UREDBA O NACIONALNOM PROGRAMU PREVENTIVNE STOMATOLOŠKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite i uređuju aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja usta i zuba dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom.

Član 2

Aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja usta i zuba dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom sprovode se po Nacionalnom programu iz člana 1. ove uredbe, koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.

Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 3

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

NACIONALNI PROGRAM PREVENTIVNE STOMATOLOŠKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Oboljenja usta i zuba, karijes (zubni kvar) i parodontopatije (oboljenje potpornog aparata zuba), predstavljaju najčešća nezarazna oboljenja čoveka i imaju veliki zdravstveni, socijalni i ekonomski značaj, pa se zbog toga svrstavaju u najznačajnije socijalno medicinske probleme populacije u našoj zemlji.

Oboljenja usta i zuba važan su javnozdravstveni problem u mnogim zemljama sveta, jer su veoma rasprostranjena i njihov uticaj na socijalnom i individualnom nivou je značajan. Iako direktno ne ugrožavaju život, ona značajno utiču na životne, radne i druge sposobnosti pojedinca i mogu, ako se zanemare, da izazovu ozbiljne komplikacije.

Uočavajući ovaj problem kao jedan od prioritetnih, Ministarstvo zdravlja je 2005. godine imenovalo Republičku stručnu komisiju za stomatologiju (u daljem tekstu: RSK) koja je, između ostalog, trebalo da izradi Predlog nacionalnog programa preventivne stomatološke zdravstvene zaštite dece, omladine do 18 godina i žena u vezi sa trudnoćom.

Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: Nacionalni program) baziran je na savremenom konceptu organizacije preventivne stomatološke zaštite po ugledu na slične programe skandinavskih zemalja, uz korišćenje iskustva Programa preventivne stomatološke zdravstvene zaštite stanovnika Republike Srbije (1996-2000. godine) i preporuka Svetske zdravstvene organizacije za dostizanje ciljeva "Zdravlje za sve do 2025. godine".

Nacionalni program sadrži širok spektar aktivnosti usmerenih na poboljšanje zdravlja usta i zuba dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom i na unapređenje uslova za dostupnu i kvalitetnu stomatološku zdravstvenu zaštitu. Na bazi procenjenih potreba, definisana su: strateška opredeljenja, ciljevi i mere zaštite zdravlja usta i zuba koje će se realizovati u narednih sedam godina, kao i metode i procedure sprovođenja aktivnosti, nosioci stručnih poslova, institucije, organi i organizacije, organi i instrumenti upravljanja, kriterijumi i tehnike procene ostvarenih rezultata, izvori sredstava i način finansiranja.

1. PRIKAZ SITUACIJE

1.1. Epidemiologija oboljenja usta i zuba

1.1.1. Situacija u svetu

Brojna epidemiološka istraživanja zdravlja usta i zuba ukazuju na veliku razliku u rasprostranjenosti bolesti usta i zuba među pojedinim zemljama. U razvijenim zemljama sveta, ova oboljenja su u stalnom opadanju, a u zemljama u razvoju u stalnom porastu. Poslednjih godina, rezultati brojnih epidemioloških studija, u populaciji dece, posebno uzrasta 12 godina, pokazuju da je "tiha" epidemija karijesa gotovo zaustavljena u zemljama Zapadne Evrope i SAD (Marthaler TM. 2004, Beltran A 2005, Clark DC 1997, Burt 1994). Najmanji broj obolelih stalnih zuba po jednom detetu u uzrastu 12 godina bio je u zemljama Zapadne Evrope: Velikoj Britaniji 0,9; Danskoj 0,9; Švajcarskoj 0,9; Francuskoj 1,9; Skandinavskim zemljama 1,2. Razlozi ovakvog unapređenja su brojni i složeni, ali se najčešće pripisuju sprovođenju sistematskih školskih preventivnih programa i programa zdravstvenog vaspitanja, poboljšanju higijene usta i zuba i pravilnoj ishrani, zatim masivnoj i kontinuiranoj primeni fluorida, kao i usvajanjem zdravih stilova života.

Za razliku od zapadnih zemalja u zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope registrovan je veći broj obolelih stalnih zuba (KIP) po jednom detetu u dvanaestoj godini: Rusiji 3,7; Poljskoj 3,8; Bugarskoj 4,4; Mađarskoj 3,8.

U razvijenim zemljama, dostupni resursi za brigu o zdravlju ne podržavaju visoku cenu tradicionalnih kurativnih mera za tretman stomatoloških oboljenja nego se prednost daje preventivnoj strategiji, jer je ona dostupnija i na duži rok delotvornija. Značajno sniženje rasprostranjenosti i težine karijesa tokom višegodišnje primene preventivne strategije u Skandinavskim zemljama, obezbedilo je trajnu podršku primeni preventivnog pristupa.

1.1.2. Aktuelno stanje u Republici Srbiji

Zdravlje usta i zuba dece u našoj sredini i okruženju odlikuje se izrazito visokim stepenom prevalencije i incidencije karijesa. Tako 91% dvanaestogodišnjaka ima jedan ili više karijesnih zuba, u petnaestoj godini 97%, a u osamnaestoj godini čak 98%. Stanje se još bolje može videti u podatku da svaki stanovnik u proseku godišnje dobije po jedan oboleo zub.

Podaci o rasprostranjenosti parodontopatija i gingivitisa se dosta razlikuju, s obzirom da nije korišćena jedinstvena metodologija za njihovu procenu. Rezultati opsežnih studija ukazuju da je rasprostranjenost obolenja parodoncijuma još uvek visoka, ali da se težina i progresija smanjuju.

Program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite stanovnika Republike Srbije, realizovan u periodu 1996-2000. godine, nije dao očekivane rezultate, prvenstveno zbog teškoća koje su predstavljala nedefinisana sredstva za podršku promotivnih i zdravstvenovaspitnih aktivnosti, kao i za nabavku osnovnih medikamenata i materijala za izvođenje predviđenih mera i aktivnosti (preparati fluora, zalivači fisura, materijali za ispune). Takođe je veliki značaj imalo i kratko vreme primene programa, ali i uticaj mnogih objektivno negativnih činilaca, koji su se posebno loše odrazili na stanje zdravlja usta i zuba. Pa ipak, i pored uočenih manjkavosti i svih negativnih uticaja tih godina, program je uspeo da održi nivo zdravlja usta i zuba koji je bio pre početka njegove realizacije.

Procena programa je vršena na osnovu godišnjih izveštaja koordinatora programa. Osnovni pokazatelj uspešnosti programa jeste ocena postignutih rezultata u unapređenju zdravlja usta i zuba. Iako je program bio baziran na formiranju pozitivnih navika i ponašanja u očuvanju zdravlja usta i zuba od prvih dana života deteta, predviđeno smanjenje učestalosti karijesa ranog detinjstva (cirkularni karijes) sa 7% na ispod 4% nije dostignuto, što je ukazalo na činjenicu da nije zaživela ideja programa da se preventivne aktivnosti preusmere na trudnice i roditelje odojčadi i male dece. Posledica ovog neuspeha je i podatak da je manje od 50% dece pred upis u školu imalo sve zdrave zube. Najbolji rezultat je postignut u okviru stomatološke zdravstvene zaštite školske dece, jer je početni KIP dvanaestogodišnjaka sa 3,14 na polovini perioda sprovođenja programa (prema podacima iz izveštaja za 1998. godinu) smanjen na ispod 3, ali se kasnije ipak zadržao na vrednostima iznad 3, pod uticajem poznatih okolnosti koje su pratile ovaj period i doprinele opštem padu životnog standarda.

Pokazatelji aktuelnog stanja zdravlja usta i zuba dece i omladine

a) Podaci iz rutinske statistike su prikupljani posebno dizajniranim "Upitnikom za procenu stanja zdravlja usta i zuba" u avgustu 2008. godine, preko koordinatora preventivnih stomatoloških aktivnosti na nivou upravnih okruga, upućen načelnicima stomatoloških službi u 158 domova zdravlja u Republici Srbiji. Popunjeni upitnik je vraćen iz 91,78% domova zdravlja, s tim da iz Topličkog upravnog okruga nije vraćen ni jedan upitnik, pa za taj upravni okrug nema podataka.

