OSNOVNI PODACI PRIVREDNE STATISTIKE1 - 31. mart 2009. godine |
1. Indeksi cena na malo i troškova života u Srbiji u 2009. godini
Mesec |
Cene na malo |
Troškovi života |
Decembar/2008. |
99,0 | 99,2 |
Januar/2009. |
103,0 | 102,4 |
Februar/2009. |
102,3 | 101,3 |
Februar 2009. |
110,7 |
110,4 |
Februar 2009. |
105,4 |
103,7 |
Komentar:
Cene na malo roba i usluga u Republici Srbiji u februaru 2009. godine u proseku su više za 2,3% u odnosu na prethodni mesec (cene roba više su za 2,0%, dok su cene usluga povećane za 3,1%). U februaru 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine cene na malo su povećane za 10,7%.
Troškovi života u Republici Srbiji u februaru 2009. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su viši za 1,3%. U februaru 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine troškovi života su povećani za 10,4%. Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.
Posmatrano po grupama proizvoda u februaru 2009. godine u odnosu na prethodni mesec:
• cene poljoprivrednih proizvoda više su za 1,4%. Na formiranje ovog indeksa uticalo je sezonsko pomeranje cena povrća, voća, jaja i ribe.
• cene industrijsko prehrambenih proizvoda u proseku su više za 0,9%. Zabeleženo je povećanje cena prerađenog voća i povrća, svežeg i prerađenog mesa kao i sniženje cena proizvoda od žita, mleka i cena jestivog ulja,
• cene pića u proseku su povećane za 5,0%,
• cene duvana su ostale na prošlomesečnom nivou,
• cene industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku su više za 2,6%. Na formiranje ovog indeksa uticalo je povećanje cena derivata nafte dok se cene ostalih proizvoda nisu znatnije menjale,
• cene usluga u proseku su povećane za 3,1% zbog povećanja cena prevoza putnika u gradu.
2. Indeksi cena na malo, po područjima - februar 2009. godine
Nivo |
II 2009. |
II 2009. |
II 2009. |
I-II 2009. |
I-II 2009. |
II 2009. |
REPUBLIKA SRBIJA1) |
107,4 |
102,3 |
110,7 |
106,2 |
109,8 |
105,4 |
Roba |
105,1 |
102,0 |
108,3 |
104,0 |
107,7 |
104,3 |
- Poljoprivredni proizvodi - sa sezonskim2) |
111,5 |
101,4 |
96,8 |
110,7 |
97,4 |
102,4 |
- Industrijski proizvodi - ukupno |
104,7 |
102,0 |
109,1 |
103,7 |
108,3 |
104,4 |
a) industrijski prehrambeni proizvodi |
105,9 |
100,9 |
113,0 |
105,5 |
112,9 |
101,5 |
b) pića |
114,1 |
105,0 |
119,7 |
111,4 |
117,5 |
107,8 |
c) duvan |
122,0 |
100,0 |
125,8 |
122,0 |
125,8 |
114,9 |
d) industrijski neprehrambeni proizvodi |
101,2 |
102,6 |
104,2 |
99,9 |
103,2 |
104,4 |
Usluge |
114,0 |
103,1 |
117,2 |
112,2 |
115,7 |
108,4 |
Prehrambeni proizvodi - ukupno3) |
106,8 |
100,9 |
110,2 |
106,3 |
110,2 |
101,6 |
CENTRALNA SRBIJA |
107,4 |
102,7 |
110,7 |
106,1 |
109,6 |
105,7 |
Roba |
104,7 |
102,0 |
108,0 |
103,7 |
107,4 |
104,3 |
Usluge |
114,8 |
104,4 |
117,7 |
112,4 |
115,5 |
109,5 |
VOJVODINA |
107,6 |
101,8 |
110,6 |
106,7 |
110,0 |
104,5 |
Roba |
106,1 |
102,3 |
108,6 |
104,9 |
107,8 |
104,1 |
Usluge |
112,2 |
100,2 |
116,7 |
112,1 |
116,9 |
105,6 |
1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 47/2009 |
||||||
3. Koeficijenti rasta cena na malo u Srbiji za 2009. godinu
Mesec u 2009. godini |
"Sl. glasnik RS" |
Koeficijenti |
||
u mesecu prema |
od početka do |
u mesecu u odnosu |
||
Januar |
12/2009 |
0,030 |
0,030 |
0,089 |
Februar |
16/2009 |
0,023 |
0,054 |
0,107 |
Republika Srbija |
Baza prethodni mesec = 100 |
Godina |
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
IX |
X |
XI |
XII |
2005. |
102,4 |
100,9 |
101,0 |
100,8 |
100,5 |
101,1 |
100,6 |
100,9 |
101,2 |
102,1 |
101,3 |
100,9 |
2006. |
100,5 |
100,4 |
100,8 |
100,8 |
100,7 |
100,6 |
100,6 |
100,4 |
100,6 |
100,1 |
100,2 |
100,0 |
2007. |
100,0 |
99,8 |
100,1 |
100,2 |
100,2 |
100,5 |
100,2 |
101,1 |
101,0 |
100,7 |
100,7 |
100,9 |
2008. |
100,3 |
100,6 |
100,6 |
101,2 |
101,1 |
101,4 |
100,5 |
101,0 |
100,9 |
101,1 |
100,7 |
100,4 |
Napomena: Bazna (Core) inflacija je obračunata na osnovu promena cena na malo robe i usluga čije se cene formiraju prema uslovima tržišta. Ne obuhvata cene roba i usluga u nekom od režima regulacije (energenti, komunalne, PTT i druge usluge, lekovi, cigarete i dr.), kao ni poljoprivredne proizvode čije su cene pod direktnim uticajem sezone. |
||||||||||||
Saopštenje RZS Srbije 47/2009 |
||||||||||||
5. Indeksi troškova života, po područjima - februar 2009. godine
Nivo |
II 2009. |
II 2009. |
II 2009. |
I-II 2009. |
I-II 2009. |
II 2009. |
REPUBLIKA SRBIJA1) |
106,8 |
101,3 |
110,4 |
106,1 |
110,0 |
103,7 |
Ishrana |
107,3 |
100,9 |
110,7 |
106,8 |
110,8 |
101,5 |
Duvan i pića |
118,1 |
101,8 |
122,3 |
117,1 |
121,6 |
111,7 |
Odeća i obuća |
104,7 |
100,6 |
106,6 |
104,4 |
106,5 |
100,7 |
Stanovanje |
109,1 |
100,6 |
113,5 |
108,8 |
113,2 |
103,7 |
- stan |
104,6 |
100,7 |
107,0 |
104,2 |
106,7 |
101,0 |
- ogrev i osvetljenje |
111,3 |
100,3 |
116,8 |
111,1 |
116,7 |
104,6 |
- pokućstvo |
103,9 |
101,6 |
105,1 |
103,1 |
104,2 |
102,1 |
Higijena i nega zdravlja |
102,8 |
99,9 |
103,9 |
102,8 |
103,7 |
103,3 |
Obrazovanje, kultura i razonoda |
104,3 |
100,1 |
108,9 |
104,2 |
109,0 |
100,6 |
Saobraćajna sredstva i usluge |
102,0 |
104,9 |
103,3 |
99,6 |
101,4 |
108,9 |
Roba |
106,3 |
101,1 |
109,9 |
105,7 |
109,6 |
103,2 |
Usluge |
109,9 |
102,3 |
113,1 |
108,6 |
112,0 |
106,8 |
CENTRALNA SRBIJA |
107,0 |
101,5 |
110,6 |
106,2 |
110,1 |
103,8 |
Ishrana |
107,7 |
101,0 |
111,5 |
107,1 |
111,5 |
101,7 |
Stanovanje |
108,6 |
100,7 |
112,9 |
108,2 |
112,6 |
103,4 |
VOJVODINA |
106,6 |
101,0 |
110,2 |
106,0 |
110,0 |
103,7 |
Ishrana |
106,8 |
100,7 |
108,8 |
106,4 |
108,8 |
101,4 |
Stanovanje |
110,0 |
100,4 |
114,7 |
109,8 |
114,6 |
104,2 |
1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 47/2009 |
||||||
6. Koeficijenti rasta troškova života u Srbiji za 2009. godinu
Mesec u 2009. godini |
"Sl. glasnik RS" |
Koeficijenti |
||
u mesecu prema |
od početka do |
u mesecu u odnosu |
||
Januar |
12/2009 |
0,024 |
0,024 |
0,096 |
Februar |
16/2009 |
0,013 |
0,037 |
0,104 |
7. Eskontna i stopa zatezne kamate
Za mesec |
Eskontna stopa NBS |
Zatezna kamata |
Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode |
|
Mesečna |
Godišnja |
|||
Decembar/2008. |
0,69% |
8,5% |
0,5000% |
23,5% |
Januar/2009. |
0,69% |
8,5% |
3,5150% |
23,5% |
Februar/2009. |
0,63% |
8,5% |
2,8115% |
23,5% |
Mart/2009. |
0,69% |
8,5% |
2,8115% |
23,5% |
8. Kretanje cena proizvođača industrijskih proizvoda u 2009. godini
(indexi u odnosu na prethodni mesec)
Podatak za: |
Ukupno Srbija |
Centralna Srbija |
Vojvodina |
Decembar/2008. |
99,4 |
100,0 |
98,6 |
Januar/2009. |
98,4 |
100,7 |
95,1 |
I 2009. |
104,2 |
107,3 |
99,7 |
Ø 2008. |
112,4 |
108,4 |
118,1 |
9. Indeks potrošačkih cena u Srbiji - februar 2009. godine
|
Struktura |
II 2009. |
II 2009. |
II 2009. |
I-II 2009. |
I-II 2009. |
II 2009. |
Ukupno |
100,00 |
106,3 |
101,2 |
110,7 |
105,6 |
110,4 |
103,4 |
Hrana i bezalkoholna pića |
38,48 |
105,5 |
100,7 |
112,4 |
105,2 |
112,6 |
101,2 |
Alkoholna pića i duvan |
4,95 |
121,9 |
102,2 |
126,9 |
120,6 |
125,8 |
113,8 |
Odeća i obuća |
6,18 |
103,7 |
100,4 |
106,7 |
103,5 |
106,5 |
100,6 |
Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva |
14,80 |
110,9 |
100,4 |
115,1 |
110,7 |
115,1 |
103,9 |
Nameštaj, pokućstvo, tekuće održavanje |
4,87 |
101,1 |
100,5 |
101,1 |
100,9 |
100,6 |
100,2 |
Zdravstvo |
4,24 |
107,1 |
101,0 |
107,1 |
106,6 |
106,6 |
107,5 |
Transport |
11,44 |
100,4 |
106,3 |
103,5 |
97,5 |
100,9 |
109,6 |
Komunikacije |
3,08 |
107,2 |
100,0 |
107,3 |
107,2 |
107,2 |
106,8 |
Rekreacija i kultura |
4,97 |
105,1 |
100,1 |
109,4 |
105,0 |
109,4 |
100,7 |
Obrazovanje |
1,14 |
104,3 |
100,1 |
107,4 |
104,2 |
107,3 |
100,2 |
Restorani i hoteli |
1,85 |
106,3 |
100,8 |
108,9 |
105,9 |
108,7 |
101,8 |
Ostala roba i usluge |
4,00 |
103,9 |
100,2 |
106,1 |
103,8 |
106,3 |
100,7 |
Saopštenje RZS Srbije 70/2009 |
|||||||
Komentar:
Indeks potrošačkih cena se definiše kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga više su u februaru 2009. godine u odnosu na januar 2009. godine za 1,2%. Potrošačke cene u februaru 2009. godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine, povećane su za 10,7% a u odnosu na decembar 2008. godine za 3,4%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u februaru 2009. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći porast cena zabeležen je u grupama Transport (6,3%), Alkoholna pića i duvan (2,2%), Restorani i hoteli (0,8%), Hrana i bezalkoholna pića (0,7%), Nameštaj, pokućstvo, tekuće održavanje (0,5%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
10. Zarade po zaposlenom u Srbiji
Mesec |
Zarada |
Zarada bez poreza i doprinosa |
||||
Ukupno |
Privreda |
Vanprivreda |
Ukupno |
Privreda |
Vanprivreda |
|
Januar 2009. |
40.245 |
38.153 |
44.844 |
28.877 |
27.447 |
32.020 |
Februar 2009. |
43.353 |
39.562 |
51.485 |
31.121 |
28.494 |
36.755 |
Februar 2009. |
90,6 |
94,4 |
- |
90,6 |
94,3 |
- |
Februar 2009. |
112,5 |
113,5 |
- |
112,4 |
113,5 |
- |
Komentar: Prosečne zarade po zaposlenom u februaru 2009. godine Februar 2009. godine Period januar - februar 2009. |
||||||
11. Prosečne zarade po područjima - februar 2009. godine
Nivo |
Prosečna zarada |
Prosečna zarada |
||
II/2009 |
I-II/2009 |
II/2009 |
I-II/2009 |
|
Republika Srbija |
43.353 |
41.788 |
31.121 |
29.991 |
Centralna Srbija |
43.476 |
41.940 |
31.211 |
30.106 |
Vojvodina |
43.020 |
41.371 |
30.874 |
29.678 |
Beograd |
54.452 |
52.837 |
38.981 |
37.831 |
Saopštenje RZS Srbije 77/2009 |
||||
12. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
|
Vrsta osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
Iznos osnovice |
Period primene |
1. |
Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje |
7/2009 |
17.348 |
1.2.2009-30.4.2009. |
2. |
Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (samostalni umetnici, sveštenici, verski službenici i poljoprivrednici, odnosno zemljoradnici) |
7/2009 |
17.348 |
za 2009. godinu |
3. |
Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku) |
15/2009 |
201.225 |
Od 1.3-31.3.09. |
4. |
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2008. godinu |
7/2009 |
2.740.440 |
za 2008. godinu |
5. |
Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu |
7/2009 |
3.230.705 |
za 2009. godinu |
6. |
Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje |
11/2009 |
1) 17.348 |
1.2.2009-30.4.2009. |
13. Najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa
Period primene |
Iznos najviše osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
1.01.2009. do 31.01.2009. |
234.720 (5 x 46.944) |
116/2008 |
1.02.2009. do 28.02.2009. |
269.380 (5 x 53.876) |
6/2009 |
1.03.2009. do 31.03.2009. |
201.225 (5 x 40.245) |
15/2008 |
1.04.2009. do 30.04.2009. |
216.765 (5 x 43.353) |
21/2009 |
14. Najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa
Period primene |
Iznos najniže osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
1.02.2008. do 30.04.2008. |
15.072,00 |
11/2008 |
1.05.2008. do 31.07.2008. |
14.631,00 |
44/2008 |
1.08.2008. do 31.10.2008. |
15.843,00 |
71/2008 |
1.11.2008. do 31.01.2009. |
16.141,00 |
100/2008 |
1.02.2009. do 30.04.2009. |
17.348,00 |
7/2009 |
15. Osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje
Period primene |
Iznos osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
Januar - Mart 2008. |
15.072 |
11/2008 |
April - Jun 2008. |
14.631 |
44/2008 |
Jul - Septembar 2008. |
15.843 |
71/2008 |
Oktobar - Decembar 2008. |
16.141 |
100/2008 |
Januar - Mart 2009. |
17.348 |
7/2009 |
Napomena: |
||
16. Minimalna zarada za period januar - jun 2009. godine
Mesec |
Broj časova rada |
Po času - neto |
Minimalna neto zarada za mesec |
1 |
2 |
3 |
4 (2 x 3) |
Januar/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Februar/2009 |
160 |
87,00 din. |
13.920,00 din. |
Mart/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
April/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Maj/2009 |
168 |
87,00 din. |
14.616,00 din. |
Jun/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Napomena: |
|||
17. Podaci o otkupnoj ceni stana
Mesec u kome je podnet zahtev za otkup stana |
"Sl. glasnik RS" |
Bruto zarada u privredi Republike |
Decembar/2008. |
116/2008 |
44.177,00 |
Januar/2009. |
6/2009 |
49.191,00 |
Februar/2009. |
15/2009 |
38.153,00 |
Mart/2009. |
- |
39.562,00 |
18. Koeficijent za izračunavanje visine zakupnine za korišćenje stanova,
u društvenoj, državnoj i svojini građana
Period |
Koeficijent |
"Sl. glasnik RS" |
Januar - Jun 2008. |
0,1133036 |
17/2008 |
Jul - Decembar 2008. |
0,1225 |
76/2008 |
Januar - Jun 2009. |
0,133631 |
7/2009 |
19. Prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji bez poreza i doprinosa
|
II 2009 |
I-II 2009 |
||||
Republika Srbija |
Republika Srbija |
|||||
ukupno |
centralna Srbija |
Vojvodina |
ukupno |
centralna Srbija |
Vojvodina |
|
UKUPNO |
31121 |
31211 |
30874 |
29991 |
30105 |
29678 |
PRIVREDA1) |
28494 |
28422 |
28690 |
27965 |
27900 |
28143 |
POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDA |
26058 |
26173 |
25985 |
26004 |
26427 |
25736 |
Poljoprivreda, lov i usluge |
23926 |
24404 |
23674 |
23715 |
24379 |
23373 |
Šumarstvo |
32923 |
29431 |
38575 |
33469 |
30088 |
38957 |
Vodoprivreda |
34675 |
31325 |
37546 |
35131 |
32412 |
37476 |
RIBARSTVO |
13870 |
14234 |
13683 |
16820 |
13952 |
18247 |
VAĐENJE RUDA I KAMENA |
42954 |
41935 |
52848 |
42245 |
41184 |
52534 |
Vađenje uglja |
48294 |
48233 |
54729 |
47237 |
47092 |
62026 |
Vađenje sirove nafte i gasa, usluge |
54341 |
- |
54341 |
53600 |
- |
53600 |
Vađenje ruda metala |
33546 |
33546 |
- |
32250 |
32250 |
- |
Vađenje ostalih ruda i kamena |
22410 |
21981 |
31131 |
24701 |
24495 |
29001 |
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA |
24673 |
23462 |
27653 |
23807 |
22449 |
27136 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
27515 |
26368 |
29000 |
26102 |
24383 |
28321 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
72641 |
72902 |
71240 |
73682 |
72150 |
81893 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
13751 |
13373 |
14920 |
12869 |
11505 |
16961 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
12672 |
12366 |
14348 |
12336 |
12165 |
13311 |
Proizv. kože i predmeta od kože, obuće |
15622 |
15258 |
16246 |
15578 |
15046 |
16501 |
Prerada i proizvodi od drveta i plute |
14298 |
13678 |
15984 |
14112 |
13603 |
15495 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
23055 |
26337 |
10567 |
22530 |
24760 |
13932 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija |
27979 |
31462 |
20506 |
26891 |
29937 |
20299 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
49986 |
42368 |
51663 |
50519 |
45358 |
51672 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
40020 |
33631 |
47274 |
39905 |
32716 |
48082 |
Proizv. proizvoda od gume i plastike |
23429 |
22918 |
24965 |
21862 |
23124 |
18349 |
Proizv. proizvoda od ostalih minerala |
26525 |
23636 |
32793 |
25216 |
22718 |
30518 |
Proizv. osnovnih metala |
34437 |
35905 |
24491 |
30407 |
31289 |
24565 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
19844 |
20259 |
18351 |
19875 |
20400 |
17982 |
Proizv. ostalih mašina i uređaja |
24633 |
25241 |
19675 |
25236 |
25989 |
19019 |
Proizv. kancelarijskih i računskih mašina |
34381 |
36236 |
19843 |
30665 |
32370 |
19345 |
Proizv. dr. električnih mašina i aparata |
22730 |
21803 |
25192 |
23900 |
23299 |
25415 |
Proizv. radio, TV i komunikacione opreme |
20599 |
20623 |
16720 |
17256 |
17252 |
18380 |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
16796 |
17824 |
12195 |
14692 |
16152 |
9134 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
18821 |
18872 |
18563 |
17803 |
17682 |
18440 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
18868 |
17124 |
23246 |
18964 |
16021 |
26503 |
Proizv. nameštaja i sl. Proizvoda |
