Prethodni

- Venera iz Vestonica, praistorija

- Statue egipatskog princa Rahotera i njegove žene Nofret (2610. god. pre nove ere)

- Plitki reljef, portret faraona Amenofisa III, zapadna Teba, (oko 1380. god. pre nove ere)

- Portret Gudeje, Mesopotamija (oko 2290 - 2255. god. pre n. ere)

- Geniji i Drvo života iz palate Asurnarsipala II (IX vek pre nove ere) plitki reljef

- Boginja zmija, Statueta-idol, Krit (1600 - 1580. god. pre n. ere)

- Kuros, Kora, Grčka skulptura arhajskog stila (oko 650 - 600 godine pre nove ere)

- Borba Kentaura i Lapita, friz sa Partenona, detalj, Fidija (oko 447 - 442. godine pre nove ere)

- Glava sa Selosa (oko 80. godine pre nove ere)

- Etrurska terakota, Krilati konji - Pegazi sa frontona hrama Kraljičin žrtvenik (oko 400. god. pre nove ere)

- Statua imperatora Avgusta, Rim

- Rimski portret cara Marka Aurelija na konju

- Bronzani portret imperatora Hadrijana

- Kasnoantički Egidijev sarkofag, Penidza

- Statua Dobri pastir, Rim (oko 360. god.)

- Maksimijanov presto, Ravena, VI vek

- Vaskrsenje Lazarevo, Vizantijska umetnost XI - XII veka

- Reljefna arabeska, Nolonj-preklopnik za Koran, Drvo, Islamska umetnost, XIII vek

- Hristos sa zapadne fasade crkve Sv. Sernen u Tuluzu (oko 1096. god.) Romanika

- Krstionica sa dvanaest bikova, majstor Rajner iz Ija u Liježu (oko 1107 - 1118. god.)

- Obojena statueta od slonovače, Vilnev le Avinjon, gotika

- Ekehard i Uta, Katedrala u Naumburgu (1250 - 60. god.)

- Donatelo, Skidanje s krsta, propovedaonica u San Lorencu, Renesansni reljef, Firenca

- Mikelanđelo Buonaroti, Kapela Mediči u San Lorencu, Firenca, Visoka renesansa (1524 - 34. godina)

- Jurij Dalmatinac, Venac s glavama, Šibenska katedrala (1443)

- Pećinsko slikarstvo, staro preko 15000 god. Altamira u Španiji - bizon, Lasko u Francuskoj - životinje

- Slike na papirusu - iz egipatske Knjige mrtvih (oko 1000. godine pre nove ere)

- Freska Vrt oko jezera, Grobnica u Tkbi (oko 1400. god. pre nove ere)

- Zastava iz Ura, detalj, Mesopotamska civilizacija (oko 2600. godine pre nove ere)

- Freska toreadora (oko 1500 god. st. ere) palata u Knososu

- Freska Parižanka, palata u Knososu (1500 - 1450. god. pre n. ere)

- Slikani grčki krater, Apolon i Artemida ubijaju Niobinu decu (oko 450. god. pre nove ere)

- Grčka amfora sa slikanim geometrijskim ukrasima

- Etrutska freska Svirač u frulu (V vek st. ere)

- Ahil ispraća Briseisu, Rimsko zidno slikarstvo iz Pompeja (oko 75. god.)

- Lestingonci bacaju stene na Odisejeve brodove, zidna slika iz jedne kuće u Eskvilinu (kraj I veka pre nove ere)

- Fresko slikarstvo na tavanici odaje Dobrog pastira u katakombi Domicke u Rimu (III vek), starohrišćansko slikarstvo

- Ravenski mozaici u Krstionici ortodoksnih, (458. god.)

- Hrist, vizantijski mozaik iz kupole Sv. Sofije u Carigradu (XIII vek)

- Blagovest, Vizantijska ikona iz Ohrida (početak XIV veka)

- Uspenje Bogorodice, Ohrid, crkva Bogorodice Perivlepte (1294 - 1295. godine)

- Halitovi zastavnici, Islamska minijatura iz rukopisa Makama od Haririja iz 1237. godine

- Inicijal za drugu Mojsijevu knjigu iz vinčesterske Biblije, Romanička minijatura (1150 - 1160. godine)

- Hristove muke, dve scene iz ciklusa, prikazane na slikanoj stranici romaničkog psaltira iz XII veka Vinčester

- Riba izbacuje Jonu na kopno, gotski vitraž iz Kelnske katedrale (1280. god.)

- Braća Limburg, Mesec april iz Molitvenika vojvode od Berija (oko 1415. god.)

- Rafael, Madona Esterhazi (XI vek), renesansna predstava Bogorodice

- Andrea Mantenja, Portret porodice Lodovika Gonzage (1479. god.) Mantova, Palata Dukale

- Mikelanđelo Buonaroti, Prvi greh, Izgon iz raja, Freska (1508 - 1512. god.)

- Albreht Direr, Autoportret

- Obredni sud od keramike, Vinča, neolit

- Ogrlice, Lepenski vir

- Egipatski sarkofag (IX - VIII vek pre nove ere)

- Egipatska ogrlica (oko 1350. god. pre nove ere)

- Glava bika, ukras na harfi

- Zlatna narukvica (V vek pre nove ere)

- Kameje, Krit i Mikena

- Zlatni nakit (oko 1450 - 1400. god. pre nove ere)

- Grčki novac klasičnog i helenističkog doba

- Piksis iz Atine sa četiri konja (VIII vek pre nove ere)

- Etrurska urna za pepeo sa ljudskom glavom (VII vek pre nove ere)

- Vinski pehar na tronožnom postolju, bakar (oko 480 god. pre nove ere)

- Rimski dijatret, staklena čaša sa natpisom iz nekropole Minicipium kod Pljevalja (IV vek)

- Srebrni tanjir sa motivom Igora Saturna i Madone (IV vek)

- Poklopac relikvijara Konstantina VII Porfirogenita, vizantijski rad

- Srebrni diptih despotice Jelene iz 1368/71. god.

- Islamska svilena tkanina sa slonovima (X vek)

- Ibrik ukrašen islamskom arabeskom (1232. god.)

- Romanički relikvijar sa kupolom iz Hoheltena

- Postolje krsta sa prefiguracijom raspeća, rad romaničkih majstora iz oblasti Meze (1160. god.)

- Rog od slonovače sa romaničkom plastikom, (XI vek)

- Sv. Doroteja, Minhen, gotički drvorez, (1420. god.)

- Renesansna posuda od stakla sa ukrasom od emajla, Muran

- Albreht Direr, Četiri jahača apokalipse, bakrorez

- Gutembergova Biblija (1452 - 1454. god.)

- Baldasare Longena, Barokna crkva Santa Marija dela Salute, Venecija (1631/82)

- Baltazar Nojman, rezidencija u Vircburgu, nemački barok

- Žil Arden Mansar, barokna crkva Dez Envalid, Pariz

- B. F. Rasteli, Manastir Smoljni i Lenjingradu

- Saborna (ili Beogradska) crkva, zapadni toranj, Sentandreja (oko 1732. god.)

- Dž. Neš, Karlton Hauz Teras, neoklasicistička građevina o Londonu

- Dž. Pjermaninini, Pozorište Skala, Milano

- Ž. H. Mansad, Veliki Trianon, Pariz

- Šarl Garnije, zgrada Opere u Parizu, (1862/75)

- Čarls Beri, palata Parlamenta I Big Ben u Londonu 1840/64. godine

- Antonio Gavdi, Kaza Batlo (1905 - 1907), Art nuvo u Španiji

- Aleksandar Gistav Ajfel, Ajfelov toranj, Pariz (1889. god.)

- Luis Saliven, Zgrada osiguravajućeg društva (1895. god.)

- Frenk Lojd Rajt, Kuća Robie u Čikagu (1909. god.)

- Valter Gropijus, Zgrada Bauhausa u Desavu (1925/26. god)

- F. L. Rajt, Upravna zgrada S. C. Džonson i sin, Rasine, Vinskonsin (1936/39. god.)

- Le Korbizije, Bogorodična kapela u Ronšanu, (1955. god.)

- Marsel Brejer, crkva Sv. Džons Ejbi, Studentski grad Koledžvil u Minesotu (1953/61. god.)

- Milorad Pantović, Beogradski sajam (1957. god.)

- Edvard Toroja, Hipodrom, Zarzvela kod Madrida (1935. god.)

- Konrad Vašman, Konstrukcioni sistem za građenje hala (1950/53. god.)

- Ludvig Miz van der Roc, Administrativna zgrada Sigram, Njujork (1954/58. god.)

- Oto Nimajer, Skupština i zgrada Parlamenta, Brazilija, (1960. god.)

- Harison, Le Korbizije, Nimajer, Zgrada UN (1949/51. god.)

- Edvard, Fenela Dikson i Edvard Džons, Hala sa solarnim ćelijama za Nortampton kompaniju (1974. god.)

- Lorenco Bernini, Baldahin u crkvi Sv. Petra, Rim

- Frančesko Roba, Fontana kranjskih reka, Ljubljana

- A. K. Asam, Uspenje Bogorodice, Bavarska, (1717/25. god.)

- Antonio Kanova, Pavlina Borgeze kao Venera, neoklasicizam (1808. god.)

- Fransoa Žirardon, Apolona dvore nimfe (XVII vek)

- Fransoa Rid, Marseljeza, romantizam (1833/36. god.)

- Ivan Rendić, Poprsje Ivana Gundulića (1870. god.)

- Simeon Roksandić, Dečak koji se podbio, (1911. god.) realizam

- Ivan Meštrović, Bogorodica s anđelima, secesija (1917. god.)

- Ogist Roden, Bronzano doba, impresionizam, (1876/77. god.)

- Branislav Dešković, Irski seter, (1912. god.)

- Umberto Bočoni, Jedinstveni oblici kontinuiteta prostora, futuristička skulptura

- Konstantin Brankus, Poljubac (1925. god.)

- Aleksandar Kolder, Mobil (1940. god.)

- Dejvid Smit, Kocke, (1964. god.)

- Olga Jevrić, Komplementarne forme

- Vjenceslav Rihter, Rastavljena sfera (1964. god.)

- Henri Mur, Ležeća figura iz dva dela I (1959. god.)

- Hvan Miro, Čovek i žena (1956 - 61. god.)

- Marsel Dišan, Pisoar (1917/1964. god.)

- Klez Oldenburg, Zidarska misterija (1971. god.)

- Aleksandar Srnec, Objekt 12 11 68 (1968. god.)

- Džon Čemberlen, Dolores Džejms (1962. god.)

- Dian Henson, Žena s kolicima za nabavku namirnica, hiperrealistička skulptura (1969. god.)

- Rajner Rutembek, Hrpa papira, konceptualizam (1970. god.)

- Karavađo, Večera u Emausu, barok (1598. god.)

- Andea Poco, U slavu sv. Ignacija, barok - iluzionistička kompozicija, Rim

- Piter Paul Rubens, Vrt ljubavi, barok (1632/34. god.)

- Žan Onore Fragonar, Kupačice, rokoko (1765. god.)

- Žak Luj David, Otmica Sabinjanki, neoklasicizam

- Ežen Delakroa, Grčka uzdiše na ruševinama Misalongija, romantizam (1827. god.)

- Đura Jakšić, Knez Lazar, romantizam

- Gistav Kurbe, "Dobar dan, gospodine Kurbe", realizam (1854.)

- Fransoa Mije, Pabirčenje klasja, realizam (1857. god.)

- Klod Mone, Stanica Sen Lazar, Pariz, impresionizam (1877. god.)

- Rihard Jakopić, Sava, impresionizam

- Pol Sezan, Autoportret, postimpresionizam (1879. god.)

- Anri Matis, Harmonija u crvenom, fovizam (1908/10. god.)

- Pablo Pikaso, Portret Ambroaza Volara, kubizam (1909. god.)

- Vasilij Kandinski, Skica I za kompoziciju VII, apstraktno slikarstvo (1913. god.)

- Ernest Ludvig Kirhner, Pet žena na ulici, ekspresionizam (1913. god.)

- Milena Pavlović-Barili, Kompozicija, nadrealizam (1933. god.)

- Pit Mondrijan, Brodvej Bugi-Vugi, neoplasticizam (1942/43. god.)

- Paul Kle, Majušna ptica majušnog patuljka (1925. god.)

- Džekson Polok, Plavi koci, akciono slikarstvo, detalj (1952. god.)

- Mića Popović, Ograđeni predeo, enformel (1962. god.)

- Bridžit Rajli, Katarakt III, optičko slikarstvo (1967. god.)

- Ralf Goings, Paul's Korner, hiperrealizam (1970. god.)

- Lucio Fontana, Razrezano platno, spaciodinamizam (1960. god.)

- Gilbert i Džordž, Ispod, konceptualizam, (1986. god.)

- Barokni putir, XVIII vek

- Monumentalni barokni kamenoklesarski portal Saborne crkve sa grbom Budimske eparhije Sent Andreja

- Baltazar Nojmam, Carska dvorana episkopske palate Vircburg (1719/44. god.)

- Kabul, Kabinet od abonusa, rokoko, Pariz, XVIII vek

- Porculanski salon dvorca Portiči sa ukrasom u štuku, rokoko (1754/59. god.)

- Porculanska vaza Sinseni (1750. god.)

- Zaharije Orfelin, Manastir Bođani (1758. god.)

- Hristifor Žefarović, Vaskrsenje Hristovo, bakrorez (1748. god.)

- Spavaća soba carice Žozefine, neoklasicizam

- Džon Tarner, Dekorativna džasper vaza, neoklasicizam XVIII

- List sa slikom iz Epinala, drvorez ručno bojen, F. Žeoržen, Bitka kod Eslinga i smrt Montebeloa (1809. god.)

- H. Gimar, Stanica metroa, Jugendstil, Pariz

- Staklene posude iz epohe jugendstila (oko 1900. god.)

- Dž. Mekintoš, Dvokrilna vrata za čajnu sobu u Vilou (1904. god.)

- Rene Vajner, Korice za portfolio za gravire (1894)

- Džon Ritveld, Naslonjač (1917. g.)

- Gunta Štedler, Tapiserija, Bauhaus (1927/28)

- Margit Kovač, Keramička peć (1953. god.)

- Gerhard Mark, Baukida, drvorez (1924. god.)

- Lajonel Fajninger, Naslovna stranica za program Bauhausa

- Nakit (1974. god.)

- Dizajn predmeta za svakodnevnu upotrebu - baterija za vodu

- Lampe

- Brajan Grimvud, Ilustracija za Šekspirovog Hamleta

- Milton Glaser, Ilustracija za Knjigu o zdravlju

FIZIČKO VASPITANJE

(za trogodišnje stručne škole - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj i zadaci fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je zadovoljavanje učenika radi podsticanja fizičkog razvoja, očuvanja zdravlja, usavršavanja motornih sposobnosti i motoričke umešnosti, formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizičkoj kulturi i trajno podsticanje učenika da aktivnosti u njoj ugrade u svakodnevni život i kulturu življenja.

Zadaci:

- razvijanje kod učenika interesa i potreba za aktivnim angažovanjem na području fizičke kulture;

- upućivanje učenika na povezivanje fizičke kulture sa životom, radom odbranom zemlje i potrebama svakodnevnog života;

- razvijanje i učvršćivanje navika o svakodnevnoj sistematskoj nezi tela, o razvijanju i održavanju fizičke kondicije i korišćenja fizičke kulture za zdravu i kulturnu razonodu;

- proširenje i produbljivanje obrazovanja koje su učenici stekli u osnovnoj školi i potpunije savladavanje grana sporta za koje pokazuju poseban interes.

STRUKTURA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Sadržaji programa usmereni su na:

1. razvijanje fizičkih sposobnosti;

2. sportsko-tehničko obrazovanje;

3. povezivanje fizičkog i zdravstvenog vaspitanja sa životom i radom.

I RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima nastave fizičkog vaspitanja obavezno se radi na:

- razvijanju osnovnih elemenata fizičke kondicije karakterističnih za ovaj uzrast i pol, kao i drugih elemenata motorne umešnosti, koji služe kao osnova za povećanje radne sposobnosti, učvršćivanje zdravlja i dalje napredovanje u sportsko-tehničkom obrazovanju;

- preventivno-kompenzacijskom vežbanju radi sprečavanja i otklanjanja telesnih deformiteta, loših posledica višečasovnog sedenja u školskoj klupi, rada u laboratoriji, tokom proizvodnog rada i profesionalne prakse.

Programski zadaci se određuju individualno, prema polu, uzrastu i fizičkom razvoju svakog pojedinca, na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstva za vrednovanje i ocenjivanje napretka učenika i jedinstvene baterije testova i metodologije za njihovu proveru i praćenje.

II SPORTSKO-TEHNIČKO OBRAZOVANJE

Sportsko-tehničko obrazovanje se realizuje u I i II razredu kroz zajednički program (atletika, vežbe na spravama i tlu) i kroz program po izboru učenika, a u III razredu kroz program po izboru učenika.

A. ZAJEDNIČKI PROGRAM

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.

1.1. Trčanje

Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:

na 100 m - učenici i učenice,

na 800 m - učenice i

na 1000 m - učenici,

štafeta 4x100 m - učenici i učenice.

1.2. Skokovi

Skok udalj racionalnom tehnikom.

Skok uvis jednom od racionalnih tehnika.

1.3. Bacanje kugle

Bacanje kugle "racionalnom" tehnikom:

učenici 5 kg

učenice 4 kg

Takmičenja u atletskim disciplinama.

2. VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

2.1. Vežbe na tlu

Za učenike i učenice:

- premet napred, uz pomoć;

- dva premeta strance povezano, ulevo i udesno.

2.2. Preskoci

Za učenike:

- konj u širini visine 120 cm,

- zgrčka,

- raznoška.

Za učenice:

- konj u širini visine 110 cm,

- zgrčka,

- raznoška.

2.3. Krugovi

Za učenike:

- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust uvis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust uvis prednji saskok.

Za učenice:

- dohvatni krugovi - naskokom zgib, njih u zgibu, prednjihom spust uvis stojeći.

2.4. Razboj

Za učenike:

Paralelni razboj:

- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa 1/1 okretom prema pritki,

- na početku razboja, iz njiha u uporu, sklek, prednjihom upor itd.

Za učenice:

Dvovisinski razboj:

- na n/p naskok u upor, premahom jedne upor jašući,

- prehvat u pothvat i spojeno odnoženjem premah i saskok sa 1/2 okreta (odnoška) bok uz pritku.

2.5. Vratilo

Za učenike:

Dohvatno vratilo:

- iz visa prednjeg potrkom, naupor jašući, prehvat u pothvat, kovrtlja napred u uporu jašućem, uz pomoć, premah odnožno nazad do upora, odrivom od pritke saskok nazad uvito.

2.6. Greda

Za učenice:

Visoka greda:

- naskok u upor čučeći odnožno desnom (levom), 1/2 okreta, upor čučeći, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima,

- vaga čeona.

2.7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred, premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i sp. odnoženjem desne, saskok sa 1/2 okretu ulevo, levoručke, do stava na tlu levi bok uz konja.

3. SPORTSKA IGRA (po izboru)

Ponavljanje i učvršćivanje ranije usvojenih elemenata igre. Dalje proširivanje i produbljivanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika.

Učestvovanje na odeljenjskim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenice i učenike, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle - na rezultat.

Vežbe na spravama i tlu: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu; učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

FIZIČKO VASPITANJE

(za četvorogodišnje škole - IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je zadovoljavanje osnovnih biopsiho-socijalnih potreba učenika u oblasti fizičke kulture; formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizičkoj kulturi i trajno podsticanje učenika da aktivnosti u njoj ugrade u svakodnevni život i kulturu življenja.

Zadaci:

- kvalitativno i kvantitativno produbljivanje fizičkih sposobnosti i sportsko-motornog obrazovanja, započetih na ranijim stupnjevima obrazovanja;

- osposobljavanje učenika uz samostalan rad i samokontrolu u održavanju fizičke kondicije, jačanju zdravlja i nezi tela;

- stvaranje uslova u kojima učenik doživljava radost slobodnog stvaralačkog angažovanja u sportskim i rekreativnim aktivnostima;

- proširivanje znanja koja doprinose objektivnom sagledavanju vrednosti i mogućnosti fizičke kulture;

- negovanje higijenskih i drugih kulturnih navika za očuvanje i jačanje zdravlja.

STRUKTURA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Sadržaji programa usmereni su na:

1) razvijanje fizičkih sposobnosti;

2) sportsko-tehničko obrazovanje;

3) povezivanje fizičkog i zdravstvenog vaspitanja sa životom i radom.

I RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima nastave fizičkog vaspitanja predviđa se:

1) razvijanje osnovnih elemenata fizičke kondicije karakterističnih za ovaj uzrast i pol, kao i drugih elemenata motorne umešnosti, koji služe kao osnova za povećanje radne sposobnosti, učvršćivanje zdravlja i dalje napredovanje u sportsko-tehničkom obrazovanju;

2) preventivno-kompenzacijski rad u smislu sprečavanja i otklanjanja telesnih deformiteta;

3) osposobljavanje učenika u samostalnom negovanju fizičkih sposobnosti, pomaganju rasta, učvršćenju zdravlja, kao i samokontroli i proveri svojih fizičkih i radnih sposobnosti.

Programski zadaci se određuju individualno, prema polu, uzrastu i fizičkom razvitku svakog pojedinca, na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstva za vrednovanje i ocenjivanje napretka učenika kao i jedinstvene baterije testova i metodologije za njihovu proveru i praćenje.

II SPORTSKO-TEHNIČKO OBRAZOVANJE

Sportsko-tehničko obrazovanje se realizuje u I, II i III razredu kroz zajednički program (atletika, vežbe na spravama i tlu) i kroz program po izboru učenika, a u IV razredu kroz program po izboru učenika.

A. ZAJEDNIČKI PROGRAM

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. ATLETIKA

u svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju vodećih motornih osobina za datu disciplinu.

1.1. Trčanje

Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:

na 100 m - učenici i učenice,

na 800 m - učenice i

štafeta 4 x 100 m - učenici i učenice

1.2. Skokovi

Skok udalj racionalnom tehnikom.

Skok uvis jednom od racionalnih tehnika.

1.3. Bacanje

Bacanje kugle "racionalnom" tehnikom:

učenici 5 kg,

učenice 4 kg.

Takmičenje u atletskim disciplinama.

2. VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

2.1. Vežbe na tlu

Za učenike i učenice:

- premet napred, uz pomoć;

- dva premeta strance povezano, ulevo i udesno.

2.2. Preskoci

Za učenike:

- konj u širinu visine 120 cm,

- zgrčka,

- raznoška.

Za učenice:

- konj u širinu visine 110 cm,

- zgrčka,

- raznoška.

2.3. Krugovi

Za učenike:

- iz mirnog visa vučenjem vis, uzneto, spust uvis stražnji izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust uvis prednji (polako), saskok.

Za učenice:

- dohvatni krugovi - naskokom zgib, njih u zgibu, prednjihom spust uvis stojeći.

2.4. Razboj

Za učenike:

Paralelni razboj:

- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa 1/1 okretom prema pritki;

- na početku razboja, iz njiha u uporu u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, sklek prednjihom upor itd.

Za učenice:

Dvovisinski razboj:

- na n/p naskok u upor, premahom jedne upor jašući,

- prehvat u pothvat i spojeno odnoženjem premah i saskok sa 1/2 okreta (odnoška) bok uz pritku.

2.5. Vratilo

Za učenike:

Dohvatno vratilo:

- iz visa prednjeg potrkom, naupor jašući, prehvat u pothvat, kovrtljaj unapred u uporu jašući, uz pomoć, premah odnožno nazad do upora, odrivom od pritke saskok nazad uvito.

2.6. Greda

Za učenice:

Visoka greda:

- naskok u upor čučeći odnožno desnom (levom), 1/2 okreta, upor čučeći, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima,

- vaga čeona.

2.7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred, premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i sp. odnoženjem desne, saskok sa 1/2 okretu ulevo, levoručke, dostava na tlu levi bok uz konja.

3. SPORTSKA IGRA (po izboru)

Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata. Dalje proširivanje i produbljivanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

Učestvovanje na odeljenjskim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle - na rezultate.

Vežbe na spravama i tlu: učenici: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu; učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike je:

- sticanje matematičkih znanja i umenja neophodnih za razumevanje zakonitosti u prirodi i društvu, za primenu u svakodnevnom životu i praksi, kao i za uspešno nastavljanje obrazovanja;

- razvijanje mentalnih sposobnosti učenika, pozitivnih osobina ličnosti i naučnog pogleda na svet.

Zadaci nastave matematike jesu:

- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantintativnih i prostornih odnosa, kao i problema iz raznih područja;

- sticanje opšte matematičke kulture, uz shvatanje mesta i značaja matematike u progresu civilizacije;

- osposobljavanje učenika za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se matematika primenjuje;

- doprinos formiranju i razvijanju naučnog pogleda na svet;

- doprinos radnom i politehničkom obrazovanju učenika;

- razvijanje logičkog mišljenja i zaključivanja, apstraktnog mišljenja i matematičke intuicije;

- doprinos izgrađivanju pozitivnih osobina ličnosti kao što su: upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalan rad, kritičnost;

- dalje razvijanje radnih, kulturnih, etičkih i estetskih navika učenika;

- dalje osposobljavanje učenika za korišćenje stručne literature i drugih izvora znanja.

REDOVNA NASTAVA

Za srednje stručne škole utvrđeno je jedanaest modela: M4 (3 + 2 = 5) - za III stepen stručne spreme poljoprivredne struke (svi obrazovni profili) i struke ličnih usluga (svi obrazovni profili);

M5 (3 + 2 + 2 = 7) - za III stepen stručne spreme za šumarstvo i obradu drveta (obrazovni profili: rukovalac šumskom mehanizacijom, šumar i rasadničar), u trgovini, ugostiteljstvu i u turizmu (svi obrazovni profili) i za tekstil (svi obrazovni profili);

M6 (3 + 3 + 2 = 8) - za III stepen stručne spreme u šumarstvu i obradi drveta (proizvođači primarnih i finalnih proizvoda od drveta, tapetari), poljoprivredi i preradi hrane (svi profili prehrambene struke), ekonomiji, pravu i administraciji (svi obrazovni profili), saobraćaju (svi profili), rudarstvu (svi profili), geodeziji i građevinarstvu (svi profili), mašinstvu i obradi metala (svi profili);

M7 (3 + 3 + 3 = 9) - za III stepen stručne spreme za područje rada grafike (svi profili);

M8 (3 + 3 = 6) - za IV stepen stručne spreme u zdravstvu (svi obrazovni profili osim farmaceutskog tehničara i laboratorijskog tehničara) informisanju i kulturi (svi obrazovni profili osim tehničara dizajna enterijera i industrijskih proizvoda), ličnim uslugama (svi profili) i poljoprivredi (obrazovni profili: poljoprivredni tehničar i veterinarski tehničar);

M9 (3 + 3 + 2 + 2 = 10) - za IV stepen stručne spreme u kulturi (tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda), zdravstvu (farmaceutski tehničar, laboratorijski tehničar), šumarstvu i obradi drveta (šumarski tehničar), trgovini ugostiteljstvu i turizmu (svi obrazovni profili), ekonomiji, pravu i administraciji (pravni tehničar, birotehničar, tehničar DSZ);

M10 (3 + 3 + 3 + 3 = 12) - za IV stepen stručne spreme u šumarstvu (tehničar za pejzažnu arhitekturu), geologiji (svi profili), za tekstil (svi profili), u grafici (svi profili), poljoprivredi, proizvodnji i preradi hrane (svi profili prehrambene struke, tehničara poljoprivredne tehnike);

M11 (3 + 3 + 3 + 3 = 12) - za IV stepen stručne spreme u ekonomiji, pravu i administraciji (svi obrazovni profili);

M12 (4 + 4 + 3 + 3 = 14) - za IV stepen stručne spreme u šumarstvu (tehničar za primarnu obradu drveta i tehničar za finalnu obradu drveta), geodeziji i građevinarstvu (izvođač osnovnih građevinskih radova, izvođač instalaterskih i završnih građevinskih radova), saobraćaju (svi profili), mašinstvu i obradi metala (pogonski tehničari, brodotehničari);

M13 (4 + 4 + 4 + 4 = 16) - za IV stepen stručne spreme u elektrotehnici (svi profili), geodeziji i građevinarstvu (geodetski tehničar-geometar, građevinski tehničari za: visokogradnju, niskogradnju, hidrogradnju, laboratorijsko ispitivanje), rudarstvu (svi profili), mašinstvu i obradi metala (mašinski tehničari, tehničari NU mašina, vazduhoplovni tehničari); hemiji, nemetalima i metalurgiji (svi profili);

M14 (4 + 5 + 5 + 5 = 19) - za IV stepen stručne spreme u hidrometeorološkoj struci (svi obrazovni profili). NAPOMENA: Program matematike za I razred gimnazije (isti za sva tri modela M1 M3) objavljen je posebno.

Ovde se daju modeli planova i programa matematike (samo za I razred) za srednje stručne škole - za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme (modeli M4 - M14). Pri tome se ispod naziva programa navodi područje rada, odnosno struke i obrazovni profili u njima na koje se dotični program odnosi, kao i stepen stručne spreme. Pregled svih modela planova i programa matematike dat je napred (str. 2)

Programi M4 - M11

Svi obrazovni profili III stepena stručne spreme u svim područjima rada. Svi obrazovni profili IV stepena stručne spreme u sledećim područjima rada: zdravstvo; lične usluge; kultura i informisanje; grafika; geologija; tekstil; poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane; ugostiteljstvo i turizam; ekonomija, pravo i administracija; šumarstvo i prerada drveta (samo obrazovni profil: šumarski tehničar).

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- razumevanje i korektno korišćenje matematičkih simbola i termina;

- dovoljno precizno iskazivanje definicija i tvrđenja;

- osposobljavanje za vršenje potrebnih generalizacija i njihovo primenjivanje u novim situacijama;

- shvatanje suštine deduktivnog zaključivanja (priroda aksioma, hipoteza i zaključaka, uviđanje potrebe za dokazom);

- osposobljavanje za reprodukovanje dokaza teorema obrađenih na časovima i samostalno dokazivanje nekih jednostavnijih teorema;

- poznavanje osnovnih principa kombinatorike i njihova primena u jednostavnijim zadacima (prebrojavanje konačnih skupova);

- poznavanje osnovnih svojstava operacija sa realnim brojevima i njihova uspešna primena;

- uočavanje potrebe i značaja približnih vrednosti uz osposobljavanje za vršenje zaokrugljivanja brojeva i ocenjivanje greške;

- dobro poznavanje proporcionalnosti veličina (direktna, obrnuta, opšti pojam) i njihovih praktičnih primena;

- poznavanje (sa aksiomatskog stanovišta) osnovnih relacija između geometrijskih figura (pripadanje, raspored, paralelnost, podudarnost);

- upoznavanje osnovnih činjenica o vektorima (pojam, jednakost, sabiranje, oduzimanje, množenje skalarom) i nekih njihovih primena;

- uočavanje svrhe identičnih transformacija racionalnih algebarskih izraza i osposobljavanje da se one pouzdano vrše;

- produbljivanje znanja o linearnim jednačinama i sistemima linearnih jednačina, linearnim nejednačinama i prostijim sistemima linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom;

- dalje osposobljavanje za rešavanje raznovrsnih zadataka pomoću linearnih jednačina i sistema linearnih jednačina;

- produbljivanje i proširivanje znanja o funkcijama, a posebno o linearnoj funkciji;

- shvatanje pojma geometrijske transformacije, dobro poznavanje izometrijskih transformacija i osposobljavanje za njihovu primenu u dokazivanju teorema i geometrijskim konstrukcijama;

- shvatanje homotetije i sličnosti kao geometrijskih transformacija i pouzdano primenjivanje sličnosti u rešavanju jednostavnijih zadataka;

- razumevanje i uspešno primenjivanje Talesove teoreme;

- razumevanje i uspešno primenjivanje Pitagorine teoreme;

- poznavanje definicije osnovnih trigonometrijskih funkcija na pravouglom trouglu, osnovnih relacija između njih i njihove jednostavnije primene.

SADRŽAJI PROGRAMA

Logika i skupovi (8)

Osnovne logičke i skupovne operacije. Važniji zakoni zaključivanja. Osnovni matematički pojmovi, definicija, aksioma, teorema, dokaz. Dekartov proizvod. Elementi kombinatorike (prebrojavanje konačnih skupova): pravilo zbira i pravilo proizvoda.

Realni brojevi (5)

Pregled brojeva; operacije, polje realnih brojeva. Približne vrednosti realnih brojeva (greške, granica greške, zaokrugljivanje brojeva).

Proporcionalnost veličina (8)

Razmera i proporcija, proporcijalnost veličina (direktna, obrnuta, uopštenje); primene (srazmerni račun, račun podele i mešanja). Procentni račun, kamatni račun. Tablično i grafičko prikazivanje stanja, pojava i procesa.

Uvod u geometriju (8)

Tačka, prava i ravan; odnosi pripadanja i rasporeda. Međusobni položaji tačaka, pravih i ravni.

Duž, ugao, diedar.

Normalnost pravih i ravni. Ugao između prave i ravni, ugao između dve ravni.

Izometrijske transformacije (12)

Podudarnost figura, podudarnost trouglova; izometrijska transformacija.

Vektor, jednakost vektora i operacije sa vektorima; primene. Translacija.

Rotacija.

Simetrija (osna, centralna, ravanska).

Primene izometrijskih transformacija u dokaznim i konstruktivnim zadacima o trouglu, četvorouglu, mnogouglu i krugu.

Racionalni algebarski izrazi (12)

Polinomi i operacije sa njima; deljivost polinoma. Rastavljanje polinoma na činioce. Važnije nejednakosti (dokazivanje).

Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima (algebarski razlomci).

Linearne jednačine i nejednačine. Linearna funkcija (12)

Linearne jednačine sa jednom i više nepoznatih.

Ekvivalentnost i rešavanje linearnih jednačina sa jednom nepoznatom.

Linearna funkcija i njen grafik.

Sistem linearnih jednačina sa dve i tri nepoznate (razne metode rešavanja).

Primena linearnih jednačina i sistema linearnih jednačina na rešavanje različitih problema.

Linearne nejednačine sa jednom nepoznatom i njihovo rešavanje. Nejednačine oblika (ax+b)(cx+d) 0.

Homotetija i sličnost (8)

Razmera i proporcionalnost duži; Talesova teorema i njene primene.

Homotetija; homotetija i sličnost.

Sličnost trouglova; primena kod pravouglog trougla, Pitagorina teorema. Primena sličnosti u rešavanju konstruktivnih i drugih zadataka.

NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Programi M 12 - M 14

Svi obrazovni profili IV stepena stručne spreme u sledećim područjima rada: elektrotehnika; mašinstvo i obrada metala; saobraćaj; geodezija i građevinarstvo; rudarstvo; hemija, nemetali i metalurgija; šumarstvo i obrada drveta (samo obrazovni profili: tehničar za primarnu obradu drveta i tehničar za finalnu obradu drveta); hidrometeorološka struka.

I razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- razumevanje i korektno korišćenje matematičkih simbola i termina;

- dovoljno precizno iskazivanje definicija i tvrđenja;

- osposobljavanje za vršenje potrebnih generalizacija i njihovo primenjivanje u novim situacijama;

- shvatanje suštine deduktivnog zaključivanja (priroda aksioma, hipoteza i zaključaka, uviđanje potreba za dokazom);

- osposobljavanje za reprodukovanje dokaza teorema obrađenih na časovima i samostalno dokazivanje nekih jednostavnijih teorema;

- poznavanje osnovnih principa kombinatorike i njihova primena u jednostavnijim zadacima (prebrojavanje konačnih skupova);

- poznavanje osnovnih svojstava operacija sa realnim brojevima i njihova uspešna primena;

- uočavanje potrebe i značaja približnih vrednosti uz osposobljavanje za vršenje zaokrugljivanja brojeva i ocenjivanje greške;

- dobro poznavanje proporcionalnosti veličina (direktna, obrnuta, opšti pojam) i njihovih praktičnih primena;

- poznavanje (sa aksiomatskog stanovišta) osnovnih relacija između geometrijskih figura (pripadanje, raspored, paralelnost, podudarnost);

- upoznavanje osnovnih činjenica o vektorima (pojam, jednakost, sabiranje, oduzimanje, množenje skalarom, linearna kombinacija) i nekih njihovih primena;

- uočavanje svrhe identičnih transformacija racionalnih algebarskih izraza i osposobljavanje da se one pouzdano vrše;

- produbljivanje znanja o linearnim jednačinama i sistemima linearnih jednačina, linearnim nejednačinama i prostijim sistemima linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom;

- dalje osposobljavanje za rešavanje raznovrsnih zadataka pomoću linearnih jednačina i sistema linearnih jednačina;

- produbljivanje i proširivanje znanja o funkcijama, a posebno o linearnoj funkciji;

- shvatanje pojma geometrijske transformacije, dobro poznavanje izometrijskih transformacija i osposobljavanje za njihovu primenu u dokazivanju teorema i geometrijskim konstrukcijama;

- shvatanje homotetije i sličnosti kao geometrijskih transformacija i pouzdano primenjivanje sličnosti u rešavanju jednostavnijih zadataka;

- razumevanje i uspešno primenjivanje Talesove teoreme;

- razumevanje i uspešno primenjivanje Pitagorine teoreme;

- poznavanje definicije osnovnih trigonometrijskih funkcija na pravouglom trouglu, osnovnih relacija između njih i njihove jednostavnije primene.