Analizom podataka o ostvarenom obuhvatu dece u izabranim ciljnim grupama (Tabela 1), može se konstatovati:

- u grupi trogodišnjaka, obuhvaćeno je tek 30,1% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 30,9%, a u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 29,8%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Pirotskom (91,6%), Nišavskom (59,8%) i Jablaničkom (41,5%), a najmanji u: Borskom (9,8%), Severnobanatskom (10,5%) i Srednjebanatskom (12,2%).

- u grupi šestogodišnjaka, ostvaren je obuhvat od 78,1% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 83,8% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 76%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Šumadijskom (98,2%), Severnobačkom (98,1%), Pirotskom (91,7%) i Južnobanatskom (91,2%), a najmanji u: Pčinjskom (60,5%), Zlatiborskom (63,4%), Moravičkom (63,6%) i Podunavskom (64%);

- u grupi dece od 12 godina, obuhvaćeno je 69% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 72,1% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 67,9%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Kolubarskom (95,6%), Pirotskom (89,5%) i Jablaničkom (84,9%), a najmanji u: Pčinjskom (49,9%) i Srednjebanatskom (54,4%);

- u grupi petnaestogodišnjaka, obuhvaćeno je 55,2% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodina 61% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 53%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Nišavskom (93,8%), Severnobačkom (63,3%), i Zaječarskom (80,4%), a najmanji u: Pčinjskom (24,8%), Braničevskom (35,7%) i Severnobanatskom (48%);

Tabela 1. Podaci o obuhvatu dece u izabranim ciljnim grupama

Broj	Teritorija	3 godine				6 godina				12 godina				15 godina
		ukupan broj dece	pregle- dano		%	ukupan broj dece	pregle- dano		%	ukupan broj dece	pregle- dano		%	ukupan broj dece	pregle- dano		%
0	1	2	3		4	5	6		7	8	9		10	11	12		13
	UKUPNO	76739	23095		30.1	72457	56594		78.1	82370	56861		69.0	90784	50117		55.2
	Autonomna pokrajina Vojvodina	19927	6160		30.9	19475	16322		83.8	22497	16224		72.1	25120	15324		61.0
	Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine	56813	16935		29.8	52983	40272		76.0	59873	40637		67.9	65664	34793		53.0
	Upravni okruzi
1	Severnobački	1901	494		26.0	1912	1875		98.1	2124	1495		70.4	2415	2085		86.3
2	Srednjebanatski	1929	235		12.2	1909	1256		65.8	2293	1248		54.4	2573	145		5.6
3	Severnobanatski	1534	161		10.5	1510	990		65.6	1801	1171		65.0	2013	967		48.0
4	Južnobanatski	3253	1243		38.2	3167	2889		91.2	3607	2764		76.6	4025	2905		72.2
5	Zapadnobački	1884	595		31.6	1855	1385		74.6	2228	1581		71.0	2574	1313		51.0
6	Južnobački	6465	2383		36.9	5937	5131		86.4	6732	5517		82.0	7344	5022		68.4
7	Sremski	2961	1049		35.4	3184	2571		80.8	3712	2448		66.0	4177	2887		69.1
8	Mačvanski	3342	768		23.0	3269	2516		77.0	3725	2454		65.9	4120	2088		50.7
9	Kolubarski	1725	489		28.3	1777	1500		84.4	2032	1942		95.6	2290	1352		59.0
10	Podunavski	2221	536		24.1	2112	1352		64.0	2462	1434		58.3	2686	958		35.7
11	Braničevski	2168	647		29.8	2088	1566		75.0	2274	1568		68.9	2311	1221		52.8
12	Šumadijski	2985	1104		37.0	2665	2618		98.2	3122	1787		57.2	3640	1706		46.9
13	Pomoravski	2349	751		32.0	2150	1866		86.8	2424	1991		82.1	2590	1654		63.9
14	Borski	1366	134		9.8	1334	883		66.2	1552	1081		69.7	1622	926		57.1
15	Zaječarski	902	315		34.9	918	873		95.1	1057	807		76.4	1150	924		80.4
16	Zlatiborski	3203	622		19.4	3117	1975		63.4	3544	2131		60.1	4185	1269		30.3
17	Moravički	2101	711		33.8	2030	1291		63.6	2326	1921		82.6	2738	1322		48.3
18	Raški	4310	1601		37.1	3686	3018		81.9	3890	2706		69.6	4178	2327		55.7
19	Rasinski	2561	761		29.7	2535	1686		66.5	2745	1615		58.8	3033	2368		78.1
20	Nišavski	3654	2184		59.8	3512	2976		84.7	4107	3290		80.1	4464	4185		93.8
21	Toplički	1037	0		0.0	1046	0		0.0	1170	0		0.0	1262	0		0.0
22	Pirotski	800	732		91.6	870	797		91.7	1001	896		89.5	1149	686		59.7
23	Jablanički	2530	1050		41.5	2480	2070		83.5	2779	2360		84.9	2954	1962		66.4
24	Pčinjski	3490	728		20.9	3121	1887		60.5	3540	1768		49.9	3603	894		24.8
25	grad Beograd	16070	3802		23.7	14272	11398		79.9	16124	10886		67.5	17688	8951		50.6

Analizom pokazatelja za procenu stanja zdravlja usta i zuba dece u definisanim populacionim grupama (Tabele 2. i 3), konstatuje se:

- kod trogodišnjaka, sve zdrave zube ima 55,4% dece i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 50,4% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 60,5%; najviše dece sa zdravim zubima je u Moravičkom (78,3%) i Srednjebanatskom (71,4%) upravnom okrugu i gradu Beogradu (76,6%), a najmanje u upravnim okruzima: Zapadnobačkom (27,6%), Jablaničkom (45,5%), Severnobačkom (47,5%) i Južnobačkom (47,8%); cirkularni karijes ima 9,8% dece, od čega u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 10,6% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 9% dece; najmanje dece sa cirkularnim karijesom ima u upravnim okruzima: Moravičkom (3,4%), Šumadijskom (4,7%) i Podunavskom (4,9%), a najviše u Zapadnobačkom (18,9%), Zlatiborskom (17,4%) i Nišavskom (14,7%);

- u grupi šestogodišnjaka, sve zdrave zube ima 21,7% dece i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 20,2% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 23,1% dece; najviše dece sa zdravim zubima je u Šumadijskom (48,9%), Pomoravskom (35,5%) upravnom okrugu i gradu Beogradu (34,4%);

- kod dvanaestogodišnjaka, sve zdrave zube ima 21,7% dece i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 20,2% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 23,1% dece; najviše dece sa zdravim zubima je u Šumadijskom (48,9%) i Pomoravskom (35,5%) upravnom okrugu i gradu Beogradu (34,4%), a najmanje u upravnim okruzima: Južnobanatskom (9,5%), Zapadnobačkom (11,2%) i Raškom (10,7); KIP je najmanji u: gradu Beogradu (2,3), Zaječarskom (2,4) i Borskom (2,5) upravnom okrugu, a najveći u Raškom (4,3), Kolubarskom (4,2) i Južnobačkom (4,0) upravnom okrugu;

- kod petnaestogodišnjaka, sve zdrave zube ima 7,8% dece i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 8,8% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 11,4% dece; najviše dece sa svim zdravim zubima ima u upravnim okruzima: Zaječarskom (20,3%), Šumadijskom (19,3%) i Borskom (13,9%), a najmanje u Severnobačkom (2,4%), Zlatiborskom (3,2%) i Pirotskom (3,4%); KIP je najmanji u: Severnobačkom (3,2), Braničevskom (3,9) i Pomoravskom (3,9) upravnom okrugu, a najveći u Zlatiborskom (9,0), Nišavskom (8,0) i Pirotskom (7,4) upravnom okrugu.

