ZAKLJUČAKO USVAJANJU AKCIONOG PLANA ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE RAZVOJA STRUČNOG OBRAZOVANJA("Sl. glasnik RS", br. 21/2009) |
1. Usvaja se Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, za period 2009-2015. godina, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
AKCIONI PLAN
ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE RAZVOJA STRUČNOG OBRAZOVANJA U REPUBLICI SRBIJI, ZA PERIOD 2009-2015. GODINA
Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Akcioni plan) utvrđuju se mere i aktivnosti koje će se ostvarivati u dva perioda:
- od 2009. do 2010. godine kao period kratkoročnih mera i aktivnosti;
- od 2010. do 2015. kao period srednjoročnih i dugoročnih mera i aktivnosti, koje su u ovom dokumentu date u formi projektovanih i procenjenih mera i aktivnosti.
Ovim akcionim planom planiraju se pripremne aktivnosti za realizaciju Strategije razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija) čija realizacija će započeti u 2009. godini.
Akcioni plan definiše osnovne mere i aktivnosti koje treba da omoguće sprovođenje Strategije za period 2009-2015. godina i usaglašen je sa merama i aktivnostima koje predviđa akcioni plan za sprovođenje Strategije za obrazovanje odraslih. Kako su ove dve strategije uzročno-posledično povezane i direktno se naslanjaju jedna na drugu, to ovaj akcioni plan sadrži određene mere i aktivnosti koje se odnose i na oblast obrazovanja odraslih.
U sadržaj Akcionog plana uključene su i mere i aktivnosti koje se odnose na razvoj stručnog obrazovanja, a nalaze se u akcionim planovima za sprovođenje Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. godina, Nacionalne strategije privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine, kao i Nacionalne strategije za mlade.
Akcioni plan u Delu prvom, obuhvata mere i aktivnosti koje treba da se realizuju u periodu od 2009. do 2010. godine i sastoji se od sedam poglavlja i jednog priloga:
- Poglavlje prvo donosi osnovne preporuke i predloge mera za dalji razvoj socijalnog partnerstva u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji. U ovom poglavlju predstavljen je i koncept daljeg institucionalnog razvoja u stručnom obrazovanju koji treba da omogući realizaciju intersektorskog pristupa u daljem razvoju stručnog obrazovanja u Republici Srbiji;
- Poglavlje drugo postavlja strukturu i pravce razvoja nacionalnog okvira kvalifikacija u Republici Srbiji;
- Poglavlje treće posvećeno je daljem razvoju nastavnih programa u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji. Na osnovu rezultata i iskustava dosadašnje reforme stručnog obrazovanja predlaže se set mera i aktivnosti daljeg razvoja nastavnih programa zasnovanih na ishodima učenja i kompetencijama;
- Poglavlje četvrto posvećeno je stručnom usavršavanju nastavnika, saradnika i instruktora u stručnom obrazovanju i obuhvata mere i aktivnosti neophodne za dalje usavršavanje ovog sistema;
- Poglavlje peto posvećeno je uspostavljanju i razvoju sistema karijernog vođenja i savetovanja u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji;
- Poglavlje šesto otvara i predlaže set mera i aktivnosti razvoja preduzetništva u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji;
- Poglavlje sedmo donosi projekciju finansiranja osnovnih reformskih aktivnosti do 2010. godine za oblast stručnog obrazovanja. Podaci dati u ovom poglavlju projektuju na određenom uzorku visinu potrebnih sredstava za realizaciju osnovnih reformskih aktivnosti. Na osnovu ovih podataka mogu se predvideti potrebna sredstva za realizaciju svake od aktivnosti;
- U prilogu 1 date su mere i aktivnosti za sprovođenje Strategije kroz tabelarni prikaz.
Akcioni plan, u Delu drugom, sadrži projekcije srednjoročnih i dugoročnih mera i aktivnosti za realizaciju i odnosi se na period od 2011. do 2015. godine.
Akcioni plan definiše i grupiše osnovne mere i aktivnosti koje omogućavaju realizaciju Strategije. Na osnovu ovih ponuđenih aktivnosti neophodno je da se za svaku godinu, počevši od 2009. godine, priprema operativni akcioni plan koji razrađuje sve potrebne korake, uslove, sredstva, rokove, izvršioce i nosioce za svaku od predloženih mera i aktivnosti.
2. KONCEPT DALJEG STRATEŠKOG RAZVOJA STRUČNOG OBRAZOVANJA
Proces modernizacije i usavršavanja sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, koji je započeo 2001. godine ima osnovne pravce ka poboljšanju kvaliteta, transformaciji sistema upravljanja i sistema finansiranja obrazovanja, uključivanja interesnih grupa i socijalnih partnera, kako bi se obezbedio efikasan transfer znanja ali i sticanje veština kod svih učesnika u obrazovnom procesu i puno uvažavanje etničkih, kulturnih i lingvističkih različitosti. Osnovni ciljevi procesa reformisanja sistema obrazovanja obuhvatili su osavremenjavanje sistema obrazovanja radi: njegovog što efikasnijeg doprinosa ekonomskom oporavku zemlje; podrške razvoju demokratije u zemlji i podrške budućoj evropskoj integraciji zemlje.
Uvažavajući osnovne reformske principe obrazovanja u Republici Srbiji i principe razvoja obrazovanja u Evropi za 2010. godinu dalji proces modernizacije i osavremenjavanja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji treba da obuhvati njegovo pozicioniranje među faktore tehničko-tehnološkog, socijalno-ekonomskog i individualnog razvoja. U isto vreme dalji razvoj stručnog obrazovanja i saobražavanje ukupnog obrazovnog sistema društvenim i individualnim potrebama i mogućnostima treba da prati i usklađuje se i sa ciljevima razvoja obrazovanja u Evropi do 2010. i to:
1. povećanje kvaliteta obrazovanja i osposobljavanja, a u skladu sa novim zahtevima društva zasnovanog na znanju, i modernizacija nastavnog procesa i procesa učenja;
2. obezbeđivanje lakše dostupnosti sistemima obrazovanja i osposobljavanja svima u skladu sa principima doživotnog učenja, bržeg zapošljavanja, razvoja karijere i aktivnog građanstva, jednakih šansi i društvene kohezije;
3. otvaranje obrazovanja i osposobljavanja prema širokom svetu u svetlu bržeg povezivanja rada i društva i odgovora na izazove koji nastaju u procesu globalizacije.
Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine definisala je da će se budući razvoj Republike Srbije zasnivati na znanju kao osnovnom kapitalu. "Privreda Republike Srbije je u intenzivnoj tranziciji. Pri tome u celini ima veoma nizak i neefikasan inovacioni potencijal što posebno uslovljava i traži dalji razvoj zasnovan na znanju. Tehnološki razvoj ostvarivan je, pre svega, kupovinom stranih tehnologija i opreme. Naučna i razvojna istraživanja u Republici Srbiji, koja se vrše u postojećim naučnim i razvojnim institucijama i na univerzitetima, a koje prevashodno finansira država nisu u najvećem obimu generator znanja koje može biti ozbiljan faktor razvoja nove - globalno konkurentne privredne proizvodnje.
Prema realno procenjenom stanju u globalnom razvojnom tehničko-tehnološkom, proizvodnom i sistemu usluga, kao i u sopstvenom naučno-istraživačkom i inovacionom potencijalu, konkretne ciljeve razvoja zasnovane na znanju i inovacijama, treba usmeriti na:
- razvoj, utemeljen na realnim prednostima, preko valorizacije prirodnog i ljudskog potencijala;
- inovativnu tehnološku revitalizaciju finalne proizvodnje i posebno specijalne proizvodnje visokotehnološkog repromaterijala - materijalnih inputa (konstrukcionalnih i funkcionalnih komponenti, sklopova, delova, sistema, hemijskih i biohemijskih materijala), kao i proizvodnju i preradu hrane;
- razvoj i projektovanje konkurentne proizvodnje sa potpunom integracijom najsavremenijih tehnoloških rešenja za minimizaciju zagađenja;
- organizacionu, tehnološku i kulturološku inovaciju uslužne delatnosti."1
Polazeći od rezultata i iskustava dosadašnjeg procesa reformi stručnog obrazovanja, dalji ključni pravci delovanja i razvoja stručnog obrazovanja treba da obuhvate:
- zakonodavno usavršavanje, regulisanje i usklađivanje (zakonska i podzakonska akta) sfere stručnog obrazovanja. U tom smislu neophodno je uspostaviti zajednički rad i aktivnost Ministarstva prosvete, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i ključnih socijalnih partnera u oblasti regulisanja svih ključnih pitanja razvoja stručnog obrazovanja;
- nastavak dalje modernizacije i usavršavanja stručnog obrazovanja utemeljenog na konceptu doživotnog učenja i uz uvažavanje principa partnerstva, dostupnosti, otvorenosti, decentralizacije i programske raznovrsnosti kao osnovnih principa razvoja stručnog obrazovanja;
- dalji institucionalni razvoj u oblasti stručnog obrazovanja, a polazeći od intersektorskog pristupa koji promoviše i direktno zastupa Strategija razvoja stručnog obrazovanja. To znači obezbeđivanje potrebnih preduslova za razvoj institucionalnog, programskog i organizacionog pluralizma u realizaciji stručnog obrazovanja i posebno povezivanje formalnog i neformalnog stručnog obrazovanja;
- razvijanje sistema obezbeđivanja i vrednovanja kvaliteta u sistemu stručnog obrazovanja;
- razvijanje sistema standarda kojima se obezbeđuje postizanje kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti sistema stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
- razvijanje posebne politike i pristupa mladima posebno u sferi njihovog obrazovanja, zapošljavanja i profesionalnog razvoja i napredovanja;
- obezbeđivanje reforme sistema stručnog obrazovanja dece i mladih sa posebnim potrebama;
- obezbeđivanje daljeg razvoja stručnog obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina;
- modernizacija poslesrednjeg stručnog obrazovanja i njegovo povezivanje sa razvojem visokog obrazovanja u Republici Srbiji, a u skladu sa principima razvoja visokog obrazovanja u okvirima Evropske unije i Bolonjskog procesa.