16834 |
16905 |
16556 |
16760 |
16746 |
16819 |
Reciklaža |
21417 |
20668 |
25878 |
20609 |
20053 |
23230 |
PROIZV. EL. ENERGIJE, GASA I VODE |
44388 |
44354 |
44542 |
44463 |
44664 |
43572 |
Proizv. el. energije, gasa i tople vode |
52790 |
52867 |
52411 |
53042 |
53357 |
51483 |
Prečišćavanje i distribucija vode |
31077 |
30143 |
34581 |
30873 |
30156 |
33568 |
GRAĐEVINARSTVO |
25933 |
25122 |
28275 |
26672 |
26147 |
28205 |
TRGOVINA NA VELIKO I MALO, OPRAVKA |
23285 |
24287 |
20012 |
23059 |
24124 |
19525 |
Prodaja i opravka vozila |
26668 |
26467 |
27219 |
27499 |
27386 |
27813 |
Trgovina na veliko i posredovanje |
33225 |
35855 |
23930 |
32941 |
35525 |
23760 |
Trg. na malo, osim vozilima; opravka |
19117 |
19694 |
17224 |
18785 |
19489 |
16434 |
HOTELI I RESTORANI |
18041 |
18524 |
16387 |
17616 |
18181 |
15508 |
SAOBRAĆAJ, SKLADIŠTENJE I VEZE |
36068 |
37044 |
32694 |
36166 |
37143 |
32757 |
Kopneni saobraćaj i cevovodni transport |
30317 |
30102 |
31041 |
29839 |
29480 |
31053 |
Vodeni saobraćaj |
26122 |
33489 |
12555 |
31534 |
36787 |
12479 |
Vazdušni saobraćaj |
61366 |
62389 |
44498 |
60373 |
61386 |
43672 |
Prateće aktivnosti i putničke agencije |
48774 |
55261 |
28016 |
51849 |
59065 |
28891 |
Poštanske aktivnosti i telekomunikacije |
40698 |
41349 |
38383 |
40695 |
41514 |
37776 |
FINANSIJSKO POSREDOVANJE |
68568 |
70682 |
63244 |
64707 |
66877 |
59238 |
Finansijsko posredovanje |
74474 |
76341 |
68875 |
69752 |
71759 |
63762 |
Osiguranje i penzijski fondovi |
57711 |
56517 |
59174 |
56343 |
55821 |
56989 |
Dr. poslovi u finansijskom posredovanju |
18963 |
17571 |
21804 |
18177 |
17338 |
19942 |
POSLOVI S NEKRETNINAMA, IZNAJMLJIVANJE |
31731 |
31288 |
33392 |
31855 |
32053 |
31092 |
Poslovi s nekretninama |
44188 |
43603 |
45078 |
40432 |
41435 |
38567 |
Iznajmljivanje mašina i opreme |
27419 |
19849 |
42083 |
25137 |
17945 |
42056 |
Kompjuterske i srodne aktivnosti |
33416 |
30252 |
42850 |
32740 |
29863 |
41436 |
Istraživanje i razvoj |
48725 |
44981 |
70136 |
48544 |
46571 |
59849 |
Ostale poslovne aktivnosti |
27232 |
27584 |
25944 |
27608 |
28285 |
25071 |
DRŽAVNA UPRAVA I SOCIJALNO OSIGURANJE |
38568 |
38672 |
38237 |
38783 |
38967 |
38191 |
OBRAZOVANJE |
35562 |
35854 |
34867 |
35418 |
35747 |
34633 |
ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI RAD |
36242 |
36553 |
35396 |
30531 |
30916 |
29479 |
DR. KOMUNALNE, DRUŠTVENE I LIČNE USLUGE |
29022 |
28504 |
30526 |
28707 |
27669 |
31796 |
Odstranjivanje otpadaka, smeća i sl. |
29447 |
27877 |
33063 |
29801 |
28044 |
33847 |
Delatnost organizacija na bazi učlanjenja |
64508 |
64030 |
66723 |
63153 |
62487 |
66257 |
Sportske, kulturne i sl. Aktivnosti |
33904 |
34618 |
32009 |
33282 |
33157 |
33619 |
Ostale uslužne delatnosti |
18634 |
18327 |
19942 |
17618 |
17121 |
20016 |
Saopštenje RZS 76/2009 |
||||||
20. Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji
Godina - Mesec |
Prosečna mesečna zarada |
Potrošačka korpa |
Odnos zarade i potrošačke korpe |
||
Prosečna |
Minimalna |
(3:2) |
(4:2) |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
2000. septembar |
2.576 |
8.896,66 |
5.403,66 |
3,45 |
2,09 |
2000. decembar |
4.061 |
12.071,07 |
7.203,44 |
2,97 |
1,77 |
2001. decembar |
8.456 |
16.321,52 |
9.787,58 |
1,93 |
1,16 |
2002. decembar |
11.555 |
16.886,64 |
10.383,52 |
1,46 |
0,90 |
2003. decembar |
14.528 |
17.820,83 |
10.978,97 |
1,23 |
0,76 |
2004. decembar |
17.346 |
20.745,95 |
12.640,38 |
1,20 |
0,73 |
2005. decembar |
22.079 |
24.680,16 |
15.343,86 |
1,12 |
0,69 |
2006. decembar |
28.267 |
26.211,12 |
16.262,17 |
0,93 |
0,58 |
2007. decembar |
34.471 |
30.109,68 |
18.991,52 |
0,87 |
0,55 |
2008. decembar |
38.626 |
33.573,10 |
21.298,22 |
0,87 |
0,55 |
2009. januar |
28.877 |
34.874,93 |
21.996,60 |
1,21 |
0,76 |
Indexi |
|
|
|
|
|
I 2009. |
102,3 |
114,5 |
114,3 |
||
XII 2008. |
112,05 |
111,5 |
112,1 |
||
XII 2007. |
121,9 |
114,9 |
116,8 |
||
XII 2006. |
128,0 |
106,2 |
106,0 |
||
XII 2005. |
127,3 |
119,0 |
121,4 |
||
XII 2004. |
119,4 |
116,4 |
115,1 |
||
Tabela je sačinjena u Ministarstvu trgovine i usluga na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku i informatiku Srbije |
|||||
21. Uporedni pregled kupovne moći u Srbiji
septembar 2000 - januar 2009. godine
1) Roba široke potrošnje
Red. |
Artikal |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
1. |
Frižider |
4,5 |
4,9 |
2,2 |
1,6 |
1,4 |
1,3 |
1,0 |
0,7 |
0,6 |
0,6 |
2. |
Električni štednjak |
3,8 |
3,8 |
1,9 |
1,7 |
1,4 |
1,1 |
1,0 |
0,7 |
0,6 |
0,6 |
3. |
Mašina za pranje rublja |
6,4 |
5,5 |
2,6 |
2,1 |
1,7 |
1,5 |
1,2 |
0,9 |
0,8 |
0,7 |
4. |
Kolor TV (56 cm) |
4,5 |
4,3 |
2,2 |
1,5 |
1,1 |
1,0 |
0,8 |
0,5 |
1,1 |
0,6 |
5. |
Škoda Favija 1,2 |
89,5 |
59,4 |
30,6 |
26,4 |
21,9 |
20,8 |
17,7 |
15,8 |
12,5 |
32,7 |
Napomena: |
|||||||||||
2) Industrijsko-prehrambeni proizvodi
Red. |
Artikal |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
Januar |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
1. |
Jestivo ulje, rafinisano |
166 |
84 |
111 |
157 |
193 |
209 |
207 |
308 |
247 |
251 |
2. |
Šećer, kristal |
187 |
99 |
169 |
235 |
288 |
300 |
314 |
348 |
471 |
470 |
3. |
Svinj. meso sa kostima |
17 |
20 |
35 |
47 |
60 |
43 |
53 |
87 |
99 |
66 |
4. |
Kravlje mleko |
285 |
250 |
337 |
396 |
471 |
477 |
524 |
613 |
503 |
542 |
5. |
Jogurt |
97 |
115 |
205 |
252 |
305 |
286 |
310 |
380 |
343 |
354 |
6. |
Kafa pržena |
12 |
14 |
33 |
41 |
43 |
43 |
39 |
46 |
51 |
44 |
7. |
Kisela voda * |
228 |
296 |
462 |
533 |
386 |
400 |
520 |
649 |
745 |
741 |
8. |
Mlečna čokolada |
11 |
11 |
19 |
22 |
25 |
26 |
27 |
34 |
37 |
35 |
9. |
Krompir |
150 |
197 |
530 |
608 |
400 |
1.028 |
703 |
872 |
779 |
920 |
10. |
Sladak kupus |
- |
569 |
527 |
412 |
780 |
1.407 |
458 |
1.641 |
574 |
1.306 |
11. |
Svež paradajz |
189 |
146 |
143 |
166 |
256 |
263 |
274 |
408 |
304 |
287 |
12. |
Sveža paprika |
190 |
201 |
227 |
238 |
403 |
318 |
358 |
496 |
321 |
285 |
13. |
Limun |
41 |
70 |
144 |
156 |
178 |
205 |
215 |
350 |
217 |
279 |
14. |
Kokošija jaja |
610 |
829 |
1.444 |
1.757 |
2.678 |
2.049 |
2.958 |
2.899 |
3.313 |
2.445 |
15. |
Pšenič. brašno T-500 |
245 |
180 |
38 |
405 |
369 |
534 |
795 |
823 |
680 |
572 |
Napomena: |
|||||||||||
22. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji po područjima - januar 2009. godine
|
Učešće u proizvodnji, 2008 |
Ø 2008 = 100 |
I 2009 |
|||
I |
||||||
REPUBLIKA SRBIJA |
|
|
|
|||
Industrija ukupno1) |
100,0 |
75,0 |
82,9 |
|||
Vađenje ruda i kamena |
6,2 |
91,0 |
92,3 |
|||
Prerađivačka industrija1) |
75,5 |
61,6 |
75,5 |
|||
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
18,3 |
124,9 |
100,3 |
|||
Centralna Srbija |
|
|
|
|||
Industrija ukupno |
100,0 |
77,7 |
83,8 |
|||
Vađenje ruda i kamena |
6,1 |
89,2 |
89,4 |
|||
Prerađivačka industrija |
66,7 |
58,1 |
72,6 |
|||
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
27,2 |
123,4 |
100,6 |
|||
Vojvodina |
|
|
|
|||
Industrija ukupno |
100,0 |
69,8 |
81,2 |
|||
Vađenje ruda i kamena |
6,4 |
94,0 |
97,6 |
|||
Prerađivačka industrija |
92,00 |
66,3 |
79,3 |
|||
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
1,6 |
174,1 |
96,0 |
|||
1) Za januar 2009. godine urađena je ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća koja se ne obuhvataju redovnim statističkim istraživanjem industrije. Ocena je urađena na osnovu uzorka. Kad bi se uključila ocena industrijske proizvodnje za mala preduzeća, tada bi indeks industrijske proizvodnje januar 2009. godine/prosek 2008. godine za ukupnu industrijsku proizvodnju iznosio 77,6 a za prerađivačku industriju taj indeks iznosio bi 65,0. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 19/2009 |
||||||
Komentar:
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u januaru 2009. godine, manja je za 17,1% u odnosu na januar 2008. godine, a u odnosu na prosek 2008. godine manja je za 25,0%.