Tabela 2. Pokazatelji stanja zdravlja usta i zuba dece u definisanim populacionim grupama

Broj	Teritorija	3 godine		3 godine			6 godina
		Sa svim zdravim zubima (%)		Cirkularni karijes (%)			Sa svim zdravim zubima (%)
		2004	2008	2000	2004	2008	2004	2008
0	1	2	3	4	5	6	7	8
	UKUPNO	64.0	55.4	9.6	9.3	9.8	18.6	21.7
	Autonomna pokrajina Vojvodina	62.3	50.4	10.0	9.2	10.6	18.4	20.2
	Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine	65.6	60.5	9.2	9.3	9.0	18.7	23.1
	Upravni okruzi
1	Severnobački	49.5	47.5	7.0	6.1	9.5	15.3	12.6
2	Srednjebanatski	88.1	71.4	9.9	5.2	8.1	18.5	20.4
3	Severnobanatski	65.1	48.6	9.2	17.3	10.4	22.4	21.0
4	Južnobanatski	59.3	60.5	6.5	9.2	12.7	20.1	20.8
5	Zapadnobački	42.7	27.6	22.7	7.2	18.9	22.1	32.9
6	Južnobački	59.8	47.8	8.8	14.9	6.2	13.3	17.8
7	Sremski	72.0	49.2	6.3	4.3	8.4	17.1	16.2
8	Mačvanski	42.1	59.1	13.1	11.4	9.3	17.1	14.4
9	Kolubarski	57.0	63.9	1.1	4.9	6.1	11.8	33.5
10	Podunavski	75.8	62.3	11.3	4.1	4.9	27.8	22.1
11	Braničevski	51.6	52.7	14.6	8.2	13.6	23.8	13.8
12	Šumadijski	67.5	64.1	4.3	12.5	4.7	25.2	48.9
13	Pomoravski	63.5	63.8	7.9	11.7	9.4	23.6	35.5
14	Borski	48.0	50.3	5.9	14.7	8.1	17.7	18.4
15	Zaječarski	66.2	69.3	13.1	10.6	12.2	16.2	18.4
16	Zlatiborski	52.8	46.3	10.0	11.4	17.4	16.3	17.4
17	Moravički	67.5	78.3	5.4	4.7	3.4	28.7	15.6
18	Raški	66.5	64.3	5.4	14.1	11.2	21.9	11.0
19	Rasinski	79.4	51.2	4.4	8.7	8.8	21.4	23.2
20	Nišavski	77.9	63.6	4.4	8.1	14.7	18.0	22.1
21	Toplički	88.5		5.1	5.7
22	Pirotski	75.3	59.5	5.6	4.4	2.6	13.1	13.0
23	Jablanički	80.9	45.5	4.4	5.2	7.7	19.0	25.9
24	Pčinjski	52.1	57.2	16.7	17.3	11.7	21.3	25.9
25	grad Beograd	67.1	76.6	5.6	11.0	7.0	25.1	34.4

Upoređujući ove podatke sa podacima koji su po istoj metodologiji prikupljeni prethodnih godina (2000. i 2004. godina), uočava se u 2008. godini:

- u trećoj godini, smanjenje broja dece sa svim zdravim zubima (od 63,9% na 55,4%), kao i povećanje broja dece sa cirkularnim karijesom od (9,3% na 9,8%);

- pred upis u prvi razred osnovne škole, povećanje broja dece sa svim zdravim zubima (od 18,6% na 21,7%);

- u dvanaestogodišnjaka, povećanje broja dece sa svim zdravim zubima (od 15,4% na 18%) i smanjenje KIP (sa 3,8 na 3,3);

- kod petnaestogodišnjaka, smanjenje broja dece sa svim zdravim zubima (sa 10,1% na 7,8%), a KIP je ostao isti (5,5).

Tabela 3. Pokazatelji stanja zdravlja usta i zuba dece u definisanim populacionim grupama

R.b.	Teritorija	12 godina		12 godina			15 godina		15 godina
		Sa svim zdravim zubima (%)		KIP			Sa svim zdravim zubima (%)		KIP
		2004	2008	2000	2004	2008	2004	2008	2004	2008
0	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10
	UKUPNO	15.4	18.0	3.3	3.8	3.3	10.1	7.8	5.5	5.5
	Autonomna pokrajina Vojvodina	16.5	15.2	3.5	4.4	3.3	8.8	6.1	5.6	5.3
	Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine	14.3	19.7	3.2	3.3	3.3	11.4	9.7	5.4	5.9
	Upravni okruzi
1	Severnobački	11.4	13.6	4.1	3.3	3.5	3.4	2.4	3.8	3.2
2	Srednjebanatski	18.5	11.6	3.6	5.1	3.0	8.3	6.2	4.0	5.2
3	Severnobanatski	18.5	21.1	1.7	3.2	3.2	16.8	6.8	3.2	6.1
4	Južnobanatski	18.2	9.5	3.3	3.8	3.5	8.4	6.2	5.2	5.4
5	Zapadnobački	16.8	11.2	3.5	3.9	3.3	8.9	6.7	7.3	6.0
6	Južnobački	8.6	13.8	3.9	3.2	4.0	6.9	5.5	7.5	6.0
7	Sremski	14.8	25.3	4.2	4.4	2.9	12.6	8.9	7.2	5.6
8	Mačvanski	10.2	11.3	3.7	4.6	3.8	5.8	4.4	7.8	6.2
9	Kolubarski	17.8	20.6	3.5	3.6	4.2	16.4	8.0	5.1	5.6
10	Podunavski	16.8	14.4	2.9	3.1	3.7	14.2	5.9	4.5	5.7
11	Braničevski	20.3	21.4	2.6	2.5	3.0	17.2	13.7	4.5	3.9
12	Šumadijski	16.3	28.6	2.7	3.2	2.7	11.2	19.3	4.8	4.5
13	Pomoravski	25.8	27.9	2.5	3.2	2.6	20.4	11.0	5.6	3.9
14	Borski	14.6	28.7	3.9	4.0	2.5	7.0	13.9	6.7	5.7
15	Zaječarski	8.1	20.3	3.4	3.5	2.4	6.3	20.3	6.3	6.0
16	Zlatiborski	7.7	11.8	3.9	3.2	3.6	6.6	3.2	8.1	9.5
17	Moravički	9.5	14.3	4.0	4.2	3.8	6.4	5.1	6.4	6.9
18	Raški	6.6	10.7	3.4	3.9	4.3	5.1	6.2	7.4	6.7
19	Rasinski	22.8	19.7	4.5	2.5	3.1	21.2	9.3	5.6	5.1
20	Nišavski	21.4	39.3	3.3	4.2	3.2	24.7	11.0	3.7	8.0
21	Toplički	16.8		2.2	2.2		14.9		3.4
22	Pirotski	8.2	19.1	1.9	4.1	3.5	6.4	3.4	8.2	7.4
23	Jablanički	13.5	11.3	2.5	2.7	3.4	11.6	8.4	5.2	5.5
24	Pčinjski	9.2	18.3	3.6	3.9	3.5	4.6	11.2	6.6	4.8
25	grad Beograd	20.3	36.8	3.1	3.1	2.3	10.2	10.1	5.6	4.7

b) Aktivno istraživanje stanja zdravlja usta i zuba dece, sproveli su nastavnici Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu u 12 jedinica lokalne samouprave (urbanih i ruralnih sredina) određenih prema principima i metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO).

Uzorak je obrazovan prema preporukama SZO za ovakva istraživanja, i to: deca uzrasta od tri, šest, 12 i 15 godina, a veličina uzorka je bila 25 dece po starosnoj grupi i jedinici lokalne samouprave.

Primenom modifikovanog stomatološkog kartona SZO, pregledano je 1.200 dece i dobijeni su sledeći rezultati stanja zdravlja usta i zuba (Tabela 4):

- u trećoj godini, 69,7% pregledane dece ima sve zdrave zube, i to najviše u Severnobanatskom upravnom okrugu - selo (96%) i u okolini grada Novog Sada (92%), a najmanje u Zlatiborskom upravnom okrugu - selo (44%); cirkularni karijes ima 8,3% pregledane dece, s tim da dece sa cirkularnim karijesom nema u Severnobanatskom upravnom okrugu - selo i u okolini grada Novog Sada, a najviše dece sa cirkularnim karijesom ima u užem gradskom delu Novog Sada (20%) i u okolini grada Niša (16%);

- kod šestogodišnjaka, 20,6% pregledane dece ima sve zdrave zube, i to najviše u Novom Beogradu (40%) i u užem gradskom delu Novog Sada (32%), a najmanje u upravnim okruzima - selo: Zaječarskom (4%) i Zlatiborskom (8%); sve zdrave stalne zube ima 86,8% pregledane dece i to najviše u Novom Beogradu (100%) i u užem gradskom delu Novog Sada (100%), a najmanje u Zaječarskom upravnom okrugu - selo (55%); KIP je najveći u upravnim okruzima - selo: Zlatiborskom (0,3) i Jablaničkom (0,2); stanje potpornog aparata zuba (gingivalni indeks) je najmanje zadovoljavajuće u Mladenovcu - bez sela (0,3) i užem gradskom delu Niša (0,3);

