ZAKONO SUDIJAMA("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 17/2003 - odluka USRS, 25/2003 - ispr. odluke USRS, 27/2003, 29/2004, 35/2004 - odluka USRS, 44/2004, 61/2005, 101/2005, 46/2006 - dr. zakon i 21/2009 - odluka US) |
NAČELA
Sudija je, u postupanju i donošenju odluke, nezavisan.
On sudi i presuđuje na osnovu ustava, zakona, drugih opštih akata i po svojoj savesti.
Sudija svoju dužnost vrši kao stalnu, u sudu za koji je izabran.
Protiv svoje volje sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud.
Održavanje poverenja u nezavisnost
Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost.
Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se ovim zakonom.
Sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice.
Sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti.
U postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske dužnosti, sudija ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.
Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom Republika Srbija može od sudije tražiti naknadu isplaćenog iznosa.
Sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju.
Mogu preduzimati mere radi zaštite i održanja svoje nezavisnosti i samostalnosti.
Sudija ima pravo na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije.
Izbor i prestanak dužnosti i broj sudija i sudija porotnika
Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje Visoki savet pravosuđa.
POLOŽAJ SUDIJE
Dužnost sudije traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka.
Pre toga dužnost sudije može prestati samo pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Po prestanku sudijske funkcije u Sudu Srbije i Crne Gore, sudija ima pravo da nastavi vršenje funkcije u istom sudu ili drugom sudu istog ranga.
2. Smanjenje broja sudija i ukidanje suda
Dužnost sudije ne prestaje ako bude smanjen broj sudija.
Ako bude ukinut sud, sudija nastavlja dužnost u sudu iste vrste i istog stepena, ili približno istog ranga.
O tome u kojem sudu sudija nastavlja dužnost odlučuje Visoki savet pravosuđa.
3. Udaljenje sa sudijske dužnosti
Razlozi za udaljenje
Sudija se udaljuje sa dužnosti kad mu je određen pritvor.
Može biti udaljen sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.
Odluka o udaljenju
O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda.
Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Veliko personalno veće odlučuje o udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Trajanje udaljenja
Sudija se udaljava sa dužnosti do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka.
Veliko personalno veće može sudiju vratiti na dužnost pre okončanja postupka za razrešenje.
Pravo na prigovor
Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Velikom personalnom veću, u roku od tri dana.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije prigovor izjavljuje Opštoj sednici.
Sudija ima pravo da stalno svoju dužnost vrši u sudu za koji je izabran.
Samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud.
Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju.
Sudija može biti premešten samo u drugi sud iste vrste i istog stepena.
Trajno nastavlja dužnost u sudu u koji je premešten.
Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet pravosuđa.
Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste istog ili neposredno nižeg stepena, najduže na godinu dana.
Upućuje se u sud u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad.
Rešenje o upućivanju donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije.
III MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA
Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja činjenica i prava u svemu o čemu odlučuje.
Izuzev u obrazloženju odluke, ili kad to zakon posebno nalaže, nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja činjenična i pravna shvatanja.
2. Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta slučajem
Neizmenjivost godišnjih poslova
Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i ne menja tokom godine.
Ali zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena vrsta posla.
Raspodela predmeta slučajem
Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.
Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta.
Odstupanja
Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije.
Sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak.
Pravo na prigovor
Na godišnji raspored poslova, promenu vrste posla, odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno višeg suda, u roku od tri dana.
O prigovoru sudije Vrhovnog suda Srbije odlučuje Veliko personalno veće.
Pravo na prigovor zbog odstupanja od redosleda prijema predmeta i oduzimanja predmeta ima i učesnik u postupku.
Dužnost obaveštavanja predsednika neposredno višeg suda
Predsednik suda dužan je, bilo prigovora ili ne, da o svakom odstupanju pismeno obavesti predsednika neposredno višeg suda.
3. Obaveštavanje o trajanju postupka
Sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od šest meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obaveštava o daljem razvoju postupka u vremenu.