Polazeći od ovih ključnih pravaca razvoja stručnog obrazovanja, konkretne mere i aktivnosti dalje reforme stručnog obrazovanja u Republici Srbiji obuhvataju:
- usavršavanje strukture i sistema stručnog obrazovanja kako bi se obezbedio fleksibilan i horizontalno i vertikalno mobilan sistem stručnog obrazovanja. To znači i uvođenje novih organizacionih modela i novih programa zasnovanih na ishodima učenja i kompetencijama a u dogovoru sa socijalnim partnerima i interesnim grupama;
- dalji institucionalni razvoj u oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
- dalje usavršavanje i inoviranje modularnog modela obrazovnih programa zasnovanih na ishodima učenja i kompetencijama;
- razvoj zadovoljavajuće ravnoteže između opšteg i stručnog obrazovanja, teorijskog i praktičnog obrazovanja;2
- razvoj sistema standarda koji se odnose na ustanove, nastavnike i obrazovne programe;
- razvoj nacionalnog okvira i sistema kvalifikacija i standarda stručnog obrazovanja i obuke;
- dalje osavremenjivanje - sadržaja, organizacije i metoda nastavnog procesa, rada nastavnika i škola u celini;
- redefinisanje oblika, načina i sadržaja profesionalne prakse u preduzećima ili privrednim društvima, a na osnovama ugovora o partnerstvu i saradnji između škola i socijalno-ekonomskih partnera, modernizacija i razvoj profesionalne prakse i praktične nastave, kako u srednjim školama i obrazovnim institucijama, tako i u preduzećima ili privrednim društvima;
- redefinisanje područja rada, obrazovnih profila i definisanje zanimanja, kako bi odgovarali potrebama nove ekonomske realnosti i principima održivog razvoja;
- razvoj sistema akreditacije i sertifikacije koji obuhvata:
a. obrazovne ustanove i organizacije za obuku;
b. programe, koje treba da obezbede uravnotežen odnos znanja i veština i stiču se u neformalnom obrazovanju;
v. načine priznavanja u sistemu sertifikacije;
- racionalizacija mreže srednjih stručnih škola u skladu sa potrebama privrede, tržišta rada, lokalnih zajednica, zahtevima koji proizlaze iz pravaca društvenog i ekonomskog razvoja i politike zapošljavanja, kao i u skladu sa željama i mogućnostima učenika. Promena postojeće upisne politike a u skladu sa potrebama tržišta rada, željama i interesima pojedinaca i društva;
- povećanje kapaciteta trogodišnjih stručnih škola kao direktan odgovor na potrebe privrede;
- institucionalizovanje trajnog i aktivnog socijalnog dijaloga u sferama razvoja stručnog obrazovanja i zapošljavanja;
- obezbeđivanje kvaliteta stručnog obrazovanja što podrazumeva stalno praćenje i evaluaciju rezultata kako učenika i nastavnika, tako i škola, odnosno institucija za obrazovanje u celini;
- razvoj transparentnog, funkcionalnog i pravičnog sistema ocenjivanja i vrednovanja učeničkih postignuća;
- stvaranje uslova za kontinuirano stručno usavršavanje nastavnika i ukupan profesionalni razvoj nastavnika (nova uloga nastavnika, njihov stalni razvoj i usavršavanje), uvođenje novih metoda nastavnog rada (grupni rad, interaktivno učenje, projektni rad, rešavanje problema itd.);
- inoviranje opreme i nastavnog materijala;
- osamostaljivanje i jačanje prava i odgovornosti stručnih škola u novim uslovima, povezivanje sa lokalnom samoupravom, potrebama lokalne privrede, traženje novih načina finansiranja;
- usavršavanje direktora i njihove obuke za nove uslove rada;
- uspostavljanje i razvoj sistema menadžmenta u stručnom obrazovanju.
Na osnovu ovih konkretnih mera i aktivnosti dalje reforme stručnog obrazovanja koji je definisala Strategija pripremljen i je Akcioni plan koji sledi.
___________
1 Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine, str. 80-81.
2 Mogući modeli odnosa između opšteg i stručnog obrazovanja predloženi su u oglednim programima srednjeg stručnog obrazovanja.
1. SOCIJALNO PARTNERSTVO I STRUČNO OBRAZOVANJE
Sadašnji sistem stručnog obrazovanja u Republici Srbiji je koncipiran u skladu sa planskom ekonomijom i ostvaruje se prevashodno u stručnoj školi. U tom kontekstu razvoj socijalnog partnerstva u stručnom obrazovanju danas ima nekoliko osnovnih prepreka i to:
- zakonom nije utvrđena uloga i odgovornost socijalnih partnera u pogledu sadržaja programa obrazovanja i nivo profesionalnih kvalifikacija;
- ne postoji struktura koja bi osigurala zajednički sistem inicijalnog stručnog obrazovanja, daljeg školovanja i prekvalifikacija;
- problemi koji su prouzrokovani nedovoljnim razvojem mreže institucija koje pružaju podršku (metodičkih centara, konsultantskih institucija);
- nerazvijeni mehanizmi akreditacije i sertifikacije u oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
- nedovoljna ulaganja u inoviranje stručnog obrazovanja.
Međutim, stručno obrazovanje je veoma važna oblast za poslodavce, za udruženja i privredne komore, te je stoga, neophodno usaglasiti različite interese u okviru socijalnog dijaloga, kako za sferu formalnog stručnog obrazovanja tako i za ukupno područje neformalnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.
Glavni doprinos poslodavaca u oblasti razvoja stručnog obrazovanja ogleda se u njihovom ravnopravnom učešću u: koncipiranju ukupnog razvoja stručnog obrazovanja, strateškom planiranju zanatskog obrazovanja, definisanju standarda zanimanja, standarda realizacije prakse, učešću u završnim ispitima, stručnoj maturi, pripremi i izradi nastavnih programa; predlaganju programa obuka; itd. Da bi svoj doprinos potpuno realizovali socijalni partneri treba, bez obzira na formalne ugovore i definisanu saradnju, i da preuzmu određenu odgovornost za osiguravanje dostupnosti i jednakosti, uspostavljanju praćenja i usaglašavanja mehanizama socijalnog dijaloga i obezbeđivanju tehničke (finansijske, administrativne, menadžerske itd.) podrške u oblasti stručnog obrazovanja.
To zahteva ostvarivanje nekoliko ključnih preduslova:
- uspostaviti sistemsko regulisanje saradnje i povezivanja stručnog obrazovanja sa svim socijalnim partnerima i interesnim grupama (poslodavcima, sindikatima, privrednom komorom, stručnim društvima, nadležnim državnim organima i vladinim telima);
- uspostaviti sistemske mehanizme za dalji razvoj stručnog obrazovanja na nacionalnom nivou i obezbediti dalji institucionalni razvoj u sferi uspostavljanja i razvoj socijalnog partnerstva u stručnom obrazovanju i obrazovanju odraslih - osnivanje nacionalnog Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
- uspostaviti zajedničku odgovornost socijalnih partnera (države, poslodavaca ili reprezentativno udruženje poslodavaca, sindikat i reprezentativni sindikat i komore) za implementaciju, programiranje i ostvarivanje stručnog obrazovanja;
- obezbediti uticaj zahteva sa tržišta rada na razvoj i obim stručnog obrazovanja u određenim profesijama, područjima rada i profilima;
- uključiti socijalne partnere u procenu potreba i zahteva tržišta rada, u definisanje i strukturiranje obrazovnih profila, u vrednovanje ishoda obrazovnih profila (eksterne komisije u okviru završnih ispita i stručne mature, majstorskih i specijalističkih ispita, sertifikacija, iniciranje i vrednovanje novih obrazovnih profila).
U okviru ovako uspostavljenog i formalizovanog sistema zajedničkog rada svi akteri stručnog obrazovanja uspostavljaju dogovor i saradnju u definisanju jasnih ciljeva obrazovanja i u pripremanju učenika za tržište rada. Ti oblici zajedničkog rada su raznovrsni i obuhvataju dogovore: u sferi definisanja obrazovnih profila i područja rada, u okviru utvrđivanja znanja, veština i kompetencija koje učenici i polaznici treba da dobiju na kraju obrazovanja i osposobljavanja, u oblasti eksternog ocenjivanja na završetku formalnog i neformalnog školovanja, u praćenju i razvoju profesionalne karijere učenika i polaznika, u oblasti ostvarivanja profesionalne i ferijalne prakse.
Sledeći ove preporuke, Akcioni plan izdvaja četiri prioriteta:
1. dalji razvoj zakonske i konceptualne osnove za učešće socijalnih partnera u procesu razvoja socijalnog partnerstva u stručnom obrazovanju;
2. dalji razvoj institucionalnih reformi i osnivanje Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
3. dalji razvoj i usavršavanje stručnog obrazovanja kako bi se odgovorilo na potrebe razvoja tržišta rada i potražnju različitih ciljnih grupa;
4. uspostavljanje mehanizama za razmenu informacija između dva sistema - sistema obrazovanja i sistema tržišta rada, koji ne rade autonomno, odnosno usko su povezani sa nacionalnom privredom i promenama u toj sferi.
