PRAVILNIKO KVALITETU SEMENA POLJOPRIVREDNOG BILJA("Sl. list SFRJ", br. 47/87, 60/87, 55/88 i 81/89, "Sl. list SRJ", br. 16/92, 8/93, 21/93, 30/94, 43/96, 10/98, 15/2001 i 58/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 23/2009) |
Ovim pravilnikom uređuju se način i postupak ispitivanja kvaliteta semena poljoprivrednog bilja i način pakovanja i deklarisanja semena (u daljem tekstu: seme).
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na seme koje se uvozi.
Pod semenom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: seme poljoprivrednog bilja, voća, vinove loze, cveća, lekovitog i aromatičnog bilja, krtole, lukovice i češnjevi, koji se upotrebljavaju kao semenski materijal za setvu, sadnju i razmnožavanje.
U seme sa omotačem (obloženo seme) ubrajaju se pilirano, inkrustrirano i granulirano seme, seme u trakama i drugi vidovi obloženog semena.
U pogledu čistoće, prisustva drugih vrsta kulturnog bilja, korova, energije klijanja, klijavosti, sadržaja vlage, i drugih svojstava, seme mora ispunjavati uslove utvrđene odredbama ovog pravilnika.
Kvalitet semena u pogledu zdravstvenog stanja mora ispunjavati i uslove utvrđene propisima o zdravstvenom stanju useva i objekata, semena i sadnog materijala.
Ispitivanjem kvaliteta semena utvrđuju se čistoća, klijavost, vlaga i zdravstveno stanje, a za određene biljne vrste - i energija klijanja, masa 1000 semena i druga svojstva.
Ispitivanje kvaliteta semena vrši se na način i po postupku koji su utvrđeni u metodama ispitivanja semena.
Metode ispitivanja semena i norme kvaliteta semena odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Čistoća semena, energija klijanja, klijavost semena, prisustvo semena drugih vrsta kulturnog bilja i korova u uzorku semena, moraju biti u granicama dozvoljenih odstupanja (tolerancije) koja su odštampana uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Pod uzimanjem uzoraka semena podrazumeva se uzimanje i formiranje uzoraka, njihovo pakovanje, obeležavanje, transport, čuvanje i drugi postupci do momenta ispitivanja.
Uzorak reprezentuje prosečan kvalitet partije semena iz koje je uzet.
Partija semena mora biti uskladištena tako da svi njeni delovi budu dostupni za uzimanje uzoraka.
Prema načinu uzimanja uzoraka i svrsi kojoj služi, uzorak može biti: pojedinačni, zbirni prosečan uzorak, uzorak za vlagu, radni uzorak i uzorak za utvrđivanje prisustva drugih vrsta.
Pojedinačan uzorak predstavlja količinu semena koja je naizmenično uzeta sa vrha, iz sredine i sa dna iz pojedinih pakovanja u partiji semena.
Zbirni uzorak čine svi pojedinačni uzorci uzeti iz određenog broja pojedinačnih pakovanja u toj partiji semena u isto vreme i na isti način (manuelno, odnosno automatskim uzimačem uzoraka na liniji dorade).
Zbirni uzorak se formira sastavljanjem i mešanjem pojedinačnih uzoraka iz jedne partije semena i služi za dobijanje prosečnog uzorka i uzoraka za vlagu.
Prosečan uzorak služi za dobijanje radnih uzoraka iz kojih se ispituje čistoća, klijavosti, energija klijanja, masa 1.000 semena, vitalnost, zdravstveno stanje i utvrđivanje prisustva drugih vrsta, kao i za posebno zahtevana ispitivanja.
Uzorak za vlagu služi za ispitivanje sadržaja vode u semenu.
Uzorak za utvrđivanje prisustva drugih vrsta služi za ustanovljavanje naziva i broja drugih vrsta, odnosno rodova koji ne pripadaju toj partiji semena.
Uzimanje uzoraka, formiranja zbirnog uzorka, prosečnog uzorka i uzorka za vlagu vrši se na mestu uzimanja uzorka i u prisustvu predstavnika organizacije udruženog rada, odnosno vlasnika, odnosno korisnika semena.
Uzorci iz stava 1. ovog člana uzimaju se ujednačavanjem sadržaja zbirnog uzorka, koji se stavlja na ravnu, čistu i suvu podlogu, izmeša i poravna tako da se dobije sloj debljine do 2 cm za krupno, odnosno do 1 cm za sitno seme, što se ponavlja više puta da bi se uzorkovani sadržaj semena ujednačio. Tako pripremljen zbirni uzorak razdeli se na više polja pravilnog oblika iz kojih se naizmenično, pomoću laboratorijske kašike, od dna prema vrhu sloja izdvajaju odgovarajuće količine za formiranje prosečnog uzorka i uzorka za vlagu. Ti uzorci mogu se dobiti i pomoću posebnog razdeljivača uzoraka.
Organizacija udruženog rada obavezna je da podnese prijavu za uzimanje uzorka i ispitivanje kvaliteta svake partije semena koju namerava da stavi u promet. Prijava se podnosi organizaciji udruženog rada ovlašćenoj za ispitivanje kvaliteta semena.
Organizacija udruženog rada kojoj je podnesena prijava iz stava 1. ovog člana dužna je da posle ispitivanja dostavi podnosiocu prijave izveštaj o kvalitetu semena.
Prijava iz stava 1. ovog člana izdaje se na Obrascu br. 1, a izveštaj iz stava 2. ovog člana na Obrascu br. 2.
Obrasci br. 1 i 2 odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Veličina prosečnog uzorka, radnog uzorka i uzorka za utvrđivanje prisustva drugih vrsta utvrđena je u normama kvaliteta semena, osim za uzorak za vlagu, koji treba da ima najmanje 100 g za krupno ili 50 g za sitno seme, odnosno manje od 50 g ako su u pitanju izuzetni slučajevi predviđeni u članu 13. ovog pravilnika.
Prosečan uzorak semena sa omotačem (pilirano, inkrustirano i granulirano seme) mora imati najmanje 25.000 semena, a prosečan uzorak semena u trakama - najmanje 10.000 semena.
Pojedinačni uzorci semena mogu se uzimati ubadačima različitih tipova (šila, sonde i sl.) i rukom ili uređajem za automatsko uzimanje uzoraka, zavisno od fizičkih osobina semena, svrhe uzimanja uzoraka, vrste pakovanja, načina skladištenja i opreme za doradu semena.
Uzorak iz partije krtola i lukovica uzima se otvaranjem ambalaže, iz koje se, po slučajnom izboru, iz tri do osam pakovanja uzima najmanje po 100 krtola, a za uzorak iz partije lukovica uzima se tri puta po pola kilograma. Za tu svrhu otvorena ambalaža mora se odmah posle uzimanja uzoraka ponovo zatvoriti na način utvrđen u članu 23. ovog pravilnika.
Uzorak krtola, odnosno lukovica uzet na način utvrđen u stavu 2. ovog člana, deli se na tri jednaka dela, koji se posebno pakuju u kesu od papira, platna ili jute, zatvaraju i plombiraju. U tom slučaju ne uzima se poseban uzorak za vlagu.
Za partiju semena u vrećama ili u drugoj vrsti ambalaže uzima se sledeći najmanji broj pojedinačnih uzoraka:
|
Do pet pakovanja u partiji |
Po jedan uzorak iz svakog pakovanja, ali ne manje od pet pojedinačnih uzoraka |
|
od 6 do 30 pakovanja u partiji |
Jedan uzorak iz svakog trećeg pakovanja, ali ne manje od pet pojedinačnih uzoraka |
|
od 31 do 400 pakovanja u partiji |
Jedan uzorak iz svakog petog pakovanja, ali ne manje od 10 pojedinačnih uzoraka |
|
Više od 401 pakovanja u partiji |
Jedan uzorak iz svakog sedmog pakovanja, ali ne manje od 80 pojedinačnih uzoraka |
Seme pakovano u mala pakovanja (kutije, kesice i vrećice) prethodno se grupiše u osnovne jedinice od po 100 kg (npr. 20 pakovanja po 5 kg; 25 pakovanja po 4 kg; 50 pakovanja po 2 kg; 100 pakovanja po 1 kg ili neka druga veličina posebnog pakovanja) i za svaku tu jedinicu uzorak se uzima na način iz stava 1. ovog člana.
Ako je seme u rasutom stanju - rinfuza (skladište, brod, šlep, vagon, kamion, kontejner, prikolica i dr.), uzima se sledeći broj uzoraka:
|
Do 500 kg |
Najmanje pet pojedinačnih uzoraka |
|
od 501 do 3.000 kg |
Jedan pojdinačan uzorak na svakih 300 kg semena, ali ne manje od pet uzoraka |
|
od 3.001 do 20.000 kg |
Jedan pojedinačan uzorak na svakih 500 kg semena, ali ne manje od 10 uzoraka |
|
Više od 20.000 kg |
Jedan pojedinačan uzorak na svakih 700 kg semena, ali ne manje od 40 uzoraka |
Ako je neto-masa jednog pakovanja semena jednaka najmanjoj masi prosečnog uzorka ili manja od najmanje mase prosečnog uzorka, a nije moguće formirati partiju semena po odredbi člana 10 stav 2. ovog pravilnika, uzeće se, po slobodnom izboru, onoliki broj pojedinačnih pakovanja koliko je potrebno da se postigne trostruka masa prosečnog uzorka.
Pakovanja uzeta na način utvrđen u stavu 1. ovog člana dele se na tri jednaka dela i svaki deo se posebno pakuje u ambalažu, zatvara i plombira.
U izuzetnim slučajevima, kada se uzima uzorak izrazito skupog izvornog ili drugog visokovrednog semena, proizvedenog u ograničenim količinama značajnim za dalju reprodukciju, uzorak može imati manju masu od propisane mase, ali toliku da je iz nje moguće izvršiti ispitivanje kvaliteta tog semena tako što se na obrascima br. 1 i 2 iz člana 7. ovog pravilnika unosi napomena o masi uzetog uzorka.
Prosečan uzorak pakuje se u čistu, suvu i neupotrebljavanu kesu od papira, plastike, platna i slično, obeležava rednim brojem partije semena i dostavlja laboratoriji za ispitivanje kvaliteta semena. Ako lice koje je uzelo uzorak ne nosi uzorke sa sobom, oni se pakuju u jutanu ili plastičnu vreću, plombiraju ili zapečate i tako dostavljaju laboratoriji.
Uzorak za ispitivanje sadržaja vlage pakuje se u čistu i suvu staklenu, limenu ili plastičnu bočicu, odnosno posudu ili kesicu od polietilena debljine najmanje od 0,05 mm, koje se hermetički zatvaraju i pečate preko zatvarača, odnosno vezuju kanapom i plombiraju. Bočica, posuda, odnosno kesica mora biti napunjena semenom do ivice zatvarača, odnosno do ivice zatvaranja.
Uzorci iz st. 1. i 2. ovog člana zatvaraju se tako da se onemogući otvaranje upakovanog uzorka bez oštećenja ambalaže, odnosno pečata ili plombe.
Do isteka roka važnosti deklaracije, uzorci semena čuvaju se u posebnom prostoru (suvom i čistom, uz mogućnost provetravanja), tako da se sačuvaju sva osnovna svojstva uzorka semena.
Prilikom uzimanja uzoraka semena za inspekcijske potrebe formiraju se iz zbirnog uzorka tri prosečna uzorka i tri uzorka za ispitivanje sadržaja vlage u semenu.
Po jedan uzorak semena iz stava 1. ovog člana ostavlja se organizaciji udruženog rada, odnosno licu čije je seme, a po dva od tih uzoraka dostavljaju se organizaciji udruženog rada koja vrši ispitivanje semena. Ta organizacija po jedan uzorak upotrebljava za ispitivanje, a drugi uzorak zadržava šest meseci za slučaj ponovnog ispitivanja (superanaliza), osim uzoraka krtola i lukovica, koji se čuvaju 30 dana.
Važnost uzorka za vlagu je 48 sati.