- kod dvanaestogodišnjaka, 14% pregledane dece ima sve zdrave zube, i to najviše u Severnobanatskom upravnom okrugu - selo (48%) i Savskom vencu (28%); sve zdrave stalne zube ima 25,3% pregledane dece, i najviše ih je u Severnobanatskom upravnom okrugu - selo (60%) i Savskom vencu (48%), a najmanje u Zlatiborskom upravnom okrugu - selo (4%); KIP kod pregledane dece je 2,8 i najmanji je u Severnobanatski upravnom okrugu - selo (1,0) i Novom Beogradu (1,2), a najveći je u Zlatiborskom upravnom okrugu - selo (5,1) i gradu Novom Sadu - okolina (4,8); prosečni gingivalni indeks kod pregledane dece iznosi 0,5 i najveći je kod dece u upravnim okruzima: Zlatiborskom (1,0) i Jablaničkom (0,9) i to u selima;

- kod petnaestogodišnjaka, 11,3% pregledane dece ima sve zdrave zube i to najviše u Novom Beogradu i Savskom vencu (po 32%), a u Nišu - okolina i Zaječarskom upravnom okrugu - selo, nema dece ovog uzrasta sa svim zdravim zubima; KIP je 5,56 i najmanji je u Jablaničkom upravnom okrugu - selo (2,7) i Novom Beogradu (2,8), a najveći u gradu Nišu - okolina (7,8), Zlatiborskom upravnom okrugu - selo (7,7) i gradu Novom Sadu - okolina (7,6); u oceni stanja parodoncijuma, samo 46% pregledane dece ima indeks stanja paradoncijuma (CPITN) nula u najmanje tri sekstanta, najbolje stanje je u upravnim okruzima - selo: Zaječarskom (96%) i Severnobanatskom (76%), a najmanje zadovoljavajuće je u gradu Nišu i Zlatiborskom upravnom okrugu - selo (po 16%).

Tabela 4. Rezultati stanja zdravlja usta i zuba dece u Republici Srbiji

Oznaka jedinice lok. samouprave	3 godine				6 godina								12 godina								15 godina
	sa svim zdravim zubima (%)		Cirkularni karijes (%)		sa svim zdravim zubima (%)		sa svim zdravim stalnim zubima (%)		KIP stalnih zuba		gingivalni indeks		sa svim zdravim zubima (%)		sa svim zdravim stalnim zubima (%)		KIP		gingivalni indeks		sa svim zdravim zubima (%)		KIP		CPITN (%)
1	2		3		4		5		6		7		8		9		10		11		12		13		14
Novi Beograd	72		8		40		100		0		0		20		40		1.2		0.2		32		2.8		64
Palilula	64		8		15		95		0		0		19		23		3.5		0.5		8		5.1		36
Savski venac	64		4		28		92		0.1		0		28		48		1.4		0.4		32		3.1		40
Mladenovac	64		12		24		90		0.1		0.3		13		13		3.5		0.1		8		7		60
grad Novi Sad	72		20		32		100		0		0.1		8		24		3.3		0.4		8		4.8		40
grad Novi Sad - okolina	92		0		12		95		0.1		0.1		4		8		4.8		0.2		4		7.6		28
grad Niš	68		12		16		86		0.4		0.3		4		8		2.3		0.7		3.8		7.3		16
grad Niš - okolina	72		16		16		94		0.1		0.1		4		24		2.1		0.6		0		7.8		40
Zlatiborski upravni
okrug - selo	44		8		8		74		0.3		0.2		4		4		5.1		1		8		7.7		16
Severnobanatski
upravni okrug - selo	96		0		32		68		0		0.1		48		60		1		0.1		16		3.9		76
Zaječarski upravni
okrug - selo	64		8		4		55		1		0		4		8		3.2		0.4		0		6.9		96
Jablanički upravni
okrug - selo	64		4		20		93		0.2		0		12		44		1.4		0.9		16		2.7		40

Primenom posebno dizajniranog kartona, na istom uzorku dece, izvršen je stomatološki pregled za procenu ortodontskog statusa dece i dobijeni su sledeći rezultati (Tabela 5):

- u trećoj godini, kod 61,8% pregledane dece incizalni stepenik je u intervalu 1,1-3 mm, 48,5% dece ima preklop sekutića do 2 mm, 78,4% nema postlaktacionu ravan, kod 63,6% dece postoji primatna dijastema, a kod 67,2% dece nema razvojne dijasteme;

- kod šestogodišnjaka, incizalni stepenik je u intervalu 1,1-3 mm kod 55,3% pregledane dece, 68,2% dece ima preklop sekutića do 2 mm, 71,5% dece pripada I klasi po Angle-u, normalan zagrižaj je kod 86,7% dece, a postlaktacionu ravan ima 46,8% dece;

- u dvanaest godina, 63,7% ima incizalni stepenik je u intervalu 1,1-3 mm, preklop sekutića do 2 mm ima 44,5% dece, I klasa po Angle-u registrovana je kod 60,3% dece, a normalan zagrižaj kod 88,2% pregledane dece;

- kod petnaestogodišnjaka, 62,1% ima incizalni stepenik je u intervalu 1,1-3 mm, preklop sekutića do 2 mm ima 48,3% dece, I klasa po Angle-u registrovana je kod 58,5% dece, a normalan zagrižaj kod 81,8% pregledane dece.

Tabela 5. Rezultati ortodontskog statusa kod dece u Republici Srbiji

Uzrast	Obeležje		Republika Srbija	Novi Beograd	Palilula	Savski venac	Mladenovac	grad Novi Sad	grad Novi Sad - okolina	grad Niš	grad Niš - okolina	Zlatiborski upravni okrug - selo	Severnobanatski upravni okrug - selo	Zaječarski upravni okrug - selo	Jablanički upravni okrug - selo
3 godine	incizalni stepenik	do 1	26,1	20	44	32	32	40	36	16	20,8	12	56		4
		1,1-3	61,8	68	52	44	68	48	50	84	75	76	32	52,4	4
		3,1+	11,2	12	4	24		12	4		4,2	12	12	45,8	4
	preklop sekutića	do 2	48,5	32	68	40	60	30	44	24	62,5	32	56	33,4	100
		2,1-4	43,0	64	28	36	40	48	44	76	37,5	40	44	58,2
		4,1+	7,0	4	4	24		4	12			28		8,4
	postlaktaciona ravan	0	78,4	100	100	16	80	76	76	100	100	84	80	33,3	96
		1	18,5			86	12	12	20			12	20	58,3	4
		2	3,0				8	12	4			4		8,3
	primatna dijastema	0	36,4	52	32	60	40	36	24	8	100	4	44	33,3	4
		1	63,6	48	68	40	60	64	76	92		96	56	66,7	96
	razvojna dijastema	0	67,2	100	92	60	64	52	40	68	88	60	52	38,9	92
		1	32,1		8	40	36	48	60	32	4	40	48	61,1	8
		2	0,7								8
6 godina	incizalni stepenik	do 1	28,1	8	74,1	36	12,5	24	36	8	26	44	20	40	8,7
		1,1-3	55,3	48	22,2	44	58,3	18	60	92	74	44	72	40	91,3
		3,1+	9,9	8	3,7	20	25	18	4			12	8	20
	preklop sekutića	do 2	68,2	36	88,8	68	64	44	64	84	78,2	60	84	56	91,3
		2,1-4	21,8	40	11,2	20	32	28	20	16	21,7	32	8	24	8,7
		4,1+	10,0	24		12	4	28	16			8	8	20
	klasa po Angle-u	I	71,5	96	77,8	96	64	64	68	44	56	68	60	100	60
		II	26,2	4	18,5	4	32	32	28	56	40	24	36		40
		III	2,3		3,7		4	4	4		4	4	4
	ukršteni zagrižaj	0	86,7	88	85,2	88	84	76	88	88	95,7	72	92	84	100
		1	11,6	12	14,8	8	16	16	12	8	4,3	28	8	12
		2	1,7			4		8		4				4
	postlaktaciona ravan	0	33,6	52	59,3	4			36	48	34,8	48	12	44	65,2
		1	46,8	48	37	96			56	44	65,2	52	72	56	34,8
		2	3,0		3,7				8	8			16
12 godina	incizalni stepenik	do 1	10,0	4	11,5		12,5	40	8	4		16	8	8	8
		1,1-3	63,7	40	53,9	72	58,3	36	72	96	95,8	40	64	64	72
		3,1+	26,0	56	34,5	28	25	24	20		4,2	44	28	28	20
	preklop sekutića	do 2	44,5	16	42,2	12	33,3	44	56	96	75	8	44	28	80
		2,1-4	30,8	28	46,2	28	50	32	24	4	25	28	52	36	16
		4,1+	24,4	56	11,5	60	16,7	20	20			64	4	36	4
	klasa po Angle-u	I	60,3	64	40	84	62,5	68	68	44	25	60	68	80	60
		II	37,4	36	56	16	37,5	32	28	56	70,8	40	32	4	40
		III	1,0						4		4,2			4
	ukršteni zagrižaj	0	88,2	88	88	100	83,3	92	96	100	79,2	76	92	72	92
		1	9,4	12	12		8,3	8	4		16,7	12	8	24	8
		2	1,7				8,3				4,2	4		4
15 godina	incizalni stepenik	do 1	12,8	4	11,5	12	24	12	12			20	40	14,3	4
		1,1-3	62,1	40	46,2	60	56	72	56	92,3	95,8	48	48	46,5	84
		3,1+	25,1	56	42,3	28	20	16	32	7,7	4,2	32	12	39,2	12
	preklop sekutića	do 2	48,3	16	53,8	16	56	24	44	92,3	75	44	72	14,4	72
		2,1-4	32,5	32	34,6	56	40	36	52	7,7	25	32	20	39,2	16
		4,1+	18,8	52	11,5	28	4	36	4			24	8	46,4	12
	klasa po Angle-u	I	58,5	76	61,5	68	64	68	36	19,2	25	10	58	92,9	96
		II	36,8	20	38,5	32	28	32	56	76,9	70,8	52	28	3,6	4
		III	4,6	4			8		8	3,8	4,2	8	16	3,6
	ukršteni zagrižaj	0	81,8	80	88	80	84	92	76	84,6	79,2	64	80	85,7	88
		1	12,2	12	12	16	12	4	12	15,4	16,7	20	12	10,7	4
		2	6,0	8		4	4	4	12		4,2	16	8	3,6	8