U okviru institucionalnog razvoja u oblasti stručnog obrazovanja Strategijom predlaže se formiranje posebnih tela i institucija kako bi se obezbedila saradnja socijalnih partnera i stručnog obrazovanja. U skladu sa tim, Akcioni plan predviđa da bi dalji institucionalni razvoj u oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih trebalo da obuhvati formiranje tri ključne institucije:
a) Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (u Strategiji razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji je naveden pod imenom Savet za stručno obrazovanje i obuku) čija bi uloga bila da projektuje, prati i usaglašava razvoj stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih i da prati i usaglašava interese, potrebe i mogućnosti svih socijalnih partnera. Nadležnost Saveta je da upravlja aktivnostima Akcionog plana.
b) Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, kao nezavisne intersektorske institucije koja bi direktno povezivala stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, sferu rada i zapošljavanja, privredu, poslodavce i ostale interesne grupe u sferi socijalnog partnerstva. Takođe Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koordinira različite sektorske politike i prioritete u oblasti obrazovanja odraslih koji su od nacionalnog interesa. Transformacijom i izdvajanjem postojećeg Centra za stručno i umetničko obrazovanje iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja formira se Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Nadležnost Agencije je da obezbeđuje ekspertizu i eksperte za sprovođenje Akcionog plana.
v) U okviru Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih formira se Odeljenje za kvalifikacije čija bi funkcija bila da razvija nacionalni okvir kvalifikacija.
Na lokalnom nivou uspostavljanje socijalnog partnerstva podrazumeva saradnju i umrežavanje stručnih škola, institucija za obrazovanje odraslih, poslodavaca ili reprezentativno udruženje poslodavaca, preduzeća, službi zapošljavanja i profesionalnih udruženja. Na taj način dalji razvoj stručnog obrazovanja bi imao veću fleksibilnost i efikasnost, posebno u oblasti finansiranja i ko-finansiranja gde se mogu pojaviti različite mogućnosti i opcije.
2. NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA
Postojeći sistem kvalifikacija u Republici Srbiji, pre svega u oblasti stručnog obrazovanja pre se može nazvati zbirom raznovrsnih situacija u odnosu na određena pitanja nego sistemom kojeg karakteriše uređenost. Ovakva ocena nastaje jer:
- ne postoji jasna osnova za poređenje našeg sistema kvalifikacija sa srodnim obeležjima u drugim evropskim zemljama, što nosi rizik statusa i priznavanja kvalifikacija stečenih kod nas;
- kvalifikacije nisu uvek relevantne u svetu rada, tako da ne reflektuju postojeću praksu pri zapošljavanju niti uključuju šire kompetencije ili preduzetničke veštine;
- socijalni partneri nisu na adekvatan način uključeni u kreiranje i obezbeđivanje kvaliteta kvalifikacija;
- stručno znanje i veštine stečene van redovnog sistema školovanja ne vode ka sticanju kvalifikacija, čime se dodatno doprinosi negiranju pristupa doživotnog učenja i obrazovanja odraslih;
- ne postoje standardi zanimanja;
- postoji nacionalna nomenklatura zanimanja iz 1990. godine koja nije ažurirana i nije usklađena sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO 88);
- ne postoji sistem obezbeđivanja kvaliteta obrazovanja-osposobljavanja;
- ne postoje razrađeni i sveobuhvatni standardi koji se odnose na sistem obrazovanja i osposobljavanja;
- ne postoji sistem akreditacije i sertifikacije nastavnih programa i institucija za realizaciju obrazovanja i osposobljavanja;
- ne postoji institucija ili telo na nacionalnom nivou u čijoj je nadležnosti koordinacija aktivnosti u oblasti kvalifikacija na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Sve ove karakteristike čine široku i razuđenu oblast koja predstavlja Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK). Strateški je interes Republike Srbije da ovu kompleksnu oblast što pre počne da uređuje, da je pretvara u sistem. Situacija je utoliko teža što su mnogi elementi ovog sistema nastali spontano ili kao parcijalna ili privremena rešenja, pa će njihove promene prevođenjem ili usklađivanjem sa sistemom biti bolne. Prema procenama stručnjaka za izgradnju celokupnog NOK-a jednoj zemlji je potrebno bar sedam do deset godina, jer nacionalni okvir kvalifikacija uređuje - obuhvata ne samo sistem kvalifikacija (vrste, nivoi i njihovi deskriptori), već i pitanje sticanja kvalifikacija (programi, načini sticanja), obezbeđivanje kvaliteta (standardi opreme, realizacije i nastavnika, nezavisna provera-ocenjivanje kompetencija kandidata), uređivanje obrazovanja odraslih, uspostavljanje komplementarnog sistema obrazovanja, obučavanja i osposobljavanja, uređivanje formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja, određivanje uloga socijalnih partnera u celokupnom procesu, određivanje nacionalnog tela za kvalifikacije i drugo.
Za Republiku Srbiju, koja će nastaviti da vodi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, svakako je važno da uloži dodatne napore radi održavanja kontinuiteta i ubrzavanja aktivnosti na uspostavljanju nacionalnog okvira kvalifikacija, jer će on u budućnosti biti ne samo osnov, nego i uslov za pokretljivost radne snage u evropskim okvirima.
Uspostavljanjem NOK-a u Republici Srbiji trebalo bi da se obezbedi podrška za razvoj modernog, relevantnog i fleksibilnog sistema stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih. Osnovna svrha NOK-a jeste da:
- da obezbedi relevantnost kvalifikacija u kontekstu privrednih i društvenih potreba;
- da unapredi pristup, fleksibilnost i prohodnost u stručnom obrazovanju i obrazovanju odraslih;
- da unapredi kvalitet formalnog i neformalog sistema obrazovanja;
- da stvori uslove za definisanje i stalnu primenu obrazovnih standarda;
- da stvori uslove za organizovanje stručnog obrazovanja (u formalnom i neformalnom sektoru) i obrazovanju odraslih zasnovanom na standardima kvaliteta;
- da obezbedi međunarodno priznanje kvalifikacija stečenih u Republici Srbiji.
Akcioni plan je definisao tri ključna prioriteta u razvoju NOK-a u Republici Srbiji u periodu 2009-2010. godina. To su:
- pripremne aktivnosti za početak rada na izradi NOK-a;
- izgradnja sistema NOK-a u Republici Srbiji;
- početna faza za funkcionisanje NOK-a u Republici Srbiji.
Svaki od prioriteta ima set posebnih zadataka i na osnovu toga predložene konkretne mere i aktivnosti.
3. RAZVOJ NASTAVNOG PROGRAMA U STRUČNOM OBRAZOVANJU
Nastavni program u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji definiše se kao strukturalna osnova za organizaciju i realizaciju obrazovanja i obuka, kao i za postizanje željenih ishoda učenja. Programom se definišu:
- ciljevi, ishodi i sadržaji obrazovanja i obuka;
- procesi i aktivnosti njihovog postignuća i realizacije (organizacioni oblici, strategije, modeli i metode, nastave i učenja);
- načini i kriterijumi vrednovanja postignuća.
Dalje širenje programa, sadržaja i nastavnih metoda u Republici Srbiji omogućava uvođenje različitih oblika programa u zavisnosti od potreba tržišta rada i potreba lokalne samouprave i same škole.
Na taj način se otvaraju mogućnosti uvođenja novih nastavnih metoda posebno aktivnih oblika nastave i različitih kombinacija teorijske nastave i profesionalne prakse.
U tom procesu širenja programa i sadržaja stručnog obrazovanja i obuka potrebno je obezbediti:
- zadovoljavajuću ravnotežu između opšteg i stručnog obrazovanja, stručnog teorijskog obrazovanja i profesionalne prakse i praktične nastave;
- redefinisanje i drugačije pozicioniranje i programiranje prakse u nastavnim programima i promena njene realizacije u školama i kod poslodavaca;
- vertikalnu i horizontalnu prohodnosti unutar programa u okvirima jednog i više područja rada;
- dalje razvijanje i usavršavanje stručnog obrazovanja zasnovanog na ishodima i kompetencija i modularanog3 principa učenja;
- razvoj sistema osiguranja kvaliteta u stručnom obrazovanju i obrazovanju odraslih;
- povezivanje sa višim oblicima obrazovanja i prohodnost ka visokom obrazovanju.
Procesi i aktivnosti obrazovanja i obuka u ovakvoj strateškoj projekciji usmereni su na ostvarivanje ciljeva i ishoda obrazovanja i moraju biti usklađeni, dobro uravnoteženi ali i raznovrsni da bi zadovoljili šire društvene potrebe, konkretne potrebe lokalne samouprave i pojedinaca. U skladu sa ovim principima osnovni zadaci razvoja programa stručnog obrazovanja u Republici Srbiji biće usmereni na pružanje znanja, veština i sposobnosti (kompetencija), kako učenicima tako i odraslima. Program stručnog obrazovanja treba da omogući:
- lični razvoj učesnika obrazovnog procesa;
- poboljšanje kvaliteta nivoa stručne osposobljenosti pojedinca za obavljanje poslova;
- zadovoljavanje zahteva radnog procesa u pogledu stručnih osposobljenosti (stečenih kompetencija);
- promovisanje zapošljavanja i doživotnog učenja.