Prvo obaveštenje u postupku po pravnom leku daje se posle mesec dana, a naredna na svakih petnaest dana.
Rok za obaveštavanje u izvršnim, vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom.
Sudija može Velikom personalnom veću izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite.
Veliko personalno veće o pritužbi odlučuje u roku od osam dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog suda Srbije.
IV ODNOS SUDIJSKE DUŽNOSTI I DRUGIH SLUŽBI, POSLOVA I POSTUPAKA
1. Odnos drugih službi, poslova i postupaka sa dužnošću sudije
Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti član političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.
Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije.
Sudija može da se bez ičijeg odobrenja bavi naučnom i stručnom delatnošću, uz naknadu.
2. Postupak odlučivanja o nespojivosti
Dužnost obaveštavanja i pokretanja postupka
Sudija je dužan da pismeno obavesti predsednika suda o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi s dužnošću sudije.
Predsednik suda o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno višeg suda, a predsednik Vrhovnog suda Srbije - Veliko personalno veće.
Predsednik suda dužan je da pred Velikim personalnim većem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti čim sazna da sudija vrši službu ili posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću.
Izricanje mere upozorenja i prigovor
Istovremeno sa utvrđivanjem nespojivosti, Veliko personalno veće može sudiji izreći meru upozorenja, koja se upisuje u njegov lični list.
Sudija ima na odluku pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Sudija može svoje tvrdnje usmeno da izloži, sam ili preko zastupnika.
Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate.
Osnovna plata utvrđuje se na osnovu koeficijenata za obračun i isplatu plata i osnovice za obračun i isplatu plata utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate u državnim organima.
Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje radnog staža.
Čl. 31 i 32
(Brisano)
Sudija koji je upućen u drugi sud ima pravo na osnovnu platu sudije suda u koji je upućen, ako je za njega povoljnija.
Naknade i ostala primanja sudije koji je upućen u drugi sud propisuje Visoki savet pravosuđa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.
Visoki savet pravosuđa može uvećati do 20% osnovnu platu sudije i predsednika suda, zavisno od obima i složenosti poslova koje obavljaju.
Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 50%.
Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati pored uvećanja iz stava 2. ovog člana još do 100%.
Odluku o uvećanju osnovne plate propisane ovim članom, Visoki savet pravosuđa donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.
(Brisano)
VELIKO PERSONALNO VEĆE
U Vrhovnom sudu Srbije ustanovljava se Veliko personalno veće.
Ono odlučuje o zakonom određenim pitanjima položaja sudija.
Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije.
Sudije ulaze u Veće po redosledu utvrđenom Poslovnikom Velikog personalnog veća.
Veliko personalno veće čini približno jednak broj sudija svakog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.
Veliko personalno veće odluke donosi većinom glasova svih članova.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije ne može biti član Velikog personalnog veća.
Kad Veliko personalno veće vodi postupak koji se tiče njegovog člana, on se zamenjuje sudijom koga žrebom odrede ostali članovi Veća.
Mandat člana Velikog personalnog veća traje dve godine.
Ako članu Velikog personalnog veća mandat prestane pre vremena, imenuje se novi, do okončanja mandata njegovog prethodnika.
Članu Velikog personalnog veća kome prestane sudijska dužnost istovremeno prestaje i članstvo u Velikom personalnom veću.
Velikim personalnim većem rukovodi predsednik koga među sobom biraju članovi.
UNUTRAŠNJA KONTROLA
U Vrhovnom sudu Srbije obrazuje se Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor).
Odbor se sastoji od pet sudija koje na četiri godine bira Opšta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije.
Radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju članovi Odbora iz svojih redova.
Sudija ne može istovremeno biti član Odbora i Velikog personalnog veća.
Odbor je ovlašćen da, po pritužbi ili samoinicijativno, kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih.
Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji.