SADRŽAJI PROGRAMA

Logika i skupovi (14)

Osnovne logičke i skupovne operacije. Važniji zakoni zaključivanja. Osnovni matematički pojmovi, definicija, aksioma, teorema, dokaz.

Dekartov proizvod; relacije i funkcije.

Elementi kombinatorike - prebrojavanje konačnih skupova (pravilo zbira i pravilo proizvoda).

Realni brojevi (9)

Pregled brojeva; operacije, polje realnih brojeva.

Približne vrednosti realnih brojeva (greške, granica greške, zaokrugljivanje brojeva; osnovne operacije sa približnim vrednostima).

Proporcionalnost veličina (10)

Razmera i proporcija, proporcionalnost veličina (direktna, obrnuta, uopštenje); primene (srazmerni račun, račun podele i mešanja).

Procentni račun, kamatni račun.

Tablično i grafičko prikazivanje stanja, pojava i procesa.

Uvod u geometriju (12)

Tačka, prava i ravan; odnosi pripadanja i rasporeda. Međusobni položaji tačaka, pravih i ravni.

Duž, ugao, diedar.

Normalnost pravih i ravni. Ugao između prave i ravni, ugao između dve ravni.

Izometrijske transformacije (28)

Podudarnost figura, podudarnost trouglova; izometrijska transformacija.

Vektor, jednakost vektora i operacije sa vektorima; primene. Translacija.

Rotacija.

Simetrija (osna, centralna, ravanska).

Primene izometrijskih transformacija u dokaznim i konstruktivnim zadacima o trouglu, četvorouglu, mnogouglu i krugu.

Racionalni algebarski izrazi (16)

Polinomi i operacije sa njima; deljivost polinoma. Rastavljanje polinoma na činioce. Važnije nejednakosti (dokazivanje).

Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima (algebarski razlomci).

Linearne jednačine i nejednačine. Linearna funkcija (16)

Linearne jednačine sa jednom i više nepoznatih.

Ekvivalentnost i rešavanje linearnih jednačina sa jednom nepoznatom.

Linearna funkcija i njen grafik.

Sistem linearnih jednačina sa dve i tri nepoznate (razne metode rešavanja).

Primena linearnih jednačina na rešavanje različitih problema.

Linearne nejednačine sa jednom nepoznatom i njihovo rešavanje. Nejednačine oblika (ax + b) (cx + d) 0.

Homotetija i sličnost (14)

Razmera i proporcionalnost duži; Talesova teorema i njene primene.

Homotetija; homotetija i sličnost.

Sličnost trouglova; primena kod pravouglog trougla, Pitagorina teorema. Primena sličnosti u rešavanju konstruktivnih i drugih zadataka.

Trigonometrija pravouglog trougla (9)

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti.

Rešavanje pravouglog trougla.

NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

(za trogodišnje stručne škole)

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta Računarstvo i informatika je sticanje osnovne računarske pismenosti i osposobljavanja učenika za korišćenje računara u daljem školovanju i budućem radu.

Zadaci nastave Računarstva i informatike su:

- upoznavanje učenika sa unutrašnjom organizacijom računarskih sistema;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje operativnih sistema;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje programa za obradu teksta;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje multimedijalnih aplikacija;

- sticanje slike kod učenika o mogućnostima primene računarskih sistema.

I razred

(0+2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. RAČUNARSTVO I INFORMATIKA (2)

Predmet izučavanja. Informatika i društvo.

2. RAČUNARSKI SISTEMI (14)

Struktura računarskog sistema

Hardver. Softver. Odnos hardvera i softvera.

Struktura hardvera

Procesor. Radna memorija. Interfejs i periferijski uređaji. Arhitektura PC računara.

Struktura softvera

Operativni sistemi, razvojni softver, korisnički softver. Licence, zaštita softvera i hardvera.

Kako radi računar?

Način funkcionisanja procesora. Podizanje računarskog sistema. Uloga ROM-a. Pokretanje operativnog sistema. Uloga operativnog sistema. Prekid rada.

3. OPERATIVNI SISTEMI (14)

Osnovni pojmovi (datoteka, fascikla, prečica, ikona, prozor, meni). Upotreba miša i tastature. Pokretanje aplikacija operativnog sistema. Rad sa prozorima. Komponente prozora i njihova uloga.

Organizacija podataka na disku. Pokretanje programa. Rad sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva).

Korišćenje dodatnih programa (beležnica, crtanje, igre, kalkulator...).

Rad sa spoljašnjim memorijama (flesh memorija, CD, diskete...).

Podešavanje parametara radnog okruženja. Održavanje sistema.

4. OBRADA TEKSTA (20)

Osnovni pojmovi (pasus, margina, zaglavlje, podnožje). Struktura teksta. Podešavanje radnog okruženja. Unošenje teksta. Čuvanje dokumenta. Zatvaranje dokumenta. Učitavanje dokumenta i izmena u dokumentu.

Rad sa blokovima (označavanje, kopiranje, isecanje, lepljenje). Rad sa više dokumenata.

Nabrajanje u tekstu. Rad sa tabelama. Umetanje slika u tekst.

Obeležavanje stranica. Kreiranje zaglavlja i podnožja. Fusnote.

Oblikovanje dokumenta. Stilovi. Štampanje dokumenta.

5. RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE (14)

Načini komunikacije između računara. Pojam računarske mreže. Internet i intranet.

Povezivanje računara i Interneta. Uspostavljanje veze, podešavanje parametara i prekidanje veze.

Servisi interneta (WWW, e-mail, FTP...). Rad sa čitačima interneta. Otvaranje Web strana. Korišćenje pretraživača.

Snimanje Web strana, snimanje slika. Prebacivanje sadržaja Web strane u tekst procesor. Štampanje.

Elektronska pošta (pokretanje programa, postavljanje elektronske adrese, prijem i slanje elektronske pošte, pravljenje i korišćenje adresara).

Rad u mreži. Deljenje mrežnih resursa.

6. MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE (6)

Multimedija. Osnovne funkcije aplikacija za rad sa multimedijom. Organizacija multimedijalnih sadržaja. Primena multimedije u nastavi. Korišćenje CD-a i DVD-a sa audio i video sadržajima, knjigama, enciklopedijama i atlasima.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se realizuje u kabinetu za računarstvo i informatiku.

Pri realizaciji sadržaja programa ovog predmeta odeljenje se deli u dve grupe, tako da nastavnik svake nedelje sa svakom grupom realizuje po dva vezana časa.

Broj učenika za jednim računarom je najviše dva.

Pri sastavljanju programa vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, te je neophodno da nastavnik poštuje redosled tematskih celina.

Uz svaku tematsku celinu dat je broj časova za njeno ostvarivanje. Nastavnik može da izvrši manja odstupanja od predviđenog broja časova ukoliko se ukaže za tim potreba.

Sve škole, koje u nastavnim planovima imaju u prvom razredu 36, odnosno 37 nastavnih nedelja bez blok nastave, realizovati sadržaje ovog predmeta za 72, odnosno 74 časa godišnje. Povećan broj časova (2 ili 4 časa) ostavlja se nastavniku da rasporedi na one tematske celine za koje smatra da je potrebno.

U uvodnom delu dvočasa nastavnik ističe cilj i zadatke odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za rad učenika na računarima. Uvodni deo dvočasa, u zavisnosti od sadržaja nastavne jedinice, može da traje najduže 30 minuta.

Za vreme rada nastavnik će voditi računa o stečenom znanju iz računarske tehnike svakog učenika. Učenicima koji brže savladavaju postavljeni cilj i zadatke predviđene za dvočas, dati složenije primere vezane za obrađivanu nastavnu jedinicu.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSTVO I INFORMATIKA" nastavnik će upoznati učenike sa ciljevima i zadacima ovog predmeta. U kratkim crtama razmotriće se značaj primene računara u savremenom društvu i informatičkog obrazovanja kao neophodnog uslova za dalje školovanje, budući rad i svakodnevni život.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSKI SISTEMI" objasniti u kratkim crtama strukturu računarskog sistema, a zatim osnovne pojmove o hardverskim uređajima i softveru.

U okviru hardvera objasniti procesor i radnu memoriju kao osnovne elemente svakog računara, kao i principe konfigurisanja računarskog sistema. Objasniti značaj i ulogu periferijskih uređaja i interfejsa. Pri izlaganju posebnu pažnju treba posvetiti arhitekturi PC računara, ulozi i zadacima pojedinih elemenata sistema, bez ulaska u detalje, pri čemu će nastavnik pojedine elemente računarskog sistema pokazati učenicima, bilo otvaranjem uređaja ili pokazivanjem pojedinačnih elemenata koje poseduje van uređaja.

U okviru softvera upoznati učenike sa ulogom programa u radu računarskog sistema i podelom programskih proizvoda. U kratkim crtama prikazati funkcije i razvoj operativnih sistema, zatim operativne sisteme koji su danas u upotrebi, kao i njihove karakteristike. Objasniti značaj razvojnog softvera. Za najčešće korišćene aplikativne programe (tekst procesore, radne tabele, grafičke pakete, sisteme za upravljanje bazama...) prikazati u kratkim crtama osnovnu namenu. Od uslužnih programa prikazati nekoliko najčešće korišćenih (kompresiju podataka, zaštitu od virusa, narezivanje diskova...). Posebnu pažnju posvetiti potrebi korišćenja licenciranih programa, zaštiti programa i podataka, virusima i zaštiti od njih.

U delu pod nazivom "Kako radi računar?" učenicima objasniti logičke komponente I, ILI i NE i integrisana kola. Objasniti način na koji računar prima informaciju od korisnika, obrađuje je i beleži rezultat. Objasniti učenicima pojam bita, bajta i registra.

Pri realizaciji tematske celine "OPERATIVNI SISTEMI" ukazati na načine komunikacije korisnika i računara. Prilikom realizacije ove tematske celine posebnu pažnju posvetiti karakteristikama i elementima grafičkog okruženja koje se prezentuje. Izbor operativnog sistema ostavlja se nastavniku koji realizuje nastavu. Imajući u vidu široku rasprostranjenost operativnog sistema Windows, preporuka je da se koristi neki od navedenih verzija ovog operativnog sistema: Windows XP, Windows 2000, Windows Me, Windows 98. Posebnu pažnju treba posvetiti postupcima rada u grafičkom okruženju, a naročito korišćenju miša, radu sa prozorima, pokretanju više aplikacija istovremeno i razmeni podataka. U cilju uvežbavanja učenika u radu sa mišem i tastaturom treba omogućiti pokretanje i korišćenje "igrica", kao i standardnih programa: Calculator, Paint i drugih.

U okviru ove tematske celine treba objasniti i organizaciju podataka na disku, kao i način rada sa CD medijumima (čitanje i narezivanje diska, razlika između CD-R i CD-RW diskova,) i disketama (formatiranje, kopiranje sadržaja, brisanje, preimenovanje).

Pri realizaciji tematske celine "OBRADA TEKSTA" obratiti pažnju na osnovne pojmove korišćene u obradi teksta, kao i značaju uočavanja strukture teksta. Objasniti značaj podešavanja radnog okruženja i odgovarajućih priprema pri unošenju teksta. Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom Word 2003, Word 2000 ili Word 97. Pri realizaciji pojedinih operacija učenicima skrenuti pažnju na one koje su opšteg karaktera i iste u gotovo svim savremenim programima, kao na primer za otvaranje, zatvaranje i čuvanje dokumenata, rad sa blokovima (kopiranje, isecanje, lepljenje). Pri definisanju svake pojedinačne komande, obavezno dati i njen prevod na engleski jezik. Sve vreme treba imati u vidu da učenici treba da shvate principe rada u grafičkom okruženju, i da je dovoljno da znaju da neka komanda postoji i kako i gde mogu da je pronađu.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE" učenicima objasniti načine komunikacije između računara koji se danas koriste, kao i čemu služe računarske mreže. Posebnu pažnju posvetiti pretraživanju na internetu korišćenjem različitih pretraživača, kao i snimanju pronađenih pojmova ili programa na neki od medijuma za njihovo skladištenje. Učenike osposobiti za osnovno korišćenje elektronske pošte i rad u mrežnom okruženju.

Pri realizaciji tematske celine "MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE" učenike upoznati sa pojmom multimedija. Osposobiti učenike da koriste neke najčešće upotrebljavane aplikacije za rad sa multimedijom (npr. Media Player, Real Player, Micro DVD...). Dati im osnovne informacije o prenosu, obradi i reprodukciji slike i zvuka na računaru. Demonstrirati i praktično realizovati upotrebu edukativnih CD-a i DVD-a (elektronske knjige, enciklopedije, atlasi...).

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

(za četvorogodišnje stručne škole)

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta Računarstvo i informatika je sticanje osnovne računarske pismenosti i osposobljavanja učenika za korišćenje računara u daljem školovanju i budućem radu.

Zadaci nastave Računarstva i informatike su:

- upoznavanje učenika sa unutrašnjom organizacijom računarskih sistema;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje operativnih sistema;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje programa za obradu teksta;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje multimedijalnih aplikacija;

- sticanje slike kod učenika o mogućnostima primene računarskih sistema.

I razred

(0+2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. RAČUNARSTVO I INFORMATIKA (2)

Predmet izučavanja. Informatika i društvo.

2. RAČUNARSKI SISTEMI (14)

Struktura računarskog sistema

Hardver. Softver. Odnos hardvera i softvera.

Struktura hardvera

Procesor. Radna memorija. Interfejs i periferijski uređaji. Arhitektura PC računara.

Struktura softvera

Operativni sistemi, razvojni softver, korisnički softver. Licence, zaštita softvera i hardvera.

Kako radi računar?

Način funkcionisanja procesora. Podizanje računarskog sistema. Uloga ROM-a. Pokretanje operativnog sistema. Uloga operativnog sistema. Prekid rada.

3. OPERATIVNI SISTEMI (14)

Osnovni pojmovi (datoteka, fascikla, prečica, ikona, prozor, meni). Upotreba miša i tastature. Pokretanje aplikacija operativnog sistema. Rad sa prozorima. Komponente prozora i njihova uloga.

Organizacija podataka na disku. Pokretanje programa. Rad sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva).

Korišćenje dodatnih programa (beležnica, crtanje, igre, kalkulator,...).

Rad sa spoljašnjim memorijama (flesh memorija, CD, diskete...).

Podešavanje parametara radnog okruženja. Održavanje sistema.

4. OBRADA TEKSTA (20)

Osnovni pojmovi (pasus, margina, zaglavlje, podnožje). Struktura teksta. Podešavanje radnog okruženja. Unošenje teksta. Čuvanje dokumenta. Zatvaranje dokumenta. Učitavanje dokumenta i izmena u dokumentu.

Rad sa blokovima (označavanje, kopiranje, isecanje, lepljenje). Rad sa više dokumenata.

Nabrajanje u tekstu. Rad sa tabelama. Umetanje slika u tekst.

Obeležavanje stranica. Kreiranje zaglavlja i podnožja. Fusnote.

Oblikovanje dokumenta. Stilovi. Štampanje dokumenta.

5. RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE (14)

Načini komunikacije između računara. Pojam računarske mreže. Internet i intranet.

Povezivanje računara i Interneta. Uspostavljanje veze, podešavanje parametara i prekidanje veze.

Servisi interneta (WWW, e-mail, FTP...). Rad sa čitačima interneta. Otvaranje Web strana. Korišćenje pretraživača.

Snimanje Web strana, snimanje slika. Prebacivanje sadržaja Web strane u tekst procesor. Štampanje.

Elektronska pošta (pokretanje programa, postavljanje elektronske adrese, prijem i slanje elektronske pošte, pravljenje i korišćenje adresara).

Rad u mreži. Deljenje mrežnih resursa.

6. MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE (6)

Multimedija. Osnovne funkcije aplikacija za rad sa multimedijom. Organizacija multimedijalnih sadržaja. Primena multimedije u nastavi. Korišćenje CD-a i DVD-a sa audio i video sadržajima, knjigama, enciklopedijama i atlasima.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se realizuje u kabinetu za računarstvo i informatiku.

Pri realizaciji sadržaja programa ovog predmeta odeljenje se deli u dve grupe, tako da nastavnik svake nedelje sa svakom grupom realizuje po dva vezana časa.

Broj učenika za jednim računarom je najviše dva.

Pri sastavljanju programa vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, te je neophodno da nastavnik poštuje redosled tematskih celina.

Uz svaku tematsku celinu dat je broj časova za njeno ostvarivanje. Nastavnik može da izvrši manja odstupanja od predviđenog broja časova ukoliko se ukaže za tim potreba.

Sve škole, koje u nastavnim planovima imaju u prvom razredu 36, odnosno 37 nastavnih nedelja bez blok nastave, realizovati sadržaje ovog predmeta za 72, odnosno 74 časa godišnje. Povećan broj časova (2 ili 4 časa) ostavlja se nastavniku da rasporedi na one tematske celine za koje smatra da je potrebno.

U uvodnom delu dvočasa nastavnik ističe cilj i zadatke odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za rad učenika na računarima. Uvodni deo dvočasa, u zavisnosti od sadržaja nastavne jedinice, može da traje najduže 30 minuta.

Za vreme rada nastavnik će voditi računa o stečenom znanju iz računarske tehnike svakog učenika. Učenicima koji brže savladavaju postavljeni cilj i zadatke predviđene za dvočas, dati složenije primere vezane za obrađivanu nastavnu jedinicu.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSTVO I INFORMATIKA" nastavnik će upoznati učenike sa ciljevima i zadacima ovog predmeta. U kratkim crtama razmotriće se značaj primene računara u savremenom društvu i informatičkog obrazovanja kao neophodnog uslova za dalje školovanje, budući rad i svakodnevni život.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSKI SISTEMI" objasniti u kratkim crtama strukturu računarskog sistema, a zatim osnovne pojmove o hardverskim uređajima i softveru.

U okviru hardvera objasniti procesor i radnu memoriju kao osnovne elemente svakog računara, kao i principe konfigurisanja računarskog sistema. Objasniti značaj i ulogu periferijskih uređaja i interfejsa. Pri izlaganju posebnu pažnju treba posvetiti arhitekturi PC računara, ulozi i zadacima pojedinih elemenata sistema, bez ulaska u detalje, pri čemu će nastavnik pojedine elemente računarskog sistema pokazati učenicima, bilo otvaranjem uređaja ili pokazivanjem pojedinačnih elemenata koje poseduje van uređaja.

U okviru softvera upoznati učenike sa ulogom programa u radu računarskog sistema i podelom programskih proizvoda. U kratkim crtama prikazati funkcije i razvoj operativnih sistema, zatim operativne sisteme koji su danas u upotrebi, kao i njihove karakteristike. Objasniti značaj razvojnog softvera. Za najčešće korišćene aplikativne programe (tekst procesore, radne tabele, grafičke pakete, sisteme za upravljanje bazama...) prikazati u kratkim crtama osnovnu namenu. Od uslužnih programa prikazati nekoliko najčešće korišćenih (kompresiju podataka, zaštitu od virusa, narezivanje diskova...). Posebnu pažnju posvetiti potrebi korišćenja licenciranih programa, zaštiti programa i podataka, virusima i zaštiti od njih.

U delu pod nazivom "Kako radi računar?" učenicima objasniti logičke komponente I, ILI i NE i integrisana kola. Objasniti način na koji računar prima informaciju od korisnika, obrađuje je i beleži rezultat. Objasniti učenicima pojam bita, bajta i registra.

Pri realizaciji tematske celine "OPERATIVNI SISTEMI" ukazati na načine komunikacije korisnika i računara. Prilikom realizacije ove tematske celine posebnu pažnju posvetiti karakteristikama i elementima grafičkog okruženja koje se prezentuje. Izbor operativnog sistema ostavlja se nastavniku koji realizuje nastavu. Imajući u vidu široku rasprostranjenost operativnog sistema Windows, preporuka je da se koristi neki od navedenih verzija ovog operativnog sistema: Windows XP, Windows 2000, Windows Me, Windows 98. Posebnu pažnju treba posvetiti postupcima rada u grafičkom okruženju, a naročito korišćenju miša, radu sa prozorima, pokretanju više aplikacija istovremeno i razmeni podataka. U cilju uvežbavanja učenika u radu sa mišem i tastaturom treba omogućiti pokretanje i korišćenje "igrica", kao i standardnih programa: Calculator, Paint i drugih.

U okviru ove tematske celine treba objasniti i organizaciju podataka na disku, kao i način rada sa CD medijumima (čitanje i narezivanje diska, razlika između CD-R i CD-RW diskova,) i disketama (formatiranje, kopiranje sadržaja, brisanje, preimenovanje).

Pri realizaciji tematske celine "OBRADA TEKSTA" obratiti pažnju na osnovne pojmove korišćene u obradi teksta, kao i značaju uočavanja strukture teksta. Objasniti značaj podešavanja radnog okruženja i odgovarajućih priprema pri unošenju teksta. Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom Word 2003, Word 2000 ili Word 97. Pri realizaciji pojedinih operacija učenicima skrenuti pažnju na one koje su opšteg karaktera i iste u gotovo svim savremenim programima, kao na primer za otvaranje, zatvaranje i čuvanje dokumenata, rad sa blokovima (kopiranje, isecanje, lepljenje). Pri definisanju svake pojedinačne komande, obavezno dati i njen prevod na engleski jezik. Sve vreme treba imati u vidu da učenici treba da shvate principe rada u grafičkom okruženju, i da je dovoljno da znaju da neka komanda postoji i kako i gde mogu da je pronađu.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE" učenicima objasniti načine komunikacije između računara koji se danas koriste, kao i čemu služe računarske mreže. Posebnu pažnju posvetiti pretraživanju na Internetu korišćenjem različitih pretraživača, kao i snimanju pronađenih pojmova ili programa na neki od medijuma za njihovo skladištenje. Učenike osposobiti za osnovno korišćenje elektronske pošte i rad u mrežnom okruženju.

Pri realizaciji tematske celine "MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE" učenike upoznati sa pojmom multimedija. Osposobiti učenike da koriste neke najčešće upotrebljavane aplikacije za rad sa multimedijom (npr. Media Player, Real Player, Micro DVD...). Dati im osnovne informacije o prenosu, obradi i reprodukciji slike i zvuka na računaru. Demonstrirati i praktično realizovati upotrebu edukativnih CD-a i DVD-a (elektronske knjige, enciklopedije, atlasi...).

FIZIKA

(za trogodišnje stručne škole - III stepen stručnosti u kojima se predmet izučava sa 3 časa nedeljno)

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizike je da učenici upoznaju osnovne prirodne pojave, razumeju neke osnovne prirodne zakone i da shvate značaj fizike i njenih primena u svakodnevnom životu i radu.

Zadaci nastave fizike su:

- upoznavanje nekih osnovnih zakona prirode,

- shvatanje značaja korišćenja metoda eksperimenta,

- osposobljavanje učenika za kvantitativno rešavanje jednostavnih fizičkih zadataka,

- razvijanje zainteresovanih učenika za fiziku i prirodne nauke,

- upoznavanje uloge čoveka u menjanju prirode i razvijanje pravilnog odnosa učenika prema zaštiti i unapređenju životne sredine,

- pružanje osnove za sticanje tehničke kulture,

- navikavanje učenika na racionalno korišćenje i na štednju svih oblika energije,

- razvijanje radnih navika učenika, njihovog smisla za rad u grupama, kao i pozitivnih osobina ličnosti učenika, nužnih za konstruktivnu saradnju u rešavanju zadataka.

I razred

(3 časa nedeljno, 66+39 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

1. Uvod (2 + 1)

1.1. Predmet, metode i zadaci fizike. Veza fizike sa drugim prirodnim naukama i sa tehnikom. (1)

1.2. Vektori i osnovne operacije sa vektorima (P10) (1 + 1)

_______________________
10) Oznake za nivoe obrazovno-vaspitnih zahteva: (P) - nivo primene, (R) - nivo razumevanja. Nazivi bez oznaka ostvaruju se na nivou obaveštenosti.

 

2. Kretanje (4 + 2)

2.1. Referentni sistem. Ravnomerno i neravnomerno kretanje (pravolinijsko i krivolinijsko) (R) (1)

2.2. Srednja brzina (P) Stalno ubrzanje (P) (2 + 1)

2.3. Kružno kretanje (P) (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

2.1. Ravnomerno i ravnomerno ubrzano kretanje (pomoću kolica ili pomoću Atvudove mašine).

2.2. Merenje brzine, (pomoću kolica, valjka ili kuglice na strmoj ravni).

2.3. Kružno kretanje.

3. Sila (5 + 2)

3.1. Zakon inercije (I Njutnov zakon) (R). Pojam inercijalnog sistema referencije. (1)

3.2. Osnovni zakon dinamike (II Njutnov zakon) (P). (Ubrzanje i sila; masa) (1 + 1)

3.3. Zakon akcije i reakcije (III Njutnov zakon). Sile kod kružnog kretanja (R) (1)

3.4. Ravnoteža. Principi statike (P) (2 + 1)

Demonstracioni ogledi:

3.2. II Njutnov zakon (pomoću kolica za različite sile i mase tegova). Galilejev eksperiment (kretanje kuglice po žlebu uz i niz strmu ravan),

3.3. III Njutnov zakon (kolica povezana spiralnom oprugom ili dinamometrom). Kružno kretanje (pomoću dinamometra ili diska, koji rotira).

3.4. Ravnoteža poluge (na kantaru i na terazijama). Proste mašine.

4. Gravitaciono polje (2 + 1)

4.1 Njutnov zakon gravitacije (R) (1)

4.2. Pojam gravitacionog polja. Jačina gravitacionog polja (P). Sila teže i težina tela (R). Beztežinsko stanje (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

4.2. Težina tela (telo obešeno o dinamometar). Slobodan pad (metalna pločica i papir iste površine). Beztežinsko stanje (slobodan pad dinamometra sa obešenim telom).

5. Impuls (1 + 1)

5.1. Impuls i II Njutnov zakon.

5.2. Zakon održanja impulsa (P) (kretanje rakete) (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

5.2. Održavanje impulsa (kretanje kolica sa epruvetom u kojoj se voda zagreva i prelazi u paru).

Neelastičan sudar kuglica od plastelina.

6. Energija (4 + 1)

6.1. Rad sile (P). Snaga (P). Kinetička energija i rad (P) (1).

6.2. Potencijalna energija gravitacije i rad (P). Ukupna energija. Prelaz kinetičke energije u potencijalnu i obrnuto (R) (1).

6.3. Zakon održanja energije u mehanici (P). (Razni primeri primene) (2 + 1).

Demonstracioni ogledi:

6.2. Maksvelov disk.

6.3. Elastičan sudar čeličnih (gumenih ili bilijarskih) kuglica.

7. Unutrašnja energija. Toplota (4 + 2)

7.1. Unutrašnja energija. Promena unutrašnje energije. Rad i količina toplote (P). Prvi princip termodinamike (R) (2 + 1).

7.2. Drugi princip termodinamike (R). Toplotni motori. KKD (P). Pojam o entropiji. (2 + 1).

Demonstracioni ogledi:

7.2. Rad toplotnog motora.

8. Kretanje molekula (3 + 1)

8.1. Atomi i molekuli. Kinetička teorija gasova. Pritisak gasa (R). Srednja kinetička energija gasa i temperatura (R) (1).

8.2. Zakoni idealnog gasnog stanja (P) (Iz jednačine gasnog stanja). Avogadrov zakon (R) (2 + 1)

Demonstracioni ogledi:

8.1. Model za prikazivanje kretanja molekula.

8.2. Osnovni gasni zakoni (Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov, Šarlov).

9. Molekulske sile (4 + 1)

9.1. Uzajamno delovanje molekula tečnosti. Površinski napon (P). Kapilarne pojave (R) (2).

9.2. Kristalna i amorfna čvrstina tela. Elastičnost čvrstih tela. Hukov zakon (P) (2 + 1).

Demonstracioni ogledi:

9.1. Površinski napon (lamele sa opnom od sapunice).

9.2. Hukov zakon (istezanje spiralne opruge pri vešanju tegova).

10. Električno polje (3 + 1)

10.1. Kulonov zakon (R) (1).

10.2. Elektrostatičko polje. Jačina elektrostatičkog polja (P). Rad u elektrostatičkom polju (R). Potencijal i napon elektrostatičkog polja (P). Zakon održanja naelektrisanja (R). (2 + 1).

Demonstracioni ogledi:

10.2. Linija sila elektrostatičkog polja (pomoću grafoskopa), (pomoću papirnih traka na Van den Grafovom generatoru). Potencijal naelektrisanog provodnika (pomoću elektrometra).

11. Električna struja i magnetno polje (4 + 1)

11.1. Uzajamno delovanje naelektrisanih čestica koje se kreću. Magnetna sila. Električna struja. Magnetno polje struje (R). Magnetna indukcija (P). Magnetni fluks (P) (1).

11.2. Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperov zakon (P). Definicija ampera (Paralelne struje) (R) (2 + 1).

11.3. Princip rada elektromotora i električnih mernih instrumenata. (1)

Demonstracioni ogledi:

11.1. Linije sila magnetnog polja (pomoću gvozdenih opiljaka). Erstedov ogled.

11.2. Uzajamno delovanje paralelnih provodnika sa strujama.

11.3. Demonstracioni elektromotor i merni instrumenti.

12. Elektromagnetna indukcija (3 + 2)

12.1. Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije. (P) (1 + 1).

12.2. Samoindukcija. Lencovo pravilo (R). Uzajamna indukcija (R). Pojam o promenljivom elektromagnetnom polju. (1 + 1)

12.3. Princip rada generatora električnog napona (struje). Transformator (P) (1).

Demonstracioni ogledi:

12.1. Elektromagnetna indukcija (pomoću stalnog magneta i elektromagneta).

12.2. Lencovo pravilo (pomoću uređaja sa dva indukciona prstena). Pojava samoindukcije (pomoću tinjalice).

12.3. Demonstracioni generator. Demonstracioni transformator.

13. Oscilacije i talasi (5 + 2)

13.1. Oscilacije u mehanici. Slobodne, prigušene i prinudne oscilacije (R). Rezonancija (R). (1 + 1)

13.2. Oscilovanje struje i napona. Naizmenična struja i njene karakteristike. (1)

13.3. Nastavak i vrste talasa (uzdužni i poprečni). Amplituda (P), učestalost (P), talasna dužina (P) i brzina talasa (P). Pokretni i stojeći talasi. (2 + 1)

13.4. Pojam o akustici. (1)

Demonstracioni ogledi:

13.1. Oscilovanje tega i matematičkog klatna. Oscilovanje zvučne viljuške. Rezonancija vezanih klatna.

13.2. Merenje jačine, napona i snage naizmenične struje.

13.3. Prikaz uzdužnih i poprečnih talasa talasnom mašinom. Stojeći talasi u kadi.

13.4. Prikaz proizvođenja akustičnih talasa (pomoću žičanih i duvačkih instrumenata).

14. Svetlosni talasi (talasna optika) (4 + 1)

14.1. Spektar elektromagnetnih talasa. Svetlost. Brzina svetlosti (R) (1).

14.2. Interferencija (R) i difrakcija svetlosti (R). Interferometri i difrakcione rešetke. (2 + 1)

14.3. Polarizacija svetlosti (1).

Demonstracioni ogledi:

14.2. i 14.3. Interferencija, difrakcija i polarizacija svetlosti (Hene laser kao izvor svetlosti ili univerzalna optička klupa sa priborom).

15. Disperzija, apsorpcija i spektar svetlosti (3 + 1)

15.1. Disperzija svetlosti (pomoću prizme). Emisioni spektar bele svetlosti. Karakteristični spektar elemenata (R). Spektroskopija (2 + 1).

15.2. Apsorpcioni spektri (R) (1).

Demonstracioni ogledi:

15.1. Disperzija bele svetlosti (staklena prizma). Karakteristični spektri (spektroskop).

16. Pojam o relativističkoj fizici (3)

16.1. Postulati specijalne teorije relativnosti (R). Skraćivanje dužina (R). Produžavanje vremenskih intervala (R) (2).

16.2. Povećanje mase. Veza relativističke energije i mase (P). (1).

17. Kvantna fizika (3 + 2)

17.1. Kvant energije. Foton (P). Fotoelektrični efekat. Ajnštajnova jednačina fotoefekta (P). (1 + 1).

17.2. Difrakcija elektrona. De Broljijeva formula (P). (Elektronski mikroskop) (1 + 1).

17.3. Hajzenbergova relacija neodređenosti (R) (1).

Demonstracioni ogledi:

17.1. Fotoefekat [(fotoćelijom ili osvetljivanjem cinkane pločice Voltinim lukom (elektrometar u kolu)].

18. Struktura atoma (4 + 1)

18.1. Stacionarna stanja i nivoi energije atoma vodonika. Pobuđivanje i zračenje atoma. Kvantni prelazi. Objašnjenje spektra atoma vodonika. (2 + 1)

18.2. Pojam o rendgenskom zračenju. (1)

18.3. Spontano i stimulativno zračenje. Laser (1)

19. Struktura atomskog jezgra, Elementarne čestice (4 + 1)

19.1. Struktura atomskog jezgra. Defekt mase (R) (2).

19.2. Radioaktivni raspadi jezgra. Nuklearne reakcije. Fisija i fuzija (1 + 1).

19.3. Detekcija nuklearnog zračenja. Pojam o dozimetriji. Zaštita od zračenja (1).

19.4. Elementarne čestice (1).

20. Zaključni čas (1)

20.1. Vrste uzajamnog delovanja u prirodi. Fizička slika sveta.

Laboratorijske vežbe (10)

1. Zakon ubrzanog kretanja (pomoću Avtudove mašine).

2. Zakon održanja energije (kolica sa tegom).

3. Određivanje koeficijenta površinskog napona metodom kapljice.

4. Zavisnost perioda oscilovanja klatna od njegove dužine.

5. Određivanje talasne dužine svetlosti difrakcionom rešetkom.

FIZIKA

(za trogodišnje stručne škole - III stepen stručnosti u kojima se predmet izučava prema minimalnom planu sa 2 časa nedeljno)

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizike je da učenici upoznaju osnovne prirodne pojave, razumeju neke osnovne prirodne zakone i da shvate značaj fizike i njenih primena u svakodnevnom životu i radu.

Zadaci nastave fizike su:

- upoznavanje nekih osnovnih zakona prirode;

- shvatanje značaja korišćenja metode eksperimenta;

- osposobljavanje učenika za kvantitativno rešavanje jednostavnih fizičkih zadataka;

- razvijanje zainteresovanosti učenika za fiziku i prirodne nauke;

- upoznavanje uloge čoveka u menjanju prirode i razvijanje pravilnog odnosa učenika prema zaštiti i unapređivanju životne sredine;

- pružanje osnova za sticanje tehničke kulture;

- navikavanje učenika na racionalno korišćenje i na štednju svih oblika energije.

I razred

(2 časa nedeljno, 47 + 23 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Uvod (1 + 1)

1.1. Predmet, metode i zadaci fizike. Veza fizike sa drugim prirodnim naukama i sa tehnikom. (1 + 1)

2. Brzina. Ubrzanje (3 + 2)

2.1. Referentni sistem. Ravnomerno i neravnomerno kretanje (pravolinijsko) (R) (1)

2.2. Srednja brzina (P) Stalno ubrzanje (P) (1 + 1)

2.3. Kružno kretanje (P) (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

2.1. Ravnomerno i ravnomerno ubrzano kretanje (pomoću kolica ili pomoću Atvudove mašine).

2.2. Merenje brzine (pomoću kolica, valjka ili kuglice na strmoj ravni).

2.3. Kružno kretanje.

3. Sila. Gravitaciono polje (5 + 3)

3.1. Zakon inercije (I Njutnov zakon) (R). Pojam inercijalnog sistema referencije. (1)

3.2. Osnovni zakon dinamike (II Njutnov zakon) (P). (Ubrzanje i sila: masa) (1 + 1)

3.3. Zakon akcije i reakcije (III Njutnov zakov). Sile kod kružnog kretanja (R) (1)

3.4. Ravnoteža. Principi statike (P) (1 + 1)

3.5. Njutnov zakon gravitacije (R)

3.6. Pojam gravitacionog polja. Jačina gravitacionog polja (P). Sila teže i težina tela (R). Bestežinsko stanje (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

3.2. II Njutnov zakon (pomoću kolica za različite sile i mase tegova). Galilejev eksperiment (kretanje kuglice po žlebu uz i niz strmu ravan).