U reformskim dokumentima o razvoju stručnog obrazovanja (iz perioda 2001-2006) u Republici Srbiji predviđeno je da se programi stručnog obrazovanja i obuke realizuju kroz predmete, module, praktičnu nastavu i profesionalnu praksu, sa različitim dužinama trajanja u toku školske godine. Moduli su specifični i posebni segmenti, paketi učenja koji vode do postignuća definisanih ishoda učenja. Moduli mogu biti samostalni ili deo širih programskih, odnosno organizacionih celina. Dizajnirani su na osnovu srodnih i komplementarnih principa, različitih obrazovnih zahteva i definisanih tematskih zadataka. Svojom strukturom moduli obezbeđuju sticanje znanja, veština i sposobnosti (kompetencija) i međudisciplinarno, odnosno međupredmetno povezivanje.
Reforma stručnog obrazovanja počela je 2001. godine utvrđivanjem i analizom postojećeg stanja u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji. Već školske 2002/03. započela je primena novih obrazovnih oglednih programa u jednom broju obrazovnih profila u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane. Školske 2008/09. godine u sistemu je aktivno 55 oglednih profila sa novim programima u 13 područja rada i u 155 srednje škole.
Ogledni nastavni programi razvijani su na inicijativu socijalnih partnera i zajednica škola.
Novi programi zasnovani su na:
- ciljevima, ishodima i radnim kompetencijama;
- modulima i temama;
- obaveznom i izbornom delu programa.
Ovakvim pristupom u koncipiranju nastavnih programa obezbeđuje se razvoj socijalnog partnerstva (razvijanje, realizacija, praćenje i vrednovanje programa, kao i promovisanje zapošljavanja); podsticanje preduzetničkog duha kod učenika; kvalitetnija stručna osposobljenost pojedinca; afirmacija principa doživotnog učenja; kao i provera novog koncepta završnog ispita i stručne mature.
Uvažavajući postignute rezultate u ostvarivanju oglednih obrazovnih profila i novih programa, zatim preporuke definisane u Strategiji razvoja stručnog obrazovanja Akcioni plan izdvaja šest ključnih prioriteta u procesu daljeg usavršavanja i razvoja nastavnog programa. To su:
1. Uspostavljanje institucionalnog, programskog i organizacionog pluralizma u realizaciji stručnog obrazovanja i obuke i povezivanje formalnog i neformalnog stručnog obrazovanja što treba da omogući dalje usavršavanje sistema stručnog obrazovanja i osposobljavanja kako bi se obezbedila fleksibilna horizontalna i vertikalna prohodnost učenika i polaznika;
2. Razvoj sistema standarda u stručnom obrazovanju. Ovaj prioritet obuhvata razvoj standarda zanimanja i razvoj obrazovnih standarda. U okviru ovog prioriteta izdvojeni su i zadaci koji se odnose na promenu statusa, sadržaja i funkcionisanje prakse. Predlaže se:
- modernizacija i razvoj prakse i praktične nastave, kako u srednjim školama i obrazovnim institucijama, tako i u preduzećima i privrednim društvima;
- redefinisanje oblika, načina i sadržaja profesionalne prakse u preduzećima i privrednim društvima, a na osnovama ugovora o partnerstvu i saradnji između škola i socijalno-ekonomskih partnera;
3. Dalje osavremenjavanje sadržaja, organizacije i metoda nastavnog procesa, rada nastavnika i škola u celini što obuhvata dalje usavršavanje i inoviranje modularnog modela obrazovnih programa zasnovanih na ishodima učenja. U okviru ovog prioriteta posebni zadaci definisani su u odnosu na razvoj i usavršavanje programa na jezicima nacionalnih manjina i za učenike sa posebnim potrebama;
4. Uspostavljanje i razvoj sistema osiguranja kvaliteta u stručnom obrazovanju što obuhvata: razvoj sistema akreditacije i sertifikacije u stručnom obrazovanju i obrazovanju odraslih; usavršavanje sistema ispita u stručnom obrazovanju; evaluaciju dosadašnje realizacije oglednih programa i profila u jednom broju područja rada i njihovo prenošenje u redovni sistem stručnog obrazovanja;
5. Racionalizacija i usavršavanje mreže srednjih stručnih škola što obuhvata ostvarivanje sledećeg zadatka - usklađivanje mreže stručnih škola sa tržištem rada i potrebama privrede;
6. Povezivanje stručnih škola i obrazovnih institucija sa lokalnim zajednicama, tržištem rada, regionalnim privrednim komorama, unijom poslodavaca ili reprezentativno udruženje poslodavaca, malim i srednjim preduzećima, i sindikat ili reprezentativni sindikat što posebno obuhvata formiranje lokalnih saveta za stručno obrazovanje.
__________
3 Modul je skup funkcionalno povezanih znanja, veština i sposobnosti (kompetencija) neophodnih za obavljanje određenog zadatka.
4. STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA, SARADNIKA I INSTRUKTORA
Modernizacija sistema stručnog usavršavanja nastavnika zahteva poboljšanje pedagoških sposobnosti i veština nastavnika i saradnika kako bi bili što adekvatnije pripremljeni za primenu novog programa, gradeći istovremeno sistem koji će povezivati inicijalno i permanentno obrazovanje. To vodi ka punoj profesionalizaciji nastavnog osoblja i omogućiće stalno usklađivanje sa globalnim i tehnološkim promenama u svetu rada.
U skladu sa tim početna strategija u tom procesu treba da bude orijentisana na:
- obnovu i modernizaciju sistema usavršavanja i obuke pripravnika u nastavi;
- podršku aktuelnoj reformi stručnog obrazovanja i obuke;
- podizanje opšteg nivoa pedagoških sposobnosti i veština nastavnika;
- postavljanje temelja za kontinuirano obrazovanje i doživotno učenje;
- uvođenje koncepta zaštite životne sredine i održivog razvoja u programe usavršavanja i obuke.
Novi koncept stalnog stručnog usavršavanja nastavnika predstavlja deo razvoja ukupne politike i strategije razvoja stručnog obrazovanja i obuke a njegov cilj je da nastavnici steknu funkcionalna znanja i veštine koje će im pomoći ne samo da uspešno primene nove reformisane programe već i da aktivno i kreativno učestvuju u daljem razvoju stručnog obrazovanja i sopstvenom profesionalnom razvoju. Za razliku od tradicionalnog modela, novi koncept promoviše kulturu stalnih promena i sistemski pristup utvrđivanju potreba i ponude mogućnosti za profesionalni razvoj.
Bazični princip novog koncepta uvodi planiranje i definisanje programa i načina usavršavanja shodno identifikovanim potrebama i mogućnostima na nivou škole, lokalne samouprave, profesionalnih organizacija (udruženja nastavnika) ili grupa profesionalno povezanih škola.
Koncept stručnog usavršavanja bazira se na:
- razvoju i usavršavanju na nivou škole;
- savremenim metodima nastave i učenja;
- novim informacionim tehnologijama;
- razvoju profesionalne saradnje i partnerstva.
Imajući u vidu dugoročne perspektive, ishodi stručnog usavršavanja nastavnika treba da budu:
- otvorenost ka promenama;
- komunikacione veštine i predvodništvo u veštinama nastavničkog procesa;
- profesionalna zainteresovanost i potreba za napretkom;
- funkcionalna pismenost - profesionalna, socijalna, računarska i medijska;
- profesionalno i pedagoško znanje i veštine koji mogu da zadovolje potrebe stručnog obrazovanja;
- veštine planiranja i razvijanje inovativnih pristupa u procesu nastave;
- veštine korišćenja različitih izvora i lokacija u ostvarivanju programa;
- veštine za stvaranje partnerstava, sposobnost za timski rad i utvrđivanje privrednih kao i učeničkih potreba;
- sposobnost za preuzimanje odgovornosti i inicijativa za sopstveni profesionalni razvoj i razvoj stručnog obrazovanja;
- veštine planiranja, evaluacija i samoevaluacije.
Kako bi se ostvarili ovi ishodi neophodno je razviti detaljnu strategiju za dalji razvoj stručnog usavršavanja nastavnika na nekoliko nivoa:
I nivo - motivacioni: uvođenje u program inovacija, prednosti objašnjenja i demonstracija efikasnijih pristupa;
II nivo - ujednačene osnovne veštine: unapređivanje profesionalnog znanja potrebnog za primenu novih programa i poboljšanje pedagoških veština (organizacija seminara, podela profesionalne literature, radionice);
III nivo - razvoj: usvajanje novog naučnog znanja i unapređenje pedagoških veština.
Prvi i drugi nivo omogućavaju ostvarenje kratkoročnog cilja (implementacija reformisanog programa i unapređenje kvaliteta nastavnog procesa). Treći nivo treba da olakša ostvarenje dugoročnog cilja. Istovremeno on omogućava i vodi ka razvoju funkcionalnog i održivog sistema stručnog usavršavanja nastavnika. Kako bi se to postiglo, osim zakonskog okvira koji već postoji, treba razviti koherentne i sistematske aktivnosti svih učesnika na nacionalnom obrazovnom nivou. To znači da je pre svega neophodno:
- jasno definisati i usvojiti sistematske mere za postizane usvojenog cilja;
- definisati minimalne standarde znanja i veština za učenike na kraju svakog nivoa stručnog obrazovanja;
- definisati standarde za nastavničke kompetencije.