IZBOR SUDIJE
Za sudiju može biti izabran državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora koji ispunjava uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je dužnosti sudije.
Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:
- dve godine za sudiju opštinskog i prekršajnog suda;
- četiri godine za sudiju trgovinskog suda;
- šest godina za sudiju okružnog suda;
- osam godina za sudiju apelacionog, Višeg trgovinskog suda, Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda;
- dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda Srbije.
Izbor sudija oglašava Visoki savet pravosuđa.
Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja.
Prijave za izbor se podnose Visokom savetu pravosuđa, u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.
Visokom savetu pravosuđa dostavlja se lični list za svakog kandidata koji potiče iz suda.
Pribavljanje podataka i mišljenja
Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice sudija suda iz koga potiče kandidat.
Pri predlaganju sudija Visoki savet pravosuđa uzima u obzir samo stručnost i dostojnost.
Svaki predlog za izbor mora biti obrazložen.
Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Narodna skupština može izabrati samo kandidata koga predloži Visoki savet pravosuđa.
Ako predloženi kandidat ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa novim kandidatom.
III ZAKLETVA SUDIJE I STUPANJE NA DUŽNOST
Pre stupanja na dužnost sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije zakletvu polaže pred Narodnom skupštinom.
Sudija koji je izabran iz reda sudija ne polaže ponovo zakletvu.
Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi".
Sudija stupa na dužnost na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran.
Stupanjem na dužnost sudiji prestaje ranija dužnost u drugom sudu.
Sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda može da se posle prestanka te dužnosti vrati na dužnost sudije višeg suda.
Kad se smatra da sudija nije ni izabran
Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na dužnost u roku od dva meseca od izbora.
Odluku o tome donosi Veliko personalno veće na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu i Visoki savet pravosuđa.
Sudija na odluku ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI
I RAZLOZI ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI
Sudijska dužnost prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrši radni vek ili kad bude razrešen.
2. Posebno o navršenju radnog veka
Uopšte
Sudiji prestaje radni vek kad navrši šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja.
Predsednik suda najkasnije do 1. oktobra pismeno obaveštava predsednika Vrhovnog suda Srbije o tome koje sudije i predsednici neposredno nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek i kada.
Zabrana produženja i skraćenja radnog veka
Radni vek sudiji ne može biti produžen.
Smanjenje vremena potrebnog za navršenje radnog veka ne utiče na prestanak dužnosti sudije.
3. Posebno o razlozima za razrešenje
Svi razlozi
Sudija se razrešava kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske dužnosti, kad nesavesno ili nestručno vrši dužnost ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost.
Posebno o nesavesnom i nestručnom vršenju dužnosti
Sudija nesavesno vrši dužnost ako odugovlači rešavanje predmeta, zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka ili na drugi način postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud Srbije.
Smatra se nesavesnim vršenjem dužnosti i ako sudija nastavi službe, poslove ili postupke iste ili slične onima za koje je utvrđeno da su nespojivi sa njegovom dužnošću.
Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske dužnosti, shodno merilima koje propiše Vrhovni sud Srbije.
II UTVRĐIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI
1. Utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje
Nadležnost i pokretanje postupka
Navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje Veliko personalno veće.
Postupak pokreću predsednik suda, predsednik neposrednog višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, a postupak u kome se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja sudijske dužnosti može pokrenuti i Odbor.
Postupak u kome se utvrđuje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije navršio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razrešenje pokreće Veliko personalno veće.
Ako u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka Veliko personalno veće ne donese odluku, odluku će doneti opšta sednica u narednom roku od 30 dana, a članovima Velikog personalnog veća prestaje mandat.
Postupak pred Velikim personalnim većem
Veliko personalno veće činjenice utvrđuje i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
Ono može zatražiti potrebne podatke od nadležnih organa i organizacija.
Odluka Velikog personalnog veća mora biti obrazložena.