Uzorak semena uzet za inspekcijske potrebe pakuje se po postupku iz člana 14. ovog pravilnika i obavezno pečati voskom ili plombira. Na pečatu, odnosno plombi mora biti vidljiva oznaka organa čiji je inspektor uzeo uzorak, odnosno izvršio plombiranje. Pečat ili plomba stavljaju se tako da se onemogući otvaranje ambalaže bez oštećenja pečata, odnosno plombe.
Na ambalažu uzorka za inspekcijske potrebe stavlja se etiketa koja sadrži:
1) šifru uzorka;
2) vrstu bilja, sortu i kategoriju semena;
3) godinu proizvodnje semena;
4) broj deklaracije;
5) datum uzimanja uzorka;
6) naziv preparata kojim je seme tretirano;
7) potpis inspektora koji je uzeo uzorak.
Zapisnik o uzimanju uzorka za inspekcijske potrebe sačinjava se posle uzimanja uzoraka i sadrži naziv i sedište organizacije udruženog rada, odnosno ime vlasnika, odnosno korisnika semena, redni broj partije semena i broj pakovanja u toj partiji, odnosno delu partije i broj deklaracije; vrstu i oblik ambalaže i količinu semena u pojedinačnom pakovanju; način zatvaranja, plombiranja i deklarisanja ambalaže; podatke iz deklaracije uz otpremnicu; mesto i uslove smeštaja i lagerovanja, a za seme u rinfuzi - i visinu i površinu lagera; broj i datum otpremnice i tovarnog lista, broj vagona, kamiona ili drugog prevoznog sredstva; količinu semena od koje je uzet uzorak; broj pakovanja iz kojeg su uzeti pojedinačni uzorci; mesto i datum uzimanja uzorka i šifru kojom je inspektor označio uzorak.
U zapisnik se unose i podaci o specifičnim okolnostima koje bi mogle uticati na kvalitet semena ako su takve okolnosti postojale pri uzimanju uzorka, uz navođenje da je uzorak uzet na način utvrđen ovim pravilnikom. Ovaj zapisnik se dostavlja organizaciji udruženog rada, vlasniku, odnosno korisniku semena i dorađivaču semena.
Organizacija udruženog rada koja ispituje uzorke semena za inspekcijske potrebe dužna je da tri primerka izveštaja o kvalitetu semena iz člana 7. stav 2. ovog pravilnika dostavi inspekcijskom organu koji je prijavio uzorak.
Inspekcijski organ zadržava prvi primerak izveštaja, drugi primerak dostavlja organizaciji ili vlasniku, odnosno korisniku semena, a treći primerak, sa zapisnikom, organizaciji koja je seme deklarisala.
Organizacija ili lice iz stava 2. ovog člana, u roku od petnaest dana od dana prijema izveštaja, može tražiti ponovno ispitivanje semena, u kom slučaju će nadležni inspekcijski organ odrediti drugu ovlašćenu organizaciju koja će izvršiti to ispitivanje.
Organizacija udruženog rada koja je izvršila prvo ispitivanje semena dostavlja uzorak iz člana 15. stav 2. ovog pravilnika organizaciji koju je nadležni inspekcijski organ odredio za ponovno ispitivanje, odnosno superanalizu.
Seme se pakuje u partije semena.
Pod partijom sortnog semena podrazumeva se određena količina semena ujednačenog kvaliteta, iste vrste, sorte, kategorije, sortne čistoće, godine proizvodnje i porekla, obeležena, potvrđena i snabdevena propisanim dokumentima.
Pod partijom nesortnog semena podrazumeva se određena količina semena iste vrste i ujednačenog kvaliteta, koju je proizveo jedan proizvođač u toku iste godine, obeležena, potvrđena i snabdevena propisanim dokumentima.
Pod partijom dozvoljene mešavine semena podrazumeva se određena količina semena proizvedena u toku jedne godine, obeležena, potvrđena i snabdevena propisanim dokumentima.
Gornja granica za veličinu partije određena je u normama kvaliteta semena, osim za seme u trakama. Za seme sa omotačem dozvoljeno je odstupanje u veličini partije do 5% za dodati inertni materijal (omotač i sl.).
Partija semena mora biti označena rednim brojem i brojem deklaracije, po kojima se može ustanoviti verodostojnost za svako pojedinačno pakovanje u toj partiji.
Kalibrirano seme i drugi vidovi - po veličini, obliku i ujednačenosti semena pakuju se u posebne partije, po frakcijama.
Seme se može pakovati i po broju semena.
Pakovanja u jednoj partiji semena moraju biti iste neto-mase, osim za pakovanja po broju semena i za poslednje pakovanje u toj partiji semena. Ambalaža mora biti iste veličine i od istog materijala (egalizovano pakovanje).
Seme se pakuje u neoštećene čiste, suve, dovoljno jake i čvrste vreće, kese, kesice, kutije i kontejnere koje je moguće zapečatiti i obeležiti za identifikaciju jedinstvenom oznakom.
Materijali za ambalažu semena mogu biti od prirodnih ili veštačkih vlakana, papira, impregniranog materijala, plastičnih i metalnih folija ili njihovih kombinacija.
Krtole, lukovice i drugi delovi poljoprivrednog bilja koji su označeni kao seme mogu se pakovati i u korpe, sanduke, vreće i sličnu ambalažu.
Seme namenjeno izvozu može se pakovati i na način predviđen sporazumom između prodavca i inostranog kupca, ali tako da se udovolji transportnoj i drugoj manipulaciji do krajnjeg odredišta.
Zatvaranje i plombiranje ambalaže mora se izvršiti tako da se može ustanoviti da je seme originalno pakovano, odnosno da se može uočiti svaka radnja kojom bi se povredila originalnost pakovanja.
Ako se ambalaža zatvara vezivanjem, stavlja se metalna ili plastična plomba. Vezivanje se vrši tako da se ambalaža ne može otvoriti bez skidanja, odnosno oštećenja plombe. Na plombi mora biti vidljivo ispisana oznaka organizacije udruženog rada koja je seme pakovala.
Ambalaža je plombirana i kad je zatvorena mašinskim prošivanjem ili lepljenjem (termičko, pod pritiskom, ventil vreće i sl.).
Deklaraciju o kvalitetu sortnog semena poljoprivrednog bilja uz otpremnicu izdaje organizacija udruženog rada koja je to seme deklarisala, i to:
1) za seme poljoprivrednog bilja - na Obrascu br. 3;
2) za krtole i lukovice - na Obrascu br. 4;
3) za dozvoljenu mešavinu semena - na Obrascu br. 5.
Obrasci br. 3, 4 i 5 odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Deklaracija o kvalitetu sortnog semena poljoprivrednog bilja koja se stavlja na ambalažu izdaje se:
1) za seme poljoprivrednog bilja - na Obrascu br. 6;
2) za krtole i lukovice - na Obrascu br. 7.
Za dozvoljenu mešavinu semena, deklaracija iz stava 1. ovog člana pored podataka iz Obrasca br. 6, mora sadržati i podatke o sastavu pojedinih vrsta i sorti zastupljenih u mešavini, izražene u procentima.
Obrasci br. 6 i 7 odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Deklaracija o kvalitetu nesortnog semena poljoprivrednog bilja čiji je promet dozvoljen izdaje se na odgovarajućim obrascima iz čl. 24. i 25. ovog pravilnika, s tim što se u rubriku "sorta" mora upisati: "nesortno seme", a u rubriku "kategorija" - staviti povlaka.
Za seme vrsta poljoprivrednog bilja čiji kvalitet nije regulisan u normama kvaliteta semena, u deklaracije iz čl. 24. i 25. ovog pravilnika upisuju se svi podaci o kvalitetu tog semena ispitani na način i po postupku koji su utvrđeni u metodama ispitivanja semena.
Rok važenja deklaracija iz čl. 24. do 27. ovog pravilnika je ograničen, a utvrđuje ga organizacija udruženog rada koja deklariše seme, s tim što taj rok ne može biti kraći od naredne setvene sezone za dotičnu biljnu vrstu.
Podaci u deklaraciji upisuju se štampanim slovima.
Deklaracija iz čl. 24. do 27. ovog pravilnika izdaje se za svaku partiju semena čiji je kvalitet utvrđen, s tim što se seme u ambalaži do 250 g ne mora deklarisati po čl. 25. i 26, ali mora imati vidno odštampane podatke o dorađivaču semena, vrsti, sorti, klijavosti, broj deklaracije uz otpremnicu i datum do kog ona važi. Na izričit zahtev kupca semena, njemu se mora staviti na uvid ili uručiti deklaracija uz otpremnicu tog semena, odnosno njena fotokopija.
Ako je seme tretirano sredstvom za zaštitu bilja, u deklaraciji uz otpremnicu i u deklaraciji koja se stavlja uz ambalažu mora vidno označiti kojim je sredstvom seme tretirano i, ako je ono otrovno, unosi se sledeća klauzula: "Seme je zagađeno i ne sme se koristiti za ishranu ljudi, domaćih životinja, riba, ptica i divljači".
Ako je seme u omotaču, u deklaraciji koja se stavlja na ambalažu i deklaraciji uz otpremnicu mora biti naznačeno da je seme pilirano, inkrustirano, granulirano, u trakama, segmentirano, odnosno kalibrirano, sa dimenzijom i oznakom frakcije.
Ako je seme pakovano po broju semena, na deklaraciji mora biti naznačen broj semena u pakovanju.
Ako se ambalaža zatvara mašinskim prošivanjem, deklaracija koja se stavlja na ambalažu prošiva se ili se štampanjem utiskuje, odnosno lepi na ambalažu.
Ako se ambalaža zatvara lepljenjem - deklaracija se štampanjem utiskuje ili lepi na ambalažu, a ako je ambalaža providna, deklaracija se može staviti na vidno mesto u ambalaži.
Ako se ambalaža zatvara vezivanjem, deklaracija se vezuje za ambalažu i obezbeđuje plombom.
Deklaracija uz ambalaže mora biti vidljiva i sačinjena od materijala, odnosno štampanog otiska, tako da se ne oštećuje pri pakovanju, prevozu u uobičajenoj manipulaciji.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o normama kvaliteta, pakovanju, plombiranju i deklarisanju semena poljoprivrednog bilja ("Službeni list SFRJ", br. 55/75 i 8/76).
Seme proizvedeno, odnosno dorađeno pre 1. jula 1987. godine može se pakovati i deklarisati i po odredbama Pravilnika o normama kvaliteta, pakovanju, plombiranju i deklarisanju semena poljoprivrednog bilja do 31. decembra 1987. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ", a primenjivaće se od 1. jula 1987. godine.
METODE ISPITIVANJA SEMENA I NORME KVALITETA SEMENA
1. Pribor, oprema i postupci koji prethode ispitivanju
1.1. Pribor za uzimanje uzoraka koristi se za uzimanje pojedinačnih uzoraka semena iz ambalaže, odnosno iz pakovanja određene partije semena:
1.1.1. Šiljasta sonda se sastoji iz spoljašnje čvrste cevi koja se završava izduženim šiljkom. Spoljašnja cev ima otvore, koji se mogu poklopiti sa otvorima unutrašnje rotirajuće cevi. Kad se sonda zabode u sadržaj semena, unutrašnja cev je okrenuta za polovinu obrtaja, tako da seme ne može ulaziti u sondu. U trenutku uzimanja uzorka seme ulazi u sondu ili prolazi kroz sondu u određenu posudu, za pojedinačni uzorak, tako što se unutrašnja cev okrene u položaj u kome se otvori spoljašnje i unutrašnje cevi poklope.
Uzorci deteline i drugih vrsta sitnog semena, koje je veoma sipko, uzimaju se sondom dužine 762 mm, prečnika 25,4 mm, sa 6 otvora.
Uzorci iz partije semena u rasutom stanju uzimaju se na istom principu kao i uzorci iz vreća, ali pomoću znatno duže sonde (do 1.600 mm), većeg prečnika spoljašnje cevi (do 38 mm) i sa 6 ili 9 otvora. Tom sondom uzimaju se uzorci svih vrsta i iz svih tipova pakovanja, kao i semena u rasutom stanju, osim veoma plevastog semena. Posle uzimanja uzoraka papirne vreće se lepe posebnim lepljivim trakama.