3.3. III Njutnov zakon (kolica povezana spiralnom oprugom ili dinamometrom). Kružno kretanje (pomoću dinamometra ili diska, koji rotira).

3.4. Ravnoteža poluge (na kantaru i na terazijama). Proste mašine.

3.6. Težina tela (telo obešeno o dinamometar). Slobodan pad (metalne pločice i papira iste površine). Bestežinsko stanje. Slobodan pad dinamometra sa obešenim telom.

4. Impuls (1 + 1)

4.1. Impuls i II Njutnov zakon.

4.2. Zakon održanja impulsa (P). (Kretanje rakete) (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

4.2. Održanje impulsa (kretanje kolica sa epruvetom u kojoj se voda zagreva i prelazi u paru).

Neelastičan sudar kuglica od plastelina.

5. Energija (3 + 2)

5.1. Rad sile (P). Snaga (P). Kinetička energija i rad (P). (1)

5.2. Potencijalna energija gravitacije i rad (P). Ukupna energija. Prelaz kinetičke energije u potencijalnu i obrnuto (R) (1 + 1)

5.3. Zakon održavanja energije u mehanici (P). (Razni primeri primene) (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

5.2. Maksvelov disk.

5.3. Elastičan sudar čeličnih (gumenih ili bilijarskih) kuglica.

6. Unutrašnja energija. Toplota (3 + 2)

6.1. Unutrašnja energija. Promena unutrašnje energije. Rad i količina toplote (P). Prvi princip termodinamike (R) (1 + 1)

6.2. Drugi princip termodinamike (R). Toplotni motori. K K D (P). Pojam o entropiji. (2 + 1)

Demonstracioni ogledi:

6.2. Rad toplotnog motora.

7. Kretanje molekula. Molekulske sile (5 + 2)

7.1. Atomi i molekuli. Kinetička teorija gasova. Pritisak gasa (R). Srednja kinetička energija gasa i temperature (R) (1).

7.2. Zakoni idealnog gasnog stanja (P). (Iz jednačine gasnog stanja). Avogadrov zakon (R) (2 + 1)

7.3. Uzajamno delovanje molekula tečnosti. Površinski napon (P). Kapilarne pojave (R) (1)

7.4. Kristalna i amorfna čvrsta tela. Elastičnost čvrstih tela, Hukov zakon (P) (1 + 1).

Demonstracioni ogledi:

7.1. Model za prikazivanje kretanja molekula.

7.2. Osnovni gasni zakoni (Bojl-Mariotov, Gej-Lisahov, Šarlov).

7.3. Površinski napon (lamele sa opnom od sapunice).

7.4. Hukov zakon (istezanje spiralne opruge pri vešanju tegova).

8. Električno polje. Električna struja i magnetno polje (5 + 1)

8.1. Kulonov zakon (R) (1).

8.2. Elektrostatičko polje. Jačina elektrostatičnog polja (P). Rad u elektrostatičkom polju (R). Potencijal i napon elektrostatičkog polja (P). Zakon održanja naelektrisanja (R). (1 + 1)

8.3. Uzajamno delovanje naelektrisanih čestica koje se kreću. Magnetna sila. Električna struja. Magnetno polje struje (R). Magnetna indukcija (P). Magnetni fluks (P) (1).

8.4. Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperov zakon (P). Definicija ampera (Paralelne struje) (R). (1)

8.5. Princip rada elektromotora i električnih mernih instrumenata. (1)

Demonstracioni ogledi:

8.2. Linije sile elektrostatičkog polja (pomoću grafoskopa). (pomoću papirnatih traka na Van Den Grafovom generatoru).

Potencijal naelektrisanog provodnika (pomoću elektrometra).

8.3. Linije sila magnetnog polja (pomoću gvozdenih opiljaka). Erstedov ogled.

8.4. Uzajamno delovanje paralelnih provodnika sa strujama.

8.5. Demonstracioni elektromotor i merni instrumenti.

9. Elektromagnetna indukcija (3 + 1)

9.1. Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije. (P) (1 + 1)

9.2. Samoindukcija. Lencovo pravilo (R). Uzajamna indukcija (R). Pojam o promenljivom elektromagnetnom polju. (1)

9.3. Princip rada generatora električnog napona (struje). Transformator (P) (1).

Demonstracioni ogledi:

9.1. Elektromagnetna indukcija (pomoću stalnog magneta i elektromagneta).

9.2. Lencovo pravilo (pomoću uređaja sa dva indukciona prstena). Pojava samoindukcije (pomoću tinjalice).

9.3. Demonstracioni generator. Demonstracioni transformator.

10. Oscilacije. Talasi. Akustika. Optika. (6 + 2)

10.1. Oscilacije u mehanici. Slobodne, prigušene i prinudne oscilacije (R). Rezonancija (R) (1)

10.2. Oscilovanje struje i napona. Naizmenična struja i njene karakteristike. (1)

10.3. Nastanak i vrste talasa (uzdužni i poprečni). Amplituda (P), učestanost (P), talasna dužina (P) i brzina talasa (P). Pokretni i stojeći talasi. (1 + 1)

10.4. Pojam o akustici. (1)

10.5. Spektar elektromagnetnih talasa. Svetlost. Brzina svetlosti (R) (1).

10.6. Interferencija (R) i difrakcija svetlosti (R). Interferometri i difrakcione rešetke. (1 + 1)

Demonstracioni ogledi:

10.1. Oscilovanje tega i matematičkog klatna. Oscilovanje zvučne viljuške. Rezonancija vezanih klatna.

10.2. Merenje jačine, napona i snage naizmenične struje.

10.3. Prikaz uzdužnih i poprečnih talasa talasnom mašinom. Stojeći talasi u kadi.

10.4. Prikaz proizvođenja akustičkih talasa (pomoću žičanih i duvačkih instrumenata).

10.5. Interferencija i difrakcija svetlosti (NeNe laser kao izvor svetlosti ili univerzalna optička klupa sa priborom).

11. Disperzija, apsorpcija i spektar svetlosti (2 + 1)

11.1. Disperzija svetlosti (pomoću prizme). Emisioni spektar bele svetlosti. Karakteristični spektri elemenata (R) Spektroskopija (2 + 1).

11.2. Apsorpcioni spektri (R) (1)

Demonstracioni ogledi:

11.1. Disperzija bele svetlosti (staklena prizma). Karakteristični spektri (spektroskop).

12. Pojam o relativističkoj fizici (2)

12.1. Postulati specijalne teorije relativnosti (R). Skraćivanje dužina (R). Produžavanje vremenskih intervala (R) (1).

12.2. Povećanje mase. Veza relativističke energije i mase (P) (1)

13. Kvantna fizika. Struktura atoma (5 + 2)

13.1. Kvant energije. Foton (P). Fotoelektrični efekat. Ajnštajnova jednačina fotoefekta (P). (1 + 1)

13.2. Difrakcija elektrona. De Broljijeva formula (P). (Elektronski mikroskop) (1)

13.3. Stacionarna stanja i nivoi energije atoma vodonika. Pobuđivanje i značenje atoma. Kvantni prelazi. Objašnjenje spektra atoma vodonika. (1 + 1)

13.4. Pojam o rendgenskom zračenju. (1)

13.5. Spontano i stimulisano zračenje. Laser (1)

Demonstracioni ogledi:

13.1. Fotoefekat - [fotoćelijom ili osvetljavanjem cinkane pločice Voltinim lukom (elektrometar u kolu)].

14. Struktura atomskog jezgra. Elementarne čestice (3 + 1)

14.1. Struktura atomskog jezgra. Nuklearne sile. Defekt mase (R).

14.2. Radioaktivni raspadi jezgra. Nuklearne reakcije. Fisija i fuzija (1 + 1).

14.3. Detekcija nuklearnog zračenja. Pojam o dozimetriji. Zaštita od zračenja (1).

14.4. Elementarne čestice (1).

FIZIKA

(za četvorogodišnje stručne spreme - IV stepen stručne spreme minimalni obavezan plan)

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizike je da učenicima omogući upoznavanje osnovnih fizičkih zakona o metodama fizičkog istraživanja; sticanje osnova za raznovrsnu primenu fizike u radu, i u društvu.

Zadaci nastave fizike su:

- upoznavanje učenika sa osnovnim zakonima fizike;

- poznavanje metoda fizičkih istraživanja;

- razvijanje kod učenika naučnog načina mišljenja, logičkog zaključivanja i kritičko-analitičkog duha;

- osposobljavanje učenika za kvalitetno i kvantitetno rešavanje fizičkih zadataka;

- razvijanje radnih navika i umenja učenika i njihove zainteresovanosti za fiziku;

- dalje upoznavanje uloge čoveka u menjanju prirode i razvijanje pravilnog odnosa učenika prema zaštiti čovekove sredine;

- sticanje osnova tehničke kulture;

- navikavanje učenika da štede energiju.

 

I razred

(2 časa nedeljno, 39 + 31 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Fizika i njene metode (3 + 1)

1.1. Fizika - fundamentalna prirodna nauka. Fizika i ostale nauke. (1)

1.2. Fizičke veličine. Merenje. Eksperiment. Teorija. (1)

1.3. Fizički zakoni i principi. Jedinice fizičkih veličina (osnovne jedinice SI). (1 + 1)

2. Prostor, vreme, kretanje (6 + 4)

2.1. Vektori i osnovne operacije s vektorima (R). (1 + 1)

2.2. Referentni sistemi. Vektor položaja. Ravnomerno i neravnomerno kretanje (pravolinijsko i krivolinijsko (R). (1 + 1)

2.3. Trenutna brzina. Ubrzanje. (P). (2 + 1)

2.4. Kružno kretanje (P). (1 + 1)

2.5. Klasični princip sabiranja brzina (Galilejev princip relativnosti) (R). (1)

Demonstracioni ogledi

2.1. Operacija sa vektorima (pomoću dinamometara na magnetnoj tabeli).

2.2. Ravnomerno i ravnomerno ubrzanje pravolinijsko kretanje (pomoću kolica ili Atvudovom mašinom).

2.3. Merenje brzine i ubrzanja (pomoću kolica, valjka ili kuglice na strmoj ravni).

Snimanje slobodnog pada kuglice uz pomoć stroboskopa.

Brzina, trenutna brzina i ubrzanje (uz pomoć elektronskih sekundomera (skalera).

2.4. kružno kretanje.

3. Sila i energija (10 + 5)

3.1. Impuls i sila. Osnovni zakon klasične mehanike

[F  = (

Δ  p

  (P)]. (1 + 1)

 

Δ  t

 

3.2. Zakon akcije i reakcije (P). Osnovna jednačina dinamike (ma = F1 + F2 + ...). (2 + 1)

3.3. Inercijalni i inercijalni sistem referencije (R). (1)

3.4. Skalarni i vektorski proizvod vektora (R). (1 + 1)

3.5. Pojam o dinamici rotacionog kretanja. Osa rotacije. (1)

3.6. Dinamika kružnog kretanja. Centripetalna sila (R) (sateliti, I kosmička brzina). (2 + 1)

3.7. Rad kao skalarni proizvod (P). Snaga. Energija. Ukupna energija u mehanici (kinetička i potencijalna) (P). (2 + 1)

Demonstracioni ogledi

3.1. Eksperimentalno zasnivanje II Njutnovog zakona (pomoću kolica za različite sile i mase tegova).

Galilejev eksperiment - (kretanje kuglice po žlebu niz i uz strmu ravan).

3.2. Zakon akcije i reakcije (Kolica povezana spiralnom oprugom ili dinamometrom).

3.3. Fukoovo klatno.

3.4. Veza momenata sile i momenata inercije (pomoću Oberbekovog točka).

3.5. Proučavanje kružnog kretanja (centripetalne sile) (pomoću dinamometra ili pomoću rotirajućeg diska).

3.6. Energija i rad (pomoću topa sa oprugom). Potencijalna energija (pomoću istegnute i sabijene spiralne opruge).

4. Pojam o relativističkoj mehanizaciji (2 + 1)

4.1. Kontrakcija dužina, dilatacija vremenskih intervala. Relativistički zakon sabiranja brzina. (1)

4.2. Zavisnost m = m (v). Veze energije i mase (E = mc2). (1 + 1)

Sile i bezvrtložno fizičko polje (4 + 2)

5.1. Vrste i podela fizičkih polja.

5.2. Njutnov zakon gravitacije (P). (1)

5.3. Gravitaciono polje. Jačina, potencijalna energija i potencijal gravitacionog polja (R). (1 + 1)

5.4. Kulonov zakon (P).

5.5. Elektrostatičko polje, Jačina, potencijal, fluks (R). (1 + 1)

5.6. Električni kapacitet. Energija elektrostatičkog polja u ravnom kondenzatoru (R). (1)

Demonstracioni ogledi

5.3. Težina tela (telo obešeno o dinamometar). (Slobodan pad metalne pločice i papira iste površine)

5.5. Linije sila elektrostatičkog polja (pomoću pšeničnog griza na grafoskopu).

Elektrostatičko klatno. Linije sila elektrostatičkog polja (pomoću tankih papirnih traka na metalnoj kugli i Van den Grafovog generatora).

Fluks [pomoću snopova svetlosti (dijaprojektor, grafoskop) i pravougaonik kartona].

Ispitivanje potencijala naelektrisanog provodnika (pomoću elektrometra) Ekvipotencijalne linije.

Zakoni održanja (7 + 3)

6.1. Opšti karakter zakona održanja.

6.2. Zakon održanja impulsa (P) (kretanje rakete). (1 + 1)

6.3. Zakon održanja momenta impulsa (R) (pirueta, II Keplerov zakon). (1)

6.4. Zakon održanja energije u klasičnoj fizici (P) (II kosmička brzina).

Unutrašnja energija. Promena unutrašnje energije i I princip termodinamike (R). (2 + 1)

6.5. Zakon održanja mase i naelektrisanja u klasičnoj fizici.

6.6. Relativistički zakon održanja mase i energije. (1)

6.7. Opisivanje kretanja zakonima održanja: elastični i neelastični sudari, potencijalne krive (R) (potencijalna jama i potencijalna barijera). (2 + 1)

Demonstracioni ogledi

6.2. Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom)

(Kretanje kolica sa epruvetom u kojoj se voda zagreva i prelazi u paru).

Neelastičan sudar kuglica od plastelina.

6.3. Zakon održanja momenta impulsa: žiroskopski efekat, stabilnost ose rotacije i čigra.

6.4. Zakon održanja energije (pomoću oscilovanja tega na opruzi i odskoka loptice za stoni tenis). Maksvelov disk.

Elastični sudar dveju čeličnih (gumenih ili bilijarskih) kugli.

7. Fizika velikog broja molekula (7 + 3)

7.1. Makroskopska tela kao skupovi velikog broja molekula. Veličina molekula (R). (1)

7.2. Čvrsta tela. Kristali. Elastičnost čvrstih tela. Hukov zakon (P). (1 + 1)

7.3. Tečnosti. Uzajamno delovanje tečnosti. Površinski napon (P). (1)

7.4. Gasovi. Osnovna jednačina kinetičke teorije gasova (R). Avogadrov zakon (R). (1 + 1)

7.5. Srednja vrednost kinetičke energije molekula i temperatura idealnog gasa.

7.6. Jednačina idealnog gasnog stanja (P). (1)

7.7. Diskusija jednačine idealnog gasnog stanja - zakoni idealnih gasova (R). (Bojl-Mariotov, Gej Lisakov, Šarlov). (1 + 1)

7.8. Pojam o termodinamici: II princip termodinamike (pojam o entropiji). (1)

Demonstracioni ogledi

7.1. Braunovsko kretanje.

7.2. Obrazovanje kristala (hidrohinon i sl) (pomoću mikroprojekcije). Hukov zakon. (Istezanje spiralne opruge pri vešanju tegova).

7.3. Površinski napon. (Lamele sa opnom od sapunice).

7.4. Model za prikazivanje kretanja molekula kao ilustracija kinetičke teorije gasova.

7.5. Osnovni gasni zakoni (Bojl-Mariotov, Gej Lisakov, Šarlov).

Laboratorijske vežbe (10)

1. Zakon ubrzanog kretanja pomoću Atvudove mašine ili skalera - sekundomera.

2. Zakon održavanja energije - (kolica sa tegom).

3. Hukov zakon.

4. Određivanje koeficijenta površinskog napona metodom otkidanja prstena ili metodom kapljice. Rejlijev ogled - proračun veličine molekula.

5. Šarlov zakon.

HEMIJA #

(za sve trogodišnje škole u kojima se hemija izučava sa 2 časa nedeljno)

_______________________
#11) Nastavni program za obrazovne profile III i IV stepena gde je fond časova hemije u I razredu 2 časa nedeljno.

 

Cilj nastave hemije jeste:

- produbljavanje, proširivanje i povezivanje znanja o hemijskim pojavama i zakonitostima, što doprinosi formiranju naučnog pogleda na svet učenika i njihovom radnom i politehničkom vaspitanju;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja primenjuju u praksi i svakodnevnom životu.

Zadaci nastave hemije jesu:

- proširivanje i produbljivanje znanja učenika na osnovu odabranih naučnih sadržaja o strukturi supstanci i zavisnosti svojstva supstanci od strukture;

- povezivanje ranije stečenih znanja iz hemije i upoznavanje učenika sa hemijskim osnovama industrijske proizvodnje najvažnijih materijala i njihovom primenom;

- razvijanje sposobnosti za tehničke i naučne aktivnosti kao preduslova za postizanje trajnog, sistematičnog i široko primenljivog znanja, na osnovu kojeg se stiče sposobnost da se pojave mogu samostalno i kritički razmatrati;

- povezivanje teorijskih sadržaja sa praktičnim radom koji se odvija u sklopu proizvodnih procesa u materijalnoj proizvodnji;

- razvijanje navika učenika koje će doprinositi unapređivanju i zaštiti prirode, životne i radne sredine;

- razvijanje stvaralačke mašte i analitičkog mišljenja, potenciranje pozitivnog karaktera i voljnih osobina (svesnost, izdržljivost, pedantnost, pribranost, objektivnost u procenjivanju vlastitih sposobnosti) i formiranje pravilnog odnosa prema radu.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (9)

Supstanca. Smeše. Jedinjenja. Elementi. Hemijski simboli, formule. Relativna atomska i molekulska masa. Mol.

Demonstracioni ogledi

- sastavljanje modela molekula

- odmeravanje različitih količina pojedinih supstanci.

HEMIJSKE REAKCIJE (5)

Kretanje čestica kao uslov za hemijske reakcije. Jednačine hemijskih reakcija i jednostavnije hemijsko računanje. Egzotermne i endotermne hemijske reakcije. Brzina hemijske reakcije. Hemijska ravnoteža.

Demonstracioni ogledi

- određivanje promene temperature rastvora pri rastvaranju natrijum-hidroksida i amonijum-nitrata

- ispitivanje uticaja koncentracije, temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije.

RASTVORI (12)

Rastvori - pravi i koloidni. Rastvori elektrolita. Kiseline i baze. Redoks reakcije - naponski niz metala. Elektroliza.

Demonstracioni ogledi

- pripremanje i ispitivanje svojstva pravog i koloidnog rastvora.

- pripremanje rastvora određenog masenog udela i količinske koncentracije.

- određivanje pH rastvora univerzalnim indikatorom.

- ponašanje gvožđa u rastvoru cink-sulfata i bakar (II) - sulfata.

- elektroliza cink-jodida.

METALI (5)

Periodičnost promene strukture i svojstava elemenata u periodnom sistemu elemenata. Uporedni pregled i opšte karakteristike elemenata I, II i III grupe periodnog sistema elemenata i njihovih najvažnijih jedinjenja.

Demonstracioni ogledi

- ponašanje natrijuma, magnezijuma, aluminijuma i njihovih oksida s vodom, kiselinama i bazama.

PRELAZNI ELEMENTI (2)

Opšte karakteristike prelaznih elemenata; industrijski značaj.

Demonstracioni ogledi

- rastvaranje soli prelaznih elemenata - karakteristične boje.

- kalijum-permanganat kao oksidaciono sredstvo u sredinama sa različitim pH vrednostima.

NEMETALI (5)

Uporedni pregled i opšte karakteristike elemenata VII, VI, V i IV grupe elemenata periodnog sistema i njihova najvažnija jedinjenja.

Demonstracioni ogledi

- ponašanje hlora, sumpora, fosfora i silicijuma u dodiru s vodom, vazduhom, kiselinama i bazama.

- istiskivanje jednog halogenog elementa drugim iz soli.

- sagorevanje sumpora, fosfora i ugljenika i rastvaranje njihovih oksida u vodi.

STRUKTURA I REAKTIVNOST ORGANSKIH JEDINJENJA (29)

Struktura organskih molekula. Prosta, dvoguba i troguba veza. Podela organskih jedinjenja: prema sastavu, prema strukturi ugljenikovog niza, prema hemijskom ponašanju, prema funkcionalnim grupama.

Klase organskih reakcija: supstitucija, adicija, eliminacija, polarizacija.

Genetska veza organskih jedinjenja sa kiseonikom (amino-kiseline, proteini).

Demonstracioni ogledi

- karakteristične reakcije za zasićene i nezasićene ugljovodonike.

- karakteristične reakcije za dokazivanje funkcionalnih grupa.

HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE (3)

Zagađivanje atmosfere, vode i tla. Izvori zagađivanja. Prečišćavanje. Zaštita.

HEMIJA

(za četvorogodišnje stručne škole u sledećim područjima rada: šumarstvo i obrada drveta, elektrotehnika, geodezija, građevinarstvo, saobraćaj, trgovina, ugostiteljstvo i turizam, ekonomija, pravo i administracija, mašinstvo i obrada metala)

Cilj i zadaci

Cilj nastave hemije jeste:

- produbljivanje, proširivanje i povezivanje znanja o hemijskim pojavama i zakonitostima, što doprinosi formiranju naučnog pogleda na svet učenika i njihovom radnom i politehničkom vaspitanju;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja primenjuju u praksi i svakodnevnom životu.

Zadaci nastave hemije jesu:

- proširivanje i produbljivanje znanja učenika na osnovu odabranih naučnih sadržaja o strukturi supstanci i zavisnosti svojstva supstanci od strukture;

- povezivanje ranije stečenih znanja iz hemije i upoznavanje učenika sa hemijskim osnovama industrijske proizvodnje najvažnijih materijala i njihovom primenom;

- razvijanje sposobnosti za tehničke i naučne aktivnosti kao preduslova za postizanje trajnog, sistematičnog i široko primenljivog znanja, na osnovu kojeg se stiče sposobnost da se pojave mogu samostalno i kritički razmatrati;

- povezivanje teorijskih sadržaja sa praktičnim radom koji se odvija u sklopu proizvodnih procesa u materijalnoj proizvodnji;

- razvijanje navika učenika koje će doprinositi unapređivanju i zaštiti prirode, životne i radne sredine;

- razvijanje stvaralačke mašte i analitičkog mišljenja, potenciranje pozitivnog karaktera i voljnih osobina (svesnost, izdržljivost, pedantnost, pribranost, objektivnost u procenjivanju vlastitih sposobnosti) i formiranje pravilnog odnosa prema radu.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI I ZAKONITOSTI (12)

Supstanca. Smeše. Jedinjenja. Elementi. Hemijski simboli, formule i jednačine. Relativna atomska i molekulska masa. Mol. Molarna masa. Molarna zapremina. Osnovi hemijskog računanja.

STRUKTURA SUPSTANCI (18)

Struktura atoma. Energetski nivoi, podnivoi i atomske orbitale s i p. Princip minimuma energije. Periodičnost promene strukture i svojstava elemenata u periodnom sistemu.

Kovalentna veza. Polarnost molekula i vodonična veza. Jonska veza. Molekulski, atomski i jonski kristali.

Demonstracioni ogledi

- reaktivnost elemenata Ia grupe; bojenje plamena;

- reaktivnost elemenata VIIb grupe;

- promenljivost svojstava elemenata treće periode;

- rastvaranje apolarnih i polarnih kovalentnih jedinjenja u vodi i provođenje struje kroz ove rastvore.

HEMIJSKE REAKCIJE (15)

Kretanje čestica kao uslov za hemijski proces. Tipovi hemijskih reakcija. Energetske promene pri hemijskim reakcijama (egzotermne i endotermne reakcije).

Brzina hemijske reakcije. Uticaj prirode reaktanata, koncentracije (zakon o dejstvu masa), temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije. Hemijska ravnoteža.

Demonstracioni ogledi

- određivanje toplote neutralizacije;

- uticaj koncentracije, temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije.

RASTVORI I ELEKTRIČNA SVOJSTVA VODENIH RASTVORA (25)

Rastvori. Rastvorljivost. Sastav rastvora (količinska koncentracija i maseni udeo).

Rastvori elektrolita. Elektrolitička disocijacija.

Stepen disocijacije. Jaki i slabi elektroliti. Kiseline i baze. Jonski proizvodi vode. pH. Kiselo-bazne reakcije.

Oksidoredukcioni procesi - elektrohemijski niz elemenata. Hemijski izvori električne energije (primarni i sekundarni). Korozija. Elektroliza. Praktični značaj elektrolize.

Demonstracioni ogledi

- određivanje pH vodenih rastvora: natrijum-karbonata, natrijum-hidrogenkarbonata, amonijum-hlorida, amonijaka, natrijum-hidroksida i etanske kiseline;

- ispitivanje rastvorljivosti aluminujum-hidroksida u kiselinama i bazama;

- ponašanje gvožđa u rastvoru cink-sulfata i bakar(II)-sulfata.

EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

(za trogodišnje stručne škole koje rade po minimalnom planu)

Cilj i zadaci

Cilj nastave biologije je da učenicima pruži opšta znanja koja se stiču usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja uz korišćenje metoda svojstvenih naučnom pristupu čime se kod učenika razvijaju odgovarajući kvaliteti: objektivnost, težnja za otkrivanjem i proverom, kritičko mišljenje, sposobnost inoviranja i kreativnost, a dovodi do razumevanja istorijske, društvene i etičke dimenzije nauke i tehnologije.

Izučavanjem biologije, učenici formiraju pravilne stavove prema prirodnoj sredini, njenoj zaštiti i unapređivanju. Uporedo s razvojem mišljenja, formiranjem pravilnih predstava i pojmova o prirodi, poznavanjem zakona žive prirode, razvojem naučnog pogleda na svet, učenici razvijaju ljubav prema prirodi, estetske sklonosti i emocionalno-voljnu sferu.

Zadaci:

- proširivanje i produbljivanje znanja koja su učenici stekli u osnovnoj školi;

- osposobljavanje učenika za sticanje novih znanja i samoobrazovanje;

- usvajanje pojmova i razumevanje zakonitosti u živom svetu;

- upoznavanje sa građom i funkcionisanjem ćelije;

- razumevanje životnih fenomena;

- upoznavanje sa fiziologijom rada;

- shvatanje principa nauke o nasleđivanju;

- razvijanje potrebe za kulturnim i higijenskim životom;

- razumevanje potrebe za pravilnom populacionom politikom;

- razvijanje pravilnog, kulturnog i svesnog odnosa prema prirodi;

- izgrađivanje etičkih i estetskih stavova u odnosu na prirodu;

- sticanje saznanja o dužnostima i obavezama očuvanja prirodnih bogatstava i radom stvorenih vrednosti životne i kulturne sredine kao opštedruštvenoj imovini;

- proširivanje osnovnih znanja o fizičko-hemijskim, geografskim i biološkim osobenostima životne sredine, o neophodnim higijensko-tehničkim merama i društveno-ekonomskim i pravnim problemima u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine;

- sticanje znanja o racionalnom i razumnom korišćenju prirodnih dobara, o promenama koje ljudskom delatnošću nastupaju u prirodi i značaju nauke i znanja za sprečavanje takvih promena;

- razvijanje ekološke svesti i ekološke kulture;

- shvatanje značaja izučavanja strukture bioloških sistema i njihove primene u tehnici;

- formiranje radnih navika i odgovornog odnosa prema radu.

I razred

(jedan čas nedeljno, 35 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJE

Definicija, predmet ispitivanja i značaj ekologije.

Uslovi života i pojam ekoloških faktora. Odnos organizma i životne sredine. Dejstvo i značaj ekoloških faktora.

Klasifikacija ekoloških faktora. Klimatski faktori (toplota, svetlost, voda i vlažnost, vazdušni pokreti), edafski faktori, hemizam sredine, biotički faktori.

Adaptacije na različite uslove života. Životna forma - pojam, primeri i klasifikacija.

Ekološka niša - pojam, primeri i savremena shvatanja.

Životno stanište i pojam biotopa.

Pojam populacije i njene osnovne odlike. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Rađanje i smrtnost. Uzrasna i polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije.

Životna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Struktura i klasifikacija životnih zajednica. Suvozemne i vodene zajednice. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane. Lanci i mreže lanaca ishrane. Ekološke piramide.

Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruženje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobražaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija ekosistema.

Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Procesi kruženja vode (hidrološki ciklus), ugljenika, azota, fosfora i sumpora. Biotički sistemi biosfere. Ekološki sistemi.

Životne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast života.

II ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Čovek i njegov odnos prema ostaloj neživoj i živoj prirodi.

Ekološke promene u prirodi pod dejstvom čoveka. Promene fizičkih uslova sredine. Promene u pogledu sastava živog sveta. Unošenje organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo i ekološke promene kao posledica unošenja novih vrsta. Proces domestifikacije: Domestifikacija zemljišta, biljaka i životinja. Podizanje naselja i uslovi života u gradovima. Genetičke posledice narušavanja ekoloških sistema i zagađivanja životne sredine. Zdravstveni efekti narušavanja i zagađivanja životne sredine.

Zagađivanje i zaštita životne sredine

Pojam, izvori i vrste zagađivanja životne sredine. Efekti zagađivanja.

Osnovni pojmovi ekotoksikologije. Klasifikacija toksikanata. Vrste i načini trovanja. Toksični efekti. Biološke osobenosti organizama i mogućnosti neutralizacije štetnog delovanja toksičnih materija.

Zagađivanje i zaštita vazduha

Izvori i klasifikacija zagađivača vazduha. Najznačajniji zagađivači vazduha (sumpor dioksid, vodonik sulfid, ugljen monoksid, oksidi azota, ozon, ugljovodonici, fluoridi). Uticaj vremena i klime na proces aerozagađenja. Efekti zagađivanja vazduha na biljni, životinjski svet i čoveka. Efekti na materijalna i kulturna dobra.

Mere zaštite vazduha od zagađivanja.

Zagađivanje i zaštita voda

Vrste i izvori zagađivanja voda. Fizičko i hemijsko zagađivanje voda. Biološko zagađivanje voda. Zagađivanje mora i okeana. Sanitarna kontrola voda.

Zaštita voda od zagađivanja. Sistem zatvorenih ciklusa vode. Prečišćavanje otpadnih voda. Prirodno prečišćavanje otpadnih voda. Zaštita voda od termalnog zagađivanja.

Zagađivanje i zaštita zemljišta

Izvori zagađivanja zemljišta. Zagađivanje zemljišta čvrstim otpacima. Zagađivanje zemljišta taloženjem zagađivača iz vazduha. Zagađivanje zemljišta posredstvom zagađene vode. Zagađivanje zemljišta pri poljoprivrednoj proizvodnji.

Zaštita zemljišta od zagađivanja. Obrada otpadaka iz industrije. Obrada i deponovanje čvrstih otpadaka iz naselja. Proizvodnja sa manjom količinom otpadaka. Proizvodni sistemi bez otpadaka.

Zagađivanje i zaštita hrane

Izvori zagađivanja hrane. Aditivi hrane. Kontaminanti hrane. Pesticidi.

Zaštita hrane od zagađivanja.

Radioaktivno zagađivanje i zaštita

Izvori i vrste radijacije. Prirodna i veštačka zračenja. Jedinice merenja radijacije. Radioaktivno zagađivanje vode i zemljišta. Biološki efekti zračenja. Doze. Radioaktivni otpaci i problem njihovog deponovanja.

Kontrola i zaštita.

Buka i zaštita od buke

Izvori buke. Delovanje buke na organizam čoveka i životinja. Vibracije.

Mere zaštite od buke i vibracija.

Sistem praćenja zagađivanja životne sredine
(monitoring sistem)

Pojam i klasifikacija sistema monitoringa. Biološki monitoring i organizmi indikatori. Biološka indikacija zagađenosti. Biohemijska indikacija zagađenosti. Morfofiziološke i ekološke indikacije zagađenosti.

Uređivanje sredine i izgradnja prostora

Principi i metode planiranja i uređivanja prostora. Ekološke osnove prostornog planiranja i uređenja prostora. Ekologija predela.

III ZAŠTITA PRIRODE

Problemi ugroženosti i zaštita žive i nežive prirode. Savremeni pristup i mogućnosti zaštite ugrožene flore, faune i životnih zajednica. Mogućnosti rekultivacije i revitalizacije ekosistema i predela.

Nacionalni parkovi i prirodni rezervati.

BIOLOGIJA

(za četvorogodišnje stručne škole koje rade po minimalnom planu)

Cilj i zadaci

Cilj nastave biologije je da učenicima pruži opšta znanja koja se stiču usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja uz korišćenje metoda svojstvenih naučnom pristupu čime se kod učenika razvijaju odgovarajući kvaliteti: objektivnost, težnja za otkrivanjem i proverom, kritičko mišljenje, sposobnost inoviranja i kreativnost, a dovodi do razumevanja istorijske, društvene i etičke dimenzije nauke i tehnologije.

Izučavanjem biologije učenici formiraju pravilne stavove prema prirodnoj sredini, njenoj zaštiti i unapređivanju. Uporedo sa razvojem mišljenja, formiranjem pravilnih predstava i pojmova o prirodi, poznavanjem zakona žive prirode, razvojem naučnog pogleda na svet, učenici razvijaju ljubav prema prirodi, estetske sklonosti i emocionalno-voljnu sferu.

Zadaci:

- proširivanje i produbljivanje znanja koja su učenici stekli u osnovnoj školi;

- osposobljavanje učenika za sticanje novih znanja i samoobrazovanje;

- usvajanje pojmova i razumevanje zakonitosti u živom svetu;

- upoznavanje sa građom i funkcionisanjem ćelije;

- razumevanje životnih fenomena;

- upoznavanje s fiziologijom rada;

- shvatanje principa nauke o nasleđivanju;

- razvijanje potrebe za kulturnim i higijenskim životom;

- razumevanje potrebe za pravilnom populacionom politikom;

- razvijanje pravilnog, kulturnog i svesnog odnosa prama prirodi;

- izgrađivanje etičkih i estetičkih stavova u odnosu na prirodu;

- sticanje saznanja o dužnostima i obavezama očuvanja prirodnih bogatstava i radom stvorenih vrednosti životne i kulturne sredine kao opštedruštvenoj imovini;

- proširivanje osnovnih znanja o fizičkohemijskim, geografskim i biološkim osobenostima životne sredine, o neophodnim higijensko-tehničkim merama i društveno-ekonomskim i pravnim problemima u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine;

- sticanje znanja o racionalnom i razumnom korišćenju prirodnih dobara, o promenama koje ljudskom delatnošću nastupaju u prirodi i značaju nauke i znanja za sprečavanje takvih promena;

- razvijanje ekološke svesti i ekološke kulture;

- shvatanje značaja izučavanja strukture bioloških sistema i njihove primene u tehnici;

- formiranje radnih navika i odgovornog odnosa prema radu.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Karakteristike života (1)

Biološki sistemi i upravljanje biološkim sistemima (ćelija, tkiva, sistem organa, organizam).

Virusi (1)

Građa virusa. Razmnožavanje virusa. Virusi kao izazivači različitih oboljenja.

Bakterije (2)

Opšte odlike. Razmnožavanje bakterija. Bakterije kao izazivači bolesti. Značaj bakterija u industriji, poljoprivredi i genetičkom inženjeringu.

BIOLOGIJA ĆELIJE (8)

Hemijski sastav ćelije. Organska i neogranska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija.

Građa ćelije i funkcija ćelijskih organela.

Deoba ćelije, značaj ćelijske deobe, regulacija deobe i posledice nekontrolisane regulacije - tumori

Vežba: Metode izučavanja ćelije pomoću svetlosnog i elektronskog mikroskopa.

Metabolizam (4)

Definicija metabolizma i značaj za živi svet.

Tipovi ishrane živih bića. Fotosinteza - njeni produkti i značaj za život na Zemlji.

ŽIVOTNI FENOMENI KOJI PROISTIČU IZ METABOLIČKIH PROCESA (2)

Energetika čovečijeg organizma.

Uloga nervnog i mišićnog sistema u procesu rada.

Uloga kardiovaskularnog i respiratornog sistema u procesu rada.