1.2. Zakonska regulativa

Sistem zdravstvene zaštite i organizacija zdravstvene službe uređeni su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 107/05 - u daljem tekstu: Zakon).

Zdravstvena zaštita u smislu tog zakona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju (član 2).

Zdravstvenu službu u Republici Srbiji čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe (privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa tim zakonom (član 6).

Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou (čl. 79, 88, 89, 90. i 91). Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku obolevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zaštite na primarnom nivou.

Građani ostvaruju primarnu zdravstvenu zaštitu u domovima zdravlja preko izabranog lekara koji je doktor stomatologije (član 98. Zakona).

U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite u domu zdravlja izabrani lekar sprovodi sve aktivnosti koje su propisane Zakonom (čl. 95, 98. i 99) uključujući i organizovanje i sprovođenje mera na očuvanju i unapređenju zdravlja za sve kategorije stanovnika, preglede u cilju dijagnostike i blagovremenog lečenja, kao i upućivanje pacijenata na sekundarni i tercijarni nivo.

Sadržaj rada izabranog lekara propisan je: Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 109/05); Pravilnikom o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe ("Službeni glasnik RS", broj 43/06); Pravilnikom o uslovima i načinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova ("Službeni glasnik RS", broj 43/06); Pravilnikom o obimu i sadržaju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 7/09); Planom zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 8/09) i Pravilnikom o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 6/09).

Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da su osigurana lica kojima se obezbeđuje stomatološka zdravstvena zaštita u punom iznosu, između ostalih, deca do navršenih 18 godina života i žene u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja (član 41. tač. 1 i 2). Prema Pravilniku o obimu i sadržaju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2009. godinu osiguranicima se obezbeđuju pregledi i lečenje bolesti usta i zuba. Pravilnikom o utvrđivanju cena zdravstvenih usluga za prevenciju, preglede i lečenje bolesti usta i zuba ("Službeni glasnik RS", broj 68/08) utvrđene su cene zdravstvenih usluga za prevenciju i lečenje bolesti usta i zuba.

1.3. Organizacija službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou i u kojoj se obezbeđuje i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite (član 95. Zakona). Poslovi zdravstvene delatnosti na primarnom nivou, između ostalog, obuhvataju i zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti. Zdravstvene ustanove na ovom nivou, takođe ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim i drugim ustanovama i organizacijama za pripremanje i izvođenje programa za očuvanje i unapređenje zdravlja (član 88. Zakona). U Republici Srbiji postoji 158 domova zdravlja sa mrežom zdravstvenih stanica i ambulanti.

Instituti i zavodi za javno zdravlje kao institucije zdravstvene zaštite koje obavljaju zdravstvenu delatnost na više nivoa (čl. 119, 120, 121. i 122. Zakona) odgovorni su za planiranje, praćenje i sprovođenje posebnih programa zdravstvene zaštite utvrđenih od strane Ministarstva zdravlja. Ovaj nacionalni program jedan je od prioritetnih programa Ministarstva zdravlja za čije sprovođenje je neophodno učešće svih nivoa zdravstvene zaštite.

Zdravstvene ustanove, između ostalog, sprovode programe zdravstvene zaštite (član 80. tačka 4. Zakona).

Ustanove primarne zdravstvene zaštite, u okviru službe za stomatološku zdravstvenu zaštitu, imaju posebne organizacione jedinice za stomatološku zdravstvenu zaštitu dece i omladine.

Prema podacima koji su upitnikom, avgusta 2008. godine, prikupljeni od zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (ostvareni obuhvat je 91,78%), u Republici Srbiji radi 1020 stomatologa, u dečjoj i preventivnoj zdravstvenoj zaštiti 845 (u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 218 i 627 u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine) i u ortopediji vilica 175 (u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 43 i 132 u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine).

Prema podacima iz baze kadrova koja se o specijalistima vodi u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u delatnosti dečje i preventivne stomatologije, zdravstvenu zaštitu obezbeđivalo je 349 specijalista dečije i preventivne stomatologije (u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 45 i 304 u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine) i 52 stomatologa na specijalizaciji preventivne i dečije stomatologije (u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 11 i 282 u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine), a u delatnosti ortopedije vilica 156 specijalista (u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 15 i 117 u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine) i 19 na specijalizaciji (u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 4 i 15 u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine). Obezbeđenost kadrom u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti dece analizirana je na osnovu procene stanovništva po petogodištima sredinom 2006. godine, po jedinicama lokalne samouprave Republičkog zavoda za statistiku. Prema ovom izvoru, u Republici Srbiji ima ukupno 1.522.691 dete uzrasta do 18 godina, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 416.786 i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 1.105.905 dece.

Stomatološku zdravstvenu zaštitu dece do 18 godina obezbeđuju i doktori stomatologije u područjima gde se zbog ukupnog broja dece ne obezbeđuju specijalisti dečije i preventivne stomatologije u skladu sa Pravilnikom o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.

Prema navedenim podacima, jedan doktor stomatologije obezbeđuje stomatološku zdravstvenu zaštitu za 1790 dece, (u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 1761, u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 1790); jedan specijalista dečije i preventivne stomatologije obezbeđuje stomatološku zdravstvenu zaštitu za 4416 dece (u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 3639, u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 10.480); a jedan specijalista za ortopediju vilica obezbeđuje stomatološku zdravstvenu zaštitu za 9712 dece. Prosečna obezbeđenost dece i omladine do 18 godina, u oblasti dečije i preventivne stomatologije nepovoljnija je od propisanog standarda (1500), što je posebno izraženo u upravnim okruzima: Pčinjskom (2936), Zapadnobačkom (2853) i Borskom (2746). I u oblasti ortopedije vilica, odnos broja dece do 18 godina na jednog specijalistu ortopedije vilica je značajno nepovoljniji od propisanog standarda (8500), a naročito veliki nedostatak ovog kadra je u upravnim okruzima: Severnobačkom (19623), Kolubarskom (19322) i Podunavskom (14813).