Posmatrano po sektorima, u januaru 2009. godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine zabeležena su sledeća kretanja:
• sektor Prerađivačka industrija - pad od 24,5%,
• sektor Vađenje ruda i kamena - pad od 7,7%,
• sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode - rast od 0,3%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji - po namenskim grupama, u januaru 2009. godine, u odnosu na januar prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji:
• intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 38,5%,
• kapitalnih proizvoda, za 25,7%,
• netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 15,5%,
• trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 13,7% i
• energije, za 0,7%.
Obim industrijske proizvodnje u januaru 2009. godine u odnosu na januar 2008. godine beleži:
- pad kod 22 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 74%),
- rast kod 7 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 26%).
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u januaru 2009. godine, u odnosu na januar 2008. imale su: Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala, i Proizvodnja motornih vozila i prikolica.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2009. godine, u odnosu na prosek 2008. godine, za industriju - ukupno, pokazuje da je ostvaren pad od 13,2%, a za Prerađivačku industriju pad od 18,1%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2009. u odnosu na decembar 2008. godine pokazuje da je za industriju - ukupno ostvaren pad industrijske proizvodnje od 4,4%, a za Prerađivačku industriju pad od 7,7%.
23. Indeksi broja zaposlenih i produktivnosti rada u industriji - januar 2009. godine
Nivo |
||||||
Ukupno |
Centralna Srbija |
Vojvodina |
||||
I 2009 |
I 2009 |
I 2009 |
I 2009 |
I 2009 |
I 2009 |
|
1. Indeksi broja zaposlenih u industriji |
||||||
Industrija - ukupno |
93,6 |
91,7 |
94,5 |
93,2 |
91,2 |
88,1 |
Vađenje ruda i kamena |
98,1 |
98,1 |
98,4 |
98,4 |
94,7 |
94,5 |
Prerađivačka industrija |
92,2 |
89,9 |
93,0 |
91,3 |
90,5 |
87,2 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
99,4 |
99,0 |
99,8 |
99,5 |
97,8 |
96,8 |
2. Indeksi produktivnosti rada u industriji |
||||||
Industrija - ukupno |
80,1 |
90,4 | 82,2 | 89,9 | 76,5 | 92,2 |
Vađenje ruda i kamena |
92,7 |
94,1 |
90,6 |
90,8 |
99,3 |
103,3 |
Prerađivačka industrija |
66,8 |
84,0 |
62,5 |
79,6 |
73,3 |
91,0 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
125,6 |
101,3 |
123,7 |
101,1 |
177,9 |
99,1 |
Saopštenje RZS Srbije 50/09 |
||||||
24. Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji
Godina - Mesec |
Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici |
Potrošačka korpa u Republici |
Odnos zarade i potrošačke korpe |
||
Prosečna |
Minimalna |
(3:2) |
(4:2) |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
2000. septembar |
2.576 |
8.896,66 |
5.403,66 |
3,45 |
2,09 |
2000. decembar |
4.061 |
12.071,07 |
7.203,44 |
2,97 |
1,77 |
2001. decembar |
8.456 |
16.321,52 |
9.787,58 |
1,93 |
1,16 |
2002. decembar |
11.555 |
16.886,64 |
10.383,52 |
1,46 |
0,90 |
2003. decembar |
14.528 |
17.820,83 |
10.978,97 |
1,23 |
0,76 |
2004. decembar |
17.346 |
20.745,95 |
12.640,38 |
1,20 |
0,73 |
2005. decembar |
22.079 |
24.680,16 |
15.343,86 |
1,12 |
0,69 |
2006. decembar |
28.267 |
26.211,12 |
16.262,17 |
0,93 |
0,58 |
2007. decembar |
34.471 |
30.109,68 |
18.991,52 |
0,87 |
0,55 |
2008. januar |
28.230 |
30.468,49 |
19.250,13 |
1,08 |
0,68 |
2008. februar |
30.982 |
30.743,94 |
19.477,64 |
0,99 |
0,63 |
2008. mart |
30.809 |
31.313,07 |
19.925,53 |
1,02 |
0,65 |
2008. april |
32.562 |
32.651,35 |
20.862,87 |
1,00 |
0,64 |
2008. maj |
32.147 |
33.053,18 |
21.379,93 |
1,03 |
0,67 |
2008. jun |
32.648 |
33.366,45 |
21.623,41 |
1,02 |
0,66 |
2008. jul |
33.058 |
32.414,29 |
20.730,74 |
0,98 |
0,63 |
2008. avgust |
33.131 |
32.692,40 |
21.038,79 |
0,99 |
0,64 |
2008. septembar |
32.969 |
33.060,65 |
21.265,87 |
1,00 |
0,65 |
2008. oktobar |
34.311 |
33.784,92 |
21.557,09 |
0,98 |
0,63 |
2008. novembar |
33.613 |
33.743,16 |
21.457,25 |
1,00 |
0,64 |
2008. decembar |
38.626 |
33.573,10 |
21.298,22 |
0,87 |
0,55 |
|
|
|
|
|
|
XII 2008/XII 2007 |
112,05 |
111,5 |
112,1 |
|
|
XII 2007/XII 2006 |
121,9 |
114,9 |
116,8 |
|
|
XII 2006/XII 2005 |
128,0 |
106,2 |
106,0 |
|
|
XII 2005/XII 2004 |
127,3 |
119,0 |
121,4 |
|
|
XII 2004/XII 2003 |
119,4 |
116,4 |
115,1 |
|
|
Tabela je sačinjena u Ministarstvu trgovine i usluga na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku i informatiku Srbije.
25. Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja
(ažurirano 13.2.2009. godine)
Prethodna godina = 100 |
||||||||
2001. |
2002. |
2003. |
2004. |
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
|
Bruto domaći proizvod, tekuće cene, mlrd. dinara |
768,6 |
983,8 |
1.137,6 |
1.388,1 |
1.691,9 |
1.987,8 |
2.329,41 |
2.739,62 |
Bruto domaći proizvod, mil. EUR |
12.928,5 |
16.213,8 |
17.486,8 |
19.128,0 |
20.407,6 |
23.610,0 |
29.124,51 |
33.8612 |
Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR |
1.723,0 |
2.161,8 |
2.337,6 |
2.563,0 |
2.742,7 |
3.185,6 |
3.945,61 |
4.5972 |
Bruto domaći proizvod, realni rast, u % |
5,4 |
3,6 |
2,8 |
8,2 |
6,0 |
5,6 |
7,11 |
6,02 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Cene i troškovi života, stope rasta |
|
|
|
|
|
|
|
I 2009 |
Cene na malo, kraj perioda |
40,7 |
14,8 |
7,8 |
13,7 |
17,7 |
6,6 |
10,1 |
3,0 |
Troškovi života, prosek perioda |
93,3 |
16,6 |
9,9 |
11,4 |
16,2 |
11,7 |
7,0 |
13,5 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Spoljnoekonomska razmena, u mil. EUR3 |
|
|
|
|
|
|
|
I-XII |
Izvoz robe |
1.922,2 |
2.870,4 |
2.441,0 |
2.831,6 |
3.608,3 |
5.102,5 |
6.432,2 |
7.428,3 |
Izvoz robe u EU |
892,4 |
960,7 |
1.202,3 |
1.456,5 |
2.117,6 |
2.942,9 |
3.602,7 |
4.028,4 |
Uvoz robe |
4.759,2 |
5.956,6 |
6.585,5 |
8.623,3 |
8.439,2 |
10.462,6 |
13.506,8 |
15.580,5 |
Uvoz kapitalnih proizvoda4 |
- |
- |
1.779,4 |
2.495,3 |
1.971,6 |
2.429,8 |
3.495,9 |
3.829,8 |
Uvoz intermedijarnih proizvoda4 |
- |
- |
2.251,9 |
2.830,6 |
3.027,6 |
3.781,4 |
4.892,1 |
5.331,0 |
Deficit robne razmene |
-2.837,0 |
-3.754,7 |
-4.144,3 |
-5.791,7 |
-4.831,0 |
-5.360,1 |
-7.074,5 |
-8.152,1 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
I-XII |
Deficit tekućih transakcija (bez donacija)5 |
-976,9 |
-1.842,7 |
-1.674,8 |
-2.688,4 |
-2.050,0 |
-3.091,8 |
-4.795,8 |
-6.173,4 |
Deficit tekućih transakcija (bez donacija), % BDP |
-7,6 |
-11,4 |
-9,6 |
-14,1 |
-10,0 |
-13,1 |
-16,5 |
-18,2 |
Platni bilans, ukupno5 |
559,9 |
981,1 |
813,5 |
360,2 |
1.627,6 |
4.316,1 |
747,1 |
-1.606,0 |
Strane direktne investicije, neto, u mil. EUR |
184,0 |
502,2 |
1.205,7 |
776,6 |
1.244,6 |
3.492,2 |
1.844,0 |
1.856,7 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Monetarni i devizni pokazatelji, kraj perioda |
|
|
|
|
|
|
|
XII |
Dinarski primarni novac, mil. dinara |
41.448 |
69.323 |
69.996 |
76.969 |
94.220 |
143.407 |
169.064 |
319.780 |
Novčana masa M3, mil. dinara |
125.415 |
191.491 |
245.062 |
323.465 |
459.650 |
638.505 |
903.698 |
992.533 |
Ukupni dinarski plasmani banaka |
75.187 |
97.589 |
141.498 |
231.866 |
394.118 |
521.770 |
759.457 |
1.037.037 |
Plasmani privredi |
68.377 |
77.845 |
109.047 |
161.776 |
255.965 |
306.918 |
439.937 |
632.423 |
Plasmani stanovništvu |
5.277 |
16.139 |
29.333 |
66.354 |
131.845 |
205.146 |
305.665 |
381.462 |
Devizne rezerve NBS, mil. EUR |
1.320 |
2.175 |
2.840 |
3.117 |
4.935 |
9.025 |
9.641 |
8.148 |
Vrednost USD u odnosu na dinar |
67,67 |
58,98 |
54,64 |
57,94 |
72,22 |
59,98 |
53,73 |
62,90 |
Vrednost EUR u odnosu na dinar |
59,71 |
61,52 |
68,31 |
78,89 |
85,50 |
79,00 |
79,24 |
88,60 |
Štednja stanovništva u mil. EUR, kraj perioda |
329,8 |
796,1 |
1.086,7 |
1.461,1 |
2.274,3 |
3.413,1 |
5.028,5 |
4.879,3 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Zaposlenost, zarade i penzije |
|
|
|
|
|
|
|
XII |
Broj zaposlenih, prosek, u 000 |
2.102 |
2.067 |
2.040 |
2.051 |
2.069 |
2.026 |
2.002 |
1.999 |
Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda, u 000 |
|
|
|
|
896 |
916 |
785 |
728 |
Stopa nezaposlenosti, MOR |
|
|
|
19,5 |
21,8 |
21,6 |
18,8 |
- |
Neto zarade, prosek perioda, u dinarima |
6.078 |
9.208 |
11.500 |
14.108 |
17.443 |
21.707 |
27.759 |
32.746 |
- realne stope rasta |
16,5 |
29,9 |
13,6 |
10,1 |
6,4 |
11,4 |
19,5 |
3,9 |
Prosečna penzija, prosek perioda, u din. |
4.107 |
6.546 |
7.844 |
9.244 |
11.484 |
14.041 |
14.996 |
19.386 |
- realne stope rasta |
18,4 |
36,7 |
9,0 |
5,7 |
6,9 |
9,5 |
5,8 |
13,9 |
Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih.