OSNOVNI PRINCIPI NAUKE O NASLEĐIVANJU (17)

Molekulske osnove nasleđivanja.

Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Replikacija DNK. Vrste i funkcije RNK. Biosinteza belančevina.

Geni. Definicija gena.

Osnovna pravila nasleđivanja.

Izvori genetičke varijabilnosti.

Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena.

GENETIKA ČOVEKA

Hromozomi čoveka. Determinacija pola čoveka. Promene u broju polnih hromozoma i genetičkom materijalu.

Bolesti koje nastaju kao posledica promene genetičkog materijala.

Posledice ukrštanja u bliskom srodstvu.

Genetičko savetovanje - rano otkrivanje naslednih bolesti kao bitan socijalni faktor.

Genetička uslovljenost ponašanja ljudi (inteligencija, mentalni poremećaji).

Genetički inženjering i značaj za čoveka (sinteza prirodnog insulina, interferon i dr).

Planiranje porodice. Značaj planiranja porodice.

EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE (35)

I OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJE

Definicija, predmet ispitivanja i značaj ekologije.

Uslovi života i pojam ekoloških faktora. Odnos organizma i životne sredine. Dejstvo i značaj ekoloških faktora.

Klasifikacija ekoloških faktora. Klimatski faktori (toplota, svetlost, voda i vlažnost, vazdušni pokreti), edafski faktori, hemizam sredine, biotički faktori.

Adaptacija na različite uslove života. Životna forma - pojam, primeri i klasifikacija.

Ekološka niša - pojam, primeri i savremena shvatanja.

Životno stanište i pojam biotopa.

Pojam populacije i njene osnovne odlike. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Rađanje i smrtnost. Uzrasna i polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije.

Životna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Struktura i klasifikacija životnih zajednica. Suvozemne i vodene zajednice. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane. Lanci i mreža lanaca ishrane. Ekološke piramide.

Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruženje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobražaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija ekosistema.

Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Procesi kruženja vode (hidrološki ciklus), ugljenika, azota, fosfora i sumpora. Biotički sistemi biosfere. Ekološki sistemi.

Životne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast života.

II ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Čovek i njegov odnos prema ostaloj neživoj i živoj prirodi.

Ekološke promene u prirodi pod dejstvom čoveka. Promene fizičkih uslova sredine. Promene u pogledu sastava živog sveta. Unošenje organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo i ekološke promene kao posledica unošenja novih vrsta. Proces domestifikacije: domestifikacija zemljišta, biljaka i životinja. Podizanje naselja i uslovi života u gradovima. Genetičke posledice narušavanja ekoloških sistema i zagađivanja životne sredine. Zdravstveni efekti narušavanja i zagađivanja životne sredine.

Zagađivanje i zaštita životne sredine

Pojam, izvori i vrste zagađivanja životne sredine. Efekti zagađivanja.

Osnovni pojmovi ekotoksikologije. Klasifikacija toksikanata. Vrste i načini trovanja. Toksički efekti. Biološke osobenosti organizama i mogućnost neutralizacije štetnog delovanja toksičnih materija.

Zagađivanje i zaštita vazduha

Izvori i klasifikacija zagađivača vazduha. Najznačajniji zagađivači vazduha (sumpor-dioksid, vodonik-sulfid, ugljen-monoksid, oksidi azota, ozon, ugljovodonici, fluoridi). Uticaj vremena i klime na proces aerozagađenja. Efekti zagađivanja vazduha na biljni, životinjski svet i čoveka. Efekti na materijalna i kulturna dobra.

Mere zaštite vazduha od zagađivanja.

Zagađivanje i zaštita vode

Vrste i izvori zagađivanja voda. Fizičko i hemijsko zagađivanje voda. Biološko zagađivanje voda. Zagađivanje mora i okeana. Sanitarna kontrola voda.

Zaštita voda od zagađivanja. Sistem zatvorenih ciklusa vode. Prečišćavanje otpadnih voda. Prirodno prečišćavanje otpadnih voda. Zaštita voda od termalnog zagađivanja.

Zagađivanje i zaštita zemljišta

Izvori zagađivanja zemljišta. Zagađivanje zemljišta čvrstim otpacima. Zagađivanje zemljišta taloženjem zagađivača iz vazduha. Zagađivanje zemljišta posredstvom zagađene vode. Zagađivanje zemljišta pri poljoprivrednoj proizvodnji.

Zaštita zemljišta od zagađivanja. Obrada otpadaka iz industrije. Obrada i deponovanje čvrstih otpadaka iz naselja. Proizvodnja sa manjom količinom otpadaka. Proizvodni sistemi bez otpadaka.

Zagađivanje i zaštita hrane

Izvori zagađivanja hrane. Aditivi hrane. Kontaminanti hrane. Pesticidi.

Zaštita hrane od zagađivanja.

Radioaktivno zagađivanje i zaštita

Izvori i vrste radijacije. Prirodna i veštačka zračenja. Jedinice merenja radijacije. Radioaktivno zagađivanje vode i zemljišta. Biološki efekti zračenja. Doze. Radioaktivni otpaci i problem njihovog deponovanja.

Kontrola i zaštita.

Buka i zaštita od buke

Izvori buke. Delovanje buke na organizam čoveka i životinja. Vibracije.

Mere zaštite od buke i vibracija.

Sistem praćenja zagađivanja životne sredine
(monitoring sistem)

Pojam i klasifikacija sistema monitoringa. Biološki monitoring i organizmi indikatori. Biološka indikacija zagađenosti. Biohemijska indikacija zagađenosti. Morfofiziološke i ekološke indikacije zagađenosti.

Uređivanje sredine i izgradnja prostora

Principi i metode planiranja i uređivanja prostora. Ekološke osnove prostornog planiranja i uređenja prostora. Ekologija predela.

III ZAŠTITA PRIRODE

Problemi ugroženosti i zaštite žive i nežive prirode. Savremeni pristup i mogućnost zaštite ugrožene flore, faune i životnih zajednica. Mogućnost rekultivacije i revitalizacije ekosistema i predela.

Nacionalni parkovi i prirodni rezervati.

GRAĐANSKO VASPITANJE**

CILJ PREDMETA

Opšti cilj predmeta je da učenici srednjih škola steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

I razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

ZADACI NASTAVE PREDMETA

- da se kod učenika razvija samopoštovanje, osećanje ličnog i grupnog identiteta;

- da kod učenika razvija sposobnost razumevanja razlika među ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju;

- da kod učenika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradničko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja, aktivno slušanje, pregovaranje;

- da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;

- da učenici razumeju prirodu i moguće uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba;

- učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajednički život;

- da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja;

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod: Međusobno upoznavanje, upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.

1. Ja, mi i drugi (6)

Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi, drugim ljudima i grupama, ličnog i grupnih identiteta, razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih.

- Lični identitet. Izrađujući "lični grb" i međusobnim poređenjem, učenici jačaju samopoštovanje, bolje se upoznaju i podstiču da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.

- Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz aktivnosti poređenja po različitim kriterijumima učenicima se omogućava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojeće sličnosti i razlike, kao i da sagledaju složenost i međusobna preklapanja vlastitih grupnih identiteta.

- Grupna pripadnost. Kroz izradu i poređenje "porodičnih stabala" ili porodičnih albuma i diskusiju o različitim grupama/udruženjima kojima učenici pripadaju učenici se uvode u problematiku ličnog i grupnog identiteta i njihovih međusobnih odnosa.

- Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tuđe grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uprošćenog opažanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opažanja tuđih grupa.

- Tolerancija i diskriminacija. Pomoću igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna.

Zadaci za vežbanje: Učenici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi, udžbeničkoj i drugoj literaturi, štampi, na TV i radiju i prikazuju ih na času.

2. Komunikacija u grupi (8)

Ova tematska celina bavi se načinima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije.

- Samopouzdano reagovanje. Učenicima se predočava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način. U malim grupama učenici isprobavaju ovakav samopouzdan način reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.

- Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lančano prenosi od jednog do drugog učenika, demonstriraju se načini iskrivljavanja poruka, tj. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za međusobno razumevanje.

- Neslušanje. Radeći u parovima učenici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja, a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumevanja iz vlastitog iskustva.

- Aktivno slušanje. Učenici se upoznaju sa različitim tehnikama aktivnog slušanja kao načinima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraćim simulacijama.

- Neoptužujuće poruke. Učenicima se demonstriraju efekti optužujućih i neoptužujućih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način a zatim se model neoptužujućih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.

- Izražavanje mišljenja. Nastavljajući započet dijalog suprotstavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodičnog i školskog života, učenici stiču znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože.

- Vođenje debate i dijaloga (2). Pošto se kontrastiraju karakteristike dijaloga i debate kao različitih komunikacijskih obrazaca, učenici se upoznaju sa uobičajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.

3. Odnosi u grupi/zajednici (20)

Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, veština i izgrađivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajedništva, razumevanja, saradnje i mira među pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, sa jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma među ljudima, sa druge strane.

Saradnja i zajedništvo (5)

- Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade, učenici uviđaju lične i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje.

- Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim časovima, učenici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu.

- Grupno odlučivanje. Učenici se upoznaju sa različitim načinima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove prednosti i nedostatke.

- Učešće mladih: "Lestvica participacije". Učenici se upoznaju sa različitim mogućim stepenima učešća dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvazi učešća" do dečjeg samostalnog izbora i izvođenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogući stepen aktivne participacije i značaj koji ona ima za razvoj ličnosti i ostvarivanje prava.

- Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne školske situacije učenici se vežbaju u saradničkom ponašanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti.

Rešavanje sukoba (8)

- Dinamika i ishodi sukoba. Vežba u kojoj učenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i očekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogućim ishodima.

- Stilovi postupanja u konfliktima I II. Pošto dobiju kraći opis uzrasno prilagođene situacije konflikta, učenici u malim grupama razmatraju moguće postupke strana u konfliktu i diskutuju od čega zavisi kako će se postupati u konfliktu.

- Sagledavanje problema iz različitih uglova. Učenicima se predočavaju primeri različitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz različitih perspektiva.

- Nalaženje rešenja. Analizirajući konflikte predočene u pričama učenici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja, u kojima nema pobednika i poraženih već sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.

- Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta između dve grupe od učenika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koristeći prethodno stečena znanja i veštine.

- Izvini. Kroz čitanje priča i igranje uloga učenici se uče da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbeći da nesporazumi prerastu u sukobe.

- Posredovanje. Učenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju stečena znanja u jednoj situaciji simulirane svađe među drugovima.

Nasilje i mir (6)

- Nasilje u našoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe, TV emisija, filmova) učenici uočavaju različite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), stiču svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti većine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici.

- Vršnjačko nasilje I II. Kroz analizu različitih situacija učenici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja među vršnjacima, osećanje lične odgovornosti i spremnost na pružanje pomoći žrtvi nasilja.

- Nasilje u školi. Kroz analizu tipičnih slučajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija učenika, omalovažavanje učenika...) učenici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi.

- Postizanje mira I II. Na osnovu analize mišljenja naučnika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava"), misli o miru mislilaca iz različitih kultura i prikaze likova nekih od dosadašnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, učenici produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki za očuvanje i postizanje mira.

Završni čas: Šta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: učenici sami procenjuju koja do sada stečena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van učionice.

II razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

ZADACI NASTAVE PREDMETA

- da učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajednički život;

- da se učenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima;

- da učenici nauče vrste prava i razumeju odnose među pravima i uzajamnost prava i odgovornosti;

- da se kod učenika razvije osetljivost za kršenje prava, spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nauče tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta;

- da se učenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole;

- da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja;

- da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;

- da se učenici obuče efikasnom planiranju zajedničkih akcija i projekata;

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvodni čas. Upoznavanje sa sadržajem predmeta i načinom rada.

Prava i odgovornosti (16)

Ova tematska celina uvodi učenike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti, stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava.

1. Osnovni pojmovi (5)

- Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazičnih ljudskih potreba od želja i prohteva učenici se uvode u pojam prava.

- Prava i pravila u učionici. Kroz definisanje prava, dužnosti i pravila za rad u učionici, učenici dolaze do uvida u njihovu međusobnu povezanost i razvijaju osećaj "vlasništva" na demokratski dogovorenim pravilima.

- Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elementima, učenici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza.

- Međunarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta... Učenici se upoznaju sa istorijatom nastanka, prirodom i sadržajem međunarodnih dokumenata koji se tiču ljudskih i prava deteta.

- Prava i vrednosti. Na osnovu situacije pravljenja izbora, hijerarhije i poređenja ponuđenih vrednosti, učenici stiču uvid u vezu između prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihvaćenim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava.

2. Vrste prava i odnosi među pravima (5)

- Vrste prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije, učenici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava.

- Odnosi među pravima. Učenici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razumevanja međusobne povezanosti i nedeljivosti prava.

- Sukob prava. Na primeru dovršavanja započetih stripova učenici stiču uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za ostvarivanje suprotstavljenih prava potrebno pronaći konstruktivna rešenja.

- Dečja i ljudska prava. Analiza Univerzalne deklaracije/kategorija ljudskih prava i poređenje sa pravima deteta.

Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi. Učenici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (rođake, prijatelje, druge učenike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji način tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na času.

3. Prava i odgovornosti (4)

- Odgovornosti odraslih I II. Razmatrajući uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava učenici stiču uvid u odnos između prava i odgovornosti. U nastavku rada na ovoj temi, učenici se upoznaju sa državnim i međunarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta.

- Odgovornosti dece. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta učenici razvijaju svest o ličnoj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tuđih prava.

Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u učionici II. Na osnovu stečenih znanja i uvida učenici ponovo razmatraju, dopunjuju i prerađuju "pravila u učionici", koja su izradili na prvom času sa tom temom.

4. Kršenje i zaštita prava (2)

- Kršenje prava deteta. Analizom zadatih priča učenici se podstiču da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta.

- Zaštita prava deteta. Polazeći od zadatih konkretnih situacija kršenja pojedinih prava, učenici iznalaze i razmatraju načine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomoć u zaštiti/odbrani svojih prava.

Planiranje i izvođenje akcija u korist prava (16)

Ova tematska celina priprema i podstiče učenike na aktivno učešće u životu škole i zajednice i omogućava sistematizaciju i praktičnu primenu naučenog u ovom predmetu. Učenici identifikuju probleme vezane za dečja prava u školi i sredini, izrađuju plan akcije kojom bi te probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini.

- Sagledavanje promena. Razmatrajući različite moguće tokove budućnosti, učenici analiziraju od čega sve zavise budući događaji, kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih događaja, osvešćuju ličnu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih.

- Participacija u školi I i II. Učenici razmatraju i diskutuju različite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da učestvuju u odlučivanju i one u kojima su spremni da aktivno učestvuju i dele odgovornost.

- Izbor problema I i II. Radeći u manjim grupama, učenici prvo identifikuju probleme mladih/učenika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad, na čijem rešavanju učenici realno mogu nešto da urade.

- Kako rešiti problem I i II. Učenici se upoznaju sa različitim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava, razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti.

- Izrada plana akcije I i II. Uz pomoć pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži, učenici izrađuju grupne planove za svoje akcije.

- Analiza mogućih efekata akcije. Učenici razmatraju moguće efekte planiranih akcija na različite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija.

- Prikaz i analiza grupnih radova (2). Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajednički procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. Takođe osvešćuju kakva je njihova uloga u akciji i, analizirajući planove akcija, ponavljaju saznanja problematike predmeta građansko vaspitanje I i II. Zatim biraju akciju ili akcije koje će izvoditi i dogovaraju se o daljem izvođenju akcije.

- Planiranje i izvođenje akcije - akcija po izboru učenika (4). Ovaj deo programa učenici izvode nezavisno od rasporeda časova i izlazeći iz učionice. Polazeći od analiza akcija, učenici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u korist dečjih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije. Nastavnik je učesnik kao deo tima i-ili konsultant.

Analiza i evaluacija. Završna analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Polazište i osnovni materijal za koncipiranje i izradu programa predmeta građansko vaspitanje čini niz programa sa ovom problematikom, koje su razvili domaći stručnjaci, koji su isprobani na populaciji učenika srednjih škola i pozitivno ocenjeni kako od učenika i nastavnika tako i od nezavisnih eksperata, kao i rezultati ispitivanja mišljenja i iskustava učenika, nastavnika i roditelja o našem obrazovnom sistemu. Programski sadržaji odabrani su u skladu sa podacima istraživanja i opštom ocenom o oslabljenoj vaspitnoj funkcije škole. Takođe su konsultovani iskustva i rešenja niza evropskih zemalja u domenu obrazovanja za demokratiju i život u građanskom društvu.

Budući da se radi o novom predmetu, izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim programom i metodskim uputstvima za svaku temu/čas. Istovremeno, nastavnici koji odaberu da rade na ovom predmetu imaju mogućnost da iste teme obrade koristeći drugi materijal (aktuelne primere i situacije iz razreda ili škole), eventualno skrate program ukoliko okolnosti to iziskuju i prilagode način rada konkretnim uslovima, ne menjajući osnovni metodski pristup. Od nastavnika kao i od učenika se očekuje da na osnovu ponuđenih instrumenata procenjuju i sam program i predviđeni način izvođenja nastave.

Ovakav način izvođenja nastave zahteva prethodnu obuku nastavnika, iskustvo u izvođenju sličnih programa i obezbeđivanje određenih organizacionih i tehničkih uslova. Veličina grupe/razreda ne bi smela da bude manja od 12 niti veća od 30 učenika (optimalno 16 do 24). Časovi se mogu organizovati u redovnoj nastavi ali i po potrebi subotom i kao dvočasovi. (Ovo poslednje je posebno pogodno za realizaciju drugog dela programa.)

Osnovni metodski pristup u izvođenju nastave građanskog vaspitanja je radioničarski način rada. Edukativne radionice baziraju se na principima aktivnog učešća i ravnopravnosti svih učesnika, iskustvenom učenju i interaktivnim i kooperativnim strategijama podučavanja. To znači da nastavnik nije samo izvor saznanja, već i posrednik i voditelj koji stvara uslove i podstiče učenike da kroz međusobne razmene i interakciju sa nastavnikom stiču znanja, izgrađuju pozitivne stavove i razvijaju veštine i sposobnosti.

Najčešće korišćeni oblici rada su: simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grupna diskusija i izlaganje pred celom grupom (bilo nastavnika ili učenika). U zavisnosti od teme i postavljenih zadataka, primenjuju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog učenja: izbacivanje ideja, klasifikovanja i rangiranja, odigravanja uloga i igre simulacije, rešavanja problema, uz korišćenje različitih sredstava izražavanja i komunikacije: verbalno (usmeno i pisano), crtežom i pokretom i upotrebom medija.

Pošto radioničarski način rada podrazumeva određenu strukturu i pridržavanje pravila rada koja proističu iz navedenih principa, potrebno je da se uvodni čas u nastavu ovog predmeta posveti upoznavanju sa predmetom i načinom rada.

Takođe je obaveza nastavnika, imajući u vidu ukupnu vaspitnu funkciju škole i očekivanje da će doći do transfera iskustava iz ovog predmeta na druge predmete i oblike rada u školi, da se staraju da se nastavni proces u razredu tokom cele školske godine odvija u skladu sa onim što se uči (stvaranje demokratske atmosfere, poštovanje prava učenika...), da se zalažu da takva pravila važe i izvan učionice i na drugim predmetima.

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija).

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama. Opisno ocenjivanje rada i napredovanja učenika (bilo pojedinačnog ili rada grupe) od strane nastavnika, treba da ima informativnu funkciju i time pomaže učenicima da se osposobe za kritičko preispitivanje svog ponašanja i rada i samoevaluaciju. Procenjuje se stepen angažovanja i zainteresovanosti učenika, redovnost pohađanja, ostvarena saradnja i uzajamno uvažavanje, rezultati grupnog rada s obzirom na postavljene zadatke a ne individualni uspeh i postignuće učenika koje podstiče takmičarske odnose.

Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču i obučavaju za praćenje i vrednovanje sopstvenog i argumentovano procenjivanje rada drugih.

Prostor u kojem se izvodi nastava/učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika).

Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

U nastavi se koriste kompleti potrošnog i drugog didaktičkog materijala za učenike: umnoženi materijali za rad učenika, prilozi koji se daju učenicima i potrošni materijal (hartije, flomasteri, lepak, poster papiri...).

Priručnici i literatura za nastavnike:

I RAZRED

- Priručnik za nastavnike - Građansko vaspitanje I

- Preporučena literatura za nastavnike:

Učionica dobre volje, 1-3, Tinde Kovač-Cerović, Ružica Rosandić, Dragan Popadić (urednici): 2. izdanje. Most, Beograd, 1995, 1996;

Obrazovanje za razvoj, Suzan Fontejn, UNICEF, Beograd, 1995.

- Preporučena literatura za učenike: Konflikti i šta sa njima, D. Plut i Lj. Marinković, Kreativni centar, 1994

II RAZRED

- Priručnik za nastavnike: Građansko vaspitanje II

"Demokratizacija obrazovanja i obrazovanje za demokratiju i građansko društvo", Od vizije do konkretnih koraka, MPS, 2002.

- Preporučena literatura za nastavnike: Vidović, S. i dr., Kako možemo zajedno, JCPD, 2000; Fontejn, S., Obrazovanje za razvoj, UNICEF, 1995. M. Janjić-Komar i M. Obretković: Prava deteta - prava čoveka, Dosije: Udruženje pravnika Srbije za socijalno pravo, Beograd, 1996

- Preporučena literatura za učenike: "U pravu si", Beogradski centar za ljudska prava, 2002.,.... Kreativni centar,....; primerci časopisa "Dečja prava", Prijatelji dece Srbije i "Monitor dečjih prava", JCPD.

III razred - fakultativni predmet

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

ZADACI NASTAVE PREDMETA

- da se učenici upoznaju sa bazičnim konceptima iz ove oblasti: demokratija, građansko društvo, politika i ljudska prava.

- da učenici steknu osnovna znanja o institucijama demokratskog društva i ulozi građana u demokratskom društvu.

- da se kod učenika razvija sposobnost krtičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja, kako u školi, tako i u širem okruženju.

- da učenici ovladaju veštinama neophodnim da se stečeno znanje primeni u svakodnevnom životu za pokretanje građanskih inicijativa i konkretnih akcija.

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo usvajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.

I. Demokratija i politika

Ova tematska celina posvećena je određenju pojmova demokratije i politike, kao preduslovima političke participacije građana. Obrađuju se mehanizmi funkcionisanja i institucije demokratije, kao i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku.

II. Građanin i građansko društvo

Tematska celina posvećena je pojmu, karakteristikama i vrednostima građanskog društva. Centralne teme su: odnos države i građanskog društva, pojam građanina i značaj i način njegovog učestvovanja u politici.

III. Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu

Uvodni deo ove celine posvećen je pojmu i kulturi ljudskih prava, kao i ulozi građana i zalaganju za ostvarivanje ovih prava. Detaljnije se obrađuju pravo na građansku inicijativu koje omogućava participaciju građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana, kroz koje se učenici upoznaju s ulogom nevladinih organizacija.

IV. Planiranje konkretne akcije

Poslednja tematska celina pruža učenicima osnovna znanja i veštine koje su neophodne za rešavanje njima važnih i bliskih problema, kroz realizaciju konkretnih lokalnih akcija. Na ovaj način učenici imaju prilike da sami uzmu aktivno učešće primenjujući prethodno stečena znanja. U okviru ove celine, predviđene su javne prezentacije nacrta akcija i rezultata u školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Polazište i osnovni materijal za koncipiranje i izradu programa predmeta građansko vaspitanje čini niz programa sa ovom problematikom, koje su razvili domaći stručnjaci, koji su isprobani na populaciji učenika srednjih škola i pozitivno ocenjeni kako od učenika i nastavnika tako i od nezavisnih eksperata, kao i rezultati ispitivanja mišljenja i iskustava učenika, nastavnika i roditelja o našem obrazovnom sistemu. Programski sadržaji odabrani su u skladu sa podacima istraživanja i opštom ocenom o oslabljenoj vaspitnoj funkciji škole. Takođe su konsultovani iskustva i rešenja niza evropskih zemalja u domenu obrazovanja za demokratiju i život u građanskom društvu.

Budući da se radi o novom predmetu, izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim programom i metodskim uputstvima za svaku temu/čas. Istovremeno, nastavnici koji odaberu da rade na ovom predmetu imaju mogućnost da iste teme obrade koristeći drugi materijal (aktuelne primere i situacije iz razreda ili škole), eventualno skrate program ukoliko okolnosti to iziskuju i prilagode način rada konkretnim uslovima, ne menjajući osnovni metodski pristup. Od nastavnika kao i od učenika se očekuje da na osnovu ponuđenih instrumenata procenjuju i sam program i predviđeni način izvođenja nastave.

Ovakav način izvođenja nastave zahteva prethodnu obuku nastavnika, iskustvo u izvođenju sličnih programa i obezbeđivanje određenih organizacionih i tehničkih uslova. Veličina grupe/razreda ne bi smela da bude manja od 12 niti veća od 30 učenika (optimalno 16 do 24). Časovi se mogu organizovati u redovnoj nastavi ali i po potrebi subotom i kao dvočasovi. (Ovo poslednje je posebno pogodno za realizaciju drugog dela programa.)

Osnovni metodski pristup u izvođenju nastave građanskog vaspitanja je radioničarski način rada. Edukativne radionice baziraju se na principima aktivnog učešća i ravnopravnosti svih učesnika, iskustvenom učenju i interaktivnim i kooperativnim strategijama podučavanja. To znači da nastavnik nije samo izvor saznanja, već i posrednik i voditelj koji stvara uslove i podstiče učenike da kroz međusobne razmene i interakciju sa nastavnikom stiču znanja, izgrađuju pozitivne stavove i razvijaju veštine i sposobnosti.

Najčešće korišćeni oblici rada su: simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grupna diskusija i izlaganje pred celom grupom (bilo nastavnika ili učenika). U zavisnosti od teme i postavljenih zadataka, primenjuju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog učenja: izbacivanje ideja, klasifikovanja i rangiranja, odigravanja uloga i igre simulacije, rešavanja problema, uz korišćenje različitih sredstava izražavanja i komunikacije: verbalno (usmeno i pisano), crtežom i pokretom i upotrebom medija.

Pošto radioničarski način rada podrazumeva određenu strukturu i pridržavanje pravila rada koja proističu iz navedenih principa, potrebno je da se uvodni čas u nastavu ovog predmeta posveti upoznavanju sa predmetom i načinom rada.

Takođe je obaveza nastavnika, imajući u vidu ukupnu vaspitnu funkciju škole i očekivanje da će doći do transfera iskustava iz ovog predmeta na druge predmete i oblike rada u školi, da se staraju da se nastavni proces u razredu tokom cele školske godine odvija u skladu sa onim što se uči (stvaranje demokratske atmosfere, poštovanje prava učenika...), da se zalažu da takva pravila važe i izvan učionice i na drugim predmetima.

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija).

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama. Opisno ocenjivanje rada i napredovanja učenika (bilo pojedinačnog ili rada grupe) od strane nastavnika, treba da ima informativnu funkciju i time pomaže učenicima da se osposobe za kritičko preispitivanje svog ponašanja i rada i samoevaluaciju. Procenjuje se stepen angažovanja i zainteresovanosti učenika, redovnost pohađanja, ostvarena saradnja i uzajamno uvažavanje, rezultati grupnog rada s obzirom na postavljene zadatke a ne individualni uspeh i postignuće učenika koje podstiče takmičarske odnose.

Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču i obučavaju za praćenje i vrednovanje sopstvenog i argumentovano procenjivanje rada drugih.

Prostor u kojem se izvodi nastava/učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika).

Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

Nastavna sredstva:

Kompleti potrošnog i drugog didaktičkog materijala za učenike: umnoženi materijali za rad učenika, prilozi koji se daju učenicima i potrošni materijal (hartije, flomasteri, lepak, poster papiri...).

Priručnici i literatura za nastavnike:

Građansko vaspitanje 3.

NASTAVNI PROGRAM

GRAĐANSKO VASPITANJE

 

III razred - izborni predmet

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Opšti cilj predmeta je da učenici srednjih škola steknu saznanja, razviju sposobnost i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci nastave predmeta su:

- da se učenici upoznaju sa bazičnim konceptima iz ove oblasti: demokratija, građansko društvo, politika i ljudska prava;

- da učenici steknu osnovna znanja o institucijama demokratskog društva i ulozi građana u demokratskom društvu;

- da se kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja, kako u školi, tako i u širem okruženju;

- da učenici ovladaju veštinama neophodnim da se stečeno znanje primeni u svakodnevnom životu za pokretanje građanskih inicijativa i konkretnih akcija;

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo usvajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.

I. DEMOKRATIJA I POLITIKA

Ova tematska celina posvećena je određenju pojmova demokratije i politike, kao preduslovima političke participacije građana. Obrađuju se mehanizmi funkcionisanja i institucije demokratije, kao i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku.

II. GRAĐANIN I GRAĐANSKO DRUŠTVO

Tematska celina posvećena je pojmu, karakteristikama i vrednostima građanskog društva. Centralne teme su: odnos državnog i građanskog društva, pojam građanina i značaj i način njegovog učestvovanja u politici.

III. GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

Uvodni deo ove celine posvećen je pojmu i kulturi ljudskih prava, kao i ulozi građana i zalaganju za ostvarivanje ovih prava. Detaljnije se obrađuju pravo na građansku inicijativu koje omogućava participaciju građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana, kroz koje se učenici upoznaju s ulogom nevladinih organizacija.

IV. PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE

Poslednja tematska celina pruža učenicima osnovna znanja i veštine koje su neophodne za rešavanje njima važnih i bliskih problema, kroz realizaciju konkretnih lokalnih akcija. Na ovaj način učenici imaju prilike da sami uzmu aktivno učešće primenjujući predhodno stečena znanja. U okviru ove celine, predviđene su javne prezentacije nacrta akcija i rezultata u školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Polazište i osnovni materijal za koncipiranje i izradu programa predmeta građansko vaspitanje čini niz programa sa ovom problematikom, koje su razvili domaći stručnjaci, koji su isprobani na populaciji učenika srednjih škola i pozitivno ocenjeni kako od učenika i nastavnika tako i od nezavisnih eksperata, kao i rezultati ispitivanja mišljenja i iskustava učenika, nastavnika i roditelja o našem obrazovnom sistemu. Programski sadržaji odabrani su u skladu sa podacima istraživanja i opštom ocenom o oslabljenoj vaspitnoj funkcije škole. Takođe su konsultovana iskustva i rešenja niza evropskih zemalja u domenu obrazovanja za demokratiju i život u građanskom društvu.

Budući da se radi o novom predmetu, izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim programom i metodskim uputstvima za svaku temu/čas. Istovremeno, nastavnici koji odaberu da rade na ovom predmetu imaju mogućnost da iste teme obrade koristeći drugi materijal (aktuelne primere i situacije iz razreda ili škole), eventualno skrate program ukoliko okolnosti to iziskuju i prilagode način rada konkretnim uslovima, ne menjajući osnovni metodski pristup. Od nastavnika kao i od učenika se očekuje da na osnovu ponuđenih instrumenata procenjuju i sam program i predviđeni način izvođenja nastave.

Ovakav način izvođenja nastave zahteva prethodnu obuku nastavnika, iskustvo u izvođenju sličnih programa i obezbeđivanje određenih organizacionih i tehničkih uslova. Veličina grupe/razreda ne bi smela da bude manja od 12 niti veća od 30 učenika (optimalno 16 do 24). Časovi se mogu organizovati u redovnoj nastavi ali i po potrebi subotom i kao dvočasovi. (Ovo poslednje je posebno pogodno za realizaciju drugog dela programa.)

Osnovni metodski pristup u izvođenju nastave građanskog vaspitanja je radioničarski način rada. Edukativne radionice baziraju se na principima aktivnog učešća i ravnopravnosti svih učesnika, iskustvenom učenju i interaktivnim i kooperativnim strategijama podučavanja. To znači da nastavnik nije samo izvor saznanja, već i posrednik i voditelj koji stvara uslove i podstiče učenike da kroz međusobne razmene i interakciju sa nastavnikom stiču znanja, izgrađuju pozitivne stavove i razvijaju veštine i sposobnosti.

Najčešće korišćeni oblici rada su: simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grupna diskusija i izlaganje pred celom grupom (bilo nastavnika ili učenika). U zavisnosti od teme i postavljenih zadataka, primenjuju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog učenja: izbacivanje ideja, klasifikovanja i rangiranja, odigravanja uloga i igre simulacije, rešavanja problema, uz korišćenje različitih sredstava izražavanja i komunikacije: verbalno (usmeno i pisano), crtežom i pokretom i upotrebom medija.

Pošto radioničarski način rada podrazumeva određenu strukturu i pridržavanje pravila rada koja proističu iz navedenih principa, potrebno je da se uvodni čas u nastavu ovog predmeta posveti upoznavanju sa predmetom i načinom rada.

Takođe je obaveza nastavnika, imajući u vidu ukupnu vaspitnu funkciju škole i očekivanje da će doći do transfera iskustava iz ovog predmeta na druge predmete i oblike rada u školi, da se staraju da se nastavni proces u razredu tokom cele školske godine odvija u skladu sa onim što se uči (stvaranje demokratske atmosfere, poštovanje prava učenika...), da se zalažu da takva pravila važe i izvan učionice i na drugim predmetima.

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija).

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama. Opisno ocenjivanje rada i napredovanja učenika (bilo pojedinačnog ili rada grupe) od strane nastavnika, treba da ima informativnu funkciju i time pomaže učenicima da se osposobe za kritičko preispitivanje svog ponašanja i rada i samoevaluaciju. Procenjuje se stepen angažovanja i zainteresovanosti učenika, redovnost pohađanja, ostvarena saradnja i uzajamno uvažavanje, rezultati grupnog rada s obzirom na postavljene zadatke a ne individualni uspeh i postignuće učenika koje podstiče takmičarske odnose.

Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču i obučavaju za praćenje i vrednovanje sopstvenog i argumentovano procenjivanje rada drugih.

Prostor u kojem se izvodi nastava/učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika).

Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

Nastavna sredstva:

Kompleti potrošnog i drugog didaktičkog materijala za učenike: umnoženi materijali za rad učenika, prilozi koji se daju učenicima i potrošni materijal (hartije, flomasteri, lepak, poster papiri..).

Priručnici i literatura za nastavnike:

- Vodič za nastavnike Građansko vaspitanje za 3. razred srednje škole,

- Vodič za nastavnike - izbor tekstova Građansko vaspitanje za 3. razred srednje škole.

NASTAVNI PROGRAM

GRAĐANSKO VASPITANJE

 

IV razred - fakultativni predmet

(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Opšti cilj predmeta je da učenici srednje škole steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci nastave predmeta su:

- da učenici steknu osnovna znanja o izazovima i problemima savremenog sveta vezanih za ekonomiju, ekologiju i zaštitu životne sredine, medije, kulturni identitet i raznolikosti i da se osposobe da se suočavaju sa problemima i da tragaju za rešenjima;

- da učenici razvijaju sposobnosti kritičkog mišljenja, preispitivanja različitih informacija, ideja i vrednosnih orijentacija i zauzimanja sopstvenog stanovišta;

- da učenici steknu stavove neophodne za život u multikulturnom društvu kao i sposobnosti da razvijaju odnose saradnje preko kulturnih granica;

- da učenici steknu uvid u prirodu i moć medija i razviju sposobnost kritičke recepcije medijskih poruka;

- da učenici ovladaju neophodnim znanjima i veštinama za aktivno učešće u zaštiti životne sredine;

- da učenici steknu osnovna znanja i sposobnosti koje će im pomoći da bolje razumeju područje radnih odnosa i raspodele dobara.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Uvod

Dogovor sa učenicima o programu i načinu rada.

2. Tržište i demokratija

U ovoj tematskoj celini se polazi od neophodnosti tržišne privrede i privatne svojine za demokratiju, da bi se, zatim, problemski pristupilo pitanjima odnosa države i tržišta, svojinskih prava, povezanosti tržišne privrede, ekonomskih i socijalnih prava i demokratije, ekonomskog razvoja i demokratije i pitanjima prirode i budućnosti tržišta rada.

3. Ekologija i zaštita životne sredine

Cilj ovog tematskog bloka je upoznavanje učenika sa principima i vrednostima ekološke etike i kulture, novog načina življenja i konceptom održivog razvoja, koji uvažavaju prava sadašnjih i budućih generacija na zdravu životnu sredinu i usklađeni razvoj. Učenici će biti podsticani da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine u lokalnoj zajednici.