Izricanje mera i pravo na prigovor
Veliko personalno veće može u postupku za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti sudiji izreći meru upozorenja ili meru uklanjanja iz suda, od jednog meseca do jedne godine.
Na izrečenu meru sudija ima pravo prigovora Opštoj sednici, u roku od osam dana.
Opšta sednica zatvorena je za javnost.
Položaj sudije u postupku
Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom i pratećom dokumentacijom, tokom postupka i izveštajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje tvrdnje.
Svoje tvrdnje može usmeno da izloži pred Velikim personalnim većem i Opštom sednicom.
Obaveštavanje Narodne skupštine
Na odluku Velikog personalnog veća kojom je utvrđeno navršenje radnog veka ili razloga za razrešenje nije dopušten prigovor.
Odmah po prijemu odluke predsednik Vrhovnog suda Srbije obaveštava Narodnu skupštinu da je sudija navršio radni vek ili da postoje razlozi za razrešenje.
Dejstvo mera
Mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda upisuje se u lični list sudije.
Dok mera uklanjanja traje, sudija ima položaj kao da je udaljen sa dužnosti.
Sudiji ne može dva puta biti izrečena mera upozorenja.
2. Prestanak dužnosti na zahtev sudije
Sudija koji želi da mu dužnost prestane podnosi pismeni zahtev Velikom personalnom veću, koje valjan zahtev odmah prosleđuje Narodnoj skupštini.
Zahtev može biti povučen dok dužnost sudiji ne prestane odlukom Narodne skupštine ili istekom roka predviđenog ovim zakonom.
Ako sudija posle pokrenutog postupka za razrešenje podnese zahtev za prestanak dužnosti, on se ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje.
III ODLUČIVANJE O PRESTANKU SUDIJSKE DUŽNOSTI
O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna skupština.
2. Vreme prestanka sudijske dužnosti
Ako o zahtevu za prestanak dužnosti ne bude odlučeno u roku od mesec dana, smatra se da je dužnost sudiji prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva, što se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U ostalim slučajevima sudijska dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci.
Razrešenjem i navršenjem radnog veka sudiji prestaju prava po osnovu rada.
PREDSEDNIK SUDA
(Brisan)
Predsednik suda bira se među sudijama na četiri godine i može biti ponovo izabran.
Vreme na koje je predsednik suda izabran teče od dana stupanja na dužnost.
Vršilac dužnosti predsednika suda
Kad predsedniku suda prestane dužnost, predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši dužnost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost, a najduže na godinu dana.
Vršioca dužnosti predsednika opštinskog suda postavlja predsednik apelacionog suda na čijem području je sedište opštinskog suda.
Sudiju koji vrši dužnost predsednika Vrhovnog suda Srbije postavlja Opšta sednica.
Položaj po prestanku dužnosti predsednika suda
Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se te dužnosti razreši ili na sopstveni zahtev oslobodi, nastavlja dužnost sudije.
Kad sudiji višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda prestane dužnost predsednika ima pravo da nastavi dužnost sudije u višem sudu.
Predsednik suda razrešava se te dužnosti ako je nesavesno ili neuspešno vrši.
Nesavesnost se pre svega ogleda u propuštanju da se uspostavi pravilan i blagovremen rad suda i spreče postupci štetni po nezavisnost ili ugled suda.
Predsednik suda bira se i razrešava po istom postupku po kome se biraju i razrešavaju sudije.
Ostale odredbe ovog zakona, koje se odnose na sudije, primenjuju se i na predsednike sudova.
POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU
Uslovi za imenovanje i trajanje dužnosti
Za sudiju porotnika može biti imenovan jugoslovenski državljanin koji je navršio dvadeset šest godina života i dostojan je dužnosti sudije porotnika.
Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan.
Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.
Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik.
Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.
Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu, savesno i predano".
Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa dužnosti ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje.
Udaljenje traje do okončanja postupka.
Nespojivost sa drugim službama, poslovima i postupcima
Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.