1 Procena RZS.
2 Procena MFIN.
3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena je Crna Gora.
4 Nova klasifikacija se primenjuje od 2004. godine.
5 Za preračunavanje iz dolara u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru za odgovarajuće godine.
26. Pregled najvažnijih kamatnih stopa (u procentima, na godišnjem nivou)
Podatak |
Decembar 2008. |
Januar 2009. |
1) Na plasmane banaka 1) |
18,11 |
18,61 |
2) Na depozite banaka 1)2) |
7,32 |
7,67 |
3) Na oročene depozite banaka 1) |
13,26 |
12,95 |
4) Na državne zapise Republike Srbije 1) |
9,61 |
- |
5) Na hartije od vrednosti 3) |
17,76 |
17,50 |
6) Na dugoročne obveznice Republike Srbije 4) |
- |
- |
1) Prosečne ponderisane kamatne stope
2) Uključeni svi depoziti
3) Prosečne ponderisane kamatne stope na hartije od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu. Do 31.1.2005. godine Narodna banka Srbije obavljala je transakcije trajne prodaje sopstvenih blagajničkih zapisa, a od 31. januara započela je sa organizovanjem aukcijskih repo prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije.
4) Narodna banka Srbije započela je 12.8.2005. godine sa organizovanjem aukcija trajne prodaje dugoročnih obveznica Republike Srbije.
27. Podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)" Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije
AKTUELNA KRETANJA - REZIME
MMF je 16.1.2009. godine odobrio Srbiji petnaestomesečni stend-baj aranžman u vrednosti od 350,8 mil. specijalnih prava vučenja (402,5 mil. EUR, ili 530,3 mil. USD). Aranžman predviđa da Srbija povuče novac za jačanje deviznih rezervi ukoliko joj to bude potrebno. Prateći ekonomski program, prema dogovoru Vlade Srbije i MMF-a, omogućiće održanje makroekonomske i finasijske stabilnosti u Srbiji. Programom je predviđena restriktivna fiskalna politika - da deficit budžeta Srbije u 2009. godini bude manji od 1,75% BDP, mere za sprečavanje ugrožavanja stabilnosti finansijskog sektora i strukturne refome za jačanje privrednog rasta i izvoza. Novi aranžman MMF-a i Srbije dogovoren je sredinom novembra 2008. godine, a uslov za njegovo odobravanje je bio da Vlada i Narodna banka Srbije potpišu sporazume, kojim će se utvrditi odgovornost za kontrolu cena i stabilnost finansijskog sektora u Srbiji (Sporazum o saradnji radi očuvanja finansijske stabilnosti i Sporazum o ciljanju - targetiranju inflacije potpisani su u decembru 2008. godine).
Vlada Republike Srbije je krajem januara 2009. godine usvojila Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji, čiji je cilj očuvanje konkurentnosti srpske privrede, očuvanje zaposlenosti i stimulisanje domaće tražnje. Mere koje se predlažu su: direktno subvencionisanje kamatne stope na kredite za likvidnost, sufinansiranje kredita za investicije uz garanciju Garancijskog fonda, kao i direktno subvencionisanje kamatne stope na potrošačke kredite za kupovinu određenih trajnih potrošnih dobara i krediti iz međunarodnih izvora. Ukupan iznos povoljnih kredita koji će biti na raspolaganju privredi procenjuje se na oko 122 mlrd. dinara (40 mlrd. dinara kredita namenjeno je povećanju likvidnosti privrede preko poslovnih banaka, 17 mlrd. dinara za investicije u privredu, 20 mlrd. dinara za subvencionim kamatnim stopama za kupovinu potrošnih dobara domaćih proizvođača i 45 mlrd. dinara za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća preko kreditnih linija iz inistranstva). U dodeli podsticajnih sredstava prvenstvo će imati izvoznici koji će kredite dobijati za konkretne izvozne projekte, a čija će se realizacija vršiti preko poslovnih banaka. Prvi krediti iz paketa podsticaja privredi Vlade Republike Srbije počeće da se odobravaju u prvoj polovini februara 2009. godine.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u svom najnovijem Izveštaju prikazala napredak u strukturnim i institucionalnim reformama i poboljšanju makroekonomskih performansi tranzicionih zemalja. Sa prosečnom ocenom 2,9 godišnjeg tranzicionog indeksa (neponderisana aritmetička sredina 9 indikatora) Srbija je u 2007-2008. godini za tri mesta poboljšala svoju poziciju između 28 tranzicionih ekonomija (20-21 mesto), zahvaljujući napretku u oblasti finansijskog sektora, liberalizaciji trgovine i infrastrukturnim reformama. Sa najvećom vrednošću indeksa (4) Mađarska je najbliža nivou razvijenih tržišnih privreda. Pored nje, u grupu najnaprednijih tranzicionih privreda svrstane su Estonija, Poljska, Slovačka i Litvanija (3,9-3,7). U regionu JIE najbolju ocenu dobile su Bugarska (3,6), Hrvatska (3,5) i Rumunija (3,4). Makedonija i Albanija ocenjene su sa 3,2 i 3,1. Slabije je ocenjena Crna Gora (2,8), dok BiH zauzima najnižu poziciju sa 2,6 poena. Srbija je, po oceni EBRD u 2008. godini ostvarila napredak u oblasti trgovine i sistema spoljnotrgovinske razmene (sa 3,3 na 3,7), u oblasti reforme bankarskog sektora (sa 2,7 na 3), i u oblasti infrastrukturnih reformi (sa 2 na 2,3). Srbija je značajno napredovala u pravcu regionalnih i evropskih integracija i postigla napredak u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom, čiji bi član mogla da postane u 2009. godini. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija šalje pozitivan signal privrženosti evropskim integracijama.
Realni sektor. Osnovne karakteristike makroekonomskih kretanja u 2008. godini su: usporeniji rast privredne aktivnosti, realnih zarada, kretanje ukupne inflacije ispod projektovanog okvira, visok spoljnotrgovinski deficit uz neznatno brži rast izvoza od uvoza, visok fiskalni deficit. Nastavljena je tendencija usporenijeg rasta bruto domaćeg proizvoda. U III kvartalu 2008. u odnosu na III kvartal 2007. bruto domaći proizvod beleži rast od 4,9% (u I kvartalu 8,5%, a u II kvaratalu 6,3%). Efekti svetske ekonomske krize uticali su na usporavanje rasta privredne aktivnosti. Prema procenama RZR, ostvareni rast bruto domaćeg proizvoda u IV kvartalu iznosi 4,3%, a za celu 2008. godinu oko 6,0%.
Fizički obim ukupne industrijske proizvodnje u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu zabeležio je umeren rast od 1,1%. Rast industrijske proizvodnje ostvaren je u sva tri industrijska sektora: vađenju rude i kamena 3,6%, proizvodnji i distribuciji električne energije, gasa i vode 1,8% i prerađivačkoj industrija 0,7%. Fizički obim industrijske proizvodnje u decembru 2008. godine manji je za 8,9% od ostvarene proizvodnje u decembru 2007. godine.
Produktivnost rada u ukupnoj industriji u 2008. godini je povećana za 7,0%, a u prerađivačkoj industriji za 8,0% Porast produktivnosti rada je većim delom posledica smanjenja zaposlenosti u ukupnoj i prerađivačkoj industriji (5,5%, odnosno 6,8%).
Tražnja, zarade i cene. Posmatrano na makro nivou prisutno je usporavanje rasta tražnje stanovništva. Na to upućuju podaci o kretanju prometa u trgovini na malo, zarada zaposlenih, kredita plasiranih sektoru stanovništva. Promet robe u trgovini na malo karakteriše tendencija usporavanja rasta - ostvaren promet u 2008. godini u odnosu na 2007. veći je nominalno za 19,7%, a realno za 5,9%.
U 2008. godini, prisutna je pozitivna tendencija usporavanja rasta prosečnih realnih zarada započeta 2007. godine. Prosečna neto zarada u 2008. godini iznosila je 32.746 dinara i u odnosu na 2007. godinu nominalno je veća za 18,0%, a realno za 3,9%. Takav rast zarada rezultat je, pre svega, znatnog porasta zarada pred sam kraj godine, jer su poslodavci u poslednjem mesecu isplaćivali trinaeste zarade, stimulacije, bonuse i slične naknade koje ulaze u obračun prosečne zarade. Prosečna neto zarada je u decembru iznosila 38.626 dinara - u odnosu na decembar 2007. beleži realni rast od 3,9%, a u odnosu na novembar za 15,8%. Posmatrano na nivou sektora u 2008. godini, najveću zaradu imali su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda (71.588 dinara), a najnižu u proizvodnji odevnih predmeta i krzna (11.384 dinara). Regionalne razlike u isplaćenim zaradama i dalje su veoma izražene. Posmatrano po okruzima, najveću prosečnu neto zaradu u 2008. godini imali su zaposleni na području Grada Beograda (22,4% iznad proseka Republike), a najnižu na području Topličkog okruga (31,6% ispod proseka Republike).
Ukupan broj zaposlenih u 2008. godini (godišnji prosek) bio je 1.999.476, i u odnosu na 2007. godinu smanjen je za 0,1%. Broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama i organizacijama smanjen je za 0,3%, dok se broj privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih povećao za 0,3%.
Prosečan broj lica koja traže zaposlenje u 2008. godini bio je 819.550 lica, i u odnosu na 2007. godinu smanjen je za 11,7% (108.775 lica). Broj aktivno nezaposlenih lica krajem decembra 2008. godine je 727.621 i u odnosu na decembar 2007. godine, smanjen je za 7,3%.
Kretanje cena i ostvarena makroekonomska stabilnost u 2008. godini ukazuju da je ukupna inflacija ispod projektovanog nivoa, zahvaljujući usporavanju rasta cena hrane i cena energenata. Inflacija u Srbiji, merena rastom cena na malo u 2008. godini iznosila je 6,8% (decembar 2008/decembar 2007.), a njen prosečan godišnji rast iznosio je 10,9%. Bazna inflacija u 2008. godini iznosila je 10,1% (decembar 2008/decembar 2007.) i bila je iznad gornje granice ciljanog raspona za 2008. godinu (3% - 6%).
Monetarna politika. Monetarna politika je u 2008. godine zadržala restriktivan karakter. Kretanja osnovnih monetarnih agregata u decembru 2008. godine karakteriše visoka godišnja stopa rasta primarnog novca, dok su godišnje stope monetarnih agregata M1, M2 i M3 najniže u posmatranom periodu. Pokrivenost novčane mase M1 ukupnim deviznim rezervama (335,4%), kao i deviznim rezervama NBS (299,6%) smanjena je zbog smanjenja deviznih rezervi. Kreditna aktivnost banaka je usporenije rasla. U 2008. godini, krediti odobreni privredi povećani su za 49,4% (sa 570,4 mlrd. dinara na 852,3 mlrd. dinara), a krediti odobreni stanovništvu za 29,0% (sa 295,0 mlrd. dinara na 380,7 mlrd. dinara), pri čemu je najintezivniji rast zabeležen kod poljoprivrednih (povećani su 2,6 puta) i stambenih kredita (66,5%). Prisutan je usporeniji rast ukupne štednje stanovništava, koja je krajem decembra 2008. godine dostigla iznos od 423,6 mlrd. dinara (dinarska štednja iznosila je 9,8 mlrd. dinara, a devizna 413,8 mlrd. dinara), i u odnosu na kraj decembra 2007. godine povećana je za 8,0% (devizna štednja veća je za 8,4%, dok je dinarska manja za 8,4%).
Javni prihodi. Ukupni prihodi budžeta ostvareni 2008. godine, iznosili su 649,2 mlrd. dinara, i veći su za 12,2% nominalno, odnosno za 1,2% realno u odnosu na 2007. godinu. Ukupni rashodi budžeta bili su na višem nivou od prihoda i iznosili su 703,9 mlrd. dinara, i nominalno su veći za 13,6%, a realno za 2,4% u odnosu na 2007. godinu. U 2008. godini ostvaren je deficit od 54,7 mlrd. dinara.
Ekonomski odnosi sa inostranstvom. Turbulencije na globalnom finansijskom tržištu uticale su na opadajuću dinamiku spoljnotrgovinske razmene. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u 2008. godini iznosila je 34,0 mlrd. USD, što je više za 24,1% u odnosu na 2007. godinu. Izvoz roba je povećan za 24,3%, a uvoz za 24,0%. Ostvaren je visok spoljnotrgovinski deficit od 12,0 mlrd. USD, koji je veći je za 23,6% u odnosu na 2007. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 47,7% i veća je u odnosu na pokrivenost u 2007. godini, kada je iznosila 47,6 %. EU je dominantna spoljnotrgovinska destinacija Srbije i na ovu ekonomsku integraciju odnosi se 53,4% robnog prometa u 2008. godini. Izvoz u EU raste za 20,6% i iznosi 6,0 mlrd. USD. Uvoz je veći za 19,4% i iznosi 12,2 mlrd. USD. Deficit od 6,2 mlrd. USD je za 1,0 mlrd. USD veći od negativnog salda koji je formiran u 2007. godini.
Privatizacija. U periodu od 2002-2009. godine (do 25. januara) tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 1.804 preduzeća, ostvareno 2,3 mlrd. EUR prihoda, obezbeđeno 1,3 mlrd. EUR za investicije i 276,7 mil. EUR za socijalni program. U 2008. godini tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 241 preduzeće, ostvareno je 251,6 mil. EUR prihoda i obezbeđeno 64,8 mil. EUR za investicije. Najveći broj preduzeća privatizovanih tenderskom i aukcijskom prodajom je u sektorima Prerađivačka industrija, Zdravstveni i socijalni rad i Trgovina (156).
U periodu od 2002-2009. godine Akcijski fond je ostvario 702,5 mil. EUR privatizacionih prihoda. U 2008. godini Akcijski fond je prodao manjinske pakete akcija 325 preduzeća i ostvario je privatizacioni prihod od 87,9 mil. EUR.
Fond za razvoj je u 2008. godini za 3.289 dugoročna investiciona programa odobrio kredite u ukupnom iznosu od 15,1 mlrd. dinara za 149 opština. Realizacijom ovih programa planirano je otvaranje 16.096 novih radnih mesta. Od ukupne vrednosti odobrenih kreditnih sredstava najviše je usmereno u proizvodnju prehrambenih proizvoda, pića i duvana (4,0 mlrd. dinara za 634 programa), zatim slede proizvodnja mašina, metala i metalnih proizvoda (2,1 mlrd. dinara za 242 programa) i prerada drveta i proizvoda od drveta (1,3 mlrd. dinara za 312 programa).
Fond za zaštitu životne sredine u 2008. godini za finansiranje projekata odobrio je 1,4 mlrd. dinara. Najviše sredstava je odobreno projektima za smanjenje emisije štetnih materija u vazduh (49,6%), upravljanje otpadom (32%) i remedijaciju kontaminiranog zemljišta u industrijskim kompleksima (12,3%).
Konjunkturne perspektive. Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), a prema oceni anketiranih industrijskih proizvođača, nastavlja se pogoršavanje tekuće poslovne situacije i iskazuje se sve manji optimizam u pogledu budućih poslovnih aktivnosti. Ocena tekuće poslovne situacije i dalje je negativna. Iako su dobijene ocene o poslovnoj situaciji u narednih šest meseci pozitivne, sve je više preduzeća koja procenjuju da će se njihovo poslovanje u budućem šestomesečnom periodu značajno pogoršati. Indikator poslovne klime BCI i dalje je u fazi opadanja, a u drugoj polovini 2008. godine nalazi se ispod dugoročnog proseka, zbog opadanja svih pet komponenti, a posebno proizvodnje i ukupnih porudžbina, a očekivanja o budućoj proizvodnji anketiranih proizvođača drastično su opala (u odnosu na decembar 2007. za 37 procentnih poena), što su najniže ocene od oktobra 2004. godine. Kretanje indikatora poslovne klime Srbije je gotovo istovetan trendu u EU, tako da promene u Srbiji u velikoj meri zavise od impulsa koji stižu sa tržišta Evropske unije.
Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 1/09 Republičkog zavoda za razvoj
28. Dnevni konformni koeficijenti po mesečnim stopama zatezne kamate u 2009. godini
Dani |
Januar |
Februar |
Mart |
1 |
0.00111502 |
0.00099074 |
0.00089482 |
2 |
0.00223128 |
0.00198246 |
0.00179044 |
3 |
0.00334879 |
0.00297517 |
0.00268686 |
4 |
0.00446754 |
0.00396886 |
0.00358409 |
5 |
0.00558754 |
0.00496353 |
0.00448212 |
6 |
0.00670879 |
0.00595919 |
0.00538095 |
7 |
0.00783129 |
0.00695584 |
0.00628058 |
8 |
0.00895504 |
0.00795347 |
0.00718102 |
9 |
0.01008005 |
0.00895209 |
0.00808227 |
10 |
0.01120631 |
0.00995170 |
0.00898432 |
11 |
0.01233382 |
0.01095230 |
0.00988718 |
12 |
0.01346259 |
0.01195390 |
0.01079085 |
13 |
0.01459262 |
0.01295648 |
0.01169533 |
14 |
0.01572391 |
0.01396006 |
0.01260061 |
15 |
0.01685647 |
0.01496463 |
0.01350671 |
16 |
0.01799028 |
0.01597020 |
0.01441361 |
17 |
0.01912536 |
0.01697676 |
0.01532133 |
18 |
0.02026170 |
0.01798432 |
0.01622986 |
19 |
0.02139932 |
0.01899288 |
0.01713920 |
20 |
0.02253820 |
0.02000244 |
0.01804936 |
21 |
0.02367835 |
0.02101300 |
0.01896033 |
22 |
0.02481977 |
0.02202456 |
0.01987212 |
23 |
0.02596246 |
0.02303712 |
0.02078472 |
24 |
0.02710643 |
0.02405069 |
0.02169814 |
25 |
0.02825167 |
0.02506526 |
0.02261238 |
26 |
0.02939819 |
0.02608083 |
0.02352743 |
27 |
0.03054599 |
0.02709741 |
0.02444330 |
28 |
0.03169507 |
0.02811500 |
0.02536000 |
29 |
0.03284543 |
|
0.02627751 |
30 |
0.03399707 |
|
0.02719584 |
31 |
0.03515000 |
|
0.02811500 |
29. Kretanje indeksa akcija Beogradske berze - BELEXline
1) Opšti indeks akcija Beogradske berze - BELEXline
Datum |
Vrednost indeksa |
30.9.2004. |
1.000,00 |
31.12.2004. |
1.161,30 |
30.12.2005. |
1.954,35 |
29.12.2006. |
2.658,16 |
31.12.2007. |
3.830,84 |
31.12.2008. |
1.198,34 |
5.1.2009. |
1.184,51 |
2.2.2009. |
1.121,66 |
2.3.2009. |
948,26 |
25.3.2009. |
875,63 |
Istorijski Max (3.5.2007.) |
5.007,34 |
Istorijski Min (12.3.2009.) |
845,84 |
Stope rasta indexa BELEXline su sledeće:
1) U 2005. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 67 poena;
2) U 2006. godini, od 9.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 36,3 poena;
3) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 42,8 poena;
4) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEXline je smanjen za 70,5 poena;
5) U 2009. godini, od 5.1. do 25.3, index BELEXline je smanjen za 26,0 poena.
2) Index BELEX15
Datum |
Vrednost indeksa |
1.10.2005. |
1.000,00 |
31.12.2006. |
1.675,20 |
31.12.2007. |
2.318,37 |
31.12.2008. |
565,18 |
5.1.2009. |
545,93 |
2.2.2009. |
532,69 |
2.3.2009. |
418,14 |
25.3.2009 |
395,78 |
Istorijski Max (3.5.2007.) |
3.335,20 |
Istorijski Min (11.3.2009.) |
347,46 |
Stope kretanja indexa BELEX15 su sledeće:
1) U 2006. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 59 poena;
2) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 36 poena;
3) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEX15 je smanjen za 75 poena;
4) U 2009. godini, od 5.1. do 25.3, index BELEX15 je smanjen za 27,5 poena.
3) BELEXsentiment
- za mesec mart 2008. godine iznosi 93,08 poena
- za mesec april 2008. godine iznosi 66,25 poena
- za mesec maj 2008. godine iznosi 100,00 poena
- za mesec jun 2008. godine iznosi 116,25 poena
- za mesec jul 2008. godine iznosi 117,86 poena
- za mesec avgust 2008. godine iznosi 103,75 poena
- za mesec septembar 2008. godine iznosi 85,00 poena
- za mesec oktobar 2008. godine iznosi 69,00 poena
- za mesec novembar 2008. godine iznosi 47,29 poena
- za mesec decembar 2008. godine iznosi 55,00 poena
- za mesec januar 2009. godine iznosi 86,67 poena
- za mesec februar 2009. godine iznosi 93,88
- za mesec mart 2009. godine iznosi 68,18
BELEXsentiment za mart 2009. godine iznosi 68,18 poena
Već sedmi mesec za redom očekivanja tržišnih učesnika ne daju osnovu za oporavak srpskog tržišta kapitala. Iako je prvi kvartal svake godine bio period kada su berzanski procesi bili najintenzivniji, a mart mesec upravo onaj sa najvećim prometom, ova godina će verovatno dovesti do promene ove već ustaljene prakse.
Činjenica jeste da je do sada period predavanja finansijskih izveštaja i njihovog stidljivog objavljivanja investicionoj javnosti uvek donosio uzbuđenje u trgovačke procese kroz pokušaje da se uspešni rezultati poslovanja iz prethodnog perioda nekako uvrste u individualne portfelje. Međutim, ova godina usled dramatičnih efekata ekonomske krize menja pravila investiranja u smislu da eventualni uspeh iz prethodne poslovne godine nema gotovo nikakvu težinu u poređenju sa pesimizmom sa kojim se dočekuje budući period.
Ne može se reći da je pesimizam neutemeljen, jer ukoliko se posmatraju dosadašnji efekti krize, pored razornog dejstva na finansijsko tržište javaljaju se prve ozbiljne nestabilnosti na makroekonomskom nivou koja će dodatno sprečiti pojavu domaće tražnje. Sa druge strane, prisustvo straniih investitora ne može se očekivati u situaciji kada je u stranim stručnim časopisima dominantna tema kriza u istočnoj Evropi, iznenađujuće veliki obim te krize, i njene posledice na svetski finansijski sistem.
Na takvom konceptu rizika, a na ovako nisko likvidnom tržištu pesimizam je našao svoje uporište mada ne treba prevideti mogućnost da je za okretanje trenda potrebno angažovanje simboličnih finansijskih sredstava upravo zbog izuzetno niske likvidnosti.
4) Indikatori učešća stranih investitora u prometu na Beogradskoj berzi
FIT Učešće stranih investitora u ukupnom prometu
Mesec |
FIT |
mart 2008. |
52,13% |
april 2008. |
78,16% |
maj 2008. |
35,98% |
jun 2008. |
44,63% |
jul 2008. |
27,30% |
avgust 2008. |
33,18% |
septembar 2008. |
31,53% |
oktobar 2008. |
43,36% |
novembar 2008. |
43,71% |
decembar 2008. |
45,40% |
januar 2009. |
27,89% |
februar 2009. |
15,29% |
FIS Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama
Mesec |
FIS |
mart 2008. |
53,85% |
april 2008. |
79,50% |
maj 2008. |
37,26% |
jun 2008. |
51,01% |
jul 2008. |
29,92% |
avgust 2008. |
35,56% |
septembar 2008. |
33,50% |
oktobar 2008. |
47,04% |
novembar 2008. |
47,35% |
decembar 2008. |
50,96% |
januar 2009. |
37,57% |
februar 2009. |
18,27% |
FIB Učešće stranih investitora u ukupnom prometu obveznicama
Mesec |
FIB |
mart 2008. |
26,60% |
april 2008. |
15,20% |
maj 2008. |
4,44% |
jun 2008. |
4,14% |
jul 2008. |
7,96% |
avgust 2008. |
5,75% |
septembar 2008. |
10,97% |
oktobar 2008. |
25,14% |
novembar 2008. |
8,16% |
decembar 2008. |
7,88% |
januar 2009. |
3,70% |
februar 2009. |
4,94% |
30. Podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)" Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije
AKTUELNA KRETANJA - REZIME
Svetska ekonomska kriza polako ulazi u sve ekonomske bilanse Srbije. Da se efekti krize prenose sa finansijskog na realni sektor govore podaci u prva dva meseca.
Realni sektor. Fizički obim industrijske proizvodnje u januaru 2009. godine, u odnosu na januar 2008. godine manji je za 17,1%, a u odnosu na prosek 2008. godine beleži pad od 25,0%. Oblasti koje su najviše doprinele padu industrijske proizvodnje u januaru 2009. godine u odnosu na januar 2008. su: proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja proizvoda od nemetalnih sirovina i proizvodnja motornih vozila i prikolica. Uzroci pada industrijske proizvodnje u januaru 2009. su: nedostatak domaće i ino-tražnje, smanjenje investicija i povećanje cena kapitala, kao i energetska kriza prouzrokovana rusko-ukrajinskim gasnim sporom početkom 2009. godine.
Produktivnost rada u ukupnoj industriji u januaru 2009. godine smanjena je za 9,6%, a u prerađivačkoj industriji za 16,0% u odnosu na januar 2008. godine. Pad produktivnosti rada većim delom je posledica smanjenja fizičkog obima industrijske proizvodnje u ukupnoj i prerađivačkoj industriji (17,1, odnosno 24,5%).
Tražnja, zarade i cene. Posmatrano na makro nivou prisutno je usporavanje rasta tražnje stanovništva. Na to upućuju podaci o kretanju prometa u trgovini na malo, zarada zaposlenih, kredita plasiranih sektoru stanovništva. Promet robe u trgovini na malo u januaru 2009. godine u odnosu na januar 2008. godine veći je nominalno za 0,4%, dok je realno manji za 5,6%. Nedavno usvojena Strategija razvoja trgovine Republike Srbije biće osnova za vođenje politike i izgradnju institucionalnih rešenja u sektoru tržišta i trgovine, sa ciljem da se obezbede snažna konkurencija između trgovinskih subjekata na domaćem tržištu.
U januaru 2009. godine došlo je do očekivanog pada zarada, što je uobičajena sezonska karakteristika. Prosečno isplaćena neto zarada zaposlenih, u januaru, iznosila je 28.877 dinara. Nominalno je u odnosu na decembar 2008. godine manja za 15,9%, a realno za 17,9%. U odnosu na januar 2008. neto zarada beleži nominalni rast od 13,8%, a realni rast od 3,8%.
Ukupan broj zaposlenih u januaru 2009. godine, bio je 1.983.139 što je za 0,4% manje nego u decembru 2008, a za 0,3% u odnosu na januar 2008. Broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama i organizacijama u januaru 2009. godine smanjen je za 0,5% u odnosu na decembar 2008 godine, a na nivou januara 2008. godine. Broj nezaposlenih lica u januaru je 736.816 lica što je 1,3% više nego u decembru 2008. godine. Stopa nezaposlenosti u januaru je 27,1%.
Kretanje cena na malo u periodu januar-februar 2009. godine određeno je brojnim faktorima: visokim inflatornim očekivanjima, jačim oscilacijama kursa i nominalnom depresijacijom dinara i visokim rastom regulisanih cena. Sa januarskim mesečnim rastom cena na malo od 3,0% i februarskim od 2,3%, u prva dva meseca 2009. godine ostvarena je inflacija od 5,4% (februar 2009./decembar 2008), a međugodišnji rast cena na malo iznosio je 10,7% (februar 2009/ februar 2008). Rast indeksa potrošačkih cena, koji od 2009. godine predstavlja zvaničnu meru inflacije u Srbiji, u januaru 2009. godine iznosio je 2,1%, u odnosu na decembar 2008. godine, a međugodišnji rast je 10,0%.
Monetarna politika početkom 2009. godine zadržala je restriktivni karakter, ali je smanjen njen nivo restriktivnosti. Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije smanjena je 22. januara 2009. godine, sa 17,75% na 16,5%. Međugodišnje stope rasta monetarnih agregata u januaru u odnosu na prethodni mesec su smanjene, dok su stope rasta novčane mase M1 i M2 bile negativne.
Ekonomski odnosi sa inostranstvom. Turbulencije na globalnom tržištu uticale su na opadajuću dinamiku spoljnotrgovinske razmene. U januaru 2009. godine, nastavljena je tendencija pada izvoza i uvoza s kraja 2008. godine. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u januaru 2009. godini iznosi 1,3 mlrd. USD, što je manje za 39,1% u odnosu na januar 2008. godine. Izvoz roba je smanjen za 30,5%, a uvoz za 43,1%. Ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od 369,4 mil. USD, koji je manji za 54,0% u odnosu na isti mesec 2008. godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 56,7% i veća je u odnosu na pokrivenost u januaru 2008. godine, kada je iznosila 46,4%.
Javni prihodi. Ukupni prihodi budžeta ostvareni u januaru 2009. godine, iznosili su 45,0 mlrd. dinara, i manji su za 17,0% nominalno, odnosno za 23,8% realno u odnosu na januar 2008. godine. Ukupni rashodi budžeta bili su na višem nivou od prihoda i iznosili su 45,8 mlrd. dinara, i nominalno su manji za 9,7%, a realno za 17,1%. U januaru 2009. godine ostvaren je deficit od 833,5 mil. dinara.
Privatizacija. U periodu januar-februar 2009. godine tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 28 preduzeća, ostvareno je 23,9 mil. EUR prihoda i obezbeđeno je 13,8 mil. EUR za investicije.
U periodu januar-februar 2009. godine je preko Akcijskog fonda realizovana prodaja akcija 27 kompanija i ostvaren prihod od 162 mil. dinara (1,7 mil. EUR).
Konjunkturne perspektive. Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), a prema oceni anketiranih industrijskih proizvođača, nastavlja se pogoršavanje tekuće poslovne situacije i iskazuje se sve manji optimizam u pogledu budućih poslovnih aktivnosti. Ocena tekuće poslovne situacije i dalje je negativna. Iako su dobijene ocene o poslovnoj situaciji u narednih šest meseci pozitivne, sve je više preduzeća koja procenjuju da će se njihovo poslovanje u budućem šestomesečnom periodu značajno pogoršati - ovo su najniže ocene od oktobra 2004. godine. Indikator poslovne klime BCI i dalje je u fazi opadanja, a u drugoj polovini 2008. godine nalazi se ispod dugoročnog proseka, zbog opadanja svih pet komponenti, a posebno izvoznih porudžbina (pad ekonomije u zemljama EU koje su i glavni trgovinski partneri Srbije). Očekivanja o budućoj proizvodnji anketiranih proizvođača, koja već duže vreme imaju silazni trend, u odnosu na januar 2007. niža za 20 procentnih poena, što su najniže ocene od oktobra 2004. godine. Kretanje indikatora poslovne klime Srbije je gotovo istovetno trendu u EU, tako da promene u Srbiji u velikoj meri zavise od impulsa koji stižu sa tržišta Evropske unije.
Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 2/09 Republičkog zavoda za razvoj
31. Pregled najvažnijih kamatnih stopa (u procentima, na godišnjem nivou)
Podatak |
Decembar 2008. |
Januar 2009. |
Februar 2009. |
1) Na plasmane banaka 1) |
18,11 |
18,61 |
20,95 |
2) Na depozite banaka 1)2) |
7,32 |
7,67 |
8,39 |
3) Na oročene depozite banaka 1) |
13,26 |
12,95 |
13,85 |
4) Na državne zapise Republike Srbije 1) |
9,61 |
- |
16,08 |
5) Na hartije od vrednosti 3) |
17,76 |
17,50 |
16,50 |
6) Na dugoročne obveznice Republike Srbije 4) |
- |
- |
- |
1) Prosečne ponderisane kamatne stope
2) Uključeni svi depoziti
3) Prosečne ponderisane kamatne stope na hartije od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu. Do 31.1.2005. godine Narodna banka Srbije obavljala je transakcije trajne prodaje sopstvenih blagajničkih zapisa, a od 31. januara započela je sa organizovanjem aukcijskih repo prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije.
4) Narodna banka Srbije započela je 12.8.2005. godine sa organizovanjem aukcija trajne prodaje dugoročnih obveznica Republike Srbije.
Podaci Narodne banke Srbije
32. Zbirni konformni koeficijenti zatezne kamate za period januar - mart 2009. godine
Dani |
Januar |
Februar |
Mart |
April |
Maj |
Jun |
- |
1 | 2 | 3 |
4 | 5 | 6 |
1 |
1,00000000 |
1,03515000 |
1,06425324 |
- |
||
2 |
1,00111502 |
1,03617557 |
1,06520556 |
- |
||
3 |
1,00223128 |
1,03720215 |
1,06615873 |
- |
||
4 |
1,00334879 |
1,03822975 |
1,06711275 |
- |
||
5 |
1,00446754 |
1,03925836 |
1,06806762 |
- |
||
6 |
1,00558754 |
1,04028800 |
1,06902335 |
- |
||
7 |
1,00670879 |
1,04131866 |
1,06997993 |
- |
||
8 |
1,00783129 |
1,04235034 |
1,07093737 |
- |
||
9 |
1,00895504 |
1,04338303 |
1,07189567 |
- |
||
10 |
1,01008005 |
1,04441676 |
1,07285482 |
- |
||
11 |
1,01120631 |
1,04545150 |
1,07381484 |
- |
||
12 |
1,01233382 |
1,04648728 |
1,07477571 |
- |
||
13 |
1,01346259 |
1,04752408 |
1,07573744 |
- |
||
14 |
1,01459262 |
1,04856190 |
1,07670003 |
- |
||
15 |
1,01572391 |
1,04960075 |
1,07766348 |
- |
||
16 |
1,01685647 |
1,05064064 |
1,07862780 |
- |
||
17 |
1,01799028 |
1,05168155 |
1,07959298 |
- |
||
18 |
1,01912536 |
1,05272350 |
1,08055902 |
- |
||
19 |
1,02026170 |
1,05376647 |
1,08152592 |
- |
||
20 |
1,02139932 |
1,05481048 |
1,08249370 |
- |
||
21 |
1,02253820 |
1,05585553 |
1,08346233 |
- |
||
22 |
1,02367835 |
1,05690161 |
1,08443184 |
- |
||
23 |
1,02481977 |
1,05794872 |
1,08540221 |
- |
||
24 |
1,02596246 |
1,05899688 |
1,08637345 |
- |
||
25 |
1,02710643 |
1,06004607 |
1,08734556 |
- |
||
26 |
1,02825167 |
1,06109630 |
1,08831854 |
- |
||
27 |
1,02939819 |
1,06214757 |
1,08929239 |
- |
||
28 |
1,03054599 |
1,06319989 |
1,09026711 |
- |
||
29 |
1,03169507 |
- |
1,09124270 |
- |
||
30 |
1,03284543 |
- |
1,09221917 |
- |
||
31 |
1,03399707 |
- |
1,09319651 |
- |
||
Napomena: |
||||||
33. Nominalni iznosi prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak
I |
NOMINALNI IZNOSI PRAVA |
REDOVAN |
UVEĆAN |
1. |
RODITELJSKI DODATAK od 1. marta 2009. godine |
|
|
- |
za prvo dete - jednokratno |
25.333,92 |
|
- |
za drugo dete - 99.065,18 u 24 rate |
4.127,72 |
|
- |
za treće dete - 178.309,16 u 24 rate |
7.429,55 |
|
- |
za četvrto dete - 237.743,05 u 24 rate |
9.905,96 |
|
2. |
DEČIJI DODATAK za februar 2008. godine |
1.770,63 |
2.301,82 |
3. |
NOVČANA POMOĆ MAJKAMA IZBEGLICAMA za februar 2009. godine |
3.018,00 |
|
II |
CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. marta 2009. godine |
|
|
a) |
cenzus za ostvarene prihode prema čl. 19. i 20. Zakona |
5.718,63 |
6.862,35 |
b) |
cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede |
|
|
- |
Član 19. stav 1. tačka 1. Zakona |
2,35 |
2,82 |
- |
Član 19. stav 1. tačka 2. Zakona |
5,49 |
6,58 |
III |
NAKNADA ZA RAD HRANITELJA |
|
|
- |
za smeštaj jednog deteta |
9.385,02 |
|
- |
za smeštaj dvoje i više dece (neto iznos po detetu) |
5.775,40 |
|
NAPOMENA: (Rešenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 401-00-157/2009-12-2) |
|||
34. Pokazatelji za analizu rezultata poslovanja po godišnjem računu za 2008. godinu
I. Indikatori strukture prihoda i rashoda
Red. |
NAZIV |
OZNAKA ZA AOP |
1. |
Učešće poslovnih prihoda u ukupnom prihodu (u %) |
AOP 201 |
2. |
Učešće prihoda od prodaje proizvoda i usluga u ukupnom prihodu (u %) |
AOP 202 |
3. |
Učešće vrednosti salda zaliha učinaka u poslovnim prihodima (u %) |
AOP 617+618 |
4. |
Učešće finansijskih prihoda u ukupnom prihodu (u %) |
AOP 215 |
5. |
Učešće ukupnih poslovnih rashoda u ukupnim rashodima (u %) |
AOP 207 |
6. |
Učešće finansijskih rashoda u ukupnim rashodima (u %) |
AOP 216 |
II. Indikatori ekonomičnosti poslovanja
1. |
Odnos ukupnih prihoda i ukupnih rashoda (u %) |
AOP (201+215+217+221) |
2. |
Odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda (u %) |
AOP 201 |
3. |
Odnos finansijskih prihoda i finansijskih rashoda (u %) |
AOP 215 |
4. |
Prihodi od kamata prema rashodima od kamata (u %) |
AOP 677+ 678 |
III. Indikatori bruto i neto finansijskog rezultata i rentabilnosti
1. |
Bruto dobitak prema ukupnim prihodima (u %) |
AOP 223 |
2. |
Bruto gubitak prema ukupnim rashodima (u %) |
AOP 224 |
3. |
Bruto dobitak prema ukupnoj aktivi (u %) |
AOP 223 |
4. |
Bruto gubitak prema ukupnoj aktivi (u %) |
AOP 224 |
5. |
Neto dobitak prema ukupnim prihodima (u %) |
AOP 230 |
6. |
Neto gubitak prema ukupnim prihodima (u %) |
AOP 230 |
7. |
Neto dobitak prema ukupnoj aktivi (u %) |
AOP 229 |
8. |
Neto gubitak prema ukupnoj aktivi (u %) |
AOP 230 |
IV. Indikatori vertikalne strukture pasive
1. |
Učešće kapitala u ukupnoj pasivi (u %)
|
AOP 101 |
2. |
Učešće obaveza u ukupnoj pasivi (u %)
|
AOP 113+116 |
3. |
Učešće dugoročnih obaveza u ukupnoj pasivi (u %)
|
AOP 113 |
4. |
Učešće kratkoročnih obaveza u ukupnoj pasivi (u %)
|
AOP 116 |
5. |
Učešće kredita u ukupnoj pasivi (u %) |
AOP (114+117) |
V. Indikatori finansijske stabilnosti
1. |
Pokriće osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja i neuplaćenog upisanog kapitala sa kapitalom (stepen samofinansiranja) (u %) |
AOP 101 |
2. |
Pokriće osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja i neuplaćenog upisanog kapitala sa kapitalom bez neraspoređene dobiti (u %) |
AOP (101-108) |
3. |
Odnos kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza prema stanju stalne imovine i zaliha (kreditna sposobnost) (u %) |
AOP (101+112+113) |
VI. Indikatori likvidnosti
|
||
1. |
Obrtna imovina prema obavezama (u %) |
AOP 012 |
2. |
Obrtna imovina bez zaliha prema obavezama (u %) |
AOP (012-013) |
3. |
Obrtna imovina i dugoročni finansijski plasmani prema obavezama (u %) |
AOP (009+012) |
4. |
Pokriće dugoročnih obaveza dugoročnim finansijskim plasmanima (u %) |
AOP 009 |
5. |
Pokriće kratkoročnih obaveza sa kratkoročnim potraživanjima i plasmanima (u %) |
AOP (016+018) |
6. |
Pokriće obaveza prema dobavljačima sa potraživanjima od kupaca (u %) |
AOP 639 |
7. |
Pokriće obaveza po kreditima sa plasmanima po kreditima (u %) |
deo AOP 011+deo AOP 018 |
|
||
1. |
Gotovina u odnosu na kratkoročne obaveze koje najpre dospevaju (u %) |
Deo AOP 019 |
2. |
Gotovinski ekvivalenti i gotovina u odnosu na kratkoročne obaveze koje najpre dospevaju (u %) |
AOP 019 |
3. |
Gotovinski ekvivalenti i gotovina u odnosu na kratkoročne obaveze (u %) |
AOP 019 |