4. Raznolikost i identitet

U ovoj tematskoj celini polazi se od stanovišta da je savremeni svet u celini, kao i pojedinačna društva, pa i naše, sastavljen od grupa ljudi koji se međusobno razlikuju po svojim kulturnim obeležjima. U savremenom svetu mladi treba da nauče da se ne plaše raznolikosti već da pozitivno vrednuju prožimanje različitih kultura, ideja, životnih stilova, i da umeju da uspešno komuniciraju sa drugačijima od sebe. Namera je da se razvije tolerantnost, da se omogući učenicima da prepoznaju i suzbiju stereotipe, predrasude i diskriminatorsko ponašanje. Poštujući nacionalne, kulturne i druge specifičnosti svake lokalne zajednice i zemlje u celini, nastojimo da podržimo svest o balkanskom i evropskom identitetu koji delimo sa drugima.

5. Mediji - slika i stvarnost

Cilj ovog tematskog bloka je upoznavanje učenika sa osnovnim pitanjima vezanim za ulogu, pre svega vizuelnih, medija u formiranju predstava o svetu. Rad u okviru ovog tematskog bloka treba da doprinese uočavanju i razumevanju razlika između stvarnosti i načina na koji se ona prikazuje u medijima, uključujući i raznolike mogućnosti manipulacije koje iz toga proizlaze. To će omogućiti učenicima da relativizuju pojam medijske objektivnosti i razumeju značaj individualne odgovornosti u stvaranju medijske slike sveta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Osnovno polazište u određivanju sadržaja predmeta Građansko vaspitanje za četvrti razred jeste da su učenici građani Srbije, Evrope i sveta. Kao građani oni poseduju slobode i prava koje treba da koriste, odgovornosti koje treba da preuzimaju, obaveze koje treba da ispunjavaju. Da bi bili spremni za ulogu građana važno je: da budu svesni svog identiteta i ogromnih raznolikosti kultura ali i njihove ravnopravnosti, da razumeju ekonomske zakonitosti koje upravljaju svetom, da budu svesni ekoloških problema koji su zajednički i koje samo svi zajedno mogu da rešavaju, da bolje razumeju jezik i uticaj medija kao načina komunikacije.

Obrazovanje za ljudska prava je jezgro tog "globalnog" obrazovanja. Odabrane tematske celine obuhvataju kulturna, socijalna i ekonomska prava, pravo na razvoj i na zdravu životnu sredinu. To je samo jedan od aspekata odabranih tema, koji je specifičan za ovaj predmet u kome se susreću sadržaji iz drugih školskih predmeta, kao što su sociologija, psihologija, istorija, biologija, ekonomija, filozofija itd.

Ovakav multidisciplinarni sadržaj predmeta zahteva od učenika da prepoznaju, povezuju i primenjuju znanja koja su stekli iz drugih naučnih disciplina, a od nastavnika da proširuju svoje kompetencije kao i saradnju sa kolegama koje predaju predmete sa istim ili sličnim sadržajima. Od nastavnika se očekuje da pokaže otvorenost za interesovanja učenika i aktuelna društvena dešavanja, i da ih obradi u duhu građanskog vaspitanja.

Celokupni pristup nastavi ovog predmeta treba da odražava povezanost i sklad znanja, veština, vrednosti i delanja.

Nastava građanskog vaspitanja izvodiće se na principima aktivnog učešća i ravnopravnosti svih učesnika, na iskustvenom učenju, istraživanjima i interaktivnim i kooperativnim strategijama podučavanja. To znači da nastavnik nije samo izvor znanja, već i posrednik i voditelj koji stvara uslove i podstiče učenike da kroz razmenu stiču znanja, izgrađuju stavove i razvijaju veštine i sposobnosti. Osim toga, nastavnik je i model učenicima, koji celokupnim svojim ponašanjem treba da promoviše vrednosti i principe demokratskog društva.

Predviđeni oblici rada su: individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grupna diskusija i izlaganje pred celom grupom (bilo nastavnika ili učenika). U zavisnosti od teme i postavljenih zadataka, primenjuju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog učenja: "vrcanje" ideja (brainstorming), klasifikovanje i rangiranje, igranje uloga i simulacija, istraživanje, rešavanje problema, rad na tekstu, uz korišćenje različitih sredstava izražavanja i komunikacije.

Obaveza nastavnika je, imajući u vidu ukupnu vaspitnu funkciju škole i očekivanje da će doći do transfera iskustava iz ovog predmeta na druge predmete i oblike rada u školi, da se staraju da se nastavni proces odvija u demokratskoj atmosferi uz poštovanje prava učenika i da se zalažu da takva pravila važe i za ukupne školske odnose.

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija, interneta).

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama. Opisno ocenjivanje rada i napredovanja učenika (bilo pojedinačnog ili rada grupe) od strane nastavnika, treba da ima informativnu funkciju i time pomaže učenicima da se osposobe za kritičko praćenje i preispitivanje sopstvenog rada i argumentovano procenjivanje rada drugih. Procenjuje se stepen angažovanja i zainteresovanosti učenika, redovnost pohađanja, ostvarena saradnja i uzajamno uvažavanje, rezultati individualnog i grupnog rada s obzirom na postavljene zadatke.

Ovakav način izvođenja nastave zahteva prethodnu obuku nastavnika, iskustvo u izvođenju sličnih programa i obezbeđivanje određenih organizacionih i tehničkih uslova.

Grupa/razred ne bi trebalo da bude manja od 15 niti veća od 30 učenika (optimalno je od 16 do 24).

Prostor u kojem se izvodi nastava treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

Nastavna sredstva

Kompleti potrošnog i drugog didaktičkog materijala za učenike: umnoženi materijali za rad učenika, prilozi koji se daju učenicima i potrošni materijal (hartije, flomasteri, lepak, poster papiri, video oprema i odgovarajući vizuelni materijal...).

Priručnici i literatura za nastavnike

U pripremi.

NASTAVNI PROGRAM

GRAĐANSKO VASPITANJE

 

IV razred - izborni predmet

(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Opšti cilj predmeta je da učenici srednje škole steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci:

- razumevanje značaja informisanja kao pretpostavke za odgovaran i angažovan život u savremenom građanskom društvu;

- upoznavanje sa mogućnostima koje Zakon o slobodnom pristupu informacijama pruža u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda;

- sticanje znanja o ulozi medija u društvu i uticaju koji oni imaju na formiranje predstave o realnosti;

- razvijanje kritičkog odnosa prema verodostojnosti informacija;

- sticanje znanja o pojmu i značaju definisanja profesionalnih ciljeva i planiranja karijere;

- upoznavanje sa pravima i odgovornostima značajnim za profesionalni razvoj i traženje posla;

- razvijanje veštine traženja informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada;

- podsticanje učenika u prihvatanju promena kao bitnog faktora profesionalnog razvoja i potrebe za stalnim prilagođavanjem;

- osnaživanje učenika u prepoznavanju i predstavljanju ličnih kvaliteta (interesovanja, sposobnosti, talenata, znanja, veština) značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada;

- podsticanje odgovornosti i inicijative kod učenika u njihovom daljem profesionalnom razvoju.

SADRŽAJ PROGRAMA

Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada (1 čas)

1. Tema: Prava i slobode - pravo na slobodan pristup informacijama i socijalno ekonomska prava (1 čas)

Ova tematska celina bavi se pravom na informisanje i socijalno ekonomskim pravima i predstavlja vezu sa prethodno obrađenim sadržajima iz oblasti ljudskih prava i sloboda.

2. Tema: Svet informacija (13 časova)

Ova tematska celina se bavi pojmom javne informacije, izvorima i dostupnošću informacijama i razumevanjem uloge medija u savremenom svetu.

- upoznavanje sa izvorima informacija,

- pojam javne informacije, pristup informacijama-osnovna pravila i ograničenja,

- zaštita prava na informisanje - uloga poverenika,

- procedura podnošenja zahteva za pristup informacijama,

- mediji kao izvor informacija - pitanje verodostojnosti,

- razumevanje i tumačenje medijskih poruka,

- mehanizmi medijske manipulacije,

- uticaj tačke gledišta na objektivnost informacija,

- selekcija informacija: objektivnost kao odgovornost,

- uloga medija u savremenom društvu.

3. Tema: Svet profesionalnog obrazovanja i rada (16 časova)

Ova tematska celina se bavi profesionalnim razvojem kao kontinuiranim procesom koji obuhvata dalje profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada.

- Planiranje karijere i ulazak u svet rada (4) - upoznavanje sa svetom rada i podsticanje prilagodljivosti na promene, definisanje profesionalnih ciljeva i planiranje karijere, motivacija za rad, prava i odgovornosti koje proizilaze iz uloge osobe koja traži posao.

- Samoprocena i veština predstavljanja ličnih karakteristika od značaja za dalje profesionalno obrazovanje i rad (4) - identifikovanje sopstvenih znanja, veština, interesovanja, sposobnosti, osobina, talenata, njihovo predstavljanje, pisanje profesionalne biografije i prijave na konkurs, savladavanje mogućih prepreka.

- Razgovor sa poslodavcem (4) - kako razmišlja poslodavac, kontrolisanje smera razgovora, završavanje razgovora, prava i odgovornosti osobe koja traži posao.

- Traženje informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i traženje posla (4) - koncept socijalne mreže, različiti načini dolaženja do informacija.

Završni čas: Šta nosim sa sobom...Na kraju želim da kažem...

Razmena iskustava učenika i evaluacija nastave celog predmeta sa stanovišta šta su naučili i kako procenjuju upotrebljivost stečenih znanja i veština van učionice.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U završnoj godini srednje škole sadržaj predmeta Građansko vaspitanje prilagođen je potrebama učenika ovog uzrasta. Njih očekuju krupne životne odluke koje su u vezi sa nastavkom profesionalnog školovanja i uključivanjem u svet rada. Zato sadržaj predmeta obuhvata dve veće tematske celine. Jedna se odnosi na pitanje profesionalnog razvoja uvažavajući koncept doživotnog obrazovanja i karijernog vođenja, a druga na razumevanje značaja informisanja kao pretpostavke za odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu gde se informacija određuje kao "kiseonik" demokratije.

Koncept sadržaja predmeta i predviđenog načina realizacije potencira vezu između teorije (prava, slobode, jednakost, odgovornost, dobrobit..) i konkretnih trenutnih ili projektovanih potreba učenika sa ciljem jačanja njihovih kompetentnosti za život. U savremenom shvatanju pojma kompetentnosti za život osećaj profesionalne i radne kompetentnosti i aktivan, kritički odnos prema prikupljanju informacija i njihovom korišćenju su ključni pojmovi.

Postavljeni zadaci predmeta se ostvaruju kroz izbor sadržaja i procese koji se odvijaju tokom grupnog oblika rada tj. aktivnog učenja i saznavanja u grupi koje obuhvata sledeće elemente: podsticanje aktivnog učešća učenika, rešavanje problema, postepeno izlaganje situacijama, potkrepljivanje odgovarajućeg ponašanja.

Realizacija predmeta ne zahteva uvođenje novih tehnika rada sa učenicima i oslanja se na iskustvo iz prethodnih godina pohađanja Građanskog vaspitanja, kako u pogledu načina rada tako i pređenih sadržaja. Specifičnost ovog programa je što zahteva veći angažman ličnog iskustva učenika i češću upotrebu postupka studija slučaja što odgovara zrelosti učenika završnog razreda srednje škole.

Optimalna veličina grupe/odeljenja je od 16 do 24 učenika jer se značajan deo programa realizuje kroz vežbe u manjim grupama ili parovima. Sa manjim brojem učenika nemoguće je ostvariti potrebnu radnu dinamiku, a veliki broj otežava realizaciju planiranih aktivnosti i umanjuje mogućnost pojedinačnog učešća učenika.

Program je bogat činjenicama koje treba usvojiti da bi se ostvario najvažniji cilj obrazovanja-transver na život učenika van učionice. To zahteva od nastavnika da dobro savladaju program kroz obuku, da se pridržavaju priručnika, da se pripremaju za čas i da po potrebi osmišljavaju/prikupljaju primere koji su iz aktuelne prakse. Nastavnik je izvor saznanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.

Povratna informacija je jedno od osnovnih proceduralnih sredstava nastavnika i ima veliki značaj za učenike i to za proces sticanja saznanja, podsticanje samopouzdanja u izvedbi nekog zadatka tj. učešća u radu grupe i održanje motivacije za predmet. Osnovna pravila davanja povratne informacije su da ona mora biti specifična, a ne opšta; da daje opis, a ne vrednovanje; da je konkretna, a ne apstraktna; da je fokusirana na ponašanje, a ne na osobu; da se daje u formi razmene, a ne saveta, da je uvremenjena; da zadovoljava potrebe onoga koji je prima, a ne onoga koji je daje; i najvažnije da je u vezi sa sadržajem na kome se radi nezavisno od neposrednog povoda.

Rečnik pozitivne povratne informacije treba da bude što raznovrsniji i da kod učenika izaziva osećaj da nastavnik iskreno upotrebljava te izraze. Neki od mogućih reči sa značenjem "dobro" su: korisno, promišljeno, razumno, obazrivo, vredno, značajno, prilično, živo, ubedljivo, mirno, racionalno, strpljivo, logično, realistično, detaljno, mudro, sa podrškom, od pomoći, iskreno, interesantno, ljubazno, pažljivo, nežno, opsežno, odgovarajuće, vešto...

Tokom realizacije programa treba imati u vidu da se time okončava ciklus srednješkolskog obrazovanja i vaspitanja iz Građanskog vaspitanja. Razmena iskustava učenika i evaluacija nastave celog predmeta sa stanovišta šta su naučili i kako procenjuju upotrebljivost stečenih znanja i veština van učionice predviđene za završni čas nije dovoljno i potrebno je tokom svih časova vršiti povezivanje i "umrežavanje" centralnih pojmova Građanskog vaspitanja kao što su prava, slobode, odgovornosti, demokratija, poštovanje sa sadržajem koji se obrađuje ovim programom. Cilj celokupnog programa Građanskog vaspitanja u srednjoj školi je da se kod učenika postignu promene na nivou znanja, veština, stavova, vrednosti kao pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA II, III I IV RAZRED*

 

- ZAJEDNIČKI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI ZA SREDNJE STRUČNE ŠKOLE -

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave srpskog jezika i književnosti su:

- upoznavanje književne umetnosti;

- razvijanje humanističkog i književnog obrazovanja na najboljim delima jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršavanje literaturne recepcije, razvijanje književnog ukusa i stvaranje trajne čitalačke navike;

- upućivanje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književno umetničkih dela;

- obezbeđivanje funkcionalnih znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljavanje učenika da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širenje saznajnog vidika učenika i podsticanja na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitavanje u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvođenje učenika u proučavanje jezika kao sistema;

- razvijanje jezičkog senzibiliteta i izražajnih sposobnosti učenika;

- osposobljavanje učenika da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitavanje u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima srpskog jezika;

- razvijanje umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podsticanje učenika na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i negovanje kulture dijaloga;

- osposobljavanje učenika da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podsticanje i razvijanje trajnog interesovanja za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (48)

PROSVETITELJSTVO (5)

Prosvetiteljstvo (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici)

Dositej Obradović: Život i priključenija (odlomak)

Jovan Sterija Popović: Tvrdica

ROMANTIZAM (19)

Romantizam (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici)

Džordž Gordon Bajron: Čajld Harold (odlomak)

Aleksandar Sergejevič Puškin: Cigani (odlomak)

Hajnrih Hajne: Lorelaj

Vuk Stefanović Karadžić: Reformator jezika i pravopisa, sakupljač narodnih umotvorina

Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)

Đura Jakšić: Veče, Ponoć

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići i Đulići uveoci (izbor)

Laza Kostić: Među javom i međ snom

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac (odlomci)

Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića (Harač)

REALIZAM (19)

Realizam (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici)

Onore de Balzak: Čiča Gorio (odlomak)

Nikolaj Vasiljević Gogolj: Revizor (odlomak)

Milovan Glišić: Glava šećera

Laza Lazarević: Vetar (odlomak)

Radoje Domanović: Danga

Stevan Sremac: Zona Zamfirova (odlomak)

Simo Matavulj: Povareta

Vojislav Ilić: Sivo, sumorno nebo

LEKTIRA (5)

Ivo Andrić: Most na Žepi i druge pripovetke

Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve

Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove

KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovnost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil; stih; strofa; rima.

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija, asonanca, igra rečima.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).

JEZIK (12)

KNJIŽEVNI JEZIK

Osnovni principi jezičke kulture.

Jezička situacija u Jugoslaviji.

Principi jezičke ravnopravnosti. Jezička tolerancija.

GRAĐENJE REČI

Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.

LEKSIKOLOGIJA

Značenjski (semantički) i formalni odnosi među leksemama (sinonimija; anonimija; polisemija i homonimija; metaforična i metonimijska značenja).

Osnovni pojmovi o terminologiji i stručnim terminima. Terminološki rečnici.

PRAVOPIS

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci.

Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju retka.

KULTURA IZRAŽAVANJA (10)

USMENO IZRAŽAVANJE

Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećanja).

Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (tačno, verno, sažeto).

Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta. Uočavanje jezičkih postupaka i stilogenih mesta književnog teksta (čitanjem i obrazlaganjem). Dijalog u funkciji obrade teksta.

Izražajno kazivanje napamet naučenih lirskih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.

Stilske vežbe, funkcionalni stilovi; naučeni.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje brojeva i odričnih oblika glagola. Pisanje skraćenica.

Pismeni sastavi: izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).

Dva pismena zadatka godišnje.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (41)

MODERNA (18)

Moderna u evropskoj i jugoslovenskim književnostima. (Impresionizam i simbolizam - opšti pojam).

Šarl Bodler: Albatros

Aleksa Šantić: Veče na školju, Moja otadžbina

Jovan Dučić: Jablanovi

Milan Rakić: Dolap

Vladislav Petković-Dis: Možda spava

Antun Gustav Matoš: Jesenje veče

Bora Stanković: U noći

Branislav Nušić: Narodni poslanik (odlomak)

MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (18)

Jugoslovenska književnost - opšte odlike i glavni predstavnici.

Dušan Vasiljev: Čovek peva posle rata

Miloš Crnjanski: Seobe I - odlomci

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

Kosta Racin: Berači duvana

Veljko Petrović: Salašar

Desanka Maksimović: Izbor iz ratne poezije

Ivan Goran Kovačić: Jama

LEKTIRA (5)

Rabindranat Tagora: Gradinar (41)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija (odlomci)

KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epika. Oblici umetničkog izražavanja: pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.

Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama, (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.

JEZIK (13)

SINTAKSA

Sintaksičke jedinice: rečenica u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice).

Padežni sistem. - Pojam padežnog sistema i predloško-padežnih konstrukcija.

Kongruencija: definicija i osnovni pojmovi.

Sistem zavisnih rečenica: tri osnovna tipa vrednosti zavisnih rečenica (imeničke, pridevske i priloške zavisne rečenice).

Sistem nezavisnih rečenica. Obaveštajne, upitne, zapovedne, željne i uzvične rečenice.

Glagolski vid i rod.

Glagolska vremena i glagolski načini - osnovni pojmovi.

Naporedni odnosi među sintaksičkim jedinicama (sastavni, rastavni, suprotni).

PRAVOPIS

Interpunkcija.

KULTURA IZRAŽAVANJA (6)

USMENO IZRAŽAVANJE

Kazivanje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova.

Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačnost reči, izbor reči (preciznost). Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublaženo i uvećano značenje reči; prenesena značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).

Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Dva pismena zadatka.

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave srpskog jezika i književnosti su:

- upoznavanje književne umetnosti;

- razvijanje humanističkog i književnog obrazovanja na najboljim delima jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršavanje literaturne recepcije, razvijanje književnog ukusa i stvaranje trajne čitalačke navike;

- upućivanje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književnoumetničkih dela;

- obezbeđivanje funkcionalnih znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljavanje učenika da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širenje saznajnog vidika učenika i podsticanja na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitavanje u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvođenje učenika u proučavanje jezika kao sistema;

- razvijanje jezičkog senzibiliteta i izražajnih sposobnosti učenika;

- osposobljavanje učenika da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitavanje u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima srpskog jezika;

- razvijanje umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podsticanje učenika na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i negovanje kulture dijaloga;

- osposobljavanje učenika da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podsticanje i razvijanje trajnog interesovanja za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (72)

PROSVETITELJSTVO (5)

Prosvetiteljstvo - reformatorski pokret u Evropi: kult razuma progresa, prirodnog prava, osećajnosti; verska tolerancija. Geopolitički i duhovni okviri srpskog naroda (Velika seoba Srba). Između srednjovekovnih i modernih pojava u književnosti (barokne tendencije, G. St. Venclović, Z. Orfelin). Književnost epohe prosvetiteljstva (sentimentalizam, klasicizam).

Dositej Obradović: Pismo Haralampiju; Život i priključenija: (I deo)

Jovan Sterija Popović: Tvrdica

ROMANTIZAM (32)

Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji i prosvetiteljstvu, odlike stila, žanrova i motivsko-tematskih tendencija, razvoj lirike, drame - tragedije i mešovitih oblika.

Poetika romantizma (V. Igo - "Predgovor Kromvelu" - odlomak)

Aleksandar Sergejevič Puškin: Cigani, Evgenije Onjegin (odlomci)

Šandor Petefi: Sloboda sveta

Henrih Hajne: Lorelaj

Vuk Stefanović Karadžić: reformator jezika i pravopisa (iz Predgovora Srpskom rječniku); leksikograf (Srpski rječnik), sakupljač narodnih umotvorina (O podjeli i postanju narodnih pjesama); književni kritičar i polemičar (Kritika na roman "Ljubomir u Jelisiumu"); pisac - istoričar, biograf (Žitije Hajduk-Veljka Petrovića).

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac

Branko Radičević: Kad mlidija' umreti, Đački rastanak

Đura Jakšić: Orao, Veče, Ponoć

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići, Đulići uveoci, Jututunska narodna himna

Laza Kostić: Među javom i med snom, Santa Maria della Salute

Ivan Mažuranić: Smrt Samil-age Čengića

France Prešern: Sonetni venac

REALIZAM (30)

Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac na pozitivističku sliku sveta, dominacija proze, obeležje književnog lika (motivisanost, tipičnost, individualnost) i realističkog stila. Realizam u Evropi - poetika realizma (Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji - odlomak). Poetika realizma u srpskoj književnosti (Svetozar Marković: Pevanje i mišljenje - odlomak).

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Nikolaj Vasiljević Gogolj: Revizor

Gi de Mopasan: Dva prijatelja (novela)

Jakov Ignjatović: Večiti mladoženja

Milovan Glišić: Glava šećera

Laza Lazarević: Vetar

Radoje Domanović: Danga

Stevan Sremac: Zona Zamfirova

Branislav Nušić: Narodni poslanik

Simo Matavulj: Povareta

Vojislav Ilić: Grm, Sivo, sumorno nebo, Tibulo

Silvije Strahimir Kranjčević: Mojsije

LEKTIRA (5)

Lav Nikolajević Tolstoj: Ana Karenjina ili Rat i mir

Ivo Andrić: Most na Žepi i druge pripovetke

Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve

Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove

KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovnost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil; stih; strofa; rima.

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija, asonanca, igra rečima.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).

JEZIK (20)

KNJIŽEVNI JEZIK

Standardizacija (postanak i razvoj) književnog jezika i pravopisa (XIX i XX vek).

Književnojezičke varijante. Funkcionalni stilovi.

Osnovni principi jezičke kulture. Priručnici za negovanje jezičke kulture (i način njihovog korišćenja).

Jezička situacija u Jugoslaviji. Principi jezičke ravnopravnosti. Jezička tolerancija.

MORFOLOGIJA (U UŽEM SMISLU)

Vrste reči. Promenljive i nepromenljive reči.

Imenice. Imeničke kategorije (padež i broj; rod). Vrste imenica. Osnovno o deklinaciji imenica.

Pridevi. Pridevske kategorije (rod, broj, padež, vid, stepen poređenja). Vrste prideva. Osnovne karakteristike deklinacije i komparacije prideva.

Zamenice. Imeničke zamenice: lične zamenice; nelične imeničke zamenice (zamenice ko, što itd.). Pridevske zamenice. Osnovno o promeni zamenica.

Brojevi: glavni i redni brojevi. Vrste glavnih brojeva: osnovni brojevi, zbirni brojevi, brojne imenice na - ica (dvojica, trojica itd.).

Glagoli. Neprelazni, prelazni i povratni glagoli. Podela glagola po vidu. Morfološke glagolske kategorije: vreme i način; lice i broj (i rod - kod oblika koji razlikuju m., ž. i s. rod); stanje (aktiv i pasiv); potvrdnost/odričnost. Osnovno o konjugaciji (glagolske vrste, lični i nelični oblici, oblici pasiva).

Prilozi. Vrste priloga.

Pomoćne reči: predlozi, veznici i rečce. Uzvici.

PRAVOPIS

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci. Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju retka.

KULTURA IZRAŽAVANJA (13)

USMENO IZRAŽAVANJE

Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećanja).

Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (tačno, verno, sažeto).

Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta. Uočavanje jezičkih postupaka i stilogenih mesta književnog teksta (čitanjem i obrazlaganjem). Dijalog u funkciji obrade teksta.

Izražajno kazivanje napamet naučenih lirskih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.

Stilske vežbe, funkcionalni stilovi; naučni.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje brojeva i odričnih oblika glagola. Pisanje skraćenica.

Pismeni sastavi: Izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).

Četiri školska pismena zadatka.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (69)

MODERNA (29)

Moderna u evropskoj i jugoslovenskim književnostima.

Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).

Šarl Bodler: Albatros

Anton Čehov: Ujka Vanja

Bogdan Popović: Antologija novije srpske lirike

Aleksa Šantić: Pretprazničko veče, Veče na školju

Jovan Dučić: Zalazak sunca, Jablanovi

Milan Rakić: Iskrena pesma, Dolap

Vladislav Petković-Dis: Tamnica, Možda spava

Sima Pandurović: Svetkovina

Antun Gustav Matoš: Jesenje veče

Oton Župančič: Ti cvete moj tajanstveni

Bora Stanković: Koštana, Nečista krv

Jovan Skerlić: O Koštani

Petar Kočić: Mračajski proto

Ivan Cankar: Kralj Betajnove

MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (30)

Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (pojam osobenosti i značaj); manifesti futurizma, ekspresionizma i nadrealizma: književni pokreti i struje u jugoslovenskim književnostima između dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna književnost). Ratna književnost.

Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama

Federiko Garsija Lorka: Romansa mesečarka

Rabindranat Tagora: Gradinar

Milutin Bojić: Plava grobnica

Dušan Vasiljev: Čovek peva posle rata

Miloš Crnjanski: Sumatra, Seobe I

Ivo Andrić: Ex Ponto

Momčilo Nastasijević: Tuga u kamenu

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

Kosta Racin: Berači duvana

Isak Samokovlija: Rafina avlija

Veljko Petrović: Salašar

Rastko Petrović: Ljudi govore

Isidora Sekulić: Gospa Nola

Miroslav Krleža: Gospoda Glembajevi

Dobriša Cesarić: Oblak

Oskar Davičo: Hana (I pesma)

Ivan Goran Kovačić: Jama

Aco Šopov: Oči

LEKTIRA (10)

Izbor iz lirike evropske moderne: (Rilke, A. Blok, Apoliner)

Izbor iz međuratne poezije (D. Maksimović, R. Petrović)

Ernest Hemingvej: Starac i more

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

Mihail A. Šolohov: Tihi Don (odlomci)

KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epika. Oblici umetničkog izražavanja, pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.

Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.

JEZIK (20)

GRAĐENJE REČI

Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.

Osnovni pojmovi o tvorbi složenica. Polusloženice. Pravopisna rešenja.

LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE I FRAZEOLOGIJE)

Značenjski (semantički) i formalni odnosi među leksemama (sinonimija; antonimija, polisemija i homonimija; metaforična i metonimijska značenja).

Stilska vrednost leksika i funkcionalni stilovi;

poetska leksika, varijantska leksika, dijalektizmi i regionalizmi, arhaizmi i istorizmi; neologizmi; žargonizmi; vulgarizmi. (Povezati sa upotrebom rečnika).

Reči iz stranih jezika i kalkovi (doslovne prevedenice), odnos prema njima. Rečnici stranih reči. Razumevanje najvažnijih prefiksa (i prefiksoida) i sufiksa (i sufiksoida) poreklom iz klasičnih jezika.

Osnovni pojmovi o terminologiji i terminima. Terminološki rečnici.

Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Klišei i pomodni izrazi.

SINTAKSA

Sintaksičke jedinice; rečenice u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice); reči (lekseme i morfosintaksičke reči); sintagme (imeničke, pridevske, priloške i glagolske).

Osnovne konstrukcije (i njihovi modeli) predikatske rečenice: subjekatsko-predikatska konstrukcija, rekcijske konstrukcije (s pravim i nepravim objektom), kopulativne i semikatulativne konstrukcije (s imenskim i dopunskim predikativom). Priloške odredbe. Bezlične rečenice.

Imeničke sintagme. Tipovi atributa. Apozitiv i apozicija.

PRAVOPIS

Transkripcija reči iz stranih jezika (osnovni principi i primeri).

KULTURA IZRAŽAVANJA (16)

USMENO IZRAŽAVANJE

Kazivanje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova.

Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačnost reči, izbor reči (preciznost). Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublaženo i uvećano značenje reči; prenesena značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).

Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času)

Četiri pismena zadatka.

IV razred

(3 časa nedeljno, 90 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (10)

Smisao i zadaci proučavanja književnosti

Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnos prema književnoj umetnosti).

Čitalac, pisac i književno delo. Recepcijski (primalački) odnos prema književnosti.

Dela za obradu

Vasko Popa: Kalenić

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje (izbor)

Branko Miljković: Poeziju će svi pisati

Branko Ćopić: Bašta sljezove boje

Vladan Desnica: Proljeća Ivana Galeba (odlomci)

SAVREMENA KNJIŽEVNOST (35)

Bitna obeležja i najznačajniji predstavnici evropske i jugoslovenske književnosti.

Alber Kami: Stranac

Luis Borhes: Čekanje (kratka priča)

Samjuel Beket: Čekajući Godoa

Stevan Raičković: Kamena uspavanka

Miodrag Pavlović: Rekvijem

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke

Blažo Koneski: Vezilja

Edvard Kocbek: Reči umiru

Ivo Andrić: Prokleta avlija

Meša Selimović: Derviš i smrt

Mihajlo Lalić: Lelejska gora

Dobrica Ćosić: Koreni, Vreme smrti

Aleksandar Tišma: Upotreba čoveka

Antonije Isaković: Kroz granje nebo

Ranko Marinković: Ruke (novela)

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih

Dušan Kovačević: Balkanski špijun

LEKTIRA (15)

Viljem Šekspir: Hamlet

Fjodor M. Dostojevski: Zločin i kazna ili Braća Karamazovi

Milorad Pavić: Hazarski rečnik

Izbor iz svetske lirike XX veka (Odn, Sezar, Prever, Pasternak, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski Sengor, Sajfers).

Izbor iz savremene jugoslovenske književnosti (B. Pekić, M. Bećković i dr.).

Izbor književnih kritika i eseja (I. Sekulić, B. Mihajlović, P. Džadžić, M. Pavlović, N. Milošević, S. Lukić).

KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilje; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje; podsticanje i upućivanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova, ritmova, značenja i smisla.

Epika: Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela: objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; pomeranje pripovedačkog gledišta; sveznajući pripovedač; tok svesti; umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.

Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; defabuliziran roman.

Drama: Struktura i kompozicija drame; antidrama, anti-junak.

Drama i pozorište, radio, televizija, film.

Putopis. Esej. Književna kritika.

JEZIK (20)

SINTAKSA

Padežni sistem. - Pojam padežnog sistema i predloško-padežnih konstrukcija. Osnove imeničke, pridevske i priloške vrednosti padežnih odnosno predloško-padežnih konstrukcija. Predloški izrazi.

Kongruencija: definicija i osnovni pojmovi; gramatička i semantička kongruencija.

Sistem zavisnih rečenica. Tri osnovna tipa vrednosti zavisnih rečenica (imeničke, pridevske i priloške zavisne rečenice). Glavne vrste zavisnih rečenica: izrične (sa upravnim i neupravnim govorom), odnosne, mesne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, poredbene i posledične. Veznički izrazi.

Sistem nezavisnih rečenica. Obaveštajne, upitne, zapovedne, željne i uzvične rečenice.

Osnovni pojmovi o negaciji.

Glagolski vid.

Glagolska vremena i glagolski načini - osnovni pojmovi. Vremenska i modalna značenja ličnih glagolskih oblika: prezenta, perfekta, krnjeg perfekta, aorista, imperfekta, pluskvamperfekta, futura, futura drugog, kondicionala (potencijala) i imperativa. Glagolski prilozi. Infinitiv.

Naporedne konstrukcije (koordinacija). Pojam naporednog odnosa. Obeležavanje naporednog odnosa. Glavni tipovi naporednih konstrukcija: sastavne, rastave, suprotne, isključne, zaključne i gradacione.

Raspoređivanje sintaksičkih jedinica (osnovni pojmovi). Informativna aktualizacija rečenice i načini njenog obeležavanja (osnovni pojmovi). Komunikativna kohezija.

PRAVOPIS

Interpunkcija.

KULTURA IZRAŽAVANJA (10)

USMENO IZRAŽAVANJE

Retorika; razgovor, kratak monolog. Govor. Odnos između govornika i auditorija. Vežbe javnog govorenja pred auditorijom (upotreba podsetnika, improvizovano izlaganje; korišćenje mikrofona).

PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika: Funkcionalni stilovi: administrativno-poslovni (molba, žalba, poslovno pismo).

Oblici pismenog izražavanja: prikaz, osvrt, rasprava, književne paralele, esej.

Pravopis: interpunkcija (vežbanja).

Domaći pismeni zadaci složenijih zahteva (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

UVODNA OBJAŠNJENJA

Program srpskog jezika i književnosti namenjen je četvorogodišnjem i trogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u svim srednjim stručnim školama (IV i III stepena stručnosti).

Zavisno od razreda i sadržaja godišnji fond časova nastave ovog predmeta raspoređen je tako da je za područje književnost izdvojeno oko 60 odsto, a za druga dva (jezik i kultura izražavanja) oko 40 odsto časova.

U okviru tog fonda planirani sadržaji se obrađuju sa 70 odsto časova. Ostalih 30 odsto časova, predviđeno je za ponavljanje, utvrđivanje, vežbanje i sistematizovanje programa.

Cilj i zadaci čine celinu i ostvaruju se tokom četiri odnosno tri godine - sistematski i kontinuirano - u svim predviđenim programsko-tematskim područjima i vidovima rada.

Svi sadržaji raspoređeni su po razredima, područjima, oblastima i temama uz primenu načela postupnosti, korelacije, integracije i primerenosti uzrastu.

Sadržaji programa za trogodišnje srednje stručne škole (I, II i III razred) redukovani su u odnosu na sadržaje programa četvorogodišnjih srednjih stručnih škola (I, II, III i IV razred).

Sadržaji programa srpskog jezika i književnosti u pojedinim područjima rada realizuju se sa većim fondom časova u zajednički nastavni plan opšteobrazovnih predmeta nastavnici srpskog jezika treba da iskoriste za sistematizaciju pređenog gradiva u okviru područja gramatike i pravopisa.

Sadržaji književnosti konkretizovani su po razredima, segmentima (književnost i lektira), a obuhvataju književnoteorijsko i književnoistorijsko proučavanje književnoumetničkih dela i književnosti žanrovski raspoređenih.

Područje jezik obuhvata izučavanje jezika kao sistema. U sadržaje ovog područja ugrađeni su elementi opšte lingvistike i pravopisa.

Područje kultura izražavanja obuhvata oblike i vrste u oblasti usmenog i pismenog izražavanja (po razredima). U ovoj oblasti planirane su govorne i pismene vežbe, domaći zadaci i pismeni zadaci, koji treba da se rade naizmenično ćirilicom i latinicom.

Radi što uspešnije realizacije brojnih zahteva i sadržaja neophodna je i stalna saradnja nastavnika srpskog jezika i književnosti s nastavnicima drugih predmeta (istorije, srodnih opštestručnih i užestručnih predmeta), stručnim saradnicima (školskim bibliotekarom-medijatekarom, pedagogom, psihologom) i organima (stručnim aktivom i većima), roditeljima učenika i međuopštinskom (regionalnom) prosvetno-pedagoškom službom (prosvetnim savetnicima za srpski jezik i književnost); takođe je korisna saradnja nastavnika i sa određenim institucijama (narodnom bibliotekom, domom kulture, bioskopom, lokalnim novinama, radio-stanicom i dr.).