Upoređivanjem sa podacima iz istraživanja o kadrovskoj obezbeđenosti u delatnosti dečije i preventivne stomatologije iz 2003. godine, uočava se da je ostvarena bolja kadrovska obezbeđenost, jer je broj dece po jednom stomatologu smanjen sa 2037 na 1790, ali je znatno nepovoljniji odnos broja dece do 18 godina po jednom specijalisti preventivne i dečije stomatologije sa 3487 na 4410. Jedan od glavnih razloga ovakve kadrovske obezbeđenosti su demografska kretanja u Republici Srbiji u periodu 1997-2007. godine. Ovaj period se odlikuje porastom opšte stope smrtnosti (na 1000 stanovnika) sa 12,9 u 1997. godini na 13,9 u 2007. godini i opadanjem stope nataliteta sa 10,5 na 9,2 na 1000 stanovnika. Navedena demografska kretanja su uzrok stalnog smanjenja prirodnog priraštaja sa vrednošću od oko minus četiri na 1000 stanovnika u 2007. godini.

Analizom rada i korišćenja stomatološke službe u 2007. godini koju je sačinio Institut za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović-Batut", utvrđeno je da je ostvareno korišćenje stomatološke službe od 0,78% po stanovniku, pri čemu je broj preventivnih usluga po istom stanovniku takođe mali i iznosi 0,56% po stanovniku.

Učešće preventivnih usluga u ukupno ostvarenom broju usluga u Republici Srbiji u 2007. godini varira po upravnim okruzima. Najveće učešće preventivnih usluga u ukupnom broju usluga je ostvareno u Zaječarskom, Borskom i Braničevskom upravnom okrugu (73%), a najmanje u Severnobanatskom (34%), Mačvanskom (39%) i Rasinskom (43%) upravnom okrugu.

Prema podacima Stomatološke Komore Srbije stomatološku zdravstvenu zaštitu obezbeđuje ukupno 552 specijalista dečije i preventivne stomatologije i 338 specijalista za ortopediju vilica.

2. PRIORITETNI PROBLEMI

1. Visoka stopa prevalencije i incidencije karijesa u populaciji dece i omladine u Republici Srbiji.

2. Nizak obuhvat stomatološkom zaštitom ciljne populacije odojčadi i male dece, kao i žena u vezi sa trudnoćom.

3. Prevencija oboljenja usta i zuba nije u dovoljnoj meri prepoznata kao prioritetni javnozdravstveni problem u Republici Srbiji.

4. Uključenost lokalne zajednice u aktivnosti za unapređenje zdravlja usta i zuba dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom je nedovoljno.

5. Razlike u dostupnosti prava na korišćenje stomatološke zdravstvene zaštite dece i omladine u Republici Srbiji.

6. Obezbeđenost specijalističkim stomatološkim kadrom za stomatološku zdravstvenu zaštitu dece nije zadovoljavajući.

7. Horizontalna i vertikalna koordinacija u stomatološkoj zaštiti dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom nije zadovoljavajuća.

8. Potrebna oprema nije ravnomerno raspoređena u upravnim okruzima, a stomatološki materijal se često ne nabavlja kontinuirano.

9. Obezbeđivanje podataka o kapacitetima i radu, kao i korišćenje informacionog sistema u stomatološkim službama u državnoj i privatnoj svojini nije zadovoljavajuće.

3. CILJEVI NACIONALNOG PROGRAMA

3.1. Opšti ciljevi

3.1.1. Promocija zdravlja usta i zuba.

3.1.2. Unapređenje zdravlja usta i zuba dece i omladine do 18 godina.

3.1.3. Unapređenje zdravlja usta i zuba žena u vezi sa trudnoćom.

3.2. Specifični ciljevi

Opšti ciljevi ovog nacionalnog programa razrađuju se kroz specifične ciljeve i aktivnosti koje vode njihovom ostvarivanju.

3.2.1. Povećanje vrednovanja zdravlja usta i zuba na nivou zajednice i pojedinca.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- poboljšanje multisektorske saradnje na nacionalnom nivou radi unapređenja i zaštite zdravlja usta i zuba između sektora zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i jedinica lokalne samouprave;

- povećanje učešća i koordinacije aktivnosti različitih učesnika (institucije zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, institucije koje se bave naučnoistraživačkim radom, proizvođača hrane, proizvođača sredstava za higijenu usta i zuba, razna udruženja, volonteri i dr.) u društvu čija delatnost može uticati na unapređenje zdravlja usta i zuba;

- kontinuirano informisanje stanovništva o stanju oralnog zdravlja i o potrebi i mogućnostima da se ličnim i kolektivnim angažovanjem i pozitivnim ponašanjem, čuva i unapređuje zdravlje usta i zuba putem javnih glasila i sprovođenjem kampanja (npr. "Nedelja zdravlja usta i zuba" i druge);

- kontinuirano informisanje radi motivisanja stanovništva na sprovođenje samozaštitnih mera adekvatnom ishranom, ličnom higijenom, upotrebom zubne paste sa fluorom i blagovremenim korišćenjem usluga stomatološke službe putem javnih glasila;

- povećanje zdravstveno-promotivnih akcija u zajednici sa ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja usta i zuba stanovništva.

3.2.2. Jačanje partnerskih odnosa između jedinica lokalne samouprave i svih drugih institucija i organizacija.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- povećanje učešća zajednice u promociji i zaštiti zdravlja usta i zuba saradnjom institucija i organizacija (državnih, privatnih i udruženja) u lokalnoj zajednici radi povećanja odgovornosti i obezbeđivanja uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja usta i zuba stanovništva unapređenjem stomatološke službe u opremi i kadrovima.

3.2.3. Unapređenje znanja, stavova i ponašanja roditelja i staratelja.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- sprovođenje organizovanog i kontinuiranog zdravstveno vaspitnog rada sa ciljem ranog sticanja znanja i formiranja pozitivnih navika i ponašanja roditelja i staratelja vezanih za očuvanje ukupnog i zdravlja usta i zuba kod odojčadi i dece, a koji se odnose na pravilnu ishranu, odgovarajuću higijenu usta i zuba, fluorprofilaksu, redovne preventivne kontrole kod stomatologa u zdravstvenim i predškolskim ustanovama, kao i ustanovama socijalne zaštite.

3.2.4. Unapređenje znanja, stavova i ponašanja dece i omladine do 18 godina.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- sprovođenje organizovanog i kontinuiranog zdravstveno-vaspitnog rada, u zavisnosti od uzrasta, sa ciljem ranog sticanja navika i ponašanja za očuvanje ukupnog i zdravlja usta i zuba kod male dece, ili sa ciljem utvrđivanja stečenih pozitivnih i korigovanje negativnih navika za očuvanje zdravlja usta i zuba kod školske dece i omladine, a koji su vezani za pravilnu ishranu, redovno održavanje higijene usta i zuba, fluorprofilaksu, redovne kontrole kod stomatologa u predškolskim i školskim ustanovama, kao i ustanovama socijalne zaštite.

3.2.5. Unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite dece i omladine do 18 godina.

Zaštita zdravlja usta i zuba dece i omladine do navršenih 18 godina, kao izrazito ranjivih grupacija stanovništva Republike Srbije, pored mera za promociju i unapređenje zdravlja, obuhvata i mere specifične prevencije, ranog otkrivanja i sanacije oboljenja usta i zuba i korigovanje urođenih i stečenih nepravilnosti lica i vilica, i to:

- održavanje higijene usta i zuba - primena sredstava i tehnike za redovnu i pravilnu higijenu i edukacija za samokontrolu zdravlja usta i zuba i uklanjanje mekih i čvrstih naslaga sa zuba;

- primena lekova hlorheksidina - lokalna primena kod pacijenata visokog rizika za pojavu karijesa;

- primena fluorida - sistemska primena fluorida (endogena) i obuhvata fluorisanje vode za piće ili fluorisanje kuhinjske soli i primenu tableta fluora koje propisuje stomatološka služba, i lokalna (egzogena) odnosno primena fluorida u obliku pasta za zube, rastvora, gelova i lakova za lokalnu upotrebu;

- zalivanje fisura je jednostavna, ekonomski opravdana i izuzetno efikasna mera za smanjivanje rizika za pojavu karijesa na predilekcionim mestima, jamicama i fisurama zuba, naročito prvog i drugog stalnog molara u prvoj godini posle nicanja, a preporučuje se i zalivanje fisura premolara i mlečnih molara;

- dijagnostika rizika za nastanak karijesa i pravovremeno preduzimanje potrebnih mera za sprečavanje ili zaustavljanje karijesa;

- dijagnostika rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma i pravovremeno preduzimanje potrebnih mera za sprečavanje ili zaustavljanje oboljenja potpornog aparata zuba, parodoncijuma;

- rana dijagnostika i terapija bolesti usta i zuba pri svakom kontaktu sa pacijentom, utvrđivaće se početne patološke promene koje se mogu uspešno sanirati,

- prevencija ortodontskih anomalija obuhvata interceptivnu ortodonciju u periodu razvoja orofacijalne regije radi suzbijanja ili sprečavanja dejstva faktora koji remete pravilan tok razvoja lica i vilica i otkrivanje prvih i najmanjih znakova razvoja ortodontskih nepravilnosti koji se odgovarajućim merama sprečavaju u daljem razvoju;

- povećanja obuhvata dece i omladine merama za prevenciju bolesti usta i zuba do 80%.