1.1.2. Nobeovo šuplje šilo dugačko je 500 mm, a sastoji se od cevi sa zašiljenim vrhom i sa izduženim otvorom prema zašiljenom delu šila. Unutrašnji prečnik šila namenjenog za uzimanje uzorka žita iznosi oko 14 mm, a za seme detelinskih vrsta i ostalo slično seme - oko 10 mm.
Nobeovo šuplje šilo isključivo služi za uzimanje uzoraka iz vreća. Šilo se ubada u vreću otvorom nadole, pod uglom od 30o. Otvorom šila dopre se do sredine vreće, šilo se obrne za 180o (da se otvor okrene nagore), pa se šilo lagano izvlači, s tim što se brzina izvlačenja smanjuje, srazmerno približavanju otvora šila perifernom delu ambalaže.
1.1.3. Rukom se uzimaju uzorci semena koje nije sipko, kao i krtola i lukovica, pri čemu ruka mora biti čista i suva. Ako se uzorak uzima rukom (pojedinačan uzorak) iz ambalaže dublje od 40 cm, seme treba istresti na odgovarajuću prostirku i uzeti određeni broj uzoraka pa ga ponovo vratiti u ambalažu i propisno je zatvoriti. Pri izvlačenju uzetog uzorka šaka mora biti čvrsto zatvorena, kako sadržaj uzorka ne bi ispadao.
1.2. Uzimanje uzoraka semena na liniji dorade može se vršiti posebnim, za tu svrhu ugrađenim, automatskim uzimačem uzoraka. Na taj način dobije se zbirni uzorak iz koga se, po propisanom postupku, na licu mesta formiraju prosečan uzorak i uzorak za vlagu.
1.3. Metode za pripremanje radnog uzorka
Radni uzorak predstavlja odgovarajući deo mase prosečnog uzorka i služi za ispitivanje i utvrđivanje čistoće, klijavosti, zdravstvenog stanja i za druga ispitivanja.
Radni uzorak može se dobiti primenom sledećih metoda i postupaka, koji se razlikuju zavisno od fizičkih osobina semena pojedinih vrsta bilja.
1.3.1. Metoda upotrebe aparata podesnog za deljenje, koji se može koristiti za sve vrste semena, osim za neke ekstremno plevaste vrste.
Pomoću aparata za deljenje uzorak semena se podeli na približno jednake polovine. Jedna polovina deli se dalje sve dok se ne dobije određena količina radnog uzorka.
Za deljenje uzorka upotrebljavaju se sledeći aparati:
a) konus tip (Boerner), b) jednostavni aparat za deljenje (Soil divider) i v) centrifugalni aparat za deljenje (Gamet tip).
1.3.2. Metoda slučajnih posuda primenjuje se za vrste biljaka za koje je radni uzorak preko 10 g.
Na posudu kvadratnog oblika (tacnu) razmesti se po slučajnom rasporedu 6 do 8 posudica jednake veličine (čaše, lončići i dr.). Iz posude u kojoj se nalazi prosečan uzorak seme se ravnomerno rasipa po celoj površini u jednom smeru, a zatim u suprotnom smeru. Seme koje se zadržalo u posudicama predstavlja radni uzorak. Ako je potrebno da se količina semena koja se zadržala u posudicama smanji, seme iz posudica ponovo se izmeša i postupak ponovi. Veličina posudice određuje se prema krupnoći semena.
Ova metoda nije preporučljiva za ekstremno plevasto seme i seme koje se odbija i odskače od površine (npr. Brassica spp.).
Tabela 1
PRIMER VELIČINA POSUDICA U KVADRATNOJ POSUDI
|
Unutrašnje dimenzije posudica, u mm |
Dimenzije pravougaone posude, u mm |
Vrsta semena |
Veličina uzorka, u g |
||
|
prečnik |
dubina |
prosečni |
radni |
||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
|
15 |
15 |
120-120 |
Festuca pratensis |
50 |
5 |
|
12 |
14 |
100-100 |
Trifolium pratense, Medicago sativa |
50 |
5 |
|
10 |
8 |
100-100 |
Trifolium repens |
25 |
2 |
|
7 |
6 |
150-150 |
Agrostis spp. |
25 |
0,5 |
1.3.3. Prilagođena metoda polovljenja primenjuje se tako što se seme sipa iznad posebne plitke posude koja ima paran broj četvorougaonih komorica (od kojih je svaka druga bez dna). Kad se posuda podigne polovina uzorka ostaje u sudu postavljenom ispod nje i na taj način uzorak sadržan u posudi smanjuje sve dok se ne dobije određena količina radnog uzorka.
1.3.4. Metoda polovljenja kašikom: seme se prethodno dobro izmeša, zatim ravnomerno rasipa po celoj podlozi i u sloju jednake debljine. Kašikom u jednoj i pomoćnim lenjirom u drugoj ruci uzima se seme sa najmanje pet proizvoljno raspoređenih mesta dok se ne dobije propisana težina radnog uzorka.
Ova metoda se primenjuje samo za vrste veoma sitnog semena (npr. Petunia).
1.3.5. Metoda ručnog polovljenja primenjuje se isključivo za plevičasto seme (Andropogon, Arrhenatherum) tako što se:
- seme ravnomerno rasporedi po glatkoj ravnoj površini;
- seme dobro izmeša ravnom ivicom lenjira;
- gomila podeli na dva dela, a svaki deo dobro izmeša i ponovo deli. To se ponavlja dok se ne dobije osam gomilica, koje se poređaju u dva reda. Zatim se iz prvog reda izdvoje gomilice 1 i 3, a iz drugog 2 i 4, koje se izmešaju. To se ponavlja dok se ne dobije veličina radnog uzorka.
1.3.6. Radni uzorak semena Beta spp., klupčastog i segmentiranog, uzima se iz dobro izmešanog prosečnog uzorka u količini od 2 - 25 g.
1.3.7. Radni uzorak semena sa omotačem uzima se iz dobro izmešanog prosečnog uzorka od 250 g, zatvorenog u nepropustivoj ambalaži. Radni uzorak izdvaja se aparatom za deljenje (Soil divider) u koji se sipa seme sa visine od 25 cm. Uzima se 2 - 50 g (ne manje od 45 g i ne više od 55 g), sa 2.500 peleta. Ako je uzorak manji, u izveštaju je potrebno navesti broj peleta. Ta se količina presejava sistemom sita sa okruglim otvorima, i to:
- donje sito sa otvorima 0,25 mm manjim od najniže nominalne veličine semena;
- serija sita koja dele preostalo seme po veličini u frakcije po četvrtini milimetra;
- sito sa otvorima 0,25 mm većim od gornje nominalne veličine semena.
Prosejane frakcije (uključujući i deo koji je prošao kroz najmanje sito) izmere se sa tačnošću na dva decimalna mesta. Frakcije se izražavaju procentom na jedno decimalno mesto od ukupne mase. Prosek vrednosti za dva radna uzorka predstavlja rezultat analize, ako razlike između suma i unutar određenih frakcija nisu veće od 1,5%. Ako je ta tolerancija prevaziđena, uzima se treći uzorak od 50 g, a ako je potrebno, i četvrti uzorak.
2.1. Pod čistoćom semena podrazumeva se odnos količine čistog semena vrste koja se ispituje i količina semena drugih vrsta poljoprivrednog bilja, korova i internih materija zajedno.
2.2. Pod čistim semenom podrazumeva se seme koje pripada deklarisanoj vrsti ili koje je kao takvo identifikovano u laboratoriji za ispitivanje semena:
- zrelo i neoštećeno seme i plodovi normalne veličine;
- nedozrelo, šturo ili isklijalo seme iznad polovine normalne veličine;
- delovi semena i plodova veći od polovine normalne veličine;
- seme kome nedostaje ljuska - semenjača (Leguminosae i Cruciferea), kao i golo seme suncokreta do 1%;
- seme (botanički plodovi), bez obzira na to da li sadrži pravo seme (Beta, Tetragonia) i jednosemeni plodovi (Valerianella, Cichorium, Lactuca, Helianthus i Fagopyrum) i mahune ili delovi mahuna sa jednim semenom;
- jednosemeni ili dvosemeni plodovi iznad polovine normalne veličine (Umbeliferae), bez obzira na to da li imaju pravo seme;
- plodovi semena koje bez izduvavanja, stereoskopa, diafanoskopa ili drugih aparata, odredimo i čisto seme, ako klica nije vidljiva;
- cvetići trava i žitarica sa vidnom kariopsom, uključujući i endosperm sa steritnim cvetićima ili bez sterilnih cvetića;
- gole kariopse trava i žitarica iznad polovine normalne veličine;
- frakcije čistog semena trava, separirane primenom posebnih metoda;
- klupka ili delovi klubaka Beta vrsta sa pravim semenom ili bez pravog semena, koji ostanu na situ veličine 200 - 300 mm sa pravougaonim otvorima veličine 20 - 1,5 mm posle jednog minuta prosejavanja. Klupko ili delovi klubaka monogermih vrsta, uključujući peteljku, koja nije duža od debljine klupka, bez vidno prisutnog semena, delimično ili sasvim golo seme, iznad polovine normalne veličine.
2.3. Seme drugih vrsta i seme korova čine sve vrste semena, osim čistog semena, koji ispunjavaju uslove za čisto seme iz tačke 2.2.
2.4. Inertne materije obuhvataju delove semena (zrna) vrsta poljoprivrednog bilja i korova, kao i strane primese koje ne potiču od semena, i to:
- delovi polomljenog ili oštećenog semena manji od polovine normalne veličine;
- seme bez semene ljuske (Leguminosae i Cruciferae) i golo seme suncokreta preko 1%;
- prazne plevice i slobodni prazni cvetići;
- cvetići vrsta trava sa kariopsom manjom od propisane. Odlomljeni sterilni cvetići, osim kod trava (Arrhenatherum, Avena, Chloris, Dactylis, Festuca, Holcus, Poa i Sorghum), kod kojih sterilni cvetići ostaju;
- klupka i delovi klubaka Beta vrsta, koji su pali kroz sito sa pravougaonim otvorima veličine 20 - 1,5 mm posle prosejavanja od 1 minute (tresenja, vibriranja), osim genetički monogermnih vrsta. Mahune i čahure sa semenom treba otvoriti, izvaditi seme i grupisati ga u čisto seme, a ostale delove svrstati u inertne materije;
- oštećeno seme bez embriona, sterilni cvetići, prazne pleve, peteljke, listići, šturo i lako lomljivo seme, "crno seme" (Plantago lanceolata), bez obzira na to da li je deformisano, grudvice zemlje, peska, kamenčići, pleva, delovi stabljika, komadići drugih delovi biljaka i ostale primese koje nisu seme;
- otpadni materijal, lake frakcije dobijene primenom metode izduvavanja.
2.5. Ispitivanje čistoće semena sa omotačem: omotač semena treba da bude ispran ili uklonjen u suvom stanju. Seme u trakama uklanja se sa trake tako da se za ispitivanje dobije 100 semena (ljuštenje, natapanje). Ako je i to seme obloženo, primeniće se postupak predviđen za takvo seme. Radni uzorak treba da sadrži najmanje 2.500 semena, koja se potapaju u vodu na malom situ i tresu. Preporučuje se sito dimenzija otvora 0,5 do 1,0 mm. Omotač semena ispira voda, seme se tokom noći suši na filtrir-papiru, a zatim u peći, prema metodi propisanoj za ispitivanje vlage za pojedinu vrstu. Čistoća se ispituje na način koji je naveden za ispitivanje čistoće semena (čisto seme, primese drugog poljoprivrednog bilja, korovi i mrtve primese). Količina omotača semena utvrđuje se samo ako se to izričito zahteva.
2.6. Načela postupka
2.6.1. Ispitivanjem čistoće semena utvrđuju se sastavni delovi radnog uzorka semena, kao i identičnost različitih vrsta semena i inertnih materija. Pri ispitivanju čistoće semena, uzorci se razdvajaju na četiri osnovne grupe:
2.6.1.1. čisto seme osnovne kulture;
2.6.1.2. seme drugih vrsta;
2.6.1.3. seme korova;
2.6.1.4. inertne materije.
2.6.2. Čistoća semena se izražava u procentima, na osnovu merenja dobijene mase za svaku od izdvojenih grupa.