Sa dužnošću sudije porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.
Dužnost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud, ali ne i zbog navršenja radnog veka, niti zbog nestručnog vršenja dužnosti osim kad sudija porotnik ispunjava stručne uslove za sudiju.
Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak dužnosti sudije porotnika pokreću predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe.
Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosuđa.
Sudiji porotniku ne može biti izrečena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda.
Naknade i nagrade sudija porotnika
Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na dužnosti, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu.
Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa.
Shodna primena odredaba o sudijama
Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nastavljanje sudijske dužnosti
Sudije izabrane po Zakonu o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) nastavljaju dužnost u sudovima u koje su izabrane ili raspoređene po Zakonu o sudovima.
(Brisan)
Nastavljanje sudijske dužnosti u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje
Na imenovanje i prestanak dužnosti sudija u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje primenjivaće se Zakon o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) do 31. decembra 2006. godine.
Sudijama u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje dužnost prestaje 31. decembra 2006. godine.
Izbor sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda
Odluka o broju sudija u prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu biće doneta do 1. jula 2006. godine.
Predsednik i sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda biće izabrani do 31. decembra 2006. godine u skladu sa odredbama ovog zakona.
Izbor sudija apelacionih sudova i Upravnog suda
Odluka o broju sudija i sudija porotnika u apelacionim sudovima i sudija u Upravnom sudu biće doneta do 1. juna 2006. godine.
Predsednik i sudije apelacionih sudova i Upravnog suda biće izabrani do 31. decembra 2006. godine, po prethodnom rasporedu sudija u skladu sa članom 11. stav 2.
(Brisano)
Ovaj zakon na snagu stupa 1. januara 2002. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama
("Sl. glasnik RS", br. 27/2003)
Član 11
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama
("Sl. glasnik RS", br. 44/2004)
Postupci u kojima se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje i navršavanje radnog veka sudija, koji su počeli pred Velikim personalnim većem, nastaviće se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu završeni do stupanja na snagu ovog zakona.
Predsednicima sudova, izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 27/2003), prestaje dužnost predsednika suda za koji su izabrani.
Ovlašćenja predsednika apelacionih sudova prema predsednicima i sudijama opštinskih sudova vrše predsednici okružnih sudova, do izbora predsednika apelacionih sudova.
Ovlašćenja koja predsednici apelacionih sudova imaju prema predsednicima i sudijama okružnih sudova vrši predsednik Vrhovnog suda Srbije, do izbora predsednika apelacionih sudova.
Nadzorni odbor počinje sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama
("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)
Član 10
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama
("Sl. glasnik RS", br. 101/2005)
Član 3
Viši prekršajni sud preuzeće iz veća za prekršaje, a prekršajni sudovi iz opštinskih organa za prekršaje potreban broj zaposlenih koji su obavljali poslove iz delokruga navedenih organa.
Član 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se počev od dana otpočinjanja postupka izbora sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda.
* Danom stupanja na snagu Zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006), odnosno 10. juna 2006. godine (koji se primenjuje od 1. marta 2007. godine), prestaje nadležnost Vrhovnog suda Srbije da utvrđuje i propisuje vrste i načine stručnog usavršavanja sudija iz člana 8. stav 2. Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 17/2003 - odluka USRS, 25/2003 - ispr. odluke USRS, 27/2003, 29/2004, 35/2004 - odluka USRS, 44/2004, 61/2005 i 101/2005).
** Odredba člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2004), odnosno odredba člana 56. stav 2. prečišćenog teksta Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 17/2003 - odluka USRS, 25/2003 - ispr. odluke USRS, 27/2003, 29/2004, 35/2004 - odluka USRS i 44/2004), u delu koji glasi: "i ministar nadležan za pravosuđe", prestala je da važi 27. marta 2009. godine na osnovu Odluke US IU broj 28/2006 od 19. februara 2009. godine, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 21/2009 od 27. marta 2009. godine.