Akcioni plan predviđa realizaciju tri prioriteta u periodu 2009-2010. godine i to:
1. obnova i modernizacija sistema usavršavanja i osposobljavanja nastavnika, saradnika i zaposlenih u stručnom obrazovanju što obuhvata realizaciju osnovnog zadatka - Razvoj i usavršavanje programa stručnog usavršavanja na nivou škole i obrazovne institucije;
2. uvođenje savremenih metoda nastave i učenja;
3. dalje usavršavanje standarda profesionalnih kompetencija nastavnika, direktora škola, inspektora i pedagoških savetnika koji će raditi na vrednovanju profesionalnog rada nastavnika.
5. KARIJERNO VOĐENJE I SAVETOVANJE
Sistem karijernog vođenja i savetovanja u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji biće postepeno razvijan, a njegov osnovni zadatak jeste da pruži pomoć učenicima i polaznicima da rade i nastave dalje obrazovanje. Sistem savetovanja treba da obezbedi učenicima i polaznicima orijentaciju o: ekonomskom razvoju i potrebama tržišta rada; demografskim promenama u strukturi stanovništva i uticajima na potrebe; implementaciji koncepta doživotnog učenja koji je u funkciji permanentnog razvoja ljudskog resursa i praćenja razvojnih ekonomskih potreba.
Osnovni zadatak koji definiše Akcioni plan u oblasti karijernog vođenja i savetovanja jeste Uspostavljanje i razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja u stručnom obrazovanju što predviđa da se u periodu 2009-2010. godina izradi Strategija karijernog vođenja i savetovanja u stručnom obrazovanju u Republici Srbiji i da započne proces otvaranja oglednih školskih centara za karijerno vođenje i savetovanje.
Koncept preduzetništva u stručnom obrazovanju je nov i još uvek nedovoljno istražen i samim tim zahteva da se u narednom periodu uradi njegova posebna konceptualizacija koja bi se odnosila na različita doba učesnika obrazovanja i obrazovne nivoe.
Osnovne komponente shvatanja preduzetništva u stručnom obrazovanju obuhvataju sledeće segmente:
- dovesti do inovacije;
- pozdraviti i podržati inovaciju;
- preuzeti odgovornost za akcije;
- postaviti ciljeve i ostvariti ih;
- biti motivisan za uspeh.
U skladu sa tim se definišu i osnovni elementi preduzetništva u sferi stručnog obrazovanja. Ti elementi su:
Sticanje znanja
- o dostupnim mogućnostima kako bi se identifikovala ona koja odgovaraju jednoj osobi.
Sticanje veština
- planiranja, organizovanja, analize, komunikacije, realizacije, evaluacije;
- sposobnosti za timski rad;
- sposobnosti za identifikovanje ličnih snaga i slabosti;
- sposobnosti za proaktivno delovanje i pozitivno reagovanje na promene;
- sposobnosti za preuzimanje rizika.
Razvoj stavova
- dispozicije za pokazivanje inicijative;
- pozitivnog stava za promenu i inovaciju.
U sferi daljeg razvoja preduzetništva u oblasti stručnog obrazovanja Akcioni plan je pošao od osnovnih stavova Strategije i početnog iskustva realizacije predmeta preduzetništvo u oglednim profilima i programima.
7. FINANSIRANJE REFORMSKIH AKTIVNOSTI
7.1. Usavršavanje sistema finansiranja
Strategijom razvoja stručnog obrazovanja predviđeno je da dalje usavršavanje sistema finansiranja stručnog obrazovanja i osposobljavanja u Republici Srbiji treba da bude komplementarno i zasnovano na viziji i misiji daljeg razvoja stručnog obrazovanja. Modifikovani sistem finansiranja treba da bude vođen potrebama tržišta rada i da bude sposoban da odgovori na lokalne potrebe. To znači da sistem finansiranja treba da:
- podrži stručne škole da sarađuju sa tržištem rada;
- obezbedi upis svakom pojedincu i da svaki region ima jednak status u finansiranju u državnom budžetu. (Pojam region ne odnosi se na elemenat teritorijalne organizacije, već označava susedne privredne oblasti).
Jedan od mogućih modela daljeg usavršavanja sistema finansiranja stručnog obrazovanja i osposobljavanja predstavlja "dinamički model" finansiranja koji bi zasnivao na osnovnim elementima postojećeg sistema finansiranja. Novina predloženog modela je u tome što pruža mogućnost stručnim školama da ponude programe koji mogu da odgovore na potrebe tržišta rada i da ostvare dodatne komercijalne aktivnosti. To su dva elementa ovog modela:
- Finansiranje bazirano na "izlaznom rezultatu" čija je suština zasnovana na broju i vrsti diploma koje se stiču u školi (diplome za kojima postoji potreba), kao i na broju mladih koji su se zaposlili nakon sticanja diplome;
- Proširena delatnost (dodatna delatnost) i kratki fleksibilni programi, koji se ostvaruju u okviru kofinansirajućeg sistema.
Za realizaciju ovog modela postoje nekoliko preduslova, i to:
- stručne škole treba da budu slobodne da funkcionišu na komercijalnom tržištu,
- da bi se povećala efikasnost njihovih budžeta stručne škole treba da imaju mogućnost da budu štedljive i racionalne u odnosu na sredstva dobijena iz budžeta u okviru "ulaza";
- stručne škole moraju da imaju obavezu da izveštavaju o svojim sredstvima i da daju tromesečne izveštaje.
Proces usavršavanja sistema finansiranja je dug i složen proces koji zahteva učešće svih učesnika stručnog obrazovanja na svim nivoima od nacionalnog do lokalnog. Uvažavajući takvu složenost procesa promena sistema finansiranja Akcioni plan predlaže da se u prvom periodu realizacije (2009-2010) samo započne proces priprema tako što će se u 2010. godini uraditi prvi predlog promena u sistemu finansiranja a u sklopu prioritetnih mera u sferi socijalnog partnerstva.
7.2. Finansiranje reformskih aktivnosti
U okviru izrade Akcionog plana urađena je procena globalnih troškova predloženih reformskih aktivnosti u periodu do 2010. godine i osnovna projekcija troškova realizacije tih mera posle 2010. godine.
Projekcija je obuhvatila procenu troškova koja se zasniva na sledećim elementima:
- period implementacije od tri godine: prva godina, troškovi priprema aktivnosti, druga godina, troškovi "pilotiranja" aktivnosti i treća godina, troškovi implementacije;
- na nivou stručnih škola - aktivnost će biti implementirana u prvoj grupi škola (prva godina), druga grupa škola (druga godina), itd.
- važne stavke za početak implementacije akcionog plana su: organizovanje i funkcionisanje Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i organizovanje i funkcionisanje Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Savet upravlja aktivnostima akcionog plana, a Agencija obezbeđuje ekspertizu i eksperte.
Procena potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju reformskih aktivnosti koje predviđa Strategija
Uspostavljanje profesionalne infrastrukture institucija |
2009 |
2010 |
Godišnje |
Uspostavljanje Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih |
|
|
|
1. Organizovanje i funkcionisanje Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih |
€ 9.585 |
€ 12.780 |
€ 12.780 |
Uspostavljanje institucija stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih |
|
|
|
2. Organizovanje i funkcionisanje nacionalne Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih |
€ 134.760 |
€ 202.140 |
€ 269.520 |
3. Organizovanje i funkcionisanje posebnog tela/centra za akreditaciju |
€ 87.512 |
€ 116.633 |
|
Ukupno |
€ 144.345 |
€ 302.432 |
€ 398.933 |
Izrada propisa |
2009 |
2010 |
Godišnje 2011-2012 |
Izrada propisa |
|
|
|
4. Izrada akta o osnivanju Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih |
€ 5.790 |
|
|
5. Izrada propisa kojima se uređuje oblast stručnog obrazovanja |
€ 11.580 |
|
|
Ukupno |
€ 17.370 |
|
|
Razvoj programa |
2009 |
2010 |
Godišnje 2011-2012 |
Stručno usavršavanje nastavnika, |
|
|
|
Izrada nastavnih programa za redovno stručno obrazovanje |
2009 |
2010 |
Godišnje 2011-2012 |
6. Izrada nastavnih programa za redovno stručno obrazovanje |
€ 50.017 |
€ 112.537 |
€ 150.050 |
Stručno usavršavanje nastavnika, saradnika i zaposlenih u stručnom obrazovanju |
|
|
|
7. Usavršavanje direktora, pedagoga, psihologa, inspektora/seminari |
€ 11.450 |
€ 15.250 |
€ 15.250 |
8. Usavršavanje nastavnika/seminari |
€ 34.125 |
€ 45.500 |
€ 45.500 |
Razvoj sistema obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja - samoevaluacija stručnih škola |
|
|
|
9. Uspostavljanje sistema obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja |
€ 25.481 |
|
|
10. Regionalni seminari o NOK-u |
€ 7.250 |
|
|
11. Nacionalna konferencija o stručnom obrazovanju |
€ 5.675 |
|
|
Uvođenje informacionih tehnologija |
|
|
|