2.7. Aparati: pomoćna sredstva (lupe, refleksna svetla, sita i duvaljke) upotrebljavaju se za deljenje semena u frakcije, kao i za odvajanje primesa iz semena.
2.8. Radni uzorak: analiza čistoće vrši se na radnom uzorku koji je formiran iz prosečnog uzorka po jednoj od metoda iz tačke 1.3. Radni uzorak mora imati najmanje 2.500 semena. Analiza se radi na jednom radnom uzorku ili na dva radna uzorka čija je masa jednaka najmanje polovini mase celog radnog uzorka.
Rezultati merenja svake od četiri izdvojene osnovne grupe izražavaju se u gramima i sa više decimalnih mesta. Broj decimalnih mesta zavisi od mase propisane za radni uzorak.
Tabela 2
MASA RADNOG UZORKA I BROJ DECIMALNIH MESTA PRI MERENJU
|
Masa radnog uzorka, u g |
Broj decimalnih mesta |
|
1 |
2 |
|
manje od 1,000 |
4 |
|
1,000 - 9,999 |
3 |
|
10,00 - 99,99 |
2 |
|
100,0 - 999,9 |
1 |
|
1.000 i više |
0 |
2.9. Separiranje
2.9.1. Sve familije, osim familije Graminea: seme i plodovi se ispituju površinski, bez upotrebe pritiska, povećala, diafanoskopa ili drugih posebnih aparata. Ako se zapazi da je plod bez semena, smatra se inertnom materijom.
2.9.2. Gramineae: kariopse vrsta Lolium, Festuca i Agropyron repens u dužini jedne trećine ili više od gornje pleve (palea), merene od baze, smatraju se čistim semenom. Ako je kariopsa kraća, odvaja se u inertne materije. Kod drugih rodova ili vrsta cvetić sa endospermom i kariopsom ubraja se u čisto seme. Ako sterilni klasići kod vrsta Arrhenatherum, Avena, Dactylis, Festuca, Holcus, Poa i Sorghum nisu odlomljeni i odvojeni od fertilnih klasića, svrstavaju se u čisto seme, što se odnosi i na Lolium, ako sterilni klasić ne prelazi dužinu fertilnog klasića bez rese.
2.9.3. Oštećeno seme se određuje po osnovu tačke 2.2. (pravilo polovine semena).
2.9.4. Neodređene vrste: ako se neka biljna vrsta ne može identifikovati, navodi se samo ime roda (npr. Lolium sa resama ili bez resa) kao čisto seme, a slično seme se oduzme iz ostalih frakcija i meri zajedno. Iz mešavine se slučajnom metodom oduzme 400 do 1.000 semena, ceparira uzorak i količinski determiniše i, po osnovu iz tačke 2.10, izračuna konačni rezultat. Frakcije se navode po broju semena, a ovaj metod se primenjuje ako je pošiljalac naveo vrste Agrostis, Brassica, Lolium, Poa, Festuca ili u slučajevima koje izabere analitičar.
2.9.5. Metoda izduvavanja obavezna je za vrste Poa pratensis i Dactylis glomerata. Masa radnog uzorka iznosi 1 g za Poa pratensis i 3 g za Dactylis glomerata. Pre kalibriranja seme treba da bude na sobnoj temperaturi. Radni uzorak stavlja se u cev duvaljke (izduvavanje se reguliše prema uputstvima datim za tu vrstu aparata) i izduvava 3 minuta.
2.9.6. Podela teže frakcije: iz ostataka u cevi posle izduvavanja, u čisto seme ubrajaju se neoštećeni jednocvetni klasovi, svi neoštećeni višecvetni klasovi za Poa pratensis i višesemenske jedinice Dactylis glomerata, cvetni klasovi sa gljivičnim plodištima (kao sklerocije i Claviceps) zatvoreni između pretpleve i površinske pleve, cvetni klasovi i kariopse koji su oštećeni od štetočina ili oboleli (uključujući prazne naborane, izbledele ili smrvljene kariopse) i slomljeni klasovi ili kariopse veći od polovine normalne veličine. Cvetni klasovi sa vidljivim sklerocijama, slomljeni klasovi i kariopse, kao i sve ostale primese organskog i neorganskog porekla su mrtve primese, odnosno seme drugog bilja.
2.9.7. Podela lakše frakcije: svi cvetni klasovi i kariopse u lakšoj frakciji su mrtve primese. Drugo seme (i Poa spp. u Poa pratensis), stabalca, listići, pesak i sl. svrstavaju se u druge vrste semena i mrtve primese, u skladu sa metodikama za ispitivanje čistoće. Ako fertilnih klasova Poa spp. ima 1 od 3% u Poa pratensis, lakše je odabrati sve klasove iz teže i lakše frakcije i označiti ih zajedno kao primese ostalog poljoprivrednog bilja. Ako je taj procent veći, postupa se prema alternativnom metodu.
2.9.8. Aletnativni metod za utvrđivanje Poa spp. u Poa pratensis: po slučajnom izboru odabere se 400 do 1.000 fertilnih cvetnih klasića izdvojenih iz obe frakcije, utvrde se pojedine Poa spp. pod stereoskopom i determiniše procent svake od tih vrsta.
2.9.9. Višesemenske jedinice: kod vrsta Dactylis i Festuca posebno se mere višesemenske jedinice, i to: fertilni klasić sa jednim pripojenim sterilnim klasićem ne dužim od vrha fertilnog klasića bez rese; fertilni klasić sa više fertilnih ili sterilnih klasića dužine fertilnog klasića; fertilni klasić sa sterilnim klasićem pripojenim na rahilu (cvetnu peteljku), bez obzira na dužinu. Klasići sa jednim fertilnim i sterilnim klasićem kraćim od vrha fertilnog klasića bez rese smatraju se jednosemenskim grupama. Sterilni klasić nije odlomljen od fertilnog klasića. Višesemenske jedinice posebno se mere i izračunavaju po postupku iz tačke 2.11.
2.10. Obrada rezultata za neodređene vrste
Količinski prosek komponente je zbir masa te komponente iz svih uzoraka podeljen zbirom masa svih komponenata iz svih uzoraka i pomnožen sa 100. Formula:
|
m3 × m1 |
||
|
procent vrste = |
------------ |
× 100; |
|
m2 × m |
pri čemu je:
m - masa čitavog uzorka;
m1 - masa sličnog semena iz radnog uzorka;
m2 - masa frakcije 400 ili 1.000 sličnih semena uzetih za konačnu separaciju;
m3 - masa tražene vrste, u m2.
2.11. Dobijanje rezultata
Rezultat čistoće izračunava se na jednu decimalu, a sve komponente treba da iznose 100%. Za komponente manje od 0,05%, navodi se: "u tragovima".
U izveštaju se mora navesti latinski naziv nađenih drugih vrsta i korova, a mogu se nabrojati i intertne materije. Ako je jedna vrsta u frakciji iznad 1% ili ako podnosilac prijave za ispitivanje semena zahteva pojedinačne rezultate iznad 0,1%, onda se za te slučajeve posebno navodi procent.
2.12. Tolerancije
2.12.1. Ako se čistoća semena ispituje na dve polovine jednog radnog uzorka ili na dva radna uzorka, proverava se da li su rezultati ispitivanja u granicama dozvoljenih odstupanja. Ako rezultati ispitivanja čistoće semena nisu u granicama dozvoljenih odstupanja, određivanje čistoće ponavlja se na isti način još jedanput ili više puta. Kao konačni rezultat ispitivanja uzimaju se prosečne vrednosti čistoće dobijene posle svih ispitivanja.
Tabela 3
DOZVOLJENA ODSTUPANJA ZA ISPITIVANJE ČISTOĆE SEMENA DVA
RADNA UZORKA, DOBIJENA IZ ISTOG PROSEČNOG UZORKA (ZA PLEVIČASTO I NEPLEVIČASTO
SEME), SA VEROVATNOĆOM OD 0,05
|
Prosečna analiza dve polovine ili dva cela uzorka |
|
Dozvoljeno odstupanje između |
|
|
polovina radnih uzoraka |
celog radnog uzorka |
||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
|
99,95-100,00 |
0,00-0,04 |
0,23 |
0,16 |
|
99,90-99,94 |
0,05-0,09 |
0,34 |
0,24 |
|
99,85-99,89 |
0,10-0,14 |
0,42 |
0,30 |
|
99,80-99,84 |
0,15-0,19 |
0,49 |
0,35 |
|
99,75-99,79 |
0,20-0,24 |
0,55 |
0,39 |
|
99,70-99,74 |
0,25-0,29 |
0,59 |
0,42 |
|
99,65-99,69 |
0,30-0,34 |
0,65 |
0,46 |
|
99,60-99,64 |
0,35-0,39 |
0,69 |
0,49 |
|
99,55-99,59 |
0,40-0,44 |
0,74 |
0,52 |
|
99,50-99,54 |
0,45-0,49 |
0,76 |
0,54 |
|
99,40-99,49 |
0,50-0,59 |
0,82 |
0,58 |
|
99,30-99,39 |
0,60-0,69 |
0,89 |
0,63 |
|
99,20-99,29 |
0,70-0,79 |
0,95 |
0,67 |
|
99,10-99,19 |
0,80-0,89 |
1,00 |
0,71 |
|
99,00-99,09 |
0,90-0,99 |
1,06 |
0,75 |
|
98,75-98,99 |
1,00-1,24 |
1,15 |
0,81 |
|
98,50-98,74 |
1,25-1,49 |
1,26 |
0,89 |
|
98,25-98,49 |
1,50-1,74 |
1,37 |
0,97 |
|
98,00-98,24 |
1,75-1,99 |
1,47 |
1,04 |
|
97,75-97,99 |
2,00-2,24 |
1,54 |
1,09 |
|
97,50-97,74 |
2,25-2,49 |
1,63 |
1,15 |
|
97,25-97,49 |
2,50-2,74 |
1,70 |
1,20 |
|
97,00-97,24 |
2,75-2,99 |
1,78 |
1,26 |
|
96,50-96,99 |
3,00-3,49 |
1,88 |
1,33 |
|
96,00-96,49 |
3,50-3,99 |
1,99 |
1,41 |
|
95,50-95,99 |
4,00-4,49 |
2,12 |
1,50 |
|
95,00-95,49 |
4,50-4,99 |
2,22 |
1,57 |
|
94,00-94,99 |
5,00-5,99 |
2,38 |
1,68 |
|
93,00-93,99 |
6,00-6,99 |
2,56 |
1,81 |
|
92,00-92,99 |
7,00-7,99 |
2,73 |
1,93 |
|
91,00-91,99 |
8,00-8,99 |
2,90 |
2,05 |
|
90,00-90,99 |
9,00-9,99 |
3,04 |
2,15 |
|
88,00-89,99 |
10,00-11,99 |
3,25 |
2,30 |
|
86,00-87,99 |
12,00-13,99 |
3,49 |
2,47 |
|
84,00-85,99 |
14,00-15,99 |
3,70 |
2,62 |
|
82,00-83,99 |
16,00-17,99 |
3,90 |
2,76 |
|
80,00-81,99 |
18,00-19,99 |
4,07 |
2,88 |
|
78,00-79,99 |
20,00-21,99 |
4,23 |
2,99 |
|
76,00-77,99 |
22,00-23,99 |
4,37 |
3,09 |
|
74,00-75,99 |
24,00-25,99 |
4,50 |
3,18 |
|
72,00-73,99 |
26,00-27,99 |
4,61 |
3,26 |
|
70,00-71,99 |
28,00-29,99 |
4,71 |
3,33 |
|
65,00-69,99 |
30,00-34,99 |
4,86 |
3,44 |
|
60,00-64,99 |
35,00-39,99 |
5,02 |
3,55 |
|
50,00-59,99 |
40,00-49,99 |
5,16 |
3,65 |
2.13. Prisutnost svih drugih vrsta bilja koje ne pripadaju partiji semena čiji se uzorak ispituje, utvrđuje se iz uzorka za određivanje prisustva drugih vrsta uzetog iz prosečnog uzorka te partije semena.
2.13.1. Ako nije moguće utvrditi vrstu, navodi se rod.
2.13.2. Ispitivanje se prekida u trenutku kad se pronađe vrsta čije se ni jedno zrno ne sme naći u uzorku (npr. Cuscuta, Orobanche i dr.).