Kvalitet i trajnost znanja, umenja, veština i navika učenika umnogome zavise od principa, oblika, metoda i sredstava koji se koriste u obrazovno-vaspitnom procesu. Zbog toga savremena nastava srpskog jezika i književnosti pretpostavlja ostvarivanje hitnih zadataka i sadržaja programa uz maksimalno moguću misaonu aktivnost učenika (subjekata u nastavi), poštovanje određenih didaktičkih principa (posebno: svesne aktivnosti učenika, naučnosti, primerenosti, postupnosti, sistematičnosti i očiglednosti), kao i adekvatnu primenu onih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava čiju su vrednost utvrdile savremena praksa i metodika nastave srpskog jezika i književnosti (pre svega: razni vidovi grupnog i individualnog rada primereni mogućnostima učenika, metode - dijaloška, tekstualno-grafičke demonstracije i samostalnih radova učenika, sredstva - udžbenici, priručnici, razne vrste tekstova i grafičkih prikaza, grafofolije, ploče i kasete, nastavni i drugi filmovi, radio i televizijske emisije i sl.). Izbor određenih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava uslovljen je, pre svega, nastavnim sadržajem i ciljevima (obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim), koje treba ostvariti na jednom času srpskog jezika i književnosti.

Redovna nastava srpskog jezika i književnosti izvodi se u specijalizovanim učionicama i kabinetima za ovaj predmet, koji treba da budu opremljeni u skladu sa normativima za srednje stručne škole. Delimično, ona se organizuje i u drugim školskim prostorijama (biblioteci-medijateci, čitaonici, audiovizuelnoj sali i sl.).

U nastavi srpskog jezika i književnosti koriste se udžbenici i priručnici (koje je odobrio Prosvetni savet Republike Srbije) i bibliotečko-informacijska građa od značaja za ostvarivanje zadataka i sadržaja programa ovog predmeta, odnosno za sistematsko osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora saznanja u nastavi i van nje.

U odnosu na dosadašnji, ovaj program donosi izvesne promene i novine, koje treba imati u vidu prilikom planiranja (globalnog i operativnog) i realizacije predviđenih zadataka i sadržaja. Posebno su značajne ove promene i novine u programu: izmenjen je nedeljni i godišnji fond časova u svim razredima srednjih stručnih škola kao i način raspodele predviđenog godišnjeg fonda časova na pojedine segmente programa; obezbeđen je adekvatniji odnos između časova obrade i drugih tipova časova: korigovani su cilj i zadaci nastave; izmenjeni su struktura i sadržaji područja književnost i jezik; u program je uključen sadržaj iz proučavanja književnog dela. Uvedena je oblast lektire, uključeni su novi autori i naslovi; određeni su osnovni književnoteorijski pojmovi koji se usvajaju tokom obrade odgovarajućih dela: stvoreni su preduslovi za kreativno ispoljavanje nastavnika i prilagođavanje vaspitno-obrazovnog rada različitim situacijama u praksi, kao i za pojačavanje stvaralačke saradnje nastavnika i učenika.

KNJIŽEVNOST

Ovo programsko-tematsko područje obuhvata najznačajnija dela iz jugoslovenske i svetske književnosti, koja su raspoređena u književnoistorijskom kontinuitetu od starog veka do danas.

Od istorijskog kontinuiteta odstupa se samo u poglavlju uvod u proučavanje književnog dela u I razredu i proučavanje književnog dela u IV razredu, kao i u poglavlju lektira (odnosno u sva tri razreda).

Program I razreda je za početak predvideo uvod u proučavanje književnog dela (književnoteorijski pristup) kako bi se izbeglo naglo prelaženje sa tematskog proučavanja, karakterističnog za nastavu ovog predmeta u osnovnoj školi, na proučavanje istorije književnosti, tj. izučavanje književnoumetničhih dela u istorijskom kontekstu. Uz taj osnovni razlog treba imati u vidu i druga preimućstva ovakvog pristupa: nastavnik će steći uvid u književnoistorijska znanja koja su učenici poneli iz osnovne škole. Ta znanja će se sistematizovati, proširiti i produbiti, čime će se ostvariti valjaniji put za složeniji i studiozniji pristup književnim delima kakav zahteva program književnosti u srednjim stručnim školama.

Nastavnik srpskog jezika i književnosti u srednjim stručnim školama treba da pođe od pretpostavke da je učenik u osnovnoj školi stekao osnovna znanja:

- iz teorije književnosti: tema, motiv, fabula; lik, karakter; struktura proznog književnog dela; književni rodovi i vrste; osnovna jezičkostilska izražajna sredstva; usmena i pisana književnost; struktura lirske pesme; stih, strofa, rima, ritam; struktura dramskog dela; dijalog, monolog, dramska vrsta, drama i pozorište, film, radio-drama, televizijska drama;

- iz osnova scenske i filmske kulture: slika, reč, zvuk, filmska muzika, situacija, radnja, junaci filma, elementi filmskog izraza, filmske vrste, od sinopsisa do scenarija; film, televizija, književnost (sličnost i razlike).

Sa stečenim znanjima, koja se u programu srednjih stručnih škola proširuju i produbljuju, učenik može aktivno da učestvuje u interpretaciji književnog dela.

Proučavanje književnog dela dato je, takođe posebno mesto u IV razredu, kada su učenici zreliji i sposobniji za upoznavanje slojevitije strukture književnoumetničkog dela i književnih metodologija.

Interpretativno-analitički metodički sistem je osnovni vid nastave književnosti i njega treba dosledno primenjivati prilikom upoznavanja učenika sa izabranim književnim delima koja su predviđena programom. Naravno, ne treba očekivati da se sva programom predviđena dela obrađuju na nivou interpretacije kao najpotrebnijeg analitičko-sintetičkog pristupa književnom delu. Nastavnik treba da proceni na kojim će delima raditi interpretaciju, a na kojim osvrt, prikaz ili, pak, problemsko-stvaralački metodički sistem.

Nema sumnje da ovakav program književnosti u srednjim stručnim školama povremeno traži i primenu eksplikativnog metodičkog sistema kada se mora čuti nastavnikova reč, i to najčešće prilikom davanja informacija o epohama koje se proučavaju, kao i u svim drugim situacijama u kojima nastavnik ne može računati na učenikova predznanja (na primer: osnovne informacije o počecima pismenosti da je njegov govor model pravilnog, čistog i bogatog jezika kakvom treba da teže njegovi učenici).

Književna dela iz programa lektira imaju ravnopravan tretman sa delima iz obaveznog programa književnosti i obrađuju se po istom metodičkom sistemu. Treba napomenuti da se iz lektire koja je data po izboru učenika i nastavnika ne moraju obraditi svi pisci, već književno delo onog pisca za koje se opredeljuju učenici i nastavnik.

JEZIK

Program nastave jezika u srednjim stručnim školama koncipiran je tako da omogući učenicima sticanje znanja i o jeziku kao društvenoj pojavi i o jeziku kao sistemu znakova. Cilj je da učenici, pored znanja o svom maternjem jeziku, steknu i opšte lingvistička odnosno sociolingvistička znanja neophodna obrazovanom čoveku. Ova opšta znanja su funkcionalno povezana sa nastavom maternjeg jezika. Glavni deo tih znanja obrađuje se u segmentu opšti pojmovi o jeziku (na početku programa za prvi i na kraju programa za četvrti razred). Kao u uvodnom delu segmenta književni jezik (u prvom razredu) i segmentu jezički sistem i nauke koje se njime bave: ali se opšti pojmovi obrađuju i tokom cele nastave - u vezi sa odgovarajućim partijama o srpskom kao maternjem jeziku. Insistiranje na jednom teorijski i metodički višem nivou izučavanju jezičkih pojava daje novi kvalitet nastavi koja obuhvata i znanja s kojima su se učenici sretali u osnovnoj školi. Ova znanja, pored svoje opšteobrazovne vrednosti i značaja za olakšavanje i poboljšavanje nastave srpskog jezika, treba da posluže i lakšem savlađivanju gradiva iz stranih jezika

Deo programa književni jezik (prvi i drugi razred), višestruko je značajan. Njegovom realizacijom učenici treba da steknu znanja i izgrade odgovarajuće stavove o srpskom književnom jeziku o jezičkoj politici i toleranciji u Jugoslaviji i o značaju književnojezičke norme i jezičke kulture. Ovaj deo programa uključuje i nastavu o razvoju književnih jezika na srpskom jezičkom području i posebno o postupku i razvoju modernog srpskog književnog jezika, što je od posebnog značaja i za nastavu književnosti.

U segmentu programa posvećenog organizaciji i funkcionisanju jezičkog sistema ne obrađuju se samo čisto gramatički aspekti jezičkog sistema već se obuhvataju i funkcionalni aspekti. Zato su, između ostalog, u sintaksu uneti i elementi lingvistike teksta i gramatike. Poseban je značaj dat leksikologiji (koja se nadovezuje na deo o tvorbi reči), i to ne samo da bi učenici stekli više znanja o rečničkom blagu svoga jezika nego i da bi razvili pravilan odnos prema raznim pojavama u leksici.

U obradi svih segmenata programa treba se nadovezivati na znanja koja su učenici stekli tokom prethodnog školovanja. Međutim, ovde nije reč o prostom obnavljanju i utvrđivanju ranije stečenih znanja, nego o dobijanju celovite slike o srpskom jeziku, i kao što je već rečeno, o usvajanju jednog kvalitativno višeg pristupa proučavanju jezičke organizacije i jezičkih zakonitosti.

Veoma je važno da se nastava jezika poveže sa ostalim delovima ovog nastavnog predmeta. Naime, ova nastava pruža lingvistička znanja koja će biti podloga za tumačenje jezika i stila književnih dela, s tim što ova dela pružaju odgovarajući materijal za uočavanje estetske funkcije jezika. S druge strane, nastava jezika se mora povezati i sa nastavom kulture izražavanja. Time će lingvistička znanja (o akcenatskom sistemu, tvorbi reči, leksikologiji, sintaksi itd.), kao i proučavanje pravopisa, doprineti da učenici bolje i postupnije usvoje književnojezičku normu i da poboljšaju svoje izražajne sposobnosti.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Vežbe u usmenom izražavanju treba u srednjim stručnim školama da daju određeni stepen pravilne artikulacije, dikcije, intonacije, ritma i tempa u čitanju i kazivanju lirskog, epskog i dramskog teksta. Ove se vežbe, po pravilu, realizuju u toku obrade književnog teksta na taj način što će nastavnik, direktno, svojim čitanjem, govorenjem ili uz pomoć gramofonske ploče ili magnetofonskog snimka, analizirati odgovarajuće elemente pravilnog usmenog izražavanja kako bi ih učenici uočili. Stečena saznanja transformišu se u veštine i umenja na taj način što učenici interpretiranjem književnih tekstova nastoje da sami dostignu odgovarajući stepen veštine i umenja ove vrste. Stečene sposobnosti se dalje uvežbavaju različitim oblicima usmenog izražavanja učenika (izveštavanje, raspravljanje, referisanje i dr.). Većina predviđenih oblika ove nastave neposredno se uključuje u nastavu književnosti ili primene za izradu pismenih sastava.

U prvom razredu (delimično i u drugom) veoma je uputno da nastavnik učenicima demonstrira metodologiju izrade pismenog sastava. U tom smislu korisno je kombinovati indukciju i dedukciju. Na odabranom uzorku (rasprava, izveštaj i dr.) treba analizirati njegovu kompoziciju, funkciju odeljaka i ostale elemente (primerenost stila i sl.). Zatim se učenicima može dati zadatak da pripreme građu o jednoj temi, ali da prikupljenu građu ne oblikuju već da se to uradi na času. Vežba u metodologiji izrade pismenog sastava na osnovu prikupljene građe trebalo bi da bude demonstracija celokupnog postupka izrade pismenog sastava: od analize teme, određivanja njenog težišta, selekcije prikupljene građe, rasporeda pojedinosti s gledišta dobre kompozicije, do oblikovanja građe i rada na usavršavanju teksta. Racionalizacija nastave u ovom poslu postiže se na taj način što će uzorak teksta biti u vezi s književnim delom iz programa za određeni razred.

I diferenciranje funkcionalnih stilova valja obavljati na uzorcima koje je nastavnik odabrao. Da bi učenik bio osposobljen da svoj jezik i način izražavanja podesi vrsti pismenog sastava (izlaganja), treba da napiše konkretan sastav (pripremi izlaganje). Vežbe ove vrste treba ponavljati sve dok svaki učenik ne bude osposobljen da se služi određenim oblicima izražavanja. Da bi se postigao veći nastavni učinak, korisno je naći neophodnu psihološku motivaciju. Zbog toga učenike treba obavestiti ne samo o konačnom cilju koji se želi postići određenim sistemom vežbanja nego i o svrsishodnosti pojedinih parcijalnih vežbanja koja čine integralnu celinu. Tako, na primer, ako su učenici obavešteni da će sledeći pismeni zadatak biti u formi rasprave ili prikaza, onda i konkretne vežbe treba da budu podređene tom cilju. Nastavnik će na odabranom modelu konkretnog oblika izražavanja pokazati učenicima njegove bitne karakteristike, podrazumevajući tu i primerenost jezika i stila. Posle toga učenici u formi domaćeg zadatka čine prve pokušaje da samostalno napišu sastav određene vrste. Čitanjem i komentarisanjem domaćih zadataka učenici se dalje osposobljavaju u pismenom izražavanju i ovladavanju određenim vrstama sastava. Kada je nastavnik stekao utisak da su svi učenici relativno ovladali određenom vrstom pismenog izražavanja, utvrđuje čas izrade školskog pismenog zadatka. Rezultati takvog postupka pokazuju se u školskom pismenom zadatku, pa se na osnovu njih planira dalji rad na usavršavanju kulture izražavanja učenika. Ako više učenika ne postigne određeni uspeh, ceo se proces ponavlja.

Okvirni broj časova koji je predviđen za usmeno i pismeno izražavanje označava ukupno vreme, a ne i broj vežbi u toku nastavne godine (preporučuje se organizovanje većeg broja kraćih vežbi s precizno određenim ciljevima).

Tokom nastavne godine učenicima se daju pismeni zadaci (u skladu sa oblicima i vrstama navedenim u programu kulture izražavanja). Po pravilu, nastavnik je obavezan da pregleda i analizira zadatke svih učenika. Odabrani zadaci (ne samo najuspešniji) čitaju se i komentarišu na času (delu časa). Pored pismenih, u skladu sa zahtevima programa, nastavnik daje učenicima i druge vrste konkretnih domaćih zadataka (usmenih, praktičnih - primerenih mogućnostima učenika i njihovoj opterećenosti raznim obavezama).

Izrada školskog pismenog zadatka, po pravilu, traje jedan čas. Izuzetno, kad to pojedini oblici pismenog izražavanja iziskuju, izrada zadataka može trajati i duže od jednog časa.

ALBANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave albanskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave albanskog jezika i književnosti su:

- upoznavanje književne umetnosti;

- razvijanje humanističkog i književnog obrazovanja na najboljim delima albanske, jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršavanje literaturne recepcije, razvijanje književnog ukusa i stanje trajnih čitalačkih navika;

- upućivanje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti; i osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književnoumetničkih dela;

- obezbeđivanje funkcionalnih znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljavanje učenika da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širenje saznajnih vidika učenika i podsticanje na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitavanje u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima albanske, jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvođenje učenika u proučavanje jezika kao sistema;

- razvijanje jezičkog senzibiliteta i izražajnih sposobnosti učenika;

- osposobljavanje učenika da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi, uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitanje u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima albanskog jezika;

- razvijanje umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- osposobljavanje učenika da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (oko 35)

Realizam 19

Realizam kao književni pravac i metod. Društveno-istorijski uslovi pod kojima se razvijala realistička književnost (1 čas)

1. Realizam u svetskoj književnosti (3)

- Onore de Balzak: Čiča Gorio

- Gogolj: Revizor

2. Realizam u književnosti jugoslovenskih naroda (3)

Simo Matavulj: Povareta

Branislav Nušić: Narodni poslanik

3. Realizam u albanskoj književnosti (12)

Anton Ž. Čajupi: "Baba Tomori" (Moje selo, Naricanja, Sultan, Vrt ljubavi) - osvrt.

- Aleks Stavre Drenova - Asdreni: Život i književno stvaralaštvo: Poezija (Ratnik, Prosjak, Mladima, Egoističko kajanje) - osvrt.

- Mihalj Grameno: "Odžaku" (odlomak).

- Fan S. Noli: "Album" (Izgnan mrtav, Pored reke) - osvrt.

- Ali Aslani: Poezija "Hanko Hala" (izbor).

- Mitruš Kutelji: Kako je pronalazio aga Jakup božji put (odlomak).

4. Moderna u književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (4)

- Antun Gustav Matoš: Notturno

- Petar Kočić: Kroz mećavu

- Milan Rakić: Dolap

- Jovan Dučić: Suncokret

5. Moderna u albanskoj književnosti (2)

- Ljasguš Poradeci: Izvor moga sela (izbor iz poezije)

6. Međuratna književnost jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (2)

- Miloš Crnjanski: Seobe I (odlomci)

Lektira1) (8)

Čajupi: Posle smrti

Fatmir Đata: Močvara

Nazmi Rahmani: Krvava zemlja

Borisav Stanković: Nečista krv (2)

_______________________
1) Za obradu jednog književnog dela iz domaće lektire planirana su dva časa.

 

Pojmovi

Na navedenim delima proširuju se, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

- Lirika - vrste, osobenosti (socijalna, satirična, refleksivna i intimna lirika; pesma u prozi). Struktura moderne lirike pesme, motivi, kompozicija, ritmička organizacija, jezik i stil. Metafora, alegorija, simbol, slobodni stih. Analiza moderne lirske pesme.

- Epika - vrste, osobenosti (pripovetka, novela, roman). Razvijanje fabule u epskom delu: pripovedanje, opisivanje, dijalog, monolog, piščev komentar. Tipovi kompozicije epskog dela; uokvirena, retrospektivna, hronološka fabula. Pripovedanje u prvom i trećem licu. Analiza pripovetke i romana.

- Drama - vrste osobenosti (komedija, drama u užem smislu, ostale vrste). Dramska situacija. Scenski jezik: vizuelni i akustički scenski znakovi. Publika (gledaoci), glumac, gluma, reditelj, lektor, scenograf, kostimograf. Analiza dramskog (scenskog) dela.

- Putopisi. Autobiografija.

JEZIK (15)

Sintaksa: Skup reči i rečenica; jednočlane rečenice; imenične rečenice; glagolske rečenice (bezlične i lične); eliptične (nepotpune) rečenice; složena rečenica i njena gradnja; upotreba interpunkcijskih znakova u složenoj rečenici. Sintaktična sinonimija (gradnja sa glagolskim oblicima). Redosled rečeničnih delova. Kongrupacija.

Leksikologija: Reči i njihova vrednost i značenje reči. Leksičko, funkcionalno i stilističko značenje reči, sinonimi, homonimi, antonima frazeologizmi.

Tuđice - prilagođavanje i njihova upotreba.

Poreklo i istorija albanskog jezika. Dijalekti albanskog jezika (ilustracije primerima).

Rečnici (jednojezični, dvojezični, stranih reči, sinonima, ortoepski i etimološki).

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

1. Usmeno izražavanje (8)

Čitanje i kazivanje (nivoi konstatacije, informacije, naracije i identifikacije). Dikcijske figure (komparacija, kontrast, gradacija, melodika, pauza). Recitovanje odabranih stihova iz programa.

Razgovorni stil - osobina, vežbe

Opisivanje složenijih pojava i scena (po unapred sačinjenom planu i slobodno).

Raspravljanje o raznim aktuelnim temama iz života i rada učenika, škole i društvene zajednice.

Samostalno referisanje o unapred utvrđenim temama iz književne, scenske i filmske umetnosti.

Praćenje književne periodike.

2. Pismeno izražavanje (12)

Uvežbavanje tehnike izrade raznih vrsta pismenih sastava (naracija, rasprava, referat).

Pripremanje podsetnika za razgovor i raspravu.

Zapisnik. Informacija. Službeno i privatno pismo.

Pet domaćih pismenih zadataka (čitanje i analiziranje zadataka na času).

Po jedan pismeni (školski) zadatak u polugodištu (jedan čas za izradu i dva časa za usavršavanje zadataka).

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (30)

I. KNJIŽEVNOST IZMEĐU DVA SVETSKA RATA (7)

1. Svetska književnost u prvoj polovini XX veka (2)

Majakovski: Oblak u pantalonama.

2. Albanska književnost između dva svetska rata (5 časova)

Predstavnici:

Haki Strmili: Kada bih bila dečak (odlomak). Nonda Buljka: Kad plače i peva slavuj - izbor.

Miloš Đerđ Nikola - Miđeni: Pesma mladosti. Sinovi novog veka, Poema o bedi (osvrt); Proza: Legenda o kukuruzu, Istorija jedne od njih, Hoćeš li uglja, gospodine, Žetve (osvrt).

Petro Marko; Poezija (Salaute Madrid, Četiri sanjarenja) - osvrt; Sterjo Spase: Nevesta bez vela

II. SAVREMENA KNJIŽEVNOST (23)

1. Savremena književnost jugoslovenskih naroda (5 časova)

Ivan Goran Kovačić: Jama (jedno pevanje)

Skender Kulenović: Stojanka, majka Knežpoljka

Vasko Popa: Pepela

2. Savremena albanska književnost - bitne odlike, značajni pisci i dela (10)

Josip Relja: Nita

Petro Marko: Poslednji grad

Fatos Arapi: Sudbine

Sotir Andoni: Pripovetke (izbor)

Esad Mekuli: Pesme (izbor)

Lektira2) (8)

Nazim Hikmet: Poezija (izbor pesama)

Lazar Vučković: Izabrane pesme (1)

Hivzi Suljejmani: Ljudi

Enver Đerđeku: Zalog ljubavi

_______________________
2) Za obradu jednog književnog dela iz domaće lektire planirana su dva časa.

 

Pojmovi

Na navedenim delima proširuju se, produbljuju i sistematizuju odgovarajući pojmovi o osobenostima lirike; epike, drame i književnonaučnih vrsta, koji su navedeni u programima prethodnih razreda.

JEZIK (15)

Funkcija padeža kod imenica.

Funkcija vremena i oblika kog glagola

Primena normi u albanskom književnom jeziku.

Dijalekatske osnove albanskog književnog jezika.

Opšti principi albanskog književnog jezika u oblasti fonetike (nosni i usni samoglasnici; samoglasnik ë grupe samoglasnika i diftonga; suglasnici: h, nj, c, sh, q, gj, ç, xh, zh; grupe suglasnika).

KULTURA IZRAŽAVANJA (15)

1. Usmeno izražavanje

Čitanje (nivoi naracije i identifikacije). Čitanje sa unapred datim zadacima istraživačkog karaktera. Kazivanje napamet naučenih odlomaka iz raznih vrsta proznih tekstova. Recitovanje odabranih stihova iz programa.

Razgovori i rasprave o raznim aktuelnim temama iz života i rada (vrednote govora - uvežbavanje).

Govor - vrste, kompozicija. Govor pred užim skupom. Obrazlaganje određene pojave, problema. Korišćenje dokumentarnog materijala, stručne terminologije i podsetnika.

2. Pismeno izražavanje

Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava (rasprava, prikaz, paralela).

Šest domaćih pismenih zadataka (čitanje i analiziranje na času).

Po jedan školski pismeni zadatak u polugodištu (jedan čas za izradu i dva časa za usavršavanje zadataka).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Uvodna objašnjenja i napomene

Programi albanskog jezika i književnosti namenjeni su trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u srednjim stručnim školama (III i IV stepen).

Zavisno od razreda, zadataka i sadržaja, godišnji fond časova redovne nastave ovog predmeta raspoređen je tako da je za područje književnosti izdvojeno oko 60 odsto, a za druga dva područja jezik i kultura izražavanja - oko 40 odsto časova. Ukupan broj časova jednog programskog područja (segmenta) dat je orijentaciono i obuhvata sve tipove časova. Zavisno od situacije u određenom odeljenju, nastavnik ga raspoređuje na taj način što za obradu predviđenih sadržaja izdvaja do 70 odsto raspoloživog vremena (30 odsto vremena namenjeno je ostalim tipovima časova - ponavljanju, utvrđivanju, vežbanju, sistematizovanju gradiva).

Cilj i opšti zadaci čine celinu i ostvaruju se tokom tri godine - sistematski i kontinuirano - u svim predviđenim programsko-tematskim područjima i vidovima obrazovno-vaspitnog rada.

Svi sadržaji raspoređeni su po razredima, područjima, oblastima i temama, na principima postupnosti, korelacije, integracije i primerenosti uzrastu učenika.

Sadržaji područja književnosti i domaće lektire konkretizovani su po razredima, segmentima, epohama i književnim rodovima (vrstama). Teme i tekstovi utvrđeni programom obrađuju se u svim školama na albanskom jeziku.

Prilikom planiranja potrebno je obratiti posebnu pažnju na raspored i obradu tekstova školske i domaće lektire iz nacionalne, jugoslovenskih i svetske književnosti. Treba uvažavati odnos sadržaja koji je određen u programu.

Da bi se ispoštovao dogovoreni odnos u oblasti književnosti (nacionalne i drugih književnosti), programom je određen broj tekstova (dela) za školsku i domaću lektiru po razredima i broj časova za njihovu obradu.

Za obradu tekstova školske lektire treba planirati po 1-2 časa a za obradu dela domaće lektire po dva časa.

Područje jezika čine dve međusobno povezane celine - Gramatika i Pravopis - koje se integralno obrađuju i savladavaju.

Područje kultura izražavanja obuhvata oblike, vrste i zahteve u oblasti usmenog i pismenog izražavanja učenika (po razredima). Programom je utvrđen i maksimalan broj domaćih i školskih pismenih zadataka (po razredima), uz obavezu da se redovno pregledaju, analiziraju, ispravljaju i usavršavaju.

10. Albanski jezik i književnost jedan je od pet predmeta jezičko-umetničkog obrazovno-vaspitnog područja u srednjoj školi (maternji jezik i književnost, srpski kao nematernji jezik, strani jezik, likovna kultura, muzička kultura). Ovi predmeti su međusobno povezani opštim ciljem i zadacima - područja, te nizom korelativnih veza (epohe, sadržaji, zahtevi). Srodnost zadataka i sadržaja stvara raznovrsne mogućnosti za koordinaciju, korelaciju i integraciju, a - time - i za racionalizaciju rada i delovanja u okviru jezičko-umetničkog područja. Ta činjenica obavezuje nastavnike navedenih predmeta na stalnu, svestranu i sistematsku međusobnu saradnju, posebno pri planiranju i ostvarivanju srodnih zadataka i sadržaja. U interesu što uspešnije realizacije brojnih zahteva i sadržaja, neophodna je i permanentna saradnja nastavnika albanskog jezika i književnosti s nastavnicima drugih predmeta (srpskog jezika i stranih jezika, istorije), stručnim saradnicima (školskim bibliotekarom, medijatekarom, pedagogom, psihologom) i organima (stručnim aktivom i većima i prosvetno-pedagoškom službom (prosvetnim savetnicima za albanski jezik i književnost); takođe, korisna je saradnja nastavnika i sa određenim institucijama (narodnom bibliotekom, domom kulture, bioskopom, lokalnim novinama i radio-stanicom i dr.).

Kvalitet i trajnost znanja, umenja, veštine i navika učenika umnogome zavise od oblika, metoda i sredstava koja se koriste u obrazovno-vaspitnom procesu. Zbog toga savremena nastava albanskog jezika i književnosti predstavlja ostvarivanje bitnih zadataka i sadržaja programa, uz maksimalno moguću misaonu aktivnost učenika (subjekata u nastavi), poštovanje određenih didaktičkih principa (posebno: svesne aktivnosti učenika, naučnosti, primerenosti, postupnosti, sistematičnosti i očiglednosti) te adekvatnu primenu onih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava čiju su vrednost utvrdile i potvrdile savremena praksa i metodika nastave albanskog jezika i književnosti (pre svega razni vidovi grupnog i individualnog rada primereni mogućnostima učenika; metode - dijaloška, tekstualno-grafička, demonstracije i samostalnih radova učenika; sredstva - udžbenici, priručnici, razne vrste tekstova i grafičkih prikaza, grafofolije, ploče i kasete, nastavni i drugi filmovi, radio i televizijske emisije i sl.). Izbor određenih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava uslovljen je, pre svega, nastavnim sadržajima i ciljevima (obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim) koje treba ostvariti na jednom času albanskog jezika i književnosti.

Redovna nastava albanskog jezika i književnosti izvodi se u klasičnim, odnosno tzv. specijalizovanim učionicama i kabinetima za ovaj predmet, koji treba da budu opremljeni analogno normativima za određenu vrstu škole. Delimično, ona se organizuje i u drugim školskim prostorijama (biblioteci-medijateci, čitaonici, audiovizuelnoj sali i sl.). Zavisno od potreba i mogućnosti, pojedini segmenti programa mogu se realizovati i u raznim objektima i institucijama koje postoje u užoj društvenoj zajednici.

13. U nastavi albanskog jezika i književnosti koriste se udžbenici i priručnici (odobreni od Prosvetnog saveta Srbije) i bibliotečko-informacijska građa od značaja za ostvarivanje zadataka i sadržaja programa ovog predmeta odnosno za sistematsko osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora saznanja u nastavi i van nje.

14. U odnosu na dosadašnji, ovaj program donosi izvesne promene i novine, koje treba imati u vidu prilikom planiranja (globalnog i operativnog) i realizacije predviđenih zadataka i sadržaja. Posebno su značajne ove promene i novine u programu: izmenjen je nedeljni i godišnji fond časova u I, II, III kao i način raspodele predviđenog godišnjeg fonda časova na pojedine segmente programa; obezbeđen je adekvatniji odnos između časova obrade i drugih tipova časova; korigovani su cilj i zadaci nastave (opšti i operativni); izmenjeni su struktura i sadržaji područja književnost i jezik; u program su uključena nova imena i naslovi; određeni su osnovni književno-teorijski pojmovi koji se usvajaju tokom obrade odgovarajućih dela; smanjen je broj domaćih i školskih pismenih zadataka u pojedinim razredima; utvrđeni su nivoi obrade, književnih dela.

KNJIŽEVNOST

Ovo programsko-tematsko područje obuhvata najznačajnija dela književnosti albanskog, jugoslovenskih i drugih naroda i nacionalnih manjina, i to u istorijskom kontinuitetu razvoja književnosti od starog veka do danas.

Program I razreda je za početak predvideo bavljenje narodnom (usmenom) književnošću da bi se izbegao nagli prelaz sa tematskog proučavanja književnosti, koji je karakterističan za nastavu ovog predmeta u osnovnoj školi, na proučavanje istorije književnosti, kako je koncipiran ovaj program. Uz taj osnovni razlog treba imati u vidu i druga preimućstva ovakvog pristupa: izvršiće se sinteza narodne književnosti koju su učenici parcijalno upoznali u osnovnoj školi, usmena književnost albanskog i jugoslovenskih naroda predstaviće se učenicima u punom sjaju i bogatstvu svojih umetničkih vrednosti; prilikom interpretiranja pojedinih vrsta usmenog stvaralaštva u koje će biti uključeni i učenik i nastavnik će steći uvid u književno-teorijsko znanje koje su učenici poneli iz osnovne škole, otkriće mogućnosti njihovog usmenog i pismenog izražavanja i tako odrediti neku vrstu korektivnog rada sa učenicima kako bi ih pripremio za složeniji i studiozniji pristup književnim delima kakav zahteva srednjoškolska nastava književnosti.

Tokom osmogodišnjeg obrazovanja u osnovnoj školi učenik savladava veoma složen raznovrstan program albanskog jezika i književnosti u gotovo svim njegovim područjima (jezik, kultura usmenog i pismenog izražavanja, teorija književnosti i elementi scenske i filmske kulture). Srednjoškolska nastava književnosti treba da uspostavi kontinuitet sa osnovnoškolskom nastavom i respektuje znanja koja je stekao učenik. Nastavnik albanskog jezika i književnosti u srednjoj školi treba da pođe od pretpostavke da je učenik savladao ovu građu:

- iz teorije književnosti: tema, motiv, fabula, lik i karakter; struktura proznog književnog dela; književni rodovi i vrste; osnovna jezičkostilska izražajna sredstva; usmena i pisana književnost, struktura lirske pesme; stih, strofa, rima, ritam; struktura dramskog dela; dijalog i monolog dramske vrste; drama i pozorište; film, radio-drama, televizijska drama;

- iz kulture usmenog i pismenog izražavanja; prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje, raspravljanje; elementi pismenih sastava; raspored i razrada građe u pismenom sastavu;

- iz osnova scenske i filmske kulture; slika, reč, zvuk i muzika u filmu; situacija, radnja, junaci filma; elementi filmskog izraza (kadar, plan, rakurs, montaža); filmske vrste; od sinopsisa do scenarija; film, televizija, pozorište, književnost - sličnosti i razlike.

S takvim fondom znanja učenik može uspešno da prati nastavnikovu interpretaciju književnog dela i da se aktivno uključuje u njen tok.

Iako je interpretativno analitički metodički sistem nezaobilazan kada učenici upoznaju književnoumetnička dela, on u nastavi ne sme biti i jedini. Nastavnik mora proceniti u kojim će situacijama primeniti i eksplikativni metodički sistem, a u kojima će biti efikasnije ako se primeni problemsko-stvaralački metodički sistem. Ovaj poslednji, posebno, veoma sporo prodire u srednjoškolsku nastavu književnosti mada su njegove vrline evidentne.

Nema sumnje da ovakav program književnosti u srednjoj školi povremeno traži i primenu eksplikativnog metodičkog sistema, kada se mora čuti nastavnikova reč, i to najčešće prilikom davanja informacija o epohama koje se proučavaju, kao i u svim drugim situacijama u kojima nastavnik ne može računati na učenikova predznanja (primer: osnovne informacije o počecima pismenosti i književnosti). Nastavnik književnosti ne sme zaboraviti da je njegov govor model pravilnog, čistog i bogatog jezika kakvom treba da teže i njegovi učenici.

Interpretativno-analitički metodički sistem predstavlja, naravno, osnovni vid nastave književnosti u srednjoj školi i njega treba dosledno primenjivati prilikom upoznavanja učenika sa književnim delima za domaću lektiru koja su predviđena programom. Ali, obim nastavnog programa, odnosno velik broj dela koje učenici treba da upoznaju tokom srednjoškolskog obrazovanja obavezuju nastavnika da primeni tri nivoa obrade književnih tekstova: osvrt na delo, prikaz dela i interpretacija književnog dela.

Osvrt je spontan razgovor o pročitanom književnom delu. U okviru osvrta učenici kazuju i obrazlažu svoje utiske, osećanja i misli pobuđene umetničkim tekstom. Pri tome ističu bitniju predmetnost, najznačajnija mesta i najviši smisao književnog dela. Cilj osvrta jeste da učenici pročitaju delo, da ga dožive i shvate te da o njemu sude sa stanovišta običnih čitalaca.

Prikaz podrazumeva dobro pripremljen i samostalan pristup učenika književnom delu. Učenici delo prikazuju pretežno usmeno (uz beleške, podsetnik i knjigu), ređe pismeno. Nastavnik im prethodno daje uputstva za samostalan rad i ističe bitnu problematiku koju će prikaz obuhvatiti.

JEZIK

Radi neposrednog ispunjavanja cilja i zadataka nastave ovog predmeta, potrebno je da učenici steknu konkretna znanja o albanskim jezičkim sistemima i ovladaju metodologijom posmatranja jezičkih činjenica, kao i sposobnošću da stečena znanja praktično primene.

Pored toga, nastava savremenog albanskog jezika treba da učenicima omogući i uspešno uključivanje u više stepene obrazovanja.

Pri ostvarivanju sadržaja posebno treba imati na umu potrebu da se nastava uskladi sa znanjima iz ovih oblasti koja su učenici stekli u osnovnoj školi. S obzirom na ovo, ponavljanje tema iz programa za osnovnu školu treba shvatiti i kao utvrđivanje stečenih znanja, kao i produbljivanje tih znanja i metodologije vezane za savremenu nauku o jeziku, što znači i njihovo izlaganje na novom, višem nivou.

Pored toga, nastavu jezika - koliko je god moguće koordinirati s nastavom nematernjeg i stranog jezika. Posebno je važna korelacija disciplina nastave maternjeg jezika, kao i sa drugim područjima nastave ovog predmeta (kultura izražavanja, književnost).

Svaka od datih tema proučavaće se u okviru teorijskih časova (izlaganja) i na časovima vežbanja. Ovi drugi, zavisno od didaktičko-metodičkih pretpostavki koje će nastavnik definisati o svakom učeniku, treba da budu što raznovrsniji: pismene i usmene analize tekstova i govora, izrada samostalnih pismenih sastava, pravilno usmeno izražavanje, ponovno formulisanje vlastitih i tuđih tekstova (pisanih i govornih), ispravljanje tekstova i dr.