12. Uvođenje interneta u stručne škole/razvoj informaciono-dokumentacionog sistema za nastavnike |
€ 76.992 |
€ 102.656 |
€ 76.992 |
Razvoj karijernog vođenja i savetovanja |
|
|
|
13. Razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja u stručnom obrazovanju |
€ 94.921 |
€ 126.562 |
€ 168.750 |
Ukupno |
€ 305.911 |
€ 402.505 |
€ 456.542 |
Razvoj saradnje između stručnih škola i privrede |
2009 |
2010 |
Godišnje 2011-2012 |
Uspostavljanje održive saradnje između stručnih škola i poslodavaca (praksa i drugi oblici saradnje) |
|
|
|
14. Uspostavljanje održive saradnje između stručnih škola i poslodavaca (realizacija učeničke prakse i drugi oblici saradnje) |
€ 168.750 |
€ 225.000 |
€ 375.000 |
Razvoj procedura za usaglašavanje potreba i ponude u stručnom obrazovanju |
|
|
|
15. Uspostavljanje procedura na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou. Razvoj republičkog informacionog sistema |
€ 8.756 |
€ 11.675 |
€ 11.675 |
Razvoj modela državnog i privatnog partnerstva |
|
|
|
16. Partnerstvo između kompanija, stručnih škola i drugih institucija |
€ 9.473 |
|
|
Ukupno |
€ 186.979 |
€ 236.675 |
€ 386.675 |
Finansiranje stručnog obrazovanja |
2009 |
2010 |
Godišnje 2011-2012 |
Izrada finansijske strukture srednjeg stručnog obrazovanja |
|
|
|
17. Predlog usavršavanja postojećeg sistema finansiranja stručnog obrazovanja |
€ 11.035 |
€ 14.714 |
|
18. Jačanje i usavršavanje nosilaca sistema finansiranja stručnog obrazovanja - započinjanje ogleda u novom sistemu finansiranja |
€ 22.921 |
€ 26.710 |
€ 30.526 |
19. Predlog racionalizacije školskih aktivnosti (početak primene dinamičkog modela finansiranja) - ogled |
€ 40.680 |
€ 47.460 |
€ 54.240 |
Ukupno |
€ 74.636 |
€ 88.884 |
€ 84.766 |
PROCENA UKUPNIH TROŠKOVA REFORMSKIH AKTIVNOSTI U STRUČNOM OBRAZOVANJU |
€ 662.241 |
€ 940.996 |
€ 967.816 |
Mere i aktivnosti za sprovođenje Strategije
I. TABELARNI PRIKAZ ZA PERIOD 2009-2010. GODINA
1. SOCIJALNO PARTNERSTVO I STRUČNO OBRAZOVANJE
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Indikatori uspešnosti i procesni indikatori |
Nosioci aktivnosti |
Vremenski okvir |
|
nadležni organi, institucije i organizacije |
učesnici |
|||||
|
||||||
Prioritet I: |
Izrada strateške osnove kojom se definišu odgovornosti svih institucija koje su uključene u stručno obrazovanje |
1. Priprema i usvajanje Strategije razvoja socijalnog partnerstva u oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih |
Usvojena Strategija |
MP, MERR, NSSO |
MF, MOS, MRSP, sindikat/reprezentativni sindikat PK, NSZ, UP, SES, NSSO, ASOOO |
2009-2010. |
Izrada propisa kojima se uređuje oblast doživotnog učenja |
2. Izrada adekvatne zakonske regulative |
Usvojeni odgovarajući zakoni |
Vlada predlagač MP |
PSOK, NSSO, MERR, MRSP, MF, MOS, UP, sindikat/reprezentativni sindikat PK, NSZ |
2009. i trajno |
|
3. Izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
Usvojene izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
Vlada predlagač MP |
PSOK, NSSO, MERR, MRSP, MF, MOS, UP, sindikat/reprezentativni sindikat/, PK, NSZ |
2009. |
||
Prioritet II: |
Nastavak institucionalnih reformi i formiranje modernih institucija koje treba da prate i podržavaju dalji razvoj stručnog obrazovanja i razvoj socijalnog partnerstva |
4. Priprema, osnivanje i početak rada Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koji treba da projektuje, prati i usaglašava razvoj stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih |
Osnovan Nacionalni savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Nacionalni savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih počeo sa radom |
Vlada predlagač MP |
MERR, PSOK, MF, MOS, UP, sindikat/reprezentativni sindikat, PK, NSZ |
2008-2009. |
5. Priprema, osnivanje i početak rada Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koja treba da obavlja stručne poslove u procesu razvoja stručnog obrazovanja, osposobljavanja i obrazovanja odraslih |
Osnovana Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih počela sa radom |
Vlada predlagač NSSO, MP |
MERR, PSOK, MF, MOIS, UP, sindikat/reprezentativni sindikat, PK, NSZ |
2008-2009. |
||
6. Izrada predloga za uspostavljanje mreže otvorene komunikacije između svih - ključnih aktera/interesnih grupa i socijalnih partnera u stručnom obrazovanju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kako bi se razvila i poboljšala prilagodljivost stručnog obrazovanja zahtevima tržišta rada |
Pripremljen predlog sistema komunikacije između svih interesnih grupa u stručnom obrazovanju |
NSSO |
ASOOO, MP, MERR, PK, NSZ, MOS, UP, sindikat i reprezentativni sindikat |
2010. |
||
7. Obnavljanje rada sektorskih komisija u cilju održivosti i implementacije postignutih rezultata reforme stručnog obrazovanja |
Uspostavljen rad sektorskih komisija |
NSSO |
ASOOO, MP, MERR, NSZ, UP, PK |
2009. i trajno |
||
8. Izrada novog modela društveno- privatnog partnerstva između države, institucija obrazovanja, nauke i privrede |
Izgrađeni mogući modeli društveno-privatnog partnerstva u stručnom obrazovanju |
ASOOO |
UP, MP, MERR, NSSO, sindikat i reprezentativni sindikat, PK, NSZ |
2010. i trajno |
||
9. Izrada sistema i mehanizama za koordinaciju internih institucija u oblasti stručnog obrazovanja |
Uspostavljen sistem koordinacije između institucija u okviru stručnog obrazovanja |
ASOOO, NSSO |
MP, MERR, NSZ |
2010. i trajno |
||
Prioritet III: |
Razvoj fleksibilnog stručnog obrazovanja a u skladu sa potrebama i zahtevima tržišta rada i poslodavaca |
10. Razvoj standarda zanimanja |
Izrađena metodologija za izradu standarda zanimanja i započet rad na izradi standarda zanimanja |
ASOOO, NSSO |
MP, MERR, NSZ, UP, PK |
2009. i trajno |
|
|
11. Uspostavljanje sistema evaluacije i akreditacije u stručnom obrazovanju |
Postavljen sistem evaluacije |
ASOOO |
NSSO, MP, NSZ |
2009-2010. i trajno |
Postavljen sistem akreditacije. obrazovni centar za Akreditaciju |
MP, NSSO |
MERR, UP, PK, NSZ |
2009-2010. i trajno |
|||
|
|
12. Razvijanje modela školskog menadžmenta sa aspekta uloge i učešća socijalnih partnera |
Usvojen model školskog menadžmenta koji počiva na razvijenom sistemu socijalnog partnerstva |
ASOOO |
NSSO, MP, PSOK, MERR, NSES, UP, PK, NSZ |
2010. i trajno |
Prioritet IV: |
Razvoj nacionalnog sistema informisanja u oblasti stručnog obrazovanja i zapošljavanja |
13. Podrška uspostavljanju početne procedure za komunikaciju i protok informacija između škola i kompanija |
Usvojene procedure za protok informacija između škola i kompanija |
ASOOO |
MP, MERR, UP, PK, NSZ |
2009-2010. i trajno |
14. Razvoj procedura za uspostavljanje direktnih veza između zahteva za obukama na tržištu rada i sistema stručnog obrazovanja na različitim nivoima - nacionalnom, regionalnom, lokalnom |
Razvijene procedure |
ASOOO |
MP, MGRR, MOSUP, PK, NSZ |
2009-2010. i trajno |
||
Prioritet V: |
Razvoj i usavršavanje sistema finansiranja stručnog obrazovanja |
15. Razvoj predloga za poboljšanje efikasnosti postojećeg sistema finansiranja stručnog obrazovanja |
Pripremljen predlog poboljšanog sistema finansiranja stručnog obrazovanja |
MI |
ASOOO, NSSO, MF, MERR, MOS, UP, sindikat i reprezentativni sindikat, PK, NSZ |
2009-2010. i trajno |
16. Razvoj sistema poreskih olakšica za poslodavce koji omogućavaju realizaciju prakse i koji direktno pružaju podršku formalnom obrazovnom sistemu |
Utvrđen sistem poreskih olakšica za poslodavce koji omogućavaju realizaciju prakse |
MP, MF |
ASOOO, NSSO, MERR, UP, PK, sindikat i reprezentativni sindikat, NSZ, NSSO |
2009-2010. i trajno |
||
2. NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Indikatori uspešnosti i procesni indikatori |
Nosioci aktivnosti i nadležni organi i organizacije i pravni subjekti sa kojima se ostvaruje saradnja |
Vremenski okvir |
|
nadležni organi, institucije i organizacije |
učesnici |
|||||
Prioritet I: |
Promocija uloge i značaja NOK-a u sistemu obrazovanja, posebno stručnog |
|
||||
|
Inoviranje Jedinstvene nomenklature zanimanja i usklađivanje sa međunarodnim standardom ISCO 88 |
17. Učešće u inoviranju Jedinstvene nomenklature zanimanja (JNZ) i usklađivanje sa međunarodnim standardom ISCO 88/08 |
Stepen uključenosti u inoviranje JNZ |
RZS |
MERR, NSZ, MP |
2009. |
|
|
18. Izrada protokola o izgradnji NOK u Republici Srbiji i akcionog plana za 2010. godinu |
Usvojen protokol o izgradnji NOK-a i akcioni plan za 2010. |