3.2.6. Jačanje kadrovskih i prostornih kapaciteta u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti dece i omladine do 18 godina.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- obezbeđivanje ravnomernije pokrivenosti specijalistima: dečije i preventivne stomatologije i ortopedije vilica u skladu sa Pravilnikom o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe;

- obezbeđivanje kontinuirane edukacije za doktore stomatologije za rad sa decom;

- održavanje postojećeg nivoa i dalji razvoj ambulanti za stomatološku zdravstvenu zaštitu u predškolskim i školskim ustanovama;

- očuvanje postojećeg nivoa i dalji razvoj mreže organizacionih jedinica za zaštitu zdravlja usta i zuba dece i omladine, opremljenih odgovarajućom opremom i dostupnih korisnicima;

- obezbeđivanje kontinuiranog snabdevanja stomatološkim materijalom i medikamentima za pružanje zdravstvenih usluga za prevenciju i lečenje bolesti usta i zuba koje se obezbeđuju u okviru prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

- obezbeđivanje uslova za sveobuhvatno sagledavanje korišćenja stomatološke zdravstvene zaštite i kapaciteta u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti kroz unapređenje sistema prikupljanja podataka rutinske zdravstvene statistike, fiskalizaciju i korišćenje informacionog sistema.

3.2.7. Unapređenje znanja, stavova i ponašanja žena u vezi sa trudnoćom.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- motivisanje žena u vezi sa trudnoćom za očuvanje sopstvenog i zdravlja usta i zuba deteta, zdravstveno vaspitnim radom, u cilju sticanja znanja i usvajanja pozitivnih stavova i ponašanja koja se odnose na pravilnu ishranu, odgovarajuću higijenu usta i zuba, endogenu i egzogenu fluorprofilaksu, redovnu preventivnu kontrolu kod stomatologa, konzumiranje alkohola i pušenje duvana, racionalnu i kontrolisanu upotrebu lekova u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite.

3.2.8. Unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite žena u vezi sa trudnoćom.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- održavanje higijene usta i zuba - primena sredstava i tehnike za redovnu i pravilnu higijenu i edukacija za samokontrolu zdravlja usta i zuba i uklanjanje mekih i čvrstih naslaga sa zuba;

- primena lekova hlorheksidina - lokalna primena kod pacijenata visokog rizika za pojavu karijesa;

- primena fluorida - sistemska primena fluorida (endogena), obuhvata fluorisanje vode za piće ili fluorisanje kuhinjske soli i primenu tableta fluora koje propisuje stomatološka služba, i lokalna (egzogena) odnosno primena fluorida u obliku pasta za zube, rastvora, gelova i lakova za lokalnu upotrebu;

- dijagnostika rizika za nastanak karijesa i pravovremeno preduzimanje potrebnih mera za sprečavanje ili zaustavljanje karijesa;

- dijagnostika rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma i pravovremeno preduzimanje potrebnih mera za sprečavanje ili zaustavljanje obolenja potpornog aparata zuba, parodoncijuma;

- rana dijagnostika i terapija bolesti usta i zuba, pri svakom kontaktu sa pacijentom, utvrđivaće se početne patološke promene koje se mogu uspešno sanirati;

- povećanja obuhvata trudnica do 50%, merama za prevenciju bolesti usta i zuba do protetskog zbrinjavanja.

3.2.9. Jačanje kapaciteta u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti žena u vezi sa trudnoćom.

Ovaj specifični cilj ostvariće se putem sledećih aktivnosti:

- unapređenja saradnje službe za zdravstvenu zaštitu žena i stomatološke zdravstvene zaštite;

- kontinuiranom edukacijom doktora stomatologije i stomatoloških sestara za rad sa ovom posebno osetljivom grupom;

- očuvanje postojećeg nivoa i dalji razvoj organizacionih jedinica za zaštitu zdravlja usta i zuba žena u vezi sa trudnoćom, opremljenih i dostupnih korisnicima;

- obezbeđivanje kontinuiranog snabdevanja stomatološkim materijalom i medikamentima.

4. UPRAVLJANJE I KOORDINACIJA AKTIVNOSTIMA

Nacionalni program podrazumeva organizovano sprovođenje preventivnih mera na unapređenju zdravlja usta i zuba dece, omladine do 18 godina i žena u vezi sa trudnoćom, kao i kordinaciju aktivnosti svih učesnika u Republici Srbiji.

Dom zdravlja sprovodi aktivnosti predviđene Nacionalnim programom u saradnji sa institutom ili zavodom za javno zdravlje i o sprovedenim aktivnostima jednom mesečno ih izveštava.

Za teritoriju upravnog okruga, obrazuje se referentni tim koji je zadužen za koordinaciju sprovođenja mera i aktivnosti iz Nacionalnog programa u svim jedinicama lokalne samouprave. Referentni tim neposredno sarađuje sa zavodom za javno zdravlje na svojoj teritoriji, a izabrani koordinator sarađuje i sa Zavodom za stomatološku zdravstvenu zaštitu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Instituti, odnosno zavodi za javno zdravlje opredeljuju predstavnika specijalistu socijalne medicine zaduženog za sprovođenje Nacionalnog programa na teritoriji upravnog okruga za koji su osnovani, koji obrađuje podatke iz izveštaja o aktivnostima koje dobija od domova zdravlja i dostavlja ih na tri meseca Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" koordiniše aktivnosti instituta i zavoda za javno zdravlje koji su uključeni u Nacionalni program i dostavlja izveštaje o sprovođenju aktivnosti predviđenih ovim nacionalnim programom Ministarstvu zdravlja dva puta godišnje.

RSK ima stručno konsultativnu ulogu u sprovođenju i praćenju aktivnosti iz Nacionalnog programa. RSK u saradnji sa Zavodom za stomatološku zdravstvenu zaštitu Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu izrađuje protokole, stručno metodološka uputstva i zdravstveno vaspitni materijal (vodiči, brošure, informativni plakati, flajeri, lifleti, posteri, stručna liteartura, veb sajt i dr.) potrebnih za sprovođenje Nacionalnog programa.

5. DINAMIKA SPROVOĐENJA NACIONALNOG PROGRAMA

Vremenski okvir za realizaciju Nacionalnog programa jeste šest godina (prva godina za implementaciju i pet godina za sprovođenje aktivnosti).

Dinamika sprovođenja Nacionalnog programa zavisi od stanja zdravlja usta i zuba dece, omladine do 18 godina i žena u vezi sa trudnoćom (praćenje započinje od "nulte generacije" - odojčad, dece starosti tri, šest, 12 i 15 godina i žena u vezi sa trudnoćom), kao i od dostignutog nivoa razvoja stomatološke službe u pojedinim jedinicama lokalnih samouprava.

6. FINANSIRANJE AKTIVNOSTI NACIONALNOG PROGRAMA

Troškovi aktivnosti Nacionalnog programa pokrivaju se iz posebne budžetske linije koja se ugovara svake godine prema predloženom jednogodišnjem finansijskom planu.

Prema Pravilniku o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2009. godinu, Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbeđuje stomatološku zdravstvenu zaštitu dece do 15 godina, omladine do navršenih 18 godina, i žena u vezi sa trudnoćom.

7. AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE NACIONALNOG PROGRAMA ZA PERIOD 2009-2015. GODINE

 

1. OPŠTI CILJ: PROMOCIJA I ZAŠTITA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
Redni broj	SPECIFIČNI CILJEVI	AKTIVNOSTI	INDIKATORI	NADLEŽNI ORGANI	IZVORI FINANSIRANJA	ROKOVI
1.1.	Povećanje vrednovanja zdravlja usta i zuba na nivou zajednice i pojedinca	Multisektorska saradnja na nacionalnom nivou Povećanje učešća institucija, udruženja, volontera, proizvođača Kontinuirano informisanje stanovništva o stanju zdravlja i čuvanju i unapređenju zdravlja usta i zuba	Uključenost sektora na nacionalnom nivou, Broj promotivnih, zdravstveno vaspitnih aktivnosti na mobilizaciji saradnika institucija, udruženja, volontera Broj informacija u javnim glasilima	Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović-Batut", zavodi i instituti za javno zdravlje, dom zdravlja, organi jedinica lokalne samouprave, udruženja, javna glasila	budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje	2009-2015. godina
1.2.	Jačanje partnerskih odnosa jedinica lokalne samouprave, institucija i udruženja	Povećanje učešća zajednice u promociji i zaštiti zdravlja usta i zuba	Opremanje i jačanje stomatološke službe	dom zdravlja, organi jedinica lokalne samouprave, udruženja	jedinica lokalne samouprave	2009-2015. godina
2. OPŠTI CILJ: UNAPREĐENJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA DECE I OMLADINE DO 18 GODINA
Redni broj	SPECIFIČNI CILJEVI	AKTIVNOSTI	INDIKATORI	NADLEŽNI ORGANI	IZVORI FINANSIRANJA	ROKOVI
2.1.	Unapređenje znanja, stavova i ponašanja roditelja/staratelja,	- Preventivni pregled - Zdravstveno vaspitni rad	- Obuhvat odojčadi i njihovih roditelja (do 80%) - Obuhvat predškolske dece i njihovih roditelja u predškolskim ustanovama (do 90%), - Obuhvat predškolske dece i njihovih roditelja koja nisu smeštena u predškolske ustanove (do 80%), - Obuhvat roditelja školske dece (do 80%)	dom zdravlja, zavodi i instituti za javno zdravlje, predškolske ustanove, škole, organi jedinica lokalne samouprave	budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje	2009-2015. godina
2.2.	Unapređenje znanja, stavova i ponašanja dece i omladine do 18 godina	- Stomatološki pregled - Zdravstveno vaspitni rad	- Obuhvat pregledom i zdravstvenim vaspitanjem predškolske dece (do 90%), - Obuhvat pregledom i zdravstvenim vaspitanjem školske dece i omladine (do 90%),	dom zdravlja, zavodi i instituti za javno zdravlje, predškolske ustanove, škole, organi jedinica lokalne samouprave	budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje	2009-2015. godina
2.3.	Unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite dece i omladine do 18 godina	- Mere specifične prevencije - Rana dijagnostika i sanacija - Korigovanje nepravilnosti lica i vilica	- Broj edukacija za pravilnu higijenu usta i zuba - Broj primenjenih lekova hlorheksidina, fluorida, - Broj zalivenih fisura: prvog i drugog stalnog molara, premolara i mlečnih molara - Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak karijesa - Broj preduzetih mera za zaustavljanje karijesa - Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma - Broj preduzetih mera za zaustavljanje oboljenja parodoncijuma - Broj interceptivnih ortodoncija - Broj korigovanih ortodonskih nepravilnosti - Procenat obuhvata dece i omladine merama za prevenciju bolesti usta i zuba do 80%		budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje	2009-2015. godina
	kod odojčadi kod trogodišnjaka		- Obuhvat u 6. i 12. mesecu 80% - Procenat dece sa zdravim zubima (sa 55,0 na 75,0) - Procenat dece sa cirkularnim karijesom (sa 10,6 na 5,0)
	kod šestogodišnjaka	- Mere specifične prevencije - Rana dijagnostika i sanacija - Mere interceptivne ortodoncije	- Procenat dece sa svim zdravim zubima (sa 20,2 na 50,0) - Prosečan broj karijesnih stalnih zuba, KIP (sa 0,18 na 0,1) - Gingivalni indeks (do 0,1)
	kod dvanaestogodišnjaka	- Mere specifične prevencije - Rana dijagnostika i sanacija - Mere interceptivne ortodoncije	- Procenat dece sa svim zdravim zubima (sa 15,2 na 25,0) - Prosečan broj karijesnih stalnih zuba KIP (sa 3,3 na 2,0) - Gingivalni indeks (do 0,3)
	kod petnaestogodišnjaka	- mere specifične prevencije - rana dijagnostika i sanacija - mere interceptivne ortodoncije	- Procenat dece sa svim zdravim zubima (sa 9,7 na 15,0); - Prosečan broj karijesnih stalnih zuba, KIP (sa 5,3 na 3,5); - Procenat dece sa CPITN=0 (do 75%)
2.4.	Jačanje kadrovskih i prostornih kapaciteta u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti dece i omladine do 18 godina	- Ravnomernost u obezbeđenosti specijalistima dečije i preventivne stomatologije i ortopedije vilica - Edukacija doktora stomatologije i stomatoloških sestara - Povećanje broja stomatoloških ambulanti u predškolskim ustanovama i školama - Stalno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima	- Ravnomernija pokrivenost specijalistima: dečije i preventivne stomatologije i ortopedije vilica u skladu sa Pravilnikom o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe ("Službeni glasnik RS", broj 43/06). - Broj edukovanih doktora stomatologije i stomatoloških sestara - Broj novih otvorenih stomatoloških ambulanti - Obezbeđeno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima	Ministarstvo zdravlja, dom zdravlja, zavodi i instituti za javno zdravlje, predškolske ustanove, škole, organi jedinica lokalne samouprave	budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, jedinica lokalne samouprave	2009-2015. godina
3. OPŠTI CILJ: UNAPREĐENJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA ŽENA U VEZI SA TRUDNOĆOM
Redni broj	SPECIFIČNI CILJEVI	AKTIVNOSTI	INDIKATORI	NADLEŽNI ORGANI	IZVORI FINANSIRANJA	ROKOVI
3.1.	Unapređenje znanja, stavova i ponašanja žena u vezi sa trudnoćom	- Stomatološki pregled - Zdravstveno vaspitni rad	- Obuhvat zdravstvenim vaspitanjem žena u vezi sa trudnoćom (90%) - Obuhvat sistematskim pregledom žena u vezi sa trudnoćom (90%)	dom zdravlja, zavodi i instituti za javno zdravlje	budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje	2009-2015. godina
3.2.	Unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite žena u vezi sa trudnoćom	- Mere specifične prevencije - Rana dijagnostika i sanacija	- Broj edukacija za pravilnu higijenu usta i zuba - Broj primenjenih lakova hlorheksidina, fluorida, - Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak karijesa - Broj preduzetih mera za zaustavljanje karijesa - Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma - Broj preduzetih mera za zaustavljanje oboljenja parodoncijuma - Povećan obuhvat trudnica merama stomatološke zaštite (do 85%), - Povećan obuhvat žena u vezi sa trudnoćom sistematskom sanacijom do protetskog zbrinjavanja (do 50%).	dom zdravlja, zavodi i instituti za javno zdravlje	budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje	2009-2015. godina
3.3.	Jačanje kapaciteta u stomatološkoj zaštiti žena u vezi sa trudnoćom	- Unapređenje saradnje službe za zdravstvenu zaštitu žena i stomatološku zdravstvenu zaštitu - Edukacija doktora stomatologije i stomatoloških sestara - Održati postojeće i dalje razvijati ambulante za stomatološku zaštitu žena u vezi sa trudnoćom - Stalno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima	- Broj žena u vezi sa trudnoćom - Broj žena u vezi sa trudnoćom upućenih iz službe za zdravstvenu zaštitu žena - Broj edukovanih doktora stomatologije i stomatoloških sestara - Obezbeđeno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima	Ministarstvo zdravlja, dom zdravlja, zavod i instituti za javno zdravlje, organi jedinica lokalne samouprave	budžet Republike Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, jedinica lokalne samouprave	2009-2015. godina