2.13.3. Rezultat ispitivanja navodi se brojem nađenih zrna drugih vrsta i u procentu. Razlika rezultata ispitivanja dva uzorka ne sme biti veća od dozvoljenog odstupanja (tolerancije iz tabele 4).
Tabela 4
TOLERANCIJE ZA REZLUTATE DVA ISPITIVANJA SA VEROVATNOĆOM OD 0,05
|
Prosek dve ocene |
Najveća dozvoljena razlika |
Prosek dve ocene |
Najveća dozvoljena razlika |
Prosek dve ocene |
Najveća dozvoljena razlika |
|
1 |
2 |
1 |
2 |
1 |
2 |
|
3 |
5 |
76-81 |
25 |
253-264 |
45 |
|
4 |
6 |
82-88 |
26 |
265-276 |
46 |
|
5-6 |
7 |
89-95 |
27 |
277-288 |
47 |
|
7-8 |
8 |
96-102 |
28 |
289-300 |
48 |
|
9-10 |
9 |
103-110 |
29 |
301-313 |
49 |
|
11-13 |
10 |
111-117 |
30 |
314-326 |
50 |
|
14-15 |
11 |
118-125 |
31 |
327-339 |
51 |
|
16-18 |
12 |
126-133 |
32 |
340-353 |
52 |
|
19-22 |
13 |
134-142 |
33 |
354-366 |
53 |
|
23-25 |
14 |
143-151 |
34 |
367-380 |
54 |
|
26-29 |
15 |
152-160 |
35 |
381-394 |
55 |
|
30-33 |
16 |
161-169 |
36 |
395-409 |
56 |
|
34-37 |
17 |
170-178 |
37 |
410-424 |
57 |
|
38-42 |
18 |
179-188 |
38 |
425-439 |
58 |
|
43-47 |
19 |
189-198 |
39 |
440-454 |
59 |
|
48-52 |
20 |
199-209 |
40 |
455-469 |
60 |
|
53-57 |
21 |
210-219 |
41 |
470-485 |
61 |
|
58-63 |
22 |
220-230 |
42 |
486-501 |
62 |
|
64-69 |
23 |
231-241 |
43 |
502-518 |
63 |
|
70-75 |
24 |
242-252 |
44 |
519-534 |
64 |
3.1. Pod klijavošću semena podrazumeva se ispitana i utvrđena energija klijanja i klijavost semena iz uzorka jedne partije semena u laboratorijskim uslovima.
3.1.1. Energija klijanja predstavlja broj normalnih klijanaca u odnosu na broj semena stavljenih na klijanje utvrđen posle isteka vremena predviđenog za prvo ocenjivanje, odnosno utvrđivanje energije klijanja.
3.1.2. Klijavost semena predstavlja broj normalnih klijanaca u odnosu na ukupan broj semena stavljenih na klijanje utvrđen posle isteka vremena predviđenog za završno ocenjivanje.
3.1.3. Energija klijanja i klijavost semena izražavaju se u procentima i saopštavaju u izveštaju.
3.1.4. Normalni klijanci, zavisno od biljne vrste, sadrže specifičnu kombinaciju određenih struktura neophodnih za rast i razviće, i to:
- korenov sistem (primarni koren, sekundarni i seminalni koren);
- izdanak (hipokotil, epikotil, mezokotil, vršni - temeni pupoljak);
- kotiledoni;
- koleoptil (sve Gramineae).
3.2. U kategoriju normalno razvijenih klijanaca spadaju:
- neoštećeni, zdravi klijanci, kod kojih su osnovne strukture dobro razvijene;
- klijanci sa slabim mehaničkim oštećenjem osnovne strukture koji po razvoju ne zaostaju za neoštećenim klijancima;
- klijanci sa sekundarnim neparazitnim infekcijama prouzrokovanim gljivama i bakterijama.
3.2.1 Neoštećeni, zdravi klijanci, sa dobro razvijenim korenovim sistemom koji se sastoji od:
- dugačkog i vitkog primarnog korena, obično pokrivenog mnogobrojnim korenovim dlačicama, koji se završava tankim vrhom;
- sekundarnog korenja, koje se razvilo u toku propisanog perioda ispitivanja;
- nekoliko seminalnih korenova, umesto jednog primarnog korena kod nekih rodova, uključujući rodove: Avena, Hordeum, Secale, Triticum, Triticosecale, Cyclamen.
Dobro razvijen izdanak i temeni pupoljak:
- upravno izdužen i vitak hipokotil kod vrsta sa epigealnim tipom isklijavanja;
- dobro razvijen epikotil kod vrsta sa hipogealnim tipom isklijavanja;
- dobro razvijen hipokotil i epikotil kod pojedinih rodova sa epigealnim tipom isklijavanja;
- izdužen, dobro razvijen mezokotil kod pojedinih rodova Gramineae.
Kotiledoni:
- jedan kotiledon monokotila ili izuzetno dikotila (ako je zelene boje slične listu ili promenjen, ali čitav ili delimično u semenu);
- dva kotiledona dikotila sa epigealnom klijavošću, ako su zeleni i slični listu, veličine i oblika koji variraju unutar vrsta koje se ispituju. U klijancima koji pokazuju hipogealni tip isklijavanja oni su hemisferični, mesnati (zadebljali) i ostaju delimično u omotačku semena.
Primarni listovi:
- zeleni i dobro razvijeni;
- jedan primarni list, kome ponekad prethodi nekoliko naizmeničnih slojeva listova u klijancu;
- dva primarna lista, jedan nasuprot drugom u klijancu.
Vršni pupoljak ili izdanak, čiji razvoj varira zavisno od vrste koja se ispituje.
Dobro razvijena i izdužena koleoptila kod Gramineae, koja obuhvata zeleni list koji doseže iznad polovine dužine koleoptile ili je ponekad već izašao iz nje.
3.2.2 Klijanci sa slabim (blagim) oštećenjem, gde se sledeća oštećenja smatraju slabim:
- primarni koren sa ograničenim oštećenjem ili neznatno zaostalim, retardiranim porastom;
- primarni koren oštećen, ali sa dobro razvijenim sekundarnim korenovima kod nekih rodova Leguminosae (krupno seme rodova Phaseolus, Pisum, Vicia) i Gramineae (npr. Zea) i kod svih rodova Cucurbitaceae i Malvaceae;
- samo dva dobro razvijena seminalna korena kod rodova Avena, Hordeum, Secale, Triticum, Triticosecale;
- hipokotil, epikotil i mezokotil sa ograničenim oštećenjem;
- kotiledoni sa slabim i ograničenim oštećenjem (ako je polovina ili više od polovine ukupne površine tkiva normalno i ako nije vidljivo oštećenje ili trulež oko vršnog dela izdanka ili okolnog tkiva prouzrokovanog saprofitnim mirkoorganizmima);
- samo jedan normalan kotiledon kod dikotila (ako nije vidljivo oštećenje ili trulež oko vršnog dela izdanka ili okolnog tkiva prouzrokovano saprofitnim mikroorganizmima);
- tri kotiledona umesto dva (pod uslovom da je polovina ili više od polovine normalne veličine);
- primarni listovi sa ograničenim oštećenjem (ako je polovina ili više od polovine ukupnog tkiva sposobno za normalne funkcije);
- samo jedan primarni list (rod Phaseolus, ako nema vidljiva oštećenja ili truleži prema vršnom pupoljku);
- primarni listovi (Phaseolus) pravilnog oblika, smanjene veličine, ali širi od četvrtine normalne veličine;
- tri primarna lista umesto dva (npr. Phaseolus) pod uslovom da je najmanje polovina normalne veličine;
- koleoptila sa ograničenim oštećenjem;
- koleoptila napukla od vrha naniže, ali ne više od trećine svoje dužine;
- koleoptila povijena ili omčasta (usled toga što je dugo bila u plevi ili omotaču semena);
- koleoptila sa zelenim listom, koji doseže najmanje do polovine dužine koleotpile.
3.2.3. Klijanci sa sekundarnom infekcijom, truli klijanci napadnuti gljivama ili bakterijama, računaju se kao normalni ako je vidljivo da seme nije razlog infekcije i ako se oceni da su bile prisutne sve osnovne strukture.
3.3. Nenormalni klijanci su oni za koje se oceni da nemaju sposobnost da se razviju u normalnu biljku u povoljnim poljskim uslovima, jer je jedna osnovna struktura ili više osnovnih struktura nepovratno oštećeno. Nenormalni klijanci se ne uračunavaju u procent klijavosti. U nenormalne klijanice ubrajaju se tri glavne grupe, i to:
- oštećeni (nedostaje ili je oštećena bilo koja osnovna struktura);
- deformisani i neizbalansirani (defektna, nerazvijena, fiziološki poremećena, neproporcionalna bilo koja od bitnih struktura);
- istruo (truli klijanci, odnosno obolele ili trule neke od osnovnih struktura usled primarne infekcije semena nesposobnog za razvoj).
Klijanci sa jednim oštećenjem ili kombinacijom tih oštećenja ubrajaju se u nenormalne klijanice:
3.3.1. Primarni koren: zakržljao zadebljan, nerazvijen, nedostaje, slomljen, napukao od vrha, vretenast, sužen, zatvoren omotačem semena, sa negativnom geotropijom, staklast, truo kao rezultat primarne infekcije, sa jednim sekundarnim korenom ili bez sekundarnih korenova. Seminalni koren: samo jedan ili nijedan. Klijanci sa sekundarnim ili seminalnim korenima koji pokazuju jedan ili više navedenih nedostataka ne mogu zameniti primarni koren.
Kad postoji nekoliko sekundarnih korenova (npr. Cucumis), ili najmanje dva seminalna korena (npr. Triticum) ocenjuju se kao normalni klijanci.
3.3.2. Hipokotil, epikotil, mezokotil: kratak i zadebljao (osim kod Cyclame, gde mora formirati zadebljanje - gomolj), duboko napuknut ili polomljen, skroz rascepljen, ako nedostaje, sužen, veoma uvijen i usukan, previjen, formira omčice ili spirale, vretenast, staklast, truo kao rezultat primarne infekcije.
3.3.3. Kotiledoni (pravilo je da ih je 50% i više): zadebljani i kovrdžavi, deformisani, polovljeni ili drugačije oštećeni, odvojeni ili da nedostaju, obezbojeni, nekrotirani, staklasti, truli kao rezultat primarne infekcije.
Klijanci čiji su kotiledoni oštećeni ili truli na mestu na kome su srasli sa osom klijanca ili oko vršnog izdanka ocenjuju se kao nenormalni, bez obzira na veličinu oštećenja.
Posebna oštećenja kotiledona kod Allium spp.: kratak i zadebljao, sužen, previjen, formira omčicu ili spiralu, bez izraženog "kolena", vretenast.
3.3.4. Primarni listovi (pravilo je da ih je 50% ili više): deformisani, oštećeni, da nedostaju, obezbojeni, nekrotirani, truli kao rezultat primarne infekcije, normalnog oblika, ali manji od četvrtine normalne veličine.
3.3.5. Vršni pupoljak i okolna tkiva: deformisani, oštećeni, nedostaju, truli kao rezultat primarne infekcije.
Ako je vršni pupoljak oštećen ili nedostaje, klijanac je nenormalan čak i kada su jedan ili dva pazušna pupoljka (Phaseolus) ili izdanka (Pisum) već razvijeni.
3.3.6. Koleoptila i prvi list (Gramineae):
Koleoptila: deformisana, oštećena, nedostaje, sa oštećenjem ili bez vrha, znatno savijena, oblikuje omču ili spiralu, čvrsto uvijena, napukla više od trećine dužine od vrha, napukla u bazi, izdužena i vretenasta, trula kao rezultat primarne infekcije.
Prvi list: zaostao u razvoju (doseže ispod polovine normalne dužine koleoptile), nedostaje, oštećen, raskinut, kovrdžav ili drukčije deformisan.
3.3.7. Klijanac u celini: deformisan, odlomljen i oštećen, pojava kotiledona pre korena, spojena dva klijanca, žut ili beo, izdužen i vretenast, staklast, truo kao rezultat primarne infekcije.