Razume se da se većina znanja koja se stiču na časovima teorijskog izlaganja proverava na časovima vežbanja, pa i da se mnoge od datih tema mogu izložiti učenicima upravo na času praktičnog karaktera (na tekstu, u dijalogu i sl.). Otuda će se u praksi pokazati potreba da se broj časova vežbanja prilagodi konkretnim potrebama nastave u određenom odeljenju.

Uvod

Sadržaj uvodnog dela upućuje na dva osnovna pravca u pristupu materiji. Prvo, pregledom dijalekata i stvaranja modernog albanskog književnog jezika učenicima će se dati, pre svega, solidno metodološko znanje o slojevitosti i složenosti svog književnog jezika i njegovog razvitka. Učenici će time biti uvedeni u principe i praksu poštovanja jezičkih standarda albanskog jezičkog područja, kao i u razumevanje prirodnih pravaca kojima ide razvitak književnog jezika (samosvojnost jezika i jezički kontakti i odnos prema njima, potrebe kontinuiteta u kulturi, potreba inovacija i čuvanje jezičkih sistema, izbegavanje krajnje nekritičkog prihvatanja pozajmica, elastičnost norme i dr.). Drugo, upoznavanje gramatike savremenog albanskog jezika, normativnih priručnika, rečnika i jezičkih časopisa treba da bude prilagođeno čisto praktičnom cilju - da se učenici osposobe za samostalno služenje tim priručnicima.

Fonetika

U osnovnoj školi učenici su usvojili osnovne pojmove koje sadrži ovaj odeljak programa. Otuda obradu datoga sadržaja treba usmeriti na viši nivo objašnjenja. Ovo podrazumeva uočavanje i razlikovanje fiziološko-akustičkih i funkcionalnih (fonoloških) aspekata datih jezičkih pojava.

Posebnu pažnju trba obratiti glasovnim pojavama koje na bilo koji način predstavljaju osetljiva pitanja normativne gramatike, pravilnog izgovora i pravopisa, pisanje suglasnika (ć-č; dj-dž; rr-r; I-y; e-ë).

Sintaksa

Pri objašnjavanju pojma rečenice treba napraviti razliku između dva značenja termina rečenice: (a) pojam rečenice kao jedinice komunikacije, koja je iskaz između dve pauze, odnosno deo teksta koji počinje velikim slovom a završava se tačkom i (b) pojam rečenice kao gramatičke konstrukcije koja se obrazuje oko glagola u ličnom obliku (tipičan oblik) i koja tek sa odgovarajućom intonacijom postaje jedinica komunikacije.

Za rečenicu kao jedinicu komunikacije, dakle, karakteristično je da se izgovara određenim tipom intonacije, odnosno da se u pisanju završava određenim znacima interpunkcije. Sa ovim treba povezati podelu rečenica po komunikativnom cilju (obaveštajne, upitne, uzvične i druge rečenice).

Što se tiče podele rečenica po sastavu, za osnovni kriterijum treba uzeti broj predikata, odnosno broj glagola u ličnom obliku, tj. rečenice treba podeliti na proste (jedan predikat) i složene (dva ili više predikata). Prosta rečenica se dalje može podeliti na neproširenu prostu rečenicu i proširenu prostu rečenicu, složena rečenica - na zavisnosloženu i nezavisno-složenu.

Sintaksa proste rečenice - Prilikom obrade rečenične strukture treba voditi računa o tome da se ne mešaju rečenični članovi uzeti u užem i širem smislu. Na primer, u rečenici: Mali dečak drži crvenu loptu. - Subjekat u užem smislu je imenica u nominativu dečak, a u širem smislu - imenička sintagma mali dečak; predikat u užem smislu je glagol u ličnom obliku drži, a u širem smislu - glagolska sintagma drži crvenu loptu; objekat u užem smislu je imenica loptu, a u širem smislu - imenička sintagma crvenu loptu.

Sintaksa padeža - Pri obradi padeža potrebno je razlikovati funkciju i značenje padeža.

Sintaksa glagolskih oblika. - Različita značenja istoga glagolskog oblika objašnjavati prema sintaksičkom tipu upotrebe: vremenska upotreba (indikativna i relativna) - modelna upotreba.

Sintaksa složene rečenice. - Pored objašnjenja zavisnog i naporednog odnosa i opisivanja konkretnih tipova rečenica u okviru ovih osnovnih odnosa, treba posebno - na primerima razgranatih složenih rečenica - ukazati na zakonitost kombinovanja i međusobnog raspoređivanja prostih rečenica u složenoj.

Pravopis

Učenicima treba jasno izložiti principe i specifičnosti pravopisa, i to tako da - uz usvajanje konkretnih znanja - budu pre svega osposobljeni da pravopisnu problematiku posmatraju u okvirima određenih književnojezičkih sistema.

Učenici treba da usvoje ideju o tesnoj povezanosti ove materije s gramatičkim sistemima, te i raspored gradiva treba podesiti tako da nastava pravopisa teče uporedo s nastavom jezika (sinhronizacija).

U praktičnim vežbama (a preporučljivo je da se najveći deo ove materije i pruži u tome vidu) učenici treba da dobro savladaju i način korišćenja pravopisa, pravopisnih rečnika i priručnika, kao i uputstva i tumačenja koja daju časopisi posvećeni kulturi jezika.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Rezultat vežbi u usmenom izražavanju treba da bude, određeni stepen pravilne artikulacije, dikcije, intonacije, ritma i tempa u čitanju i kazivanju lirskog, epskog i dramskog teksta. Ove se vežbe, po pravilu, realizuju u toku obrade književnog teksta na taj način što će nastavnik, direktno, svojim recitovanjem i govorenjem ili uz pomoć gramofonske ploče, ili magnetofonskog snimka, analizirati odgovarajuće elemente pravilnog usmenog izražavanja kako bi ih učenici uočili. Stečena saznanja transformišu se u veštini umenja na taj način što učenici interpretiranjem književnih tekstova nastoje da sami dostignu odgovarajući stepen veštine i umenja ove vrste. Stečene sposobnosti se dalje uvežbavaju različitim oblicima usmenog izražavanja učenika (izveštavanje, raspravljanje, referisanje i dr.). Većina predviđenih oblika ove nastave neposredno se uključuju u nastavu književnosti ili pripreme za izradu pismenih sastava.

U prvom razredu (delimično i u drugom) veoma je uputno da nastavnik učenicima demonstrira metodologiju izrade pismenog sastava. U tom smislu korisno je kombinovati indukciju i dedukciju. Na odabranom uzorku (rasprava, izveštaj i dr.) treba analizirati njegovu kompoziciju, funkciju odeljka i ostale elemente (primerenost stila i sl.). Zatim se učenicima može dati zadatak da pripreme građu o jednoj temi, ali da prikupljenu građu ne oblikuju, već da se to uradi na času. Vežba u metodologiji izrade pismenog sastava na osnovu prikupljene građe trebalo bi da bude demonstracija celokupnog postupka izrade pismenog sastava: od analize teme, određivanja njenog težišta, selekcije prikupljene građe, rasporeda pojedinosti s gledišta dobre kompozicije, do oblikovanja građe i rada na usavršavanju teksta. Racionalizacija nastave u ovom poslu postiže se na taj način što će uzorak primerenog teksta biti u vezi s književnim delom iz programa za određeni razred.

I diferenciranje funkcionalnih stilova valja obavljati na uzorcima koje je nastavnik odabrao. Da bi učenik bio osposobljen da svoj jezik i način izražavanja podesi prema vrsti pismenog sastava (izlaganja), treba da napiše konkretan sastav (pripremi izlaganje). Vežbe ove vrste treba ponavljati dotle dok svaki učenik ne bude osposobljen da se služi određenim oblicima izražavanja. Da bi se postigao veći nastavni učinak, korisno je naći neophodnu psihološku motivaciju. Zbog toga učenike treba obavestiti ne samo o konačnom cilju koji se želi postići određenim sistemom vežbanja, nego i o svrsishodnosti pojedinih parcijalnih vežbanja koja čine integralnu celinu. Tako, na primer, ako smo obavestili učenike da će sledeći pismeni zadatak biti u formi rasprave ili prikaza, onda i konkretne vežbe treba da budu podređene tom cilju. Nastavnik će na odabranom modelu konkretnog oblika izražavanja pokazati učenicima njegove bitne karakteristike, podrazumevajući tu i primerenost jezika i stila. Posle toga, učenici u formi domaćeg zadatka čine prve pokušaje da samostalno napišu sastav određene vrste. Čitanjem i komentarisanjem domaćih zadataka učenici se dalje osposobljavaju u pismenom izražavanju i ovladavanju određenim vrstama sastava. Kad je nastavnik stekao utisak da su svi učenici relativno ovladali određenom vrstom pismenog izražavanja, utvrđuje čas izrade školskog pismenog zadatka. Rezultati takvog postupka pokazuju se u školskom pismenom zadatku, pa se na osnovu njih planira dalji rad na usavršavanju kulture izražavanja učenika. Ako više učenika ne postigne određeni uspeh, ceo se proces ponavlja (u odeljenju ili u dopunskom radu).

Okvirni broj časova koji je predviđen za usmeno i pismeno izražavanje označava ukupno vreme, a ne i broj vežbi u toku nastavne godine (preporučuje se organizovanje većeg broja kraćih vežbi s precizno određenim ciljevima).

Tokom nastavne godine učenicima se može dati najviše šest (osam u prvom razredu) tematskih domaćih pismenih zadataka (u skladu sa oblicima i vrstama navedenim u programu kulture izražavanja). Po pravilu, nastavnik je obavezan da pregleda i analizira zadatke svih učenika. Odabrani zadaci (ne samo najuspešniji) čitaju se i komentarišu na času (delu časa). Pored pismenih, u skladu sa zahtevima programa, nastavnik daje učenicima i druge vrste konkretnih domaćih zadataka (usmenih, praktičnih - primerenih mogućnostima učenika i njihovoj opterećenosti raznim obavezama).

Izrada školskog pismenog zadatka, po pravilu, traje jedan čas. Izuzetno, kad to pojedini oblici pismenog izražavanja iziskuju, izrada zadatka može trajati i duže od jednog časa. Časove ispravljanja i usavršavanja zadataka nastavnik organizuje najkasnije sedam dana nakon njihove izrade.

Napomena

 

ALBANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave albanskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave albanskog jezika i književnosti su:

- upoznavanje književne umetnosti;

- razvijanje humanističkog i književnog obrazovanja na najboljim delima albanske, jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršavanje literaturne recepcije, razvijanje književnog opusa i strategije trajnih čitalačkih navika;

- upućivanje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti; i osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književnoumetničkih dela;

- obezbeđivanje funkcionalnih znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljavanje učenika da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širenje saznajnih vidika učenika i podsticanje na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitanje u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja čuvanja i bogaćenja kulture i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima albanske, jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvođenje učenika u proučavanje jezika kao sistema;

- razvijanje jezičkog senzibiliteta i izražajnih sposobnosti učenika;

- osposobljavanje učenika da teorijska znanja o pojavama i pravopisnoj normi, uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitanje u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima albanskog jezika;

- razvijanje umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podsticanje učenika na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljavanje učenika da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama.

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (oko 55)

I. Realizam (36)

Realizam kao književni pravac i metod. Društveno-istorijski uslovi pod kojima se razvijala realistička književnost. (2)

1. Realizam u svetskoj književnosti (5)

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Lav Tolstoj: Ana Karenjina (odlomak)

2. Realizam u književnosti jugoslovenskih naroda (6)

Simo Matavulj: Povareta

Branislav Nušić: Narodni poslanik

Radoje Domanović: Danga

3. Realizam u albanskoj književnosti (23)

Anton Ž. Čajupi: "Baba Tomori" (Moje selo, Naricanja, Sultan, Vrt ljubavi) - osvrt

Aleks Stavre Drenova - Asdreni: Život i književno stvaralaštvo: Poezija (Ratnik, Prosjak, Mladima, Egoističko kajanje) - osvrt

Mihalj Grameno: "Odžaku" (odlomak)

Fan S Noli: "Album" (Izgnan mrtav, Pored reke) - osvrt Ali Aslani, Poezija "Hanko Hala" (izbor)

Mitruš Kutelji: Kako je pronalazio aga Jakup božji put (odlomak)

II. Moderna u književnosti jugoslovenskih naroda i u albanskoj književnosti (bitne odlike, značajniji pisci i dela i međusobne veze tih književnosti) (7)

1. Moderna u književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (5)

Ivan Cankar: Kralj Betajnove (odlomak)

Petar Kočić: Jazavac pred sudom

A. Šantić: Pretprazničko veče

2. Moderna u albanskoj književnosti (2)

Ljasguš Poradeci - Poezija (Izvor moga sela)

Lektira5) (oko 12)

Ernest Hemingvej: Starac i more

Čajupi: Posle smrti

Fatmir Đata: Močvara

Petro Marko: Hasta la vista

Nazmi Rahmani: Krvava zemlja

Borisav Stanković: Nečista krv (2)

Miroslav Krleža: Gospoda Glembajevi (2)

_______________________
5) Za obradu jednog književnog dela u domaćoj lektiri planirana su dva časa.

 

Pojmovi

Na navedenim delima proširuju se, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika - vrste, osobenosti (socijalna, satirična, refleksivna i intimna lirika; pesma u prozi). Struktura moderne lirske pesme, motivi, kompozicija, ritmička organizacija, jezik i stil. Metafora, alegorija, simbol. Slobodni stih. Analiza moderne lirske pesme.

Epika - vrste, osobenosti (pripovetka, novela, roman). Razvijanje fabule u epskom delu: pripovedanje, opisivanje, dijalog, monolog, piščev komentar. Tipovi kompozicije epskog dela: uokvirena, retrospektivna, hronološka fabula. Pripovedanje u prvom i trećem licu. Analiza pripovetke i romana.

Drama - vrste osobenosti (komedija, drama u užem smislu, ostale vrste). Dramska situacija. Scenski jezik: vizuelni i akustički scenski znakovi. Publika (gledaoci), glumac, gluma, reditelj, lektor, scenograf, kostimograf. Analiza dramskog (scenskog) dela.

Putopisi. Autobiografija

JEZIK (20)

Sintaksa: Skup reči i rečenica; jednočlane rečenice; imenične rečenice, glagolske rečenice (bezlične i lične); eliptične (nepotpune) rečenice; složena rečenica i njena gradnja; upotreba interpunkcijskih znakova u složenoj rečenici. Sintaktična sinonimija (gradnja sa glagolskim oblicima). Redosled rečeničnih delova. Kongruencija. Stilovi književnog jezika (poetski stil, publicistički, naučni, administrativni i dr.).

Leksikologija: Reči i njihova vrednost. Primarno i sekundarno značenje reči. Leksičko, funkcionalno i stilističko značenje reči, sinonimi, homonimi, antonima, fraleologizmi.

Tuđice - prilagođavanje i njihova upotreba.

Poreklo i istorija albanskog jezika. Dijalekti albanskog jezika (ilustracije primerima).

Rečnici (jednojezični, dvojezični, stranih reči, sinonima, ortoepski i etimološki).

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

1. Usmeno izražavanje (oko 10)

Čitanje i kazivanje (nivoi konstatacije, informacije, naracije i identifikacije). Dikcijske figure (komparacija, kontrast, gradacija, melodika, pauza). Recitovanje odabranih stihova iz programa.

Razgovorni stil - osobina, vežbe.

Opisivanje složenijih pojava i scena (po unapred sačinjenom planu i slobodno).

Raspravljanje o raznim aktuelnim temama iz života i rada učenika, škole i društvene zajednice.

Samostalno referisanje o unapred utvrđenim temama iz književne, scenske i filmske umetnosti.

Praćenje književne periodike.

2. Pismeno izražavanje (oko 20)

Uvežbavanje tehnike izrade raznih vrsta pismenih sastava (naracija, rasprava, referat).

Pripremanje podsetnika za razgovor i raspravu.

Zapisnik. Informacija. Službeno i privatno pismo.

Šest domaćih pismenih zadataka (čitanje i analiziranje zadataka na času).

Po jedan pismeni (školski) zadatak u polugodištu (jedan čas za izradu i dva časa za usavršavanje zadataka).

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (55)

I. Književnost između dva svetska rata (15)

1. Svetska književnost u prvoj polovini XX keka (3)

Federiko Garsia Lorka: Pesma o mrtvom konjaniku

Majakovski: Oblak u pantalonama

2. Albanska književnost između dva svetska rata (7)

Predstavnici:

Haki Strmili: Kada bih bila dečak (odlomak) Nonda Buljka: Kad plače i peva slavuj - izbor

Miloš Đerđ Nikola - Miđeni: Pesma mladosti, Sinovi novog veka, Poema o bedi (osvrt); Proza: Legenda o kukuruzu, Istorija jedne od njih, Hoćeš li uglja, gospodine, Žetve (osvrt)

Petro Marko: Poezija (Salute Madrid, Četiri sanjarenja) - osvrt

Sterjo Spase: Nevesta bez vela

3. Međuratna književnost jugoslovenskih naroda (5)

Milutin Bojić: Plava grobnica

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

Koča Racin: Berači duvana

Miloš Crnjanski: Seobe I (odlomci)

II. Savremena književnost (30)

1. Savremena književnost jugoslovenskih naroda

1. Književnost jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (bitne odlike, značajni pisci dela, međusobne veze pojedinih književnosti) (10)

Ivan Goran Kovačić: Jama

Branko Ćopić: Pjesma mrtvih proletera

Skender Kulenović: Stojanka majka Knežopoljka

Mirko Banjević: Sutjeska

Vasko Popa: Pepela

2. Savremena albanska književnost (20)

Sterjo Spase: Buđenje

Josip Relja: Nita

Petro Marko: Poslednji grad

Fatos Arapi: Sudbine

Sotir Andoni: Pripovetke (izbor)

Esad Mekuli: Pesme (izbor)

Lektira6) (10)

Nazim Hikmet: Poezija (izbor pesama)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija (2 časa)

Lazar Vučković: Izabrane pesme

Hivzi Suljejmani: Ljudi

Enver Đerčeku: Zalog ljubavi

_______________________
6) Za obradu jednog književnog dela u domaćoj lektiri planirana su dva časa.

 

Pojmovi

Na navedenim delima proširuju se, produbljuju i sistematizuju odgovarajući pojmovi o osobenostima lirike, epike, drame i književnonaučnih vrsta, koji su navedeni u programima prethodnih razreda.

JEZIK (20)

Funkcija padeža kod imenica

Funkcija vremena i oblika kod glagola

Formiranje književnog albanskog jezika

Primena normi u albanskom književnom jeziku

Dijalekatske osnove albanskog književnog jezika

Opšti principi albanskog književnog jezika i pravopisa.

Problemi primene albanskog književnog jezika u oblasti fonetike (nosni i usni samoglasnici; samoglasnik ë; grupe samoglasnika i diftonga; suglasnici h, nj, c, sh, q, gj, Ç, xh, zh; grupe suglasnici).

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

1. Usmeno izražavanje (10)

Čitanje (nivoi naracije i identifikacije). Čitanje sa unapred datim zadacima istraživačkog karaktera. Kazivanje napamet naučenih odlomaka iz raznih vrsta proznih tekstova. Recitovanje odabranih stihova iz programa.

Razgovori i rasprave o raznim aktuelnim temama iz života i rada omladine i društvene zajednice (vrednote govora - uvežbavanje).

Govor - vrste, kompozicija. Govor pred užim skupom. Obrazlaganje određene pojave, problema. Korišćenje dokumentarnog materijala, stručne terminologije i podsetnika.

Prikaz književnog, scenskog i filmskog dela.

Književna paralela. Literarno-scenska i literarno-filmska paralela.

Praćenje književne periodike.

2. Pismeno izražavanje (20)

Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava (rasprava, prikaz, paralela).

Šest domaćih pismenih zadataka (čitanje i analiziranje na času).

Po jedan školski pismeni zadatak u polugodištu (jedan čas za izradu i dva časa za usavršavanje zadataka).

IV razred

(3 časa nedeljno, 90 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (50)

SAVREMENA KNJIŽEVNOST

1. Savremena književnost jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (12)

Mihailo Lalić: Zlo proljeće

Vesna Parun: Ti koji imaš nevinije ruke

Desanka Maksimović: Za zemlju kuda vojska prođe

Vladan Desnica: Proljeća Ivana Galeba

Danilo Kiš: Bašta, pepeo

Miodrag Pavlović: Rekvijem

Dobrica Ćosić: Koreni

2. Savremena albanska književnost (26)

Šefćet Musaraj: Novele (izbor)

Adem Gajtani: Odabrana poezija (izbor)

Azem Škrelji: Krštenje reči (izbor)

Ćerim Ujkani: Sunce koje tražim (izbor)

Enver Đerčeku: Reč (izbor)

Nazmi Rahmani: Put do moje kuće (odlomak)

Jusuf Budžovi: Beleške Đona Nikol Kazazija (odlomak)

Nataša Lako: Poezija (izbor)

Zejnulah Rahmani: Trg alke (odlomak)

Sabri Mamiti: Izbor iz poezije

Mehmet Kraja: Veliko vreme (odlomak)

Naum Prifti: Vodenica Koste Bardia (drama) - odlomak

Murteza Peza: Preko smrti (odlomak)

Lektira7) (12)

Čehov: Pripovetke (izbor)

Gabriel Garsia Markez: Sto godina samoće

Meša Selimović: Derviš i smrt (2)

Miroslav Krleža: Povratak Filipa Latinovića (2)

Ali Podrimja: Ravnoteža

Muhamet Krveši: Igra u nastavcima (izbor)

_______________________
7) Za obradu jednog književnog dela u domaćoj lektiri planirana su dva časa.

 

Pojmovi

Na navedenim delima proširuju se, produbljuju i sistematizuju saznanja učenika o vrstama i osobenostima lirske i epske pesme, pripovetke, romana i drame.

JEZIK (15)

Problemi primene književnog jezika u oblasti morfologije, množina imenica i odredbenih glagola; prednji članovi; konjuktiv, kondicional, particip, infinitiv glagola; sadašnje vreme, imperfekat i buduće vreme; glagolske dijateze; nepromenljivi delovi rečenice.

Problem primene književnog jezika u oblasti sintakse i leksike (znaci interpunkcije, upotreba velikog slova, otklanjanje tuđih i dijalektatskih reči). Kongruencija.

Ravnopravnosti jezika naroda i nacionalnih manjina. Jezička tolerancija.

KULTURA IZRAŽAVANJA (25)

1. Usmeno izražavanje (10)

Čitanje i kazivanje različitih vrsta tekstova (primeri funkcionalnih stilova). Recitovanje odabranih stihova iz programa.

Razgovor i rasprava - uvežbavanje (teme iz svih oblasti za koje se interesuju mladi).

Komentar. Polemika.

2. Pismeno izražavanje (15)

Funkcionalni stilovi - vežbe.

Komentar.

Šest domaćih pismenih zadataka (čitanje i analiziranje na času).

Po jedan pismeni (školski) zadatak u polugodištu (jedan čas za izradu i dva časa za usavršavanje zadataka).

Priprema učenika za polaganje pismenog maturskog ispita.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Uvodna objašnjenja i napomena

Programi albanskog jezika i književnosti namenjeni su trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u srednjim stručnim školama (III i IV stepen).

Zavisno od razreda, zadataka i sadržaja, godišnji fond časova redovne nastave ovog predmeta raspoređen je tako da je za područje književnosti izdvojeno oko 60 odsto, a za druga dva područja (jezik i kultura izražavanja) - oko 40 odsto časova. Ukupan broj časova jednog programskog područja (segmenta) dat je orijentaciono i obuhvata sve tipove časova. Zavisno od situacije u određenom odeljenju, nastavnik ga raspoređuje na taj način što za obradu predviđenih sadržaja izdvaja do 70 odsto raspoloživog vremena (30 odsto vremena namenjeno je ostalim tipovima časova - ponavljanju, utvrđivanju, vežbanju, sistematizovanju gradiva).

Cilj i opšti zadaci čine celinu i ostvaruju se tokom tri godine - sistematski i kontinuirano - u svim predviđenim programsko-tematskim područjima i vidovima obrazovno-vaspitnog rada.

Svi sadržaji raspoređeni su po razredima, područjima, oblastima i temama, na principima postupnosti, korelacije, integracije i primerenosti uzrastu učenika.

Sadržaji područja književnosti i domaće lektire konkretizovani su po razredima, segmentima, epohama i književnim rodovima (vrstama). Teme i tekstovi utvrđeni programom obrađuju se u svim školama na albanskom jeziku.

Prilikom planiranja potrebno je obratiti posebnu pažnju na raspored i obradu tekstova školske i domaće lektire iz nacionalne, jugoslovenskih i svetske književnosti. Treba uvažavati odnos sadržaja koji je određen u programu.

Da bi se ispoštovao dogovoreni odnos u oblasti književnosti (nacionalne i drugih književnosti), programom je određen broj tekstova (dela) za školsku i domaću lektiru po razredima i broj časova za njihovu obradu.

Za obradu tekstova školske lektire treba planirati po 1-2 časa a za obradu dela domaće lektire po dva časa.

Područje jezika čine dve međusobno povezane celine - gramatika i pravopis - koje se integralno obrađuju i savladavaju.

Područje kultura izražavanja obuhvata oblike, vrste i zahteve u oblasti usmenog i pismenog izražavanja učenika (po razredima). Programom je utvrđen i maksimalan broj domaćih i školskih pismenih zadataka (po razredima), uz obavezu da se redovno pregledaju, analiziraju, ispravljaju i usavršavaju.

Albanski jezik i književnost jedan je od pet predmeta jezičko-umetničkog obrazovno-vaspitnog područja u srednjoj školi (maternji jezik i književnost, srpski kao nematernji, strani jezik, likovna kultura, muzička kultura). Ovi predmeti su međusobno povezani opštim ciljem i zadacima područja te nizom korelativnih veza (epohe, sadržaji, zahtevi). Srodnost zadataka i sadržaja stvara raznovrsne mogućnosti za koordinaciju, korelaciju i integraciju, a - time - i za racionalizaciju rada i delovanja u okviru jezičko-umetničkog područja. Ta činjenica obavezuje nastavnike navedenih predmeta na stalnu, svestranu i sistematsku međusobnu saradnju, posebno pri planiranju i ostvarivanju srodnih zadataka i sadržaja. U interesu što uspešnije realizacije brojnih zahteva i sadržaja, neophodna je i permanentna saradnja nastavnika albanskog jezika i književnosti s nastavnicima drugih predmeta (srpskog jezika i stranih jezika, istorije), stručnim saradnicima (školskim bibliotekarom, medijatekarom, pedagogom, psihologom) i organima (stručnim aktivom i većima i prosvetno-pedagoškom službom (prosvetnim savetnicima za albanski jezik i književnost); takođe, korisna je saradnja nastavnika i sa određenim institucijama (narodnom bibliotekom, domom kulture, bioskopom, lokalnim novinama i radio-stanicom i dr.).

Kvalitet i trajnost znanja, umenja, veština i navika učenika umnogome zavise od principa, oblika, metoda i sredstava koja se koriste u obrazovno-vaspitnom procesu. Iz tih razloga savremena nastava maternjeg jezika i književnosti pretpostavlja usmerenost na ostvarivanje bitnih zadataka i sadržaja programa, uz maksimalno moguću misaonu aktivnost učenika (subjekata u nastavi), poštovanje određenih didaktičkih principa (posebno: svesne aktivnosti učenika, naučnosti, primerenosti, postupnosti, sistematičnosti i očiglednosti) te adekvatnu primenu onih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava čiju su vrednost utvrdile i potvrdile savremena praksa i metodika nastave maternjeg jezika i književnosti (pre svega razni vidovi grupnog i individualnog rada primereni mogućnostima učenika; metode - dijaloška, tekstualno-grafička, demonstracije i samostalnih radova učenika; sredstva - udžbenici, priručnici, razne vrste tekstova i grafičkih prikaza, grafofolije, ploče i kasete, nastavni i drugi filmovi, radio i televizijske emisije i sl.). Izbor određenih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sredstava uslovljen je, pre svega, nastavnim sadržajima i ciljevima (obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim) koje treba ostvariti na jednom času albanskog jezika i književnosti.

Redovna nastava albanskog jezika i književnosti izvodi se u klasičnim, odnosno tzv. specijalizovanim učionicama i kabinetima za ovaj predmet, koji treba da budu opremljeni analogno normativima za određenu vrstu škole (struku). Delimično, ona se organizuje i u drugim školskim prostorijama (biblioteci-medijateci, čitaonici, audiovizuelnoj sali i sl.). Zavisno od potreba i mogućnosti, pojedini segmenti programa mogu se realizovati i u raznim objektima i institucijama koje postoje u užoj društvenoj zajednici.

U nastavi albanskog jezika i književnosti koriste se udžbenici i priručnici (odobreni od Prosvetnog saveta Srbije) i bibliotečko-informacijska građa od značaja za ostvarivanje zadataka i sadržaja programa ovog predmeta odnosno za sistematsko osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora saznanja u nastavi i van nje.

U odnosu na dosadašnji, ovaj program donosi izvesne promene i novine, koje treba imati u vidu prilikom planiranja (globalnog i operativnog) i realizacije predviđenih zadataka i sadržaja. Posebno su značajne ove promene i novine u programu; izmenjen je nedeljni i godišnji fond časova u I, II, III i IV razredu, kao i način raspodele predviđenog godišnjeg fonda časova na pojedine segmente programa; obezbeđen je adekvatniji odnos između časova obrade i drugih tipova časova; korigovani su cilj i zadaci nastave (opšti i operativni); izmenjeni su struktura i sadržaji područja književnost i jezik; u program su uključena nova imena i naslovi; određeni su osnovni književno-teorijski pojmovi koji se usvajaju tokom obrade odgovarajućih dela; smanjen je broj domaćih i školskih pismenih zadataka u pojedinim razredima; utvrđeni su nivoi obrade, književnih dela.

KNJIŽEVNOST

Ovo programsko-tematsko područje obuhvata najznačajnija dela književnosti albanskog, jugoslovenskih i drugih naroda i nacionalnih manjina, i to u istorijskom kontinuitetu razvoja književnosti od starog veka do danas.

Program I razreda je za početak predvideo bavljenje narodnom (usmenom) književnošću da bi se izbegao nagli prelaz s tematskog proučavanja književnosti, koji je karakterističan za nastavu ovog predmeta u osnovnoj školi, na proučavanje istorije književnosti, kako je koncipiran ovaj program. Uz taj osnovni razlog treba imati u vidu i druga preimućstva ovakvog pristupa: izvršiće se sinteza narodne književnosti koju su učenici parcijalno upoznali u osnovnoj školi, usmena književnost albanskog i jugoslovenskih naroda predstaviće se učenicima u punom sjaju i bogatstvu svojih umetničkih vrednosti; prilikom interpretiranja pojedinih vrsta usmenog stvaralaštva u koje će biti uključeni i učenik i nastavnik će steći uvid u književno-teorijsko znanje koje su učenici poneli iz osnovne škole, otkriće mogućnosti njihovog usmenog i pismenog izražavanja i tako odrediti neku vrstu korektivnog rada sa učenicima kako bi ih pripremio za složeniji i studiozniji pristup književnim delima kakav zahteva srednjoškolska nastava književnosti.

Tokom osmogodišnjeg obrazovanja u osnovnoj školi učenik savladava veoma složen i raznovrstan program albanskog jezika i književnosti u gotovo svim njegovim područjima (jezik, kultura usmenog i pismenog izražavanja, teorija književnosti i elementi scenske i filmske kulture). Srednjoškolska nastava književnosti treba da uspostavi kontinuitet sa osnovnoškolskom nastavom i respektuje znanja koja je stekao učenik. Nastavnik albanskog jezika i književnosti u srednjoj školi treba da pođe od pretpostavke da je učenik savladao ovu građu:

- iz teorije književnosti: tema, motiv, fabula, lik i karakter: struktura proznog književnog dela; književni rodovi i vrste; osnovna jezičkostilska izražajna sredstva; usmena i pisana književnost; struktura lirske pesme; stih, strofa, rima, ritam; struktura dramskog dela; dijalog i monolog dramske vrste; drama i pozorište; film, radio-drama, televizijska drama;

- iz kulture usmenog i pismenog izražavanja; prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje, raspravljanje; elementi pismenih sastava; raspored i razrada građe u pismenom sastavu;

- iz osnova scenske i filmske kulture; slika, reč, zvuk i muzika u filmu; situacija, radnja, junaci filma; elementi filmskog izraza (kadar, plan, rakurs, montaža); filmske vrste; od sinopsisa do scenarija; film, televizija, pozorište, književnost - sličnosti i razlike.

S takvim fondom znanja učenik može uspešno da prati nastavnikovu interpretaciju književnog dela i da se aktivno uključuje u njen tok.

Iako je interpretativno analitički metodički sistem nezaobilazan kada učenici upoznaju književnoumetnička dela, on u nastavi ne sme biti i jedini. Nastavnik mora proceniti u kojim će situacijama primeniti i eksplikativni metodički sistem, a u kojima će biti efikasnije ako se primeni problemsko-stvaralački metodički sistem. Ovaj poslednji, posebno, veoma sporo prodire u srednjoškolsku nastavu književnosti mada su njegove vrline evidentne.

Nema sumnje da ovakav program književnosti u srednjoj školi povremeno traži i primenu eksplikativnog metodičkog sistema, kada se mora čuti nastavnikova reč, i to najčešće prilikom davanja informacija o epohama koje se proučavaju, kao i u svim drugim situacijama u kojima nastavnik ne može računati na učenikova predznanja (primer: osnovne informacije o počecima pismenosti i književnosti). Nastavnik književnosti ne sme zaboraviti da je njegov govor model pravilnog, čistog i bogatog jezika kakvom treba da teže i njegovi učenici.

Interpretativno-analitički metodički sistem predstavlja, naravno osnovni vid nastave književnosti u srednjoj školi i njega treba dosledno primenjivati prilikom upoznavanja učenika sa književnim delima za domaću lektiru koja su predviđena programom. Ali, obim nastavnog programa, odnosno velik broj dela koje učenici treba da upoznaju tokom srednjoškolskog obrazovanja obavezuju nastavnika da primeni tri nivoa obrade književnih tekstova: osvrt na delo, prikaz dela i interpretacija književnog dela.

Osvrt je spontan razgovor o pročitanom književnom delu. U okviru osvrta učenici kazuju i obrazlažu svoje utiske, osećanja i misli pobuđene umetničkim tekstom. Pri tome ističu bitniju predmetnost, najznačajnija mesta i najviši smisao književnog dela. Cilj osvrta jeste da učenici pročitaju delo, da ga dožive i shvate te da o njemu sude sa stanovišta običnih čitalaca.

Prikaz podrazumeva dobro pripremljen i samostalan pristup učenika književnom delu. Učenici delo prikazuju pretežno usmeno (uz beleške, podsetnik i knjigu), ređe pismeno. Nastavnik im prethodno daje uputstva za samostalan rad i ističe bitnu problematiku koju će prikaz obuhvatiti.

Interpretacija je najpotpuniji analitičko-sintetički pristup književnom delu koji se zasniva na suštinskim vrednostima, ali i na bitnim detaljima. Ona obuhvata sistematično proučavanje više vrednosnih činilaca umetničkog teksta, njegovu predmetnost, strukturu, poruke, stvaralačke postupke. Za interpretaciju učenici se pripremaju pomoću istraživačkih zadataka. Ovi zadaci treba da budu stvaralačkog tipa, da nude učenicima posmatranje umetničkog dela sa više stanovišta, da ih podstiču na samostalno, kreativno i kritičko pristupanje delu. Navedeni zahtevi se odnose, prvenstveno na učenike u četvorogodišnjem školovanju, dok su zahtevi u trogodišnjem školovanju (III stepen) znatno manji.

JEZIK

Radi neposrednog ispunjavanja cilja i zadataka nastave ovog predmeta, potrebno je da učenici ovladaju i konkretnim znanjima o albanskim jezičkim sistemima i metodologijom posmatranja jezičkih činjenica, kao i sposobnošću da stečena znanja praktično primene.

Pored toga, nastava savremenog albanskog jezika treba da učenicima omogući i uspešno uključivanje u više stepene obrazovanja.

Pri ostvarivanju sadržaja posebno treba imati na umu potrebu da se nastava uskladi sa znanjima iz ovih oblasti koja su učenici stekli u osnovnoj školi. S obzirom na ovo, ponavljanje tema iz programa za osnovnu školu treba shvatiti i kao utvrđivanje stečenih znanja, kao i produbljivanje tih znanja i metodologije vezane za savremenu nauku o jeziku, što znači i njihovo izlaganje na novom, višem nivou.

Pored toga, nastavu jezika - koliko je god moguće - koordinirati s nastavom nematernjeg i stranog jezika. Posebno je važna korelacija disciplina nastave maternjeg jezika, kao i sa drugim područjima nastave ovog predmeta (kultura izražavanja, književnost).

