u subjunktivu:

Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura).

Subjunktiv perfekta - oblici i upotreba (receptivno).

Izražavanje:

- bojazni: Il craint que l'avion n'atterrisse;

- želje: Je souhaite qu'elle vienne. Elle voudrait que vous l'attendiez;

- zapovesti, volje: Je veux que tu dises la vérité. Il faut que vous appreniez ces vers.

Ukazati na mogućnosti izražavanja pomoću infinitiva: Il faut apprendre ces vers. Je lui conseille de finir ses études - umesto: qu'elle finisse...

- cilja: Parlez plus haut pour qu'on vous entende! (pour vous entendre);

- suprotnosti ili dopuštanja: - On va au concert, quoique / bien que les billets soient chers (malgré le prix...).

Kondicional (buduće vreme u prošlosti); pluskvamperfekt

Hipotetične rečenice (pregled sve tri mogućnosti)

Si nos amis Français venaient, ils visiteraient Dubrovnik.

Si nos amis Français étaient venus (l'année derniére), ils auraient visité Dubrovnik.

Prve dve poznate mogućnosti ove godine povezati sa trećom i razlikovati značenja.

Upravni i neupravni govor

Savez-vouz...

Dites / Dis... Je vous demande

Qui ... où

Qui a gagné le prix? Dites-moi qui a gagné le grand prix. Cù se trouve la poste? Savez-vous où se trouve la poste?

Qu'est-ce que / ce que

Qu'est-ce qu'on produit dans cette usine?

Je vous demande ce qu'on y produit.

Est-ce que / si

Est-ce que le congrès international aura lieu dans un mois?

Savez - vous si le congrès aura lieu?

Imperativ - infinitiv

Pomoću que

Michel, venez (viens) chez nous demain.

Dites à Michel de venir demain chez nous.

Il m'a dit: "Invite Michel".

Ce film est trés amusant.

Elle me dit que ce film est trés amusant.

Slaganje vremena

Uz sadržaje usvojene u prethodnoj godini obraditi i primere za istovremenu, prethodnu i buduću radnju u prošlosti:

Je pensais (j'ai pensé) qu'il était /avait été/ serait/ là.

Slaganje participa perfekta sa objektom

La lettre que j'ai reçue m'a fait un grand plaisir.

LEKSIKOLOGIJA

Građenje složenica

Značenje reči (osnovno i preneseno)

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura jednojezičnih rečnika i služenje njima

Sledeći

Napomene

* Prečišćeni tekst Pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Sl. glasnik SRS - Prosvetni glasnik", br. 5/90 i "Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 5/2003, 10/2003, 11/2004, 18/2004, 24/2004 i 3/2005) Redakcija je uradila prateći sistematizaciju Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o planu obrazovanja i vaspitanja za gimnazije i programu obrazovanja i vaspitanja za I razred ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/91 - prva izmena), kojim je Program obrazovanja za II, III i IV razred dat naknadno kao posebna celina. U skladu sa tom sistematizacijom ugrađene su sve kasnije izmene i dopune.
** U pogledu broja časova nastave primenjivati podatke iz tabela datih u okviru plana obrazovanja za gimnaziju.