3.4. Višeklično seme poseduje neke biljne vrste. Iz njega se može dobiti više od jednog klijanca u slučaju kad:
- seme sadrži više od jednog pravog semena (višesemenske jedinice Dactylis i Festuca, neodvojene šizokarpije Umbelliferae, klupka Beta vulgaris i dr.);
- pravo seme sadrži više od jednog embriona (javlja se obično kod poliembrih vrsta) ili izuzetno u drugim vrstama (blizanci), kad je jedan od klijanaca slab ili vretenast, a ponekad su oba normalne veličine;
- sjedinjen embrion (ponekad dva klijanca spojena, a nastala iz jednog semena).
3.5. Neklijavo seme je seme koje ne klija do isteka vremena predviđenog za trajanje ispitivanja:
3.5.1. Tvrdo seme je oblik dormantnosti, zajednički mnogim vrstama Leguminozae, ali se može javiti i kod drugih familija. To seme ne može upiti vodu u okviru datih uslova i zato ostaje tvrdo.
3.5.2. Sveže seme, koje nije tvrdo, a nije ni isklijalo do kraja ispitivanja rezultat fiziološke dormantnosti. Ono može upiti vodu u datim uslovima, ali mu je budući razvoj blokiran, iako je očito sposobno za život.
3.5.3. Mrtvo seme: meko, obezbojeno ili promenjene boje, plesnivo, često napadnuto mikroorganizmima i ne pokazuje znake razvoja klice.
3.5.4. Ostalo neklijavo seme čini:
- prazno seme koje sadrži sveži endosperm ili gametofitno tkivo u kome ne postoje embrionalna šupljina i embrion;
- sasvim prazno seme (koje je sasvim prazno ili sadrži mali ostatak tkiva);
- seme oštećeno insektima (seme koje sadrži larve insekata ili pokazuje druge vidove napada štetočina), što može uticati na sposobnost klijanja.
3.6. Klijavost se ispituje iz semena osnovne grupe "čisto seme" u propisanim uslovima.
3.7. Podloge za ispitivanje klijavosti
3.7.1 Papirna podloga može biti filtar, upijač ili papir koji dobro upija vlagu (papirni ubrusi). Ova vrsta podloge treba da bude od stoprocentno čistog drveta, pamuka ili čišćenog celuloznog vlakna, bez prisustva gljiva, bakterija ili toksičnih dodataka koji bi mogli uticati na klijavost. Papirna podloga treba da bude porozna, ali toliko sabijena da koren raste na površini i ne prodire u podlogu, pri čemu papir ne sme da se cepa. Podloga treba da upije dovoljno vode kako bi ostala vlažna sve vreme ispitivanja klijavosti, sa pH vrednošću između 6,0 i 7,5. Papirna podloga čuva se u hladnom, sterilnom i suvom prostoru, zaštićena od mogućih oštećenja.
Nepoznati kvalitet papirne podloge proverava se biološkim testom tako što se upotrebi za ispitivanje klijavosti vrsta osetljivih na toksička jedinjenja (npr. Phleum pratense, Agrostis gigantea, Eragrostis curvula, Festuca rubra var. commutata i Lepidium sativum). Tada se upoređuje razvijenost korena na poznatoj i nepoznatoj podlozi pri prvom ocenjivanju klijanaca.
3.7.2. Pesak treba da bude ujednačen, a veličina zrna takva da propadaju kroz sito prečnika otvora 0,8 mm i ostaju na situ čiji su otvori prečnika 0,05 mm. Pesak ne sme da sadrži strane primese, seme, gljivice, bakterije, organske ili toksične materije koje bi mogle uticati na klijavost. Vlaga navlaženog peska treba da bude optimalna za sve vreme trajanja klijavosti i ne sme biti toliko vode da ne bi bilo moguće kruženje vazduha kroz podlogu. Vrednost pH treba da bude između 6,0 i 7,5. Pesak treba po potrebi sterilisati i prati i, kao takav, može se upotrebljavati više puta ako seme koje se ispituje nije hemijski tretirano.
3.7.3. Zemlja treba da bude dobrog kvaliteta, bez primesa krupnih čestica, gljivica, bakterija, nematoda ili toksičnih i hemijskih materija koje mogu uticati na klijavost. Vlažnost treba da omogući dostup vazduha do korena koji se razvija, sa pH vrednošću između 6,0 i 7,5. Ako zemlja sadrži pomenute nepoželjne primese ili materije ili se više puta upotrebljava, mora se sterilisati po istom postupku kao pesak.
3.7.4. Voda ne sme sadržati organske i neorganske primese, a može se koristiti destilisana ili dejonizovana voda sa pH vrednosti između 6,0 i 7,5.
3.8. Oprema za postavljanje semena na klijanje
3.8.1. Ploča za brojanje: upotrebljava se obično pri raspoređivanju krupnozrnastog semena na klijavu podlogu. Ima 50 ili 100 ravnomerno raspoređenih otvora na gornjoj ploči, a kad se oni napune semenom, donja ploča ili dno se izmakne i seme pada na podlogu.
3.8.2. Vakuumski brojači: upotrebljavaju se za pravilno oblikovano i glatko seme (žita, Brassica, Trifolium). Na otvore glave za brojanje usisa se 50 ili 100 semena koja se prekidanjem sistema za usisavanje spuštaju na podlogu za klijanje. Glave su različite veličine, a otvori, čiji je prečnik različit kako bi odgovarao vrsti semena, obično se nalazi u krugu. U svakom otvoru treba da bude samo jedno seme. Glave za brojanje ne smeju se potopiti u seme, jer se tako usisava samo lakše seme.
3.9. Klijališta
3.9.1. Jakobsen aparat (Copenhagen tip klijališta) sastoji se od ploče za klijanje na koju se stavlja filtrir-papir sa semenom. Filtar se neprestano vlaži pomoću trake koja kroz otvore dopire u sud sa vodom. Filtar sa semenom pokriva zvono na čijem se vrhu nalazi otvor za zračenje. Temperatura se najčešće reguliše automatski. Aparat je upotrebljiv za sve konstantne ili izmenljive temperature.
3.9.2. Komora za klijanje je zatvoren prostor za klijanje semena u tami ili na svetlosti. Savremene komore imaju sistem za hlađenje i grejanje, kojim se automatski regulišu odgovarajuća temperatura (koja se menja ili je ravnomerna) i svetlost i vlažnost vazduha (ako je "vlažna komora"). Ako je temperatura u komori ujednačena, a traži se temperatura koja se menja, testove treba prenositi iz jedne komore u drugu komoru sa odgovarajućom temperaturom. U suvoj komori testovi treba da budu u zatvorenim sudovima koji su preporučljivi i za vlažne komore.
3.9.3. Soba za klijanje radi na istom principu na kome radi i komora za klijanje, samo što je veća i prohodna za čoveka. Osvetljavanje, temperatura i vlažnost vazduha automatski se regulišu i kontrolišu.
3.9.4. Radni uzorak predstavlja 4 × 100 semena koja se uzimaju nasumice iz osnovne grupe "čisto seme" i ravnomerno raspoređuju na odgovarajuću podlogu za klijanje. Ponavljanja zavise od vrste semena i posude za klijanje, a mogu se podeliti na potponavljanja od 8 · 50 ili 16 · 25 semena. Ako je seme jako inficirano, pri ponovnom brojanju se može premestiti na novu papirnu podlogu.
3.10. Uslovi za ispitivanje klijavosti semena po biljnim vrstama dati su u tabeli 12 u okviru normi kvaliteta i uslova za klijanje semena.
3.11. Metode korišćenja podloga za klijanje
3.11.1. Papirne podloge:
- Na papir: seme klija na jednoj ili više papirnih pologa u Jakobsen aparatu, u posebnim posudama ili Petrijevim kutijama ili neposredno na pločama u komorama za klijanje (ako je vlaga u njima dovoljno visoka).
- Između papira: seme klija između dva sloja papirne podloge, i to tako da se pokrije slojem papira ili se stavlja između naboranog papira ili između papira koji se savija u rolne i stavlja vodoravno ili vertikalno u komoru. Seme može klijati u plastičnim sudovima ili neposredno na pločama komora za klijanje pod uslovom da je vlažnost vazduha blizu granice zasićenosti.
- Naborani papir: seme klija između bora papira u sudovima ili u "vlažnoj" komori za klijanje.
3.11.2. Pesak
Na pesku: seme se seje na površinu peska.
U pesku: seme se stavlja na sloj vlažnog peska i pokrije slojem istog peska debljine 10 do 20 mm, ali tako da se postigne provetravanje. Umesto papirne podloge, zbog razvoja bolesti, može se upotrebiti pesak. Pesak se ponekad upotrebljava i prilikom istraživanja razvoja sumnjivih klijanaca, iako je za to zemlja prikladnija.
3.11.3. Zemlja ili kompost nisu preporučljivi za prvo ispitivanje, jer je teško dobiti ravnomernu podlogu i kad klijanci pokazuju fitotoksične znake ili ako je njihov razvoj na papiru sumnjiv. Zemlja se najčešće upotrebljava za komparativno ispitivanje ili u istraživačke svrhe, pri čemu se preporučuje samo jednokratna upotreba.
3.12. Vlažnost i pristup vazduha
Za sve vreme klijavosti podloga treba da je dovoljno vlažna, ali ne sme sadržati mnogo vode, koja bi onemogućavala pristup vazduha. Početna količina dodate vode zavisi od prirode i veličine podloge i veličine semena. Optimalna količina utvrđuje se probom. Treba izbegavati dodavanje vode u međuvremenu, jer to prouzrokuje razlike između ponavljanja u testu. Provetravanje testa na papiru i između papira nije potrebno, a na naboranom papiru i na pesku treba voditi računa da oko semena ima dovoljno vazduha, zbog čega se seme rastresito pokriva pri primeni metoda i sa peskom i sa zemljom.
3.13. Temperatura
Na propisanu temperaturu, tolerancija može da iznosi najviše ±1 oC. Ako su propisane naizmenične temperature, niža temperatura treba da traje 16, a viša 8h. Prelazak sa jedne temperature na drugu temperaturu može trajati do 3h, a za seme koje je u fazi mirovanja temperatura treba da se promeni u roku od 1h ili brže ili da se testovi prenesu u drugi prostor za klijanje sa nižom temperaturom. Ako se menjanje temperature ne može nadzirati (nedelje, praznici), testovi se ostavljaju na nižoj temperaturi.
3.14. Osvetljavanje
Seme klija na svetlosti ili u tami. Osvetljavanje veštačkom ili dnevnom svetlošću preporučljivo je za bolji razvoj klijanaca, koji u potpunoj tami etioliraju i mogu biti napadnuti mikroorganizmima, što otežava ocenjivanje klijavosti. Kod trava, na primer, svetlost ubrzava klijavost, a u drugim slučajevima (npr. Phacelia tanacetifolia) ometa klijavost, zbog čega se daju posebne preporuke za osvetljavanje ili tamu.
3.15. Kad na kraju ispitivanja ostane previše tvrdog ili svežeg semena (npr. fiziološko mirovanje - dormantnost - inhibitorne supstancije, tvrdo seme) ili ako se pretpostavlja da će kod semena nastati takva pojava, predviđeno je više metoda kojima se može dobiti potpuniji uvid u klijavost semena.