Svaka od datih tema proučavaće se u okviru i teorijskih časova (izlaganja) i na časovima vežbanja. Ovi drugi, zavisno od didaktičko-metodičkih pretpostavki koje će nastavnik definisati o svakom učeniku, treba da budu što raznovrsniji: pismene i usmene analize tekstova i govora, izrada samostalnih pismenih sastava, pravilno usmeno izražavanje, ponovno formulisanje vlastitih i tuđih tekstova (pisanih i govornih), ispravljanje tekstova i dr. Po sebi se razume da se većina znanja koja se stiču na časovima teorijskog izlaganja proverava na časovima vežbanja, pa i da se mnoge od datih tema mogu izložiti učenicima upravo na času praktičnog karaktera (na tekstu, u dijalogu i sl.). Otuda će se u praksi pokazati potreba da se broj časova vežbanja prilagodi konkretnim potrebama nastave u određenom odeljenju.

Morfologija (s tvorbom reči)

Obrada datog sadržaja podrazumeva nužnost da se pre svega prodube i utvrde osnovni pojmovi za izlaganje konkretnih činjenica koje spadaju u morfologiju albanskog književnog jezika, uključujući i tvorbu reči. To su pojmovi reč i morfema i pojmovi vezani za klasifikaciju reči, tipove promene i tipove tvorbe reči.

Sistematsko izlaganje zasnovati na uočavanju specifičnosti svake od vrsta reči, uz istovremeno ukazivanje na povezanost leksičko-semantičkih, gramatičkih i tvorbenih momenata.

Sintaksa

Pri objašnjavanju pojma rečenice treba napraviti razliku između dva značenja termina rečenice: (a) pojam rečenice kao jedinice komunikacije, koja je iskaz između dve pauze, odnosno deo teksta koji počinje velikim slovom a završava se tačkom i (b) pojam rečenice kao gramatičke konstrukcije koja se obrazuje oko glagola u ličnom obliku (tipičan oblik) i koja tek sa odgovarajućom intonacijom postaje jedinica komunikacije.

Za rečenicu kao jedinicu komunikacije, dakle, karakteristično je da se izgovara sa određenim tipom intonacije, odnosno da se u pisanju završava određenim znacima interpunkcije. Sa ovim treba povezati podelu rečenica po komunikativnom cilju (obaveštajne, upitne, uzvične i druge rečenice).

Što se tiče podele rečenica po sastavu, za osnovni kriterijum treba uzeti broj predikata, odnosno broj glagola u ličnom obliku, tj. rečenice treba podeliti na proste (jedan predikat) i složene (dva ili više predikata). Prosta rečenice se dalje može podeliti na neproširenu prostu rečenicu i proširenu prostu rečenicu, složena rečenica - na zavisnosloženu i nezavisnosloženu.

Sintaksa proste rečenice - Prilikom obrade rečenične strukture treba voditi računa o tome da se ne mešaju rečenični članovi uzeti u užem i širem smislu. Na primer, u rečenici: Mali dečak drži crvenu loptu. - Subjekat u užem smislu je imenica u nominativu dečak, a u širem smislu - imenička sintagma mali dečak; predikat u užem smislu je glagol u ličnom obliku drži, a u širem smislu - glagolska sintagma drži crvenu loptu; objekat u užem smislu je imenica loptu, a u širem smislu - imenička sintagma crvenu loptu.

Sintaksa padeža - Pri obradi padeža potrebno je razlikovati funkciju i značenje padeža.

Sintaksa glagolskih oblika. - Različita značenja istoga glagolskog oblika objašnjavati prema sintaksičkom tipu upotrebe: vremenska upotreba (indikativna i relativna) - modalna upotreba.

Sintaksa složene rečenice. - Pored objašnjenja zavisnog i naporednog odnosa i opisivanja konkretnih tipova rečenica u okviru ovih osnovnih odnosa, treba posebno - na primerima razgranatih složenih rečenica - ukazati na zakonitost kombinovanja i međusobnog raspoređivanja prostih rečenica u složenoj.

Pravopis

Učenicima treba jasno izložiti principe i specifičnosti pravopisa, i to tako da - uz usvajanje konkretnih znanja - budu pre svega osposobljeni da pravopisnu problematiku posmatraju u okvirima određenih književnojezičkih sistema.

Učenici treba da usvoje ideju o tesnoj povezanosti ove materije s gramatičkim sistemima, te i raspored gradiva treba podesiti tako da nastava pravopisa teče uporedo s nastavom jezika (sinhronizacija).

U praktičnim vežbama (a preporučljivo je da se najveći deo ove materije i pruži u tome vidu) učenici treba da dobro savladaju i način korišćenja pravopisa, pravopisnih rečnika i priručnika, kao i uputstva i tumačenja koja daju časopisi posvećeni kulturi jezika.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Vežbe u usmenom izražavanju treba u rezultatu da daju određeni stepen pravilne artikulacije, dikcije, intonacije, ritma i tempa u čitanju i kazivanju lirskog, epskog i dramskog teksta. Ove se vežbe, po pravilu, realizuju u toku obrade književnog teksta na taj način što će nastavnik, direktno, svojim recitovanjem i govorenjem ili uz pomoć gramofonske ploče, ili magnetofonskog snimka, analizirati odgovarajuće elemente pravilnog usmenog izražavanja kako bi ih učenici uočili. Stečena saznanja transformišu se u veštine i umenja na taj način što učenici interpretiranjem književnih tekstova nastoje da sami dostignu odgovarajući stepen veštine i umenja ove vrste. Stečene sposobnosti se dalje uvežbavaju kroz različite oblike usmenog izražavanja učenika (izveštavanje, raspravljanje, referisanje i dr.). Većina predviđenih oblika ove nastave neposredno se uključuju u nastavu književnosti ili pripreme za izradu pismenih sastava.

U prvom razredu (delimično i u drugom) veoma je uputno da nastavnik učenicima demonstrira metodologiju izrade pismenog sastava. U tom smislu korisno je kombinovati indukciju i dedukciju. Na odabranom uzorku (rasprava, izveštaj i dr.) treba analizirati njegovu kompoziciju, funkciju odeljka i ostale elemente (primerenost stila i sl.). Zatim se učenicima može dati zadatak da pripreme građu o jednoj temi, ali da prikupljenu građu ne oblikuju, već da se to uradi na času. Vežba u metodologiji izrade pismenog sastava na osnovu prikupljene građe trebalo bi da bude demonstracija celokupnog postupka izrade pismenog sastava: od analize teme, određivanja njenog težišta, selekcije prikupljene građe, rasporeda pojedinosti s gledišta dobre kompozicije, do oblikovanja građe i rada na usavršavanju teksta. Racionalizacija nastave u ovom poslu postiže se na taj način što će uzorak primerenog teksta biti u vezi s književnim delom iz programa za određeni razred.

I diferenciranje funkcionalnih stilova valja obavljati na uzorcima koje je nastavnik odabrao. Da bi učenik bio osposobljen da svoj jezik i način izražavanja podesi prema vrsti pismenog sastava (izlaganja), treba da bude stavljen u situaciju da napiše konkretan sastav (pripremi izlaganje). Vežbe ove vrste treba ponavljati dotle dok svaki učenik ne bude osposobljen da se služi određenim oblicima izražavanja. Da bi se postigao veći nastavni učinak, korisno je naći neophodnu psihološku motivaciju. Zbog toga učenike treba obavestiti ne samo o konačnom cilju koji se želi postići određenim sistemom vežbanja, nego i o svrsishodnosti pojedinih parcijalnih vežbanja koja čine integralnu celinu. Tako, na primer, ako smo obavestili učenike da će sledeći pismeni zadatak biti u formi rasprave ili prikaza, onda i konkretne vežbe trba da budu podređene tom cilju. Nastavnik će na odabranom modelu konkretnog oblika izražavanja pokazati učenicima njegove bitne karakteristike, podrazumevajući tu i primerenost jezika i stila. Posle toga, učenici u formi domaćeg zadatka čine prve pokušaje da samostalno napišu sastav određene vrste. Čitanjem i komentarisanjem domaćih zadataka učenici se dalje osposobljavaju u pismenom izražavanju i ovladavanju određenim vrstama sastava. Kad je nastavnik stekao utisak da su svi učenici relativno ovladali određenom vrstom pismenog izražavanja, utvrđuje čas izrade školskog pismenog zadatka. Rezultati takvog postupka pokazuju se u školskom pismenom zadatku, pa se na osnovu njih planira dalji rad na usavršavanju kulture izražavanja učenika. Ako više učenika ne postigne određeni uspeh, ceo se proces ponavlja (u odeljenju ili u dopunskom radu).

Okvirni broj časova koji je predviđen za usmeno i pismeno izražavanje označava ukupno vreme, a ne i broj vežbi u toku nastavne godine (preporučuje se organizovanje većeg broja kraćih vežbi s precizno određenim ciljevima).

Tokom nastavne godine učenicima se može dati najviše šest (osam u prvom razredu) tematskih domaćih pismenih zadataka (u skladu sa oblicima i vrstama navedenim u programu kulture izražavanja). Po pravilu, nastavnik je obavezan da pregleda i analizira zadatke svih učenika. Odabrani zadaci (ne samo najuspešniji) čitaju se i komentarišu na času (delu časa). Pored pismenih, u skladu sa zahtevima programa, nastavnik daje učenicima i druge vrste konkretnih domaćih zadataka (usmenih, praktičnih - primerenih mogućnostima učenika i njihovoj opterećenosti raznim obavezama).

Izrada školskog pismenog zadatka, po pravilu, traje jedan čas. Izuzetno, kad to pojedini oblici pismenog izražavanja iziskuju, izrada zadatka može trajati i duže od jednog časa. Časove ispravljanja i usavršavanja zadataka nastavnik organizuje najkasnije sedam dana nakon njihove izrade.

Napomena

MAĐARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(trogodišnje školovanje - 3+2+2)

Cilj i zadaci

Nastava mađarskog jezika i književnosti ima sledeći cilj i zadatke:

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- upoznaje učenike sa socio-lingvističkim i lingvističkim znanjima;

- tumači jezičke pojave na osnovu istorije jezika;

- razvija izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnim normama uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema jezicima drugih;

- upoznaje učenike sa književnim vrednostima;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima kulturne baštine;

- usavršava literarnu recenziju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na analizu i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književno-umetničkih dela;

- obezbeđuje znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- podstiče učenike na lično mišljenje i originalna gledišta;

- izgrađuje naučni pogled na svet;

- razvija kulturu usmenog i pismenog izražavanja;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim stilovima u različitim govornim situacijama;

- osposobljava učenike da doživljavaju estetsko i da podstiče potrebu za tim, da poštuju jezičke i kulturne tradicije, vaspitava intelektualno zdravu, radno sposobnu generaciju, koja je sposobna za razvijanje materijalnih dobara, vrednovanje tekovina civilizacije i ima vaspitnu ulogu u produbljivanju osećaja da je potreban opšti humanistički napredak.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- čitanje i obrada dela iz mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti utvrđenih u nastavnom planu,

- upoznavanje učenika sa najbitnijim karakteristikama mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti iz nastavnog plana,

- proširivanje kruga pojmova iz teorije književnosti i upoznavanje novih pojmova kroz obradu odgovarajućih književnih dela utvrđenih u nastavnom planu,

- proširivanje znanja učenika iz metodike proučavanja književnih dela, samostalno čitanje, analiziranje i ocenjivanje lirskih, epskih i dramskih dela od strane učenika,

- upoznavanje učenika sa morfološkim sistemom mađarskog jezika i sa jednim delom morfologije,

- uvežbavanje raznih oblika i vrsta usmenog i pismenog izražavanja,

- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora informacija u obrazovanju i u radu kod kuće,

- razvijanje kritičkog razmišljanja, stvaralačkih sposobnosti i pozitivnih moralnih osobina učenika.

JEZIK (20 časova)

Sintaksa

Rečenice i vrste rečenica. Delovi rečenice. Usaglašavanje subjekta i predikata. Sintagme. Red reči. Akcenat rečenice. Stilska vrednost rečenica u tekstovima iz beletristike.

Isticanje trajanja.

Lektire iz negovanja jezika u vezi sa značenjem reči i sa rečenicama.

Morfologija

Nauka o vrstama reči: Morfološki sistem mađarskog jezika. Vrste reči. Uloga pojedinih vrsta reči u rečenici.

Leksikologija: Veličina leksike. Stilska vrednost imeničnih reči, glagola i ostalih vrsta reči (kroz književne tekstove). Rekcije. Semantika: Grafo-fonetska predstava, značenje raspoloženja pomoću posebno odabranih reči. Homonimi i heteronimi. Sinonimi. Antonimi.

Morfoleksikologija: Elementi reči.

Nauka o tvorbi reči: složenice, građenje izvedenih reči, drugi oblici tvorbe reči.

Lektire iz negovanja jezika u vezi sa sintaksom i morfologijom.

Pravopis

Pravopisne vežbe u vezi sa sintaksom i morfologijom.

Stilistika

Stilski slojevi. Analiza današnjeg javnog govora a posebno deformacija nastalih usled višejezičnosti sredine, kao i otklanjanje istih.

Jezik omladine.

KNJIŽEVNOST (35 časova)

Modernizam

Književni pravci na kraju XIX i početkom XX veka: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno)

Dela za obradu:

Šarl Bodler: Albatros

Ištvan Temerkenj.

(Tömörkény István): Megy a hajó lefelé (Plovi brod nizvodno)

Andre Adi

(Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim)

Léda a hajón (Leda na brodu)

Mag hó alatt (Seme pod snegom)

Örizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)

Mihalj Babič

(Babits Mihály): Ösz és tavasz között (Između jeseni i proleća)

Deže Kostolanji

(Kosztolányi Deszö): A szegény kisgyermek panaszai (Žalbe sirote dece - odlomak)

Žigmond Moric

(Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)

Arpad Tot

(Tóth Arpád): Lélektöl lélekig (Od duše do duše)

Đula Juhas

(Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)

Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)

Aleksa Šantić: Pretprazničko veče (u originalu i u prevodu)

Modernizam i avangarda između dva rata

Informativno o pravcima epohe.

Dela za obradu:

Lajoš Kašak

(Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori)

Atila Jožef

(József Attila): A város peremén (Na periferiji)

Elágia (Elegija)

Öda (Oda)

Flóra (Flora)

Mikloš Radnoti

(Radnóti Miklós): Razglednicák (Razglednice)

Aron Tamaši

(Tamási Aron): Ördögváltozás Csikban (Promena đavola u Čiku)

Veljko Petrović: Salašar

Kosta Racin: Berači duvana

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

Uzajamne mađarsko-južnoslovenske književne veze

Endre Adi u južnoslovenskoj književnosti. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Dezső). Bazsalikom ("Bosiljak", Rad Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju veza. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno)

Dela za obradu

Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma

Miroslav Krleža: Madžarski lirik Andrija Adi

Ivo Andrić: Iz knjige Ex Ponto (u prevodu Kornela Sentelekija)

Laslo Nemet:

(Németh László): Hid a Dráván (Most na Dravi)

Mađarska književnost u Jugoslaviji

Mihalj Majtenji

(Majtényi Mihály). Jakab, a késes (Nožar Jakab)

Janoš Herceg

(Herceg János): Szülöföldem (Otadžbina)

Prilikom analize predloženih književnih tekstova obraditi i pojmove iz poetike.

Lektira

Žigmond Moric

(Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)

Ervin Šinko

(Sinkó Ervin): Aron szerelme (Aronova ljubav) (odlomak)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija (odlomak)

KULTURA IZRAŽAVANJA (15 časova)

Uvežbavanje formi usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima.

Iznošenje i obrazlaganje planova u vezi sa školskim životom.

Obrada teme u vezi sa strukom.

Upotreba specifičnih sredstava govornog stila (jačina glasa, visina tona, melodija, boja glasa, tempo).

Pismeno izražavanje

Oblici razvoja sposobnosti pismenog izražavanja: dopisnički izveštaj i komentar.

Korišćenje stručnih bibliografija. Korišćenje rečnika. Sakupljanje podataka, pisanje beležaka.

Dva školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku).

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- čitanje i obrada dela mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti, utvrđenih u nastavnom planu,

- proširenje kruga pojmova iz teorije književnosti prilikom obrade književnih dela utvrđenih u nastavnom planu,

- samostalno tumačenje i ocenjivanje književnih dela,

- upoznavanje sa sintaksom mađarskog jezika,

- razvijanje sposobnosti učenika u vezi sa jezičkim sadržajima,

- samostalno korišćenje određenih formi izražavanja od strane učenika,

- samostalno korišćenje raznih izvora informacija od strane učenika,

- sistematizovanje sadržaja iz nastavnih planova obrađenih ranijih godina.

JEZIK (20 časova)

Ponavljanje jezičkih sadržaja naučenih u prethodnim razredima.

Sintaksa

Složena rečenica. Pojam i vrste nezavisnih i zavisnih rečenica. Red rečenica u složenoj rečenici. Veznici. Prilozi - rečce i veznici. Višestruko složene rečenice. Citat.

Pravopis

Pravopisne vežbe u vezi sa složenim rečenicama. Pravopis skraćenica koje sadrže više od jednog slova pojedine reči. Dodavanje nastavaka stranim rečima. Korišćenje pravopisnog rečnika.

Stilistika

Sistematizovanje i ponavljanje naučenih sadržaja iz stilistike. Ocenjivanje stilske vrednosti složenih rečenica prilikom obrade književnih tekstova.

KNJIŽEVNOST (30 časova)

Moderna književnost danas

Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti (Informativno)

Hemingvej: Starac i more

Laslo Nemet

(Németh László): Gyász (Žalost) - odlomak

Đula Lješ

(Illyés Gyula): Puszták népe (Narod pustara) - odlomak

Tibor Deri

(Déry Tibor): Szerelem (Ljubav)

Šandor Vereš

(Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija)

Dob és tánc (Doboš i igra)

Geza Otlik

(Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici) (odlomak)

Janoš Pilinski

(Pilinszky János): Harbach 44 (Harbah, 44)

Ferenc Juhas

(Juhász Ferenc): A virágok hatalma (Vlast cveća)

Laslo Nađ

(Nagy László): Himnusz minden idoben (Himna za sva vremena)

Peter Nadaš

(Nádas Péter): Családi kép, lila alkkonyatban (Porodična slika u ljubičastom sumraku)

Andraš Šite

(Šütoö András): Anyám könnyű álmot igért (Majka mi je obećala lepe snove) - odlomak

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke (u originalu i u prevodu)

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih (odlomak)

Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu (odlomak)

Uzajamne mađarsko-južnoslovenske književne veze

Književni prevodilac Zoltan Čuka (Csuka Zoltán). Prevodioci Adija na srpski jezik. Književni prevodilac Danilo Kiš. Književni prevodioci za mađarski jezik u Jugoslaviji. (Informativno)

Dela za obradu

Đula Ilješ

(Illyés Gyula): A Tömegsir előszava (Predgovor Jami)

Danilo Kiš: A modern magyar költészetről (O modernoj mađarskoj poeziji)

Miloš Crnjanski: Stražilovo (u prevodu Karolja Ača)(Acs Károly)

Književnost Mađara u Jugoslaviji posle rata

Pisci, književne ambicije, časopisi (informativno).

Dela za obradu

Karolj Ač

(Acs Károly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)

Ferenc Feher

(Fehér Ferenc): Szenteleky (Senteleki)

Nandor Gion

(Gion Nándor): Engem nem uqy hivnak (Ja se ne zovem tako)

(Domonkos István): Kormányeltörésben

Lektira

G. G. Markez: Sto godina samoće

Izbor iz moderne lirike (mađarske, južnoslovenske, svetske).

Ferenc Juhas

(Juhás Ferenc): Tékozló ország (Zemlja koja puno troši)

Književna dela nacionalnih manjina koje žive u Republici Srbiji (informativno).

Paralelno sa predloženim književnim delima obraditi pojmove iz poetike.

KULTURA IZRAŽAVANJA (10 časova)

Usmeno izražavanje:

Komponovanje raznih govornih izraza (formi) u vezi sa pretpostavljenim društvenim aktivnostima učenika i u vezi sa strukom pomoću znanja iz sastavljanja tekstova.

Prigodni govor prilikom dana škole i raznih drugih svečanosti.

Pismeno izražavanje

Pismeno oblikovanje zadataka datih kod usmenog izražavanja.

Dva školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku).

Napomena

 

MAĐARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(četvorogodišnje školovanje)

Cilj i zadaci

Nastava mađarskog jezika i književnosti ima sledeće ciljeve i zadatke:

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- upoznaje učenike sa socio-lingvističkim i lingvističkim znanjima;

- tumači jezičke pojave na osnovu istorije jezika;

- razvija izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnim normama uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema jezicima drugih;

- upoznaje učenike sa književnim vrednostima;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima kulturne baštine;

- usavršava literarnu recenziju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na analizu i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književnoumetničkih dela;

- obezbeđuje znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- podstiče učenike na lično mišljenje i originalna gledišta;

- izgrađuje naučni pogled na svet;

- razvija kulturu usmenog i pismenog izražavanja;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim stilovima u različitim govornim situacijama;

- osposobljava učenike da doživljavaju estetsko i da podstiče potrebu za tim, da poštuje jezičke i kulturne tradicije, vaspitava intelektualno zdravu, radno sposobnu generaciju, koja je sposobna za razvijanje materijalnih dobara, vrednovanje tekovina civilizacije i ima vaspitnu ulogu u produbljivanju osećaja da je potreban opšti humanistički napredak.

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

Operativni zadaci

- čitanje i obrada predviđenih dela iz nacionalne, jugoslovenske i svetske književnosti;

- upoznavanje osobenosti mađarske, jugoslovenske i svetske književnosti;

- proširivanje savladanih i usvajanje novih književnoistorijskih pojmova (na odgovarajućim delima iz programa za ovaj razred);

- proširivanje saznanja o metodama proučavanja književnosti i osposobljavanje učenika za samostalno analiziranje i vrednovanje lirskih, epskih i dramskih dela;

- upoznavanje morfološkog sistema mađarskog književnog jezika; uvežbavanje određenih oblika usmenog i pismenog izražavanja;

- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje raznih izvora saznanja u nastavi i van nje;

- sistematsko razvijanje kritičnog mišljenja, kreativnih sposobnosti i pozitivnih moralnih svojstava učenika.

GRAMATIKA (25 časova)

Vrste reči

Morfološki sistem mađarskog jezika.

Glagoli

Obnavljanje znanja o glagolskim vremenima i glagolskim načinima. Glagolski oblici (aktivni, kauzativni, povratni, pasivni, glagoli potencijalne radnje, stanja, zbivanja (ható igeforma), prelazni i neprelazni glagoli. Konjugacija glagola koji se završavaju na "ik". Subjekatska i objekatska konjugacija.

Imenice

Zajedničke i vlastite imenice. Infinitiv. Stilističke vrednosti imenica.

Građenje reči

Građenje glagola i imenskih reči od glagola i od imenskih reči. Složenice. Naporedne i odredbene složenice. Mogućnosti obogaćivanja leksike na osnovu građenja izvedenih reči i složenica. Ostale mogućnosti za razvoj leksike. Stilistička vrednost građenja reči.

Razlike i istovetnosti u pravilima građenja reči iz leksike mađarskog jezika i nematernjeg jezika eventualno razlike i sličnosti morfoloških pravila izbornog stranog jezika.

Pridevi

Prepoznavanje stilističke vrednosti prideva i njihova upotreba. Glagolski pridevi.

Brojevi

Osnovni broj, razlomački broj, redni broj.

Zamenice

Prepoznavanje stilističke vrednosti zamenice u kontekstu.

Ostale vrste reči

Vežbe za ponavljanje, odnosno upotrebu kod sledećih vrsta: član, postpozicije, prilozi, glagolski pridevi, veznici, uzvici, rečce, glagolski predznaci, prefiksi.

Grafo-fonetska predstava i značenje

Značenje rečenice i značenje reči. Grupisanje reči po grafo-fonetskoj predstavi i odnosima u značenju.

Sinonimija u rečenici i u reči. Magyar Szinonímaszótár (Mađarski rečnik sinonima).

Stilistika

Stilističke vrednosti tvorbe reči prilikom sastavljanja teksta (u kontekstu).

Sastavljanje teksta

Povećanje fonda sinonima i njihova upotreba. Primenjivanje sinonima u književnim vrstama koje su i ranije uvežbavane i u vežbama. Uvežbavanje ustaljenih sintagmi, rekcija i frazeologije.

PRAVOPIS

Afirmacija osnovnih načela mađarskog pravopisa u obrađenoj jezičkoj materiji, s posebnim osvrtom na pisanje (pravopis) geografskih imena. Pisanje južnoslovenskih imena.

Korišćenje publikacija Mihalja dr Agaštona (Dr. Agoston Mihály: Helyesírásunk hiteléért). Za potvrdu našeg pravopisa i Pisanje geografskih imena (A Földrajzi nevek irásmódja). Korišćenje Mađarskog rečnika sinonima.

KNJIŽEVNOST (60 časova)

1. Klasicizam i prosvećenost

Poetika klasicizma. Francuska klasicistična drama. Nemački klasicizam.

Društvena podloga, pogled na svet francuske prosvećenosti. Enciklopedisti. Prosvećenost u Nemačkoj (informativno).

Dela za obradu

Molijer: Tantilj (Predgovor i odlomak)

Valter: Kandid

2. Književnost mađarske prosvećenosti

Karakteristike epohe i pokreta, periodizacija. Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, nauka, pozorište, štampa, institucije, obrazovanje). Klasicizam, sentimentalizam.

Dela za obradu

Đerđ Bešenjei (Bessenyei György): A filozófus (Filozof)

Janoš Baćanji (Batsányi János): A franciaországi változásokra (Promene u Francuskoj)

Ferenc Kazinci (Karinczy F.): Fogságom naplója (Moja robija) epigrame

Mihalj Vitez Čokonaji (Csokonai Vitéz Mihály): A tihanyi Ekhóhoz (Ehu u Tihanju), A reményfez (Nadi), Dorottya (Doroća)

3. Romantizam

Pojam, nastanak, faze razvoja, umetničke karakteristike romantizma. Engleski, francuski i ruski romantizam. (Informativno).

Dela za obradu

Bajron: Čajld Harold (odlomak) Puškin: Evgenije Onjegin (Tatjanino pismo Onjeginu)

Edgar Alan Po:

Romantizam u mađarskoj i jugoslovenskoj književnosti

Karakteristike i periodizacija epohe i pokreta. Kritički osvrt na delo Danijela Beržnjija (Berzsenyi Dániel), i Ferenca Kelčeija (Kölcsey). Odnosi u kulturi (književni život, neforma jezika, štampa, pozorište, institucije, izdavanje knjiga, obrazovanje, muzika, likovna umetnost-informativno).

Dela za obradu

Danijel Berženji (Berzsenyi Dániel): A közelítő tél (Zima koja se približava) Levéltöredék barátnémhoz (Nezavršeno pismo mojoj prijateljici)

Jožef Katona (Katona József): Bánk bán (Ban Bank)

Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Késő vágy (Kasna želja), Abránd (Maštanje), Előszó (Predgovor) Šandor Petefi (Petofi Sandor): Szeptember végén (Krajem septembra) Az én torkom álló malom (Moje grlo je sušni mlin)

Csokonai (Čokonaj) A puszta télen (Pustara u zimu) A négyökrös szekér (Na volujskim kolima) Dalaim (Moje Pesme) Egy gondolat bánt engemet (Jedna miso mir mi oduzima)

Laza Kostić: Santa Maria della Salute (u originalu i prevodu)

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići i uveoci (odlomci u originalu i prevodu)

4. Realizam

Pojam i uslovljenost realizma u istoriji književnosti. Njegov povratni uticaj na romantizam. Francuski i ruski realizam.

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio (odlomak)

Gistav Flober: Gospođa Bovari (odlomak)

Mađarska i južnoslovenska književnost u drugom delu XIX veka

Političke, društvene i umetničke karakteristike druge polovine veka. Odnosi u kulturi. (Informativno).

Janoš Aranj (Arany János): V. László (Ladislav V.) Évek, ti még jövendőévek (Godine, godine nailazeće) Ősszel (U jesen), Családi kör (Porodica)

Imre Madač (Madach Imre): Az ember tragédiája (Čovekova tragedija) (odlomak)

Mor Jokai (Jókai Mór): Az arany ember (Zlatni čovek) (odlomak)

Jakov Ignjatović: Večiti mladoženja (odlomak)

Simo Matavulj: Bakonja fra Brne (odlomak)

Vojislav Ilić: Sivo sumorno nebo

Kalman Misat (Mikszáth Kálmán). Tímár Zsófi özvegysége (Udovištvo Žofije Timar) A gavallérok (Kavaljeri) (odlomak)

6. Uzajamne mađarsko-južnoslovenske književne vere

Pojave u razdoblju prosvećenosti. Mađarski prevodioci srpske poezije.

"Szerbus manier". Delo Jožefa Sekača (Székács József munkássága). Mihailo Vitković (Vitkovics Mihály), dvojezični pesnik (Informativno).

Dela za obradu

Pismo Ferenca Kazincija Lukijanu Mušickom (Kazinczy Ferenc levele Lukijan Mušickihez)

Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Zemaljska nebesa (Földi menny)

Jovan Jovanović Zmaj kao prevodioc.

Jakov Ignjatović. Mađarska kazališna dela na srpskim pozornicama. Krug književnih prevodilaca Bačke A bácskai müfordító kör).

Dela za obradu

Zmajevo pismo Janošu Aranju.

Jakov Ignjatović: Találkozás Petőfivel (Susret sa Petefijem)

Branko Radičević: A leány a kútnál (Na studencu - u prevodu Janoša Vajde - Vajda János)

7. Pojmovi

Prilikom analize predloženih književnih dela treba obraditi i poetske pojmove.

8. Lektira

J. V. Gete: Patnje mladog Vertera

Stendal: Crveno i crno

Mihalj Veresmarti (Vörösmarty M.): Csongor és Tünde (Čongor i Tinde)

RAZVIJANJE KULTURE IZRAŽAVANJA (20 časova)

Usmeno izražavanje

Učenik treba da bude sposoban da iz aspekta stila oceni rečenice tekstova različitog sadržaja, a svoje rečenice da konstruiše pravilno i u dobrom stilu, redom reči koji odgovara težini sadržaja raznih delova saopštenja, osim toga da pravilno upotrebljava rekcije, veznike i reči ukazivanja (upućivanja). Posedujući potreban fond reči treba tačno i u odgovarajućem stilu da odabira sinonime; ono što ima da iskaže treba da čini život rečju a uz celishodnu upotrebu pravila govora i sredstava fonetičke sintakse.

Potrebno je stvoriti takve govorne situacije kada učenik izveštava o društvenim i kulturnim zbivanjima; komentariše sportska takmičenja; prikazuje knjige, filmove, pozorišne predstave, izložbe, itd.

Pismeno izražavanje

Pojam stila u govorenju i pisanju. Razvijanje poznavanja i sklonosti u vezi različitih formi izražavanja (zapisnik, službeno privatno pismo), izveštaj, informacija.

Stilovi po tonu: emocionalni i intelektualni; razgovori; administrativni; publicistički; naučni i beletristički; narativni, deskriptivni, analitički i kritički; intimni, diskusioni itd.

Redosled knjiga u bibliotekama gde čitalac sam uzima željene knjige. Pojam i vrsta kataloga. Oznake na kataloškim karticama.

4 školska pismena zadatka (jedan čas za izradu a dva za ispravku).

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

Operativni zadaci

- čitanje i obrada predviđenih dela iz nacionalne, jugoslovenske i svetske književnosti;

- upoznavanje najznačajnije karakteristike velike epohe moderne;

- proširivanje savladanih i usvajanje novih književnoistorijskih pojmova (na odgovarajućim delima iz programa za ovaj razred);

- osposobljavanje učenika za samostalno interpretiranje i vrednovanje književnih dela;

- upoznavanje sintaktičkog sistema savremenog mađarskog jezika;

- ostvarivanje potpune samostalnosti učenika prilikom pismenog i usmenog izražavanja u opštenju;

- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje različitih izvora saznanja u nastavi i van nje.

GRAMATIKA (30 časova)

Delovi rečenice

Rečenica i reč kao jedinice govornog jezika. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.

Predikat

Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikati. Vrste predikata. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.

Subjekat

Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravila slaganja subjekta i predikata. Subjekatska sintagma u rečenici.

Objekat

Objekatska sintagma u rečenici.

Adverbijali

Uloga adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba sufiksa (nastavka) i postpozicija -nal, nel (kod, od); -ert (za); -a, -be, -ban, -ben (u); alatt (ispod); elott (pred, ispod); ezelott (pre); gyanant (kao); helyett (mesto, umesto); miatt (zbog, kavz.); vegett (zbog fin.); letere (kao nač.); leven (pošto).

Atributi

Atributske sintagme. Apozicija. Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije. Mesto upitne rečce "e" u rečenici.

PRAVOPIS

Interpunkcija. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavaka. Šta treba znati o pravilnom pisanju opozicije, i pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.

Stilistika

Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života i govornički stil). Slojevi pismenog stila (naučni, službeni, publicistički i beletristički stil). Najkarakterističnija obeležja stilova u određenim tekstovima.

Kako govorne situacije određuju stil šta je to "stilski" i "bez stila".

Današnji javni govor (analiza deformacija nastalih usled višejezičnosti sredine, kao i njihovo otklanjanje).

Jezik omladine.

Sredstva muzikalnosti

Simbolika glasa u prozi i u stilu.

Razumevanje i analiza teksta

Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i kompletna analiza.

KNJIŽEVNOST (55 časova)

1. Velika epoha modernizma

Književni pravci na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno)

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Artur Rembo: Pijani brod

Pisci na prelazu stoleća

Gozsdu Elek (Elek Goždu): Ultima ratio.

Tömörkény István (Ištvan Temerkenj): Megy a hajó lefelé (Plavi brod nizvodno)

Papp Dániel (Danijel Pap): A zsárkováci tölgyek (Žarkovački hrastovi)

Pisci modernizma

Andre Adi (Ady Endre): Uj vizeken járok (Novim vodama gazim) A Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa) Léda a hajon (Leda na brodu) Sem utódja..., (Ni predak ni potomak kasni) Őrizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)

Mihalj Babič (Babits Mihály):A lírikus erilógja (Epilog liričara), Osz és tavasz között (Između jeseni i proleća)

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): A szegény kisgyermek panaszai (Žalbe sirote dece - odlomak)

Đula Krudi (Krúdi Gyula): Szinbád őszi útja (Jesenji put Sinbada)

Žigmond Moric (Moricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)

Arpad Tot (Tóth Arpád): Esti sugárkoszorú (Večernji venac svetlosti) Lélektől lélekig (Od duše do duše) Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)

Geza Čat (Csáth Géza): Szombat este (Subotom uveče)

Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)

Aleksa Šantić: Pretprazničko veče

Ivan Cankar: Suve kruške

3. Modernizam i avangarda između dva rata

Evropska književnost u prvim decenijama XX veka. Avangarda i njeni periodi. Obnavljanje proze. Socijalna književnost.

Dela za obradu

Prust: Tragom izgubljenog vremena (odlomci)

F. G. Lorka: Žalopojka

Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam. Narodnjaštvo.

Dela za obradu

Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori)

Egy fényképem alá (Ispod moje fotografije)

Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca); Klárisok (Niz), A város peremén (Na periferiji), Elégia (Elegija), Oda (Oda), Flóra (Flora) Lerinc Sabo (Szabó Lőrinc); Szamártövis (Čičak), Egy téli bodzabokorhoz (Jednoj zimskoj zovi), Síppal, hegeduvel (Sviralom i violinom) iz "Tücsökzene" Miklos Radnoti (Radnóti Miklós): Tegnap és ma (Juče i danas), Tajékos ég (Zapenušeno nebo), Eroltett menet (Usiljeni marš), Razglednicák (Razglednice) Aron Tamasi (Tamási Aron). Ördögváltozás Csíkban (Promene đavola u Čiku)

Veljko Petrović: Salašar

Kosta Racin: Berači duvana

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

Sledeći

Napomene

* Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2003) u članu 2. propisano je da se u sadržajima programa predmeta brišu časovi za tematske celine.

** Plan i program turskog jezika i književnosti, nastavni program za predmet građansko vaspitanje za sve razrede (od I do IV), programi predmeta španskog i italijanskog jezika za III i IV stepen stručne spreme, kao prvog stranog jezika i program predmeta italijanski jezik za IV stepen stručne spreme, kao drugog stranog jezika, dati su u okviru dela Program zajedničkih predmeta pri čemu je Redakcija sledila način na koji su programi za navedene predmete dati u odgovarajućim izmenama i dopunama Pravilnika koje su objavljene u "Sl. glasniku RS - Prosvetni glasnik", br. 2/95, 5/2003, 10/2003, 24/2004, 3/2005, 11/2005 i 8/2008).