NSSO, ASOOO |
MP, MOS, NSZ, MERR, UP, PK sindikat ili reprezentativni sindikat |
2009. |
|
Izgradnja institucija NOK-a |
19. Obrazovanje koordinacionog tela za upravljanje NOK-om u okviru Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i osposobljavanje |
Obrazovano koordinaciono telo za upravljanje NOK-om |
NSSO |
ASOOO, MP, MERR, NSZ |
2009.-2010. |
|
|
20. Obrazovanje Odeljenja u okviru Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (soblje, procedure, saradnja, aktivnosti) |
Obrazovano Odelenje za kvalifikacije Odelenje za kvalifikacije počelo sa radom |
ASOOO |
NSSO, MP, MERR, NSZ |
2009.-2010. |
|
|
21. Utvrđivanje glavnih elemenata NOK-a (obim, nivoi, opisi deskriptora) u skladu sa EOK |
Definisani su glavni elementi NOK-a |
ASOOO, NSSO |
MP, UP, PK, MERR, NSZ, PSOK |
2010. |
|
|
22. Razvoj procedure akreditacije institucija za obrazovanje i osposobljavanje |
Usvojena procedura za akreditacije institucija |
ASOOO, NSSO |
MP, MERR, NSZ, PSOK, UP, PK |
2010. |
23. Razvoj procedure akreditacije programa obrazovanja i osposobljavanja |
Usvojena procedura za akreditacije programa |
ASOOO, NSSO |
MP, MERR, NSZ, PSOK, UP, PK |
2010. |
||
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Indikatori uspešnosti i procesni indikatori |
Nosioci aktivnosti |
Vremenski okvir |
|
nadležni organi, institucije i organizacije |
učesnici |
|||||
Prioritet I: |
Dalje usavršavanje sistema stručnog obrazovanja radi obezbeđivanja fleksibilne horizontalne i vertikalne prohodnosti učenika i polaznika |
24. Redefinisanje područja rada |
Utvrđena područja rada |
ASOOO |
NSSO, MP MERR, NSZ, PSOK, UP, PK |
2010. trajno |
25. Usklađivanje obrazovnih profila sa regulisanim i preporučenim kvalifikacijama u EU |
Utvrđena lista obrazovnih profila |
|
|
|
||
26. Definisanje modela organizacije nastave u stručnim školama i organizacije školske godine. Usklađivanje organizacije nastave sa modularnim programima |
Definisani modeli organizacije nastave u stručnim školama u skladu sa modularnim programima |
ASOOO, NSSO, MP |
PSOK, UP, PK |
2010. trajno |
||
|
|
27. Priprema koncepta poslesrednjeg obrazovanja |
Usvojen koncept poslesrednjeg obrazovanja |
MP |
NSSO, ASOOO, MERR, NSZ, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, UP, PK |
2010. |
Prioritet II: |
Razvoj standarda zanimanja |
28. Razvoj standarda zanimanja |
Izrađena metodologija za izradu standarda zanimanja i započet rad na izradi standarda zanimanja |
ZUOV, ZVKO |
NSSO, ASOOO, MP, MERR, NSZ, UP, PK |
2010. trajno |
Razvoj obrazovnih standarda |
29. Razvoj obrazovnih standarda |
Razvijeni obrazovni standardi |
ZUOV, ZVKO |
MP, PSOK, NSSO, MERR, NSZ, UP, PK |
2010. trajno |
|
Modernizacija i razvoj prakse i praktične nastave kako u srednjim školama i obrazovnim institucijama, tako i u preduzećima/privrednim društvima |
30. Definisanje sistema realizacije prakse u srednjim stručnim školama |
Razvijen i usvojen novi sistem prakse u srednjim stručnim školama |
MP, NSSO, ASOOO |
PSOK, MERR, UP, MRSP, sindikat i reprezentativni sindikat, PK, NSZ |
2010. trajno |
|
Prioritet III: |
Dalje usavršavanje i inoviranje modularnog modela obrazovnih programa zasnovanih na ishodima učenja |
31. Uvođenje novih oglednih programa u skladu sa potrebama tržišta rada i u saradnji sa socijalnim partnerima |
Utvrđena potreba tržišta rada za novim oglednim profilom Koncipirani i uvedeni novi ogledni programi stručnog obrazovanja u skladu sa potrebama tržišta rada i u saradnji sa socijalnim partnerima |
ASOOO, ZUOV |
NSSO, MP, PSOK MERR, UP, sindikat i reprezentativni sindikat, PK, NSZ |
2010. trajno |
32. Usavršavanje udžbenika, priručnika, nastavnih sredstava |
|
ZUOV |
|
2009-2010. trajno |
||
Dalje usavršavanje i inoviranje obrazovnih programa na jezicima nacionalnih manjina zasnovanih na ishodima učenja |
33. Dalje usavršavanje modularnog modela programa kroz oglede na jezicima nacionalnih manjina |
Razvijeni novi modularni programi na jezicima nacionalnih manjina |
MP, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu |
ZUOV |
2009-2010. trajno |
|
|
34. Razvoj udžbenika, priručnika i nastavnih sredstava za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina |
Razvijeni novi udžbenici. priručnici i nastavna sredstva za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina |
MP, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu |
ZUOV |
2009-2010. trajno |
|
Dalje usavršavanje i inoviranje obrazovnih programa za učenike sa posebnim potrebama |
35. Dalje usavršavanje modularnog modela programa kroz oglede za učenike sa posebnim potrebama |
Razvijeni novi modularni programi |
ZUOV |
MP, PSOK, MERR, UP, sindikat i reprezentativni sindikat, PK, NSZ |
2009-2010. trajno |
|
Prioritet IV: |
Usavršavanje sistema ispita u stručnom obrazovanju |
36. Razvoj majstorskog i specijalističkog ispita |
Razvijen model majstorskog i specijalističkog ispita |
ASOOO, NSSO |
MP, PSOK MERR, NSZ, UP, PK |
2009. trajno |
37. Razvoj završnih ispita |
Razvijen model završnih ispita |
ASOOO, NSSO |
MP, PSOK MERR, NSZ, UP, PK |
2009. trajno |
||
38. Stručna matura |
Razvijen model stručne mature |
ASOOO, NSSO |
MP, PSOK MERR, NSZ, UP, PK |
2009. trajno |
||
|
Evaluacija realizacije ogladnih programa |
38. Stručna matura |
Razvijen model stručne mature |
ASOOO, NSSO |
MP, PSOK MERR, NSZ, UP, PK |
2009. trajno |
39. Praćenje i evaluacije oglednih programa i profila |
Ogledni programi prevedeni u redovni sistem stručnog obrazovanja |
MP, NSSO, ASOOO |
|
2009. trajno |
||
Prioritet V: |
Usklađivanje mreže srednjih stručnih škola sa tržištem rada i potrebama privrede |
40. Definisanje kriterijuma za utvrđivanje mreže srednjih stručnih škola |
Definisani kriterijumi za utvrđivanje mreže srednjih stručnih škola |
MP, NSSO |
ASOOO, ZUOV, PSOK, UP, PK, MERR, NSZ |
2010. |
|
|
41. Definisanje mreže škola srednjih stručnih škola i upisne politike |
Izrađena mreža srednjih stručnih škola i razvijena nova upisna politika u srednje stručne škole |
MP, NSSO |
ASOOO, ZUOV, PSOK, UP, PK, MERR, NSZ |
2010.-2011. |
4. STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA, SARADNIKA I INSTRUKTORA
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Indikatori uspešnosti i procesni indikatori |
Nosioci aktivnosti |
Vremenski okvir |
||
nadležni organi, institucije i organizacije |
učesnici |
||||||
Prioritet I: |
Razvoj i usavršavanje programa stručnog usavršavanja na nivou škole |
42. Identifikacija potreba za usavršavanja nastavnika praktične nastave |
Identifikovane su potrebe |
ASOOO |
Zajednice stručnih škola, NSSO |
2009. trajno |
|
43. Uspostavljanje procedure za akreditaciju programa usavršavanja nastavnika stručnih predmeta |
Definisana procedura za akreditaciju programa stručnog usavršavanja nastavnika |
MP |
PSOK , ZUOV, ASOOO Zajednice stručnih škola NSSO, NPS |
Do 2010. |
|||
44. Razvoj informacionog centra i stvaranje baze podataka o profilima i obrazovnim potrebama nastavnika stručnih škola |
Formiran informacioni centar i baza podataka o profilima i obrazovnim potrebama nastavnika stručnih škola |
ASOOO, MP, PSOK |
MP, PSOK, Zajednice stručnih škola, ZUOV |
2010. |
|||
Prioritet II: |
Dalji razvoj standarda profesionalnih kompetencija direktora škola, inspektora i pedagoških savetnika |
45. Dalje usavršavanje procedura i standarda profesionalnih kompetencija direktora, inspektora i pedagoških savetnika |
Usavršene procedure i standardi profesionalnih kompetencija direktora, inspektora i pedagoških savetnika |
ZUOV |
MP, PSOK, ASOOO, Zajednice stručnih škola |
2010. |
|
Razvoj nacionalnih standarda za profesionalne kompetencije nastavnika i instruktora u stručnom obrazovanju |
46. Izrada i usvajanje standarda |
Izrađeni i usvojeni standardi |
MP, ZUOV |
MP, PSOK, ASOOO, Zajednice stručnih škola |
2010. |
||
5. KARIJERNO VOĐENJE I SAVETOVANJE
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Indikatori uspešnosti i procesni indikatori |
Nosioci aktivnosti |
Vremenski okvir |
||
nadležni organi, institucije i organizacije |
učesnici |
||||||
Prioritet I: |
Uspostavljanje sistema karijernog vođenja i savetovanja |
47. Izrada strategije karijernog vođenja i savetovanja u stručnom obrazovanju |
Usvojena strategija karijernog vođenja i savetovanja u stručnom obrazovanju |
Vlada, predlagač MOS |
MP, PSOK, MERR, NSZ, organizacije koje se bave karijernim vođenjem |
2009. |
|
48. Otvaranje centara za karijerno vođenje i savetovanje u stručnim školama |
Otvoreni centri za karijerno vođenje i savetovanje u stručnim školama |
ASOOO, NSSO |
MP, PSOK, MERR, MOS NSZ, organizacije koje se bave karijernim vođenjem |
2010. i trajno |
|||
49. Izrada nacionalnog programa za karijerno vođenje i savetovanje |
Usvojen nacionalni program |
NSSO |
ASOOO, MP, PSOK MERR, MOS NSZ, organizacije koje se bave karijernim vođenjem |
2010. |
|||
50. Praćenje i evaluacija rada centara za karijerno vođenje i savetovanje |
Stepen realizacije programa karijernog vođenja i savetovanja realizovan u stručnim školama |
ASOOO |
NSSO, MP, MERR, PSOK, MOS, NSZ, organizacije koje se bave karijernim vođenjem |
2010-2011. |
|||
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Indikatori uspešnosti i procesni indikatori |
Nosioci aktivnosti |
Vremenski okvir |
|
nadležni organi, institucije i organizacije |
učesnici |
|||||
Prioritet I: |
Dalji razvoj programa preduzetništva u stručnim školama |
51. Dalji razvoj programa i nastavnog materijala preduzetništva u stručnim školama |
Program preduzetništva uveden u nastavni plan stručnih škola i razvijeni nastavni materijali koji se koriste |
ZUOV, MP |
|
2009-2011. |
52. Uspostavljanje i razvoj modela stručnog usavršavanja nastavnika koji predaju u srednjim stručnim školama, kao i direktora i stručnih saradnika |
Razvijen model stručnog usavršavanja nastavnika koji predaju u srednjim stručnim školama |
ZUOV, MP |
|
2009-2011. |
||
53. Povezivanje srednjih stručnih škola sa lokalnim zajednicama, poslodavcima i socijalnim partnerima u cilju razvoja i jačanja preduzetničkog duha u srednjim stručnim školama |
Razvijen model saradnje srednjih stručnih škola sa lokalnim zajednicama, poslodavcima i socijalnim partnerima u cilju razvoja i jačanja preduzetničkog duha u srednjim stručnim školama |
NSSO |
MP, PSOK, MERR, MOS |
2010-2012. |
||
II. TABELARNI PRIKAZ ZA PERIOD 2011-2015. GODINA
1. SOCIJALNO PARTNERSTVO I STRUČNO OBRAZOVANJE
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Nosioci aktivnosti i nadležni organi i organizacije i pravni subjekti sa kojima se ostvaruje saradnja |
Vremenski okvir |
Prioritet I: |
Nastavak institucionalnih reformi i formiranje modernih institucija koje treba da prate i podržavaju dalji razvoj stručnog obrazovanja i razvoj socijalnog partnerstva |
Izrada novog modela društveno-privatnog partnerstva između države, institucija obrazovanja, nauke i privrede |
MP, PSOK MF, MERR, UP, sindikat i reprezentativni sindikat, privredna komora, NSZ, NSSO, ASOOO |
2011-2015. |
Uspostavljanje sistema saradnje i zajedničkog rada komisija i saveta socijalnog partnerstva u oblasti stručnog obrazovanja, zapošljavanja i socijalnog partnerstva |
MP, PSOK MF, MERR, UP, sindikat i reprezentativni sindikat, privredna komora, NSZ, NSSO, ASOOO |
2011-2015. |
||
Izrada sistema i mehanizama za koordinaciju internih institucija u oblasti stručnog obrazovanja |
MP, PSOK NSSO, ASOOO |
2011-2015. |
||
Izrada politike i aktivnih radnih mehanizama u cilju efikasnosti razvoja socijalnog partnerstva u oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih |
MP, PSOK MF, MERR, UP, sindikat i reprezentativni sindikat, privredna komora, NS, NSSO, ASOOO |
2011-2015. |
||
Prioritet II: |
Razvoj fleksibilnog stručnog obrazovanja a u skladu sa potrebama i zahtevima tržišta rada i poslodavaca |
Osavremevanje nastavnih programa u saradnji sa socijalnim partnerima u skladu sa promenama na tržištu rada |
NSSO, PSOK MP, UP, ZUOV, sindikat i reprezentativni sindikat, privredna komora, ASOOO |
2011-2015. |
Obezbeđivanje mehanizama za usklađivanje odnosa između teorijske i praktične obuke kroz rad u preduzećima i uključivanjem poslodavaca u proces realizacije praktične nastave |
NSSO, MP, PSOK, UP, privredna komora, ASOOO |
2011-2015. |
||
Prioritet III: |
Razvoj nacionalnog sistema informisanja u oblasti stručnog obrazovanja i zapošljavanja |
Sprovođenje sistematskih istraživanja o problemima i trendovima na tržištu rada iz ugla glavnih aktera i širenja informacija kako bi one bile dostupne svim partnerima i učesnicima |
MP, UP, privredna komora, MERR, NSZ, NSSO, ASOOO |
2011-2015. |
Prioritet IV: |
Razvoj i usavršavanje sistema finansiranja stručnog obrazovanja |
Razvoj novih, alternativnih, izvora finansiranja stručnog obrazovanja |
MP, NSSO, ASOOO, PSOK UP, privredna komora, MERR, sindikat i reprezentativni sindikat |
2011-2015. |
Uspostavljanje mehanizama za razvoj pojedinačnih fondova za stručno obrazovanje na sektorskom, granskom, regionalnom i kompanijskom nivou |
MP, MF, MERR, UP, sindikat i reprezentativni sindikat, privredna komora, NSZ, NSSO, ASOOO |
2011-2015. |
2. NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Nosioci aktivnosti i nadležni organi i organizacije i pravni subjekti sa kojima se ostvaruje saradnja |
Vremenski okvir |
Prioritet I: |
Razvoj fleksibilnog stručnog obrazovanja a u skladu sa potrebama i zahtevima tržišta rada i poslodavaca |
Potpuno funkcionisanje odeljenja za kvalifikacije u okviru Agencije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih |
NSZ, MP, Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, NSSO |
Trajno |
Primena procedure akreditacije institucija za obrazovanje i osposobljavanje |
NSZ, MP, Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, NSSO, Centar za akreditaciju |
Trajno |
||
Primena procedure akreditacije programa za obrazovanje i osposobljavanje |
Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, NSZ, MP, NSSO, Centar za akreditaciju |
Trajno |
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Nosioci aktivnosti i nadležni organi i organizacije i pravni subjekti sa kojima se ostvaruje saradnja |
Rok i godina završetka |
Prioritet I: |
Modernizacija i razvoj prakse i praktične nastave kako u srednjim školama i obrazovnim institucijama, tako i u preduzećima i privrednim društvima |
Formiranje regionalnih centara za praktičnu nastavu |
MP, PSOK, ASOOO, NSSO MERR, NSZ |
2011-2015. |
Prioritet II:
|
Razvoj sistema akreditacije i sertifikacije u stručnom obrazovanju |
Razvoj sistema sertifikacije |
NSSO, MP, UP, privredna komora, MERR, NSZ, ASOOO |
Trajno |
Usavršavanje sistema ispita u stručnom obrazovanju |
Razvoj sistema kredita |
MP, PSOK NSSO, ASOOO |
2011-2015 Trajno |
4. STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA
Prioritet |
Ciljevi |
Konkretne mere i aktivnosti |
Nosioci aktivnosti i nadležni organi i organizacije i pravni subjekti sa kojima se ostvaruje saradnja |
Vremenski okvir |
Prioritet I: |
Razvoj i usavršavanje programa stručnog usavršavanja na nivou škole i obrazovne institucije |
Uvođenje obavezne inicijalne pedagoške pripreme svih potencijalnih nastavnika |
MP, PSOK NSSO, ZUOV, univerziteti |
2011-2015. |
Prioritet II: |
Organizaciono i institucionalno jačanje u oblasti stručnog usavršavanja nastavnika, saradnika, instruktora i zaposlenih u stručnom obrazovanju |
Razvoj modela školskog resursnog centra i modela umrežavanja škola, kao osnove za usavršavanje na nivou škole |
Zajednice stručnih škola MP, PSOK, ASOOO, ZUOV |
2011-2015. |
Uspostavljanje i razvoj centralnog Informaciono-dokumentacionog centra za nastavnike, instruktore i druge zaposlene u obrazovanju |
Zajednice stručnih škola MP, PSOK NSSO, ASOOO, ZUOV |
2011-2015. |
||
Umrežavanje i povezivanje školskih centara sa centralnim Informaciono-dokumentacionim centrom |
MP, PSOK, ASOOO, ZUOV |
2012-2015. |
- MP - Ministarstvo prosvete
- MERR - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
- MRSP - Ministarstvo rada i socijalne politike
- NSSO - Nacionalni savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (predlog da se osnuje)
- ASOOO - Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih
- MF - Ministarstvo finansija
- UP - Unija poslodavaca Srbije/reprezentativno udruženje poslodavaca
- PK - Privredna komora Srbije
- NSZ - Nacionalna služba za zapošljavanje
- MOS - Ministarstvo omladine i sporta
- ZUOV - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
- SES - Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije
- PSOK - Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu
- AMSP - Republička agencija za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo
- RZS - Republički zavod za statistiku