3.15.1. Metode za prekidanje mirovanja semena:
suvo čuvanje: seme koje po prirodi zahteva duže vreme mirovanja produženo se čuva u suvoj prostoriji;
prethodno hlađenje: seme poljoprivrednog bilja, povrća i cveća obično se prethodno hladi na podlogama za klijanje, na temperaturi od 5o do 10 oC, sedam i više dana pre nego što se stavi na propisanu temperaturu. Ponekad prethodno hlađenje treba produžiti ili ponoviti, s tim što se ono ne ubraja u vreme potrebno za klijanje;
prethodno grejanje semena na podlogama za klijanje je neophodno u nekim slučajevima na temperaturi 30 do 35 oC, sedam ili više dana pre nego što se stavi u propisane uslove za klijanje. To vreme se ne ubraja u vreme potrebno za klijanje. Za neke tropske i suptropske vrste potrebna je temperatura od 40 do 50 oC (npr. Arachis hypogea 40 oC);
osvetljenje: test se osvetljava osam sati u trajanju od 24 h u periodu kad je viša temperatura i pri temperaturi koja se menja. Intenzitet osvetljavanja hladnom belom svetlošću treba da iznosi 750 do 1.250 luksa. Osvetljavanje se preporučuje pogotovo za tropske i suptropske trave (npr. Cynodon dac tylon);
kalijum-nitrat (KNO3) : (0,2%-ni vodeni rastvor) kojim se na početku vlaži podloga za klijanje. Prilikom kasnijeg vlaženja upotrebljava se voda;
giberelinska kiselina (GA3) : preporučuje se za vrste Avena sativa, Hordeum vulgare, Secale cereale, Triticosecale i Triticum aestivum. Podloga za klijanje vlaži se 0,05% rastvorom GA3. Ako je mirovanje semena oslabilo, dovoljno je 0,02%, a ako je jako, upotrebljava se 0,1%-ni rastvor. Ako je koncentracija veća od 0,08%, preporučuje se rastvaranje GA3 u fosfatno pufernom rastvoru (1.7799 g Na2 HPO4 · 2H2O i 1.3799 g Na H2PO4 · H2O rastvara se u litru destilovane vode);
zatvoreni polietilenski omoti se upotrebljavaju kad na kraju testiranja ostane još dovoljno svežeg semena. Ponovno testiranje u zatvorenim polietilenskim omotima odgovarajuće veličine za test preporučuje se za podsticanje klijanja svežeg semena.
3.15.2. Metode omekšavanja tvrdog semena
Karakteristično je da na kraju testa za mnoge vrste ostane tvrdo seme, koje se upisuje u deklaraciju. Da bi se dobio realiniji rezultat klijavosti, potrebno je različitim metodama uticati na sniženje procenta tvrdog semena u korist proklijalog semena.
Natapanje: seme sa tvrdim semenskim epidermom natapa se 24 do 48 h u vodi.
Mehaničko oštećenje epiderma: prekidanje uslova mirovanja zbog nepropusnog epiderma postiže se ako se seme probode, zaseče ili istrlja peskom, pri čemu se vodi računa o tome da se ne oštete embrioni, pa su mehaničke intervencije ispravnije na strani suprotnoj od embriona.
Obrada semena kiselinom: ova metoda je primenjiva kad se za omekšavanje tvrde ljuske koristi koncentrisana sumporna kiselina (H2SO4). Seme se natapa u kiselini toliko dugo da počinje da mreška, što traje nekoliko minuta do 1 h. Za vreme natapanja seme treba pregledati svakih nekoliko minuta i, posle natapanja, dobro oprati u tekućoj vodi i staviti da klija u odgovarajućim uslovima. Seme vrste Oryza sativa natapa se u normalnoj azotnoj kiselini (HNO3) 24 h (posle prethodnog grejanja na temperaturi 50 oC).
3.15.3. Metode otklanjanja inhibitornih supstancija:
ispiranje: prirodne supstance u perikarpu ili u semenskom epidermu, koji su inhibitori klijavosti, mogu se otkloniti ispiranjem tekućom vodom pri temperaturi od 25 oC pre nego što se seme stavi na klijanje. Posle ispiranja seme treba osušiti na temperaturi od najviše 25 oC (npr. Beta vulgaris);
otklanjanje struktura oko semena: klijavost se može ubrzati ako se otklone razne strukture, kao što su dlačice ili pretpleva i površinska pleva kod nekih vrsta Gramineae;
dezinfekcija semena može se primeniti pre sejanja semena samo kod vrste Beta vulgaris kad se zna da seme nije tretirano.
3.16. Trajanje ispitivanja klijavosti
Dužina ispitivanja klijavosti je određena za pojedine biljne vrste. Ako se primeti da će neko seme i posle tog roka klijati, vreme klijavosti produžava se do sedam dana ili za polovinu propisanog vremena, što se mora evidentirati, a kad se najveća moguća klijavost postigne brže, ispitivanje se može završiti pre propisanog vremena. Vreme prvog ocenjivanja dato je približno, ali mora odgovarati vremenu kad su klice dostigle razvojnu fazu u kojoj se mogu oceniti njihove bitne osobine. Vreme za ocenjivanje dato je za najviše temperature, a pri nižim temperaturama prvo ocenjivanje se pomera za kasnije. Za ispitivanje u pesku, koje traje 7 do 10 dana, prvo ocenjivanje se može izostaviti. Ako je potrebno, ocenjivanje se može izvršiti u međuvremenu i otkloniti dobro razvijeni klijanci. Datume ocenjivanja određuje analitičar, imajući na umu najmanji rizik oštećenja nedovoljno razvijenih klijanaca.
3.17. Ocenjivanje
3.17.1. Klijanac: pri prvom i svim ostalim ocenjivanjima izdvajaju se klijanci čije su sve životno potrebne strukture dobro razvijene. Oboleli klijanci, uz obavezno utvrđivanje prouzrokovača, izdvajaju se pre konačnog brojanja. Nedovoljno razvijeni i nenormalni klijanci, kao i neklijavo seme ostavljaju se do kraja ispitivanja klijavosti. Ako se pojavljuju znaci ograničenog razvoja ili fitotoksičnosti, ispitivanje treba ponoviti u pesku ili u zemlji, pri temperaturi koja je propisana za tu vrstu semena.
3.17.2. Svaka višesemenska jedinica sa jednim klijancem ili više klijanaca računa se kao jedan procent klijavosti. Ako se traži nalaz po broju klijanaca na 100 jedinica ili po broju jedinica koje daju jedan, dva ili više klijanaca, u klijavost se ubrajaju svi normalni kijanci.
3.17.3. Neklijavo seme:
tvrdo seme: na kraju vremena propisanog za klijanje, tvrdo seme se broji, a njegov procent upisuje u rubriku izveštaja: "tvrdo seme";
sveže seme: koriste se preporuke za ubrzavanje klijavosti, pogotovu ako je veliki broj svežih semena. Vitalnost svežeg semena može se utvrditi i biohemijskom metodom ili presecanjem i upisati u izveštaju kao "sveže seme";
mrtvo seme; ne klija, a nije tvrdo ni sveže, već meko i plesnivo, uz obavezno utvrđivanje prouzrokovača;
ostalo neklijavo seme: prazno seme i seme koje nije proklijalo. Na zahtev, navodi se broj praznih semena (koje su oštetile štetočine) ili semena bez embriona.
Za utvrđivanje tih grupa mogu se primeniti sledeće metode: (1) pre ispitivanja klijavosti - zračenjem testa X zracima kojima se zrače ponavljanja za ispitivanje klijavosti i presecanjem semena, gde se svako od četiri ponavljanja po 100 semena posebno natapa u vodi 24 h (-) na sobnoj temperaturi, a svako seme preseče po uzdužnoj osi i ocenjuje; (2) posle ispitivanja klijavosti, sveže seme, koje nije proklijalo, se preseca i ocenjuje. Ako se primeni tetrazol-test (biohemijska metoda), prilikom pripremanja ocenjuje se i procent praznog semena i semena koje su ozledile štetočine.
3.18. Ponavljanje ispitivanja
Ako rezultat ispitivanja nije prihvatljiv, ispitivanje će se ponoviti po istom postupku ili će se odabrati drugi pogodniji metod. Razlozi za ponovno ispitivanje jesu:
- sumnja na mirovanje semena (sveže seme);
- utvrđene (nađene) ekonomski bezopasne biljne bolesti i štetočine;
- greške u odnosu na propisane uslove za razvoj klica ili greške u ocenjivanju.
3.19. Ispitivanje klijavosti semena sa omotačem
Seme sa omotačem iz osnovne grupe "čistog semena" ispituje se tako što se omotač semena ne uklanja. Za podlogu klijanja upotrebljava se papir, pesak, i, u nekim slučajevima, zemlja. Za seme sa omotačem upotrebljava se naborani papir (preporuka: naborani papir težine 100 do 120 g na 1 m2 i naborani filtar u težini 70 g na 1 m2, uz sposobnost apsorpcije vode 220 do 240%). Sadržaj vode varira zavisno od omotača semena i vrste bilja. Ako je omotač semena pripijen uz kotiledone, treba ga isprati raspršivanjem vode. Seme iz trake stavlja se između papira i savija u vertikalne smotuljke. Radni uzorak predstavlja 4 · 100 semena sa omotačem. Seme u trakama otkida se po slučajnom izboru da bi se u malim delovima na traci sastavila četiri ponavljanja po 100 semena. Aparati i uslovi ispitivanja jednaki su kao za seme bez omotača, a isti su i uslovi za prekidanje mirovanja. Usporavanje klijavosti može biti posledica neodgovarajućih uslova za klijanje ili čvrstog omotača semena. Ocena razvoja klijanaca, kao i višenamenskih jedinica ista je kao ocena klijavosti semena bez omotača. U izveštaju se saopštava procent normalnih i nenormalnih klijanaca i mrtvog semena. Za seme u trakama saopštava se broj normalnih klijanaca na metru trake.
3.20. Izračunavanje i saopštavanje rezultata
Rezultat se daje kao procent broja normalnih i nenormalnih klijanca, tvrdog, svežeg i mrtvog semena, koji ukupno iznosi 100. Svako ponavljanje izračunava se posebno (ako ima 25 ili 50 semena, u rezultatu se zbrajaju ponavljanja 4 · 25 ili 2 · 50 semena). Prosečni procent svih ponavljanja izražava se u celom broju, bez decimala.
Rezultat najvećeg i najmanjeg procenta kod ponavljanja treba da bude u granicama dozvoljenog odstupanja, kao i u slučajevima kad se isti uzorak ispituje dva puta.
Ako su odstupanja veća, ispitivanje je potrebno ponoviti.
Tabela 5
NAJVEĆA MOGUĆA TOLERANCIJA MEĐU PONAVLJANJIMA
|
Prosek procenta klijavosti |
Najveća granica odstupanja |
Prosek procenta klijavosti |
Najveća granica odstupanja |
||
|
1 |
2 |
3 |
1 |
2 |
3 |
|
99 |
2 |
5 |
87 do 88 |
13 do 14 |
13 |
|
98 |
3 |
6 |
84 do 86 |
15 do 17 |
14 |
|
97 |
4 |
7 |
81 do 83 |
18 do 20 |
15 |
|
96 |
5 |
8 |
78 do 80 |
21 do 23 |
16 |
|
95 |
6 |
9 |
73 do 77 |
24 do 28 |
17 |
|
93 do 94 |
7 do 8 |
10 |
67 do 72 |
29 do 34 |
18 |
|
91 do 92 |
9 do 10 |
11 |
56 do 66 |
35 do 45 |
19 |
|
89 do 90 |
11 do 12 |
12 |
51 do 55 |
46 do 50 |
20 |
Tabela pokazuje najveću razliku u procentu klijanja koja se toleriše između ponavljanja. Dozvoljeno odstupanje između vrednosti uzoraka toleriše se sa 0,025 verovatnoće. Da bi se odredila najveća moguća tolerancija, izračuna se prosečan procent za sva četiri ponavljanja, za najbliži ceo broj. Odredi se prosek procenata klijavosti u kolonama 1 i 2 tabele i u koloni 3 pročita najveća moguća tolerancija.
Tabela 6
PODUDARNOST ISPITIVANJA
|
Prosek procenta klijavosti |
Najveća granica odstupanja |
Prosek procenta klijavosti |
Najveća granica odstupanja |
||
|
1 |
2 |
3 |
1 |
2 |
3 |
|
98 do 99 |
2 do 3 |
2 |
77 do 84 |
17 do 24 |
6 |
|
95 do 97 |
4 do 6 |
3 |
60 do 76 |
25 do 41 |
7 |
|
91 do 94 |
7 do 10 |
4 |
51 do 59 |
42 do 50 |
8 |
|
85 do 90 |
11 do 16 |
5 |
|
|
|
Ova tabela pokazuje toleranciju koja se može uzeti pri odlučivanju da li su, za probu po slučajnom izboru varijacije dva ispitivanja podudarna sa samo 0,025 verovatnoće. Da bi se ustanovilo da li su dva ispitivanja podudarna, izračunava se prosek procenata klijanja od dva ispitivanja, za najbliži ceo broj i odredi se u kolonama 1 i 2 ove tabele. Testovi su podudarni ako razlika između procenata klijanja dva ispitivanja ne prelazi toleranciju datu u koloni 3.
4. Biohemijsko ispitivanje vitalnosti semena (topografski tetrazol-test)
4.1. Biohemijsko ispitivanje primenjuje se za brzo utvrđivanje vitalnosti semena uopšte, a pogotovu u slučaju dugotrajnog mirovanja (dormantnosti) semena:
- ako je na kraju ispitivanja klijavosti ostalo dosta neklijalog mirujućeg (dormantnog) semena, utvrđuje se vitalnost pojedinog mirujućeg semena ili vitalnost radnog uzorka;
- test važi za sve biljne vrste za koje su navedeni metode.
4.2. Sredstva za biohemijsko ispitivanje
U topografskom tetrazol-testu upotrebljava se bezbojni rastvor 2, 3, 5, - trifenil-tetrazol-hlorida ili bromida kao indikator redukcijskih procesa koji se u živim ćelijama odvijaju pomoću hidrogenaze. Pri tom se stvara trifenil-formazan, koji žive ćelije oboji u crveno, a mrtve ostaju neobojene. Pored potpuno obojenog i potpuno neobojenog neživog semena nalazi se i delimično obojeno seme. Po razlikama delova nekrotičnog tkiva, po mestu i veličini u embrionu i/ili endospermalnom, gametofitnom tkivu i po intenzivnosti bojenja utvrđuje se koje se seme ocenjuje kao živo, a koje kao neživo. Razlike u boji odlučujuće su za utvrđivanje zdravog, oslabljenog ili mrtvog tkiva.
Upotrebljava se 0,1% do 1,0% vodenog rastvora 2, 3, 5-trifenil-tetrazol-hlorida ili tetrazol-bromida. Za različite vrste, koncentracija varira. Ako prah-rastvori destilisane vode nisu u granicama pH vrednosti 6,5 do 7,5 rastvor treba pripremiti po sledećem postupku:
A rastvor čini 9,078 g KH2PO4 u 1.000 ml vode;
B rastvor čini 9,472 g NA2HPO4 u 1.000 ml vode ili 11,876 g Na2HPO4 · 2H2O u 1.000 ml vode.
Pomešaju se dva dela rastvora A sa tri dela rastvora B. U toj smeši se rastvori potrebna količina tetrazolove soli (ili hlorid ili bromid) kako bi se dobila željena koncentracija (npr. 1 g soli u 100 ml mešovitog rastvora daje 1%-ni rastvor).
4.3. Radni uzorak čini 4 · 100 semena odabranih po slučajnom izboru iz osnovne grupe "čisto seme" ili pojedinačna semena koja su ocenjena da na kraju ispitivanja klijavosti još miruju.
4.4. Pripremanje semena i postupci
4.4.1. Natapanje semena pre bojenja preporučuje se za sve vrste bilja. Navlaženo seme manje je krhko od suvog semena, lakše se zaseče ili probode i bojenje je ravnomernije. (Vreme natapanja navedeno je u tabeli). Ako semenska kožica ne dozvoljava bubrenje semena, treba je probosti.
- Sporo vlaženje preporučuje se za seme koje se zalomi u vodi ili za staro i suvo seme. Seme se vlaži između dva vlažna papira. Seme nekih vrsta prilikom sporog vlaženja ne nabrekne pa ga treba potapati u vodu.
- Natapanje u vodi: seme se natopi u vodi, a ako natapanje traje 24h, vodu treba zameniti. Procent tvrdog semena kod familije Leguminosae utvrđuje se natapanjem tokom 22h na temperaturi 20oC, jer ostali postupci ne daju ispravne rezultate.
4.4.2. Pripremanje semena pre bojenja: pripremanje semena treba da bude precizno kako se ne bi oštetili životno značajni delovi tkiva. Za otvaranje ili otklanjanje semenske kožice primenjuju se različite tehnike. Tako pripremljeno seme treba da bude natopljeno do kraja pripreme svih ponavljanja. Vreme prethodnog natapanja seme nekih vrsta bilja postaje sluzavo. Sluz se otklanja površinskim sušenjem ili se seme obriše krpom ili papirnim ubrusom ili natapa pet minuta u 1 do 2%-nom rastvoru aluminijum-kalijumovog sulfata - AlK (SO4)2 · 12H2O.
Seme koje je prethodno natopljeno ili tvrdo probada se iglom ili skalpelom na životno beznačajnoj strani semena.
Dužinski rez - raspolovljavanje:
- žita i trave veličine Festuca spp. i veće režu se po dužini, posred embrionalne ose i približno tri četvrtine dužine endosperma;
- vrste dikotila bez endosperma i sa ravnim embrijem preseku se uzdužno kroz sredinu između kotiledona, tako da embrion ostane nezasečen;
- vrstama čiji je embrion pokriven endospermom ili gametofitnim tkivom treba oprezno prerezati embrion po dužini.
Poprečni rez semena radi se na životno beznačajnim delovima tkiva:
- seme trave reže se iznad embriona, a embrionalni deo se boji. Semenu dikotila bez endosperma i sa ravnim embrionom odseče se trećina kotiledona;
- poprečni rez je metoda pogodna za sitno seme trave veličine Agrostis, Phleum i Poa;
- ljuštenje embriona je metoda koja se primenjuje za ječam, raž i pšenicu. Lancetom se izdube embrioni sa skutelumom iz endosperma i stavljaju u rastvor tetrazola;
- otklanjanje semenskog epiderma je metoda koja se primenjuje ako prethodni postupci odgovaraju. Ako je koštica semena tvrda (oraščići i drvenasti plodovi), treba je pažljivo otvoriti ili smrviti kad je seme suvo ili posle natapanja kako se ne bi povredio embrion. Unutrašnja pokožica uklanja se posle natapanja.
4.5. Bojenje
Seme treba da bude potpuno prekriveno rastvorom tetrazola, a da nije izloženo neposrednoj svetlosti koja uzrokuje redukciju soli tetrazola. Vreme bojenja može se produžiti ako se seme dovoljno ne oboji u propisano vreme. Svetlija boja može biti posledica oštećenja posle mraza, slabog semena itd. Semenu nekih vrsta dodaje se mala količina fungicida ili antibiotika (npr. 0,01%-ni preventol 115) kako bi se sprečilo penušanje rastvora sa tamnim talogom. Sitno seme može prethodno da se navlaži na papiru koji se smota ili nabora i potom stavi u rastvor tetrazola.
4.6. Ocenjivanje: ocenjuje se živo i neživo seme. Potrebno je pažljivo oceniti karakteristike koje opredeljuju grupu živog ili neživog semena. Živo seme biće sposobno da razvije normalne klice pri testiranju klijavosati u povoljnim uslovima kad je mirovanje (dormantnost) prekinuto, i posle odgovarajuće dezinfekcije, zdravo. Živo je ono seme ili embrion koji je potpuno ili samo delimično obojen na karakterističnim delovima tkiva. Neživo seme je seme koje nema te karakteristike ili koje je nekarakteristično obojeno, odnosno koje ima mutno obojene životno značajne delove ćelije. Seme sa vidljivo nenormalno razvijenim embrionom ili nenormalnim životno značajnim delovima ocenjuje se kao neživo bilo da je obojeno ili neobojeno. Seme sa malim nekrozama na životno beznačajnim delovima ocenjuje se kao živo.
4.7. Izračunavanje i saopštavanje rezultata: broj živih semena iz svakog ponavljanja, izražen u procentu, izračunava se zajedničkim procentom najbližim celom broju. Odstupanja između ponavljanja jednaka su kao pri ispitivanju klijavosti.
U izveštaju, odnosno deklaraciju unosi se: "Tetrazol test... procent živog semena". Kod familije Leguminosea može se uneti i procent tvrdog semena nađen pri testiranju. Ako se testira pojedinačno seme, na kraju testa klijavosti rezultat se uključuje u procent semena koje klija.
Tabela 7
POSTUPCI TETRAZOL-TESTA ZA VRSTE CORYLUS SPP., MALUS
SPP., PYRUS SPP. I PRUNUS SPP.
|
Biljna vrsta |
Prethodni postupak |
Priprema pre bojenja |
Bojenje na 30 oC |
Priprema za ocenjivanje |
Ocena maksimalne neobojene zone i dozvoljeno slabog i nekrotiranog tkiva |
|
|
Rastvor, u % |
Vreme (sati) |
|||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
|
Corylus avellana |
Razbiti košticu i seme natapati u vodi 18h |
Odstraniti pokožicu semena i uzduž prorezati između kotiledona, potapati deo sa kotiledonom i embrionalnom osom |
1,0 |
16-24 |
Posmatranje embriona |
Korenov vrh, 1/3 površine kotiledona, središni deo u prečniku |
|
Malus spp. |
Natapati u vodi 18h |
Načiniti uzdužni rez na 1/3 od vrha |
1,0 |
16-24 |
Posmatranje embriona |
Korenov vrh, 1/3 površine kotiledona, a 1/2 površine |
|
Prunus spp. |
Razbiti košticu i izvaditi seme |
Odstraniti pokožicu semena, natapati 5 h i svakog sata menjati vodu |
1,1 |
4-8 |
Raširiti |
Korenov vrh, 1/3 površine kotiledona |
Tabela pokazuje postupak pripremanja semena pre bojenja, bojenje (koncentraciju rastvora i vreme na temperaturi od 30oC), pripremanje za ocenjivanje i ocenu obojenih uzoraka. Seme sa potpuno obojenim embrionom i sa neobojenim ili nekrotiranim delovima kao što je prikazano u koloni 7) je sposobno za život.
5.1. Pod vlagom semena podrazumeva se količina vode u semenu izražena u procentu. Propisani metodi za ispitivanje vlage onemogućavaju redukciju, razgradnju ili gubitak isparljivih supstancija.
5.2. Aparati
5.2.1. Mlin za mlevenje semena treba da bude urađen od neapsorbujućeg i nekorozivnog materijala, tako da za vreme mlevenja seme ili mleveni materijal budu do najveće moguće mere zaštićeni od vazduha iz okoline, da ravnomerno usitnjava seme i ne prouzrokuje zagrevanje usitnjenog materijala, da kruženje vazduha bude normalno kako ne bi došlo do gubitka vlage i da bude pripremljen tako da odgovara zahtevima za veličinu samlevenih čestica.
5.2.2. Peć sa konstantnom temperaturom i dodacima treba da se električno zagreje i nadzire termostatom, da je dobro izolovana, da temperatura bude ravnomerna u celoj komori, da je opremljena termometrom sa preciznošću od 0,5o, da se za 15 min može ponovo zagrejati na traženu temperaturu pošto se posle prethodnog zagrevanja otvori, kako bi se u nju stavile posude.
5.2.3. Posude moraju biti od nekorozivnog metala ili stakla debljine oko 0,5 mm, da imaju poklopce koji sprečavaju gubitak vlage iz usitnjenog materijala, da su okrugli, ravnog dna i glatko brušeni. Pre upotrebe posude se suše 1 h na temperaturi 104oC i hlade u eksikatoru. Usitnjeni materijal raspoređuje se tako da ga ima najviše 3 g na 1 cm2, a eksikator treba da omogući brzo hlađenje i da je napunjen eksikatnim materijalom.
5.2.4. Analitička vaga se koristi za brzo merenje do tačnosti od 0,001 g.
5.2.5. Sita treba da imaju otvore od 0,50 mm, 1,00 mm i 4,00 mm.
5.3. Postupci
5.3.1. Zaštitna mera: uzorak za vlagu treba da bude zatvoren u nepropustivoj ambalaži iz koje je vazduh maksimalno uklonjen, a postupak utvrđivanja vlage treba da bude brz, s tim da uzorak bude minimalno izložen spoljnoj atmosferi (laboratorije). Za vrste koje se ne melju može proteći najviše 1 min od trenutka uzimanja semena do vremena kad se radni uzorak zatvara u sud za sušenje i meri.
5.3.2. Rezultat merenja izražava se u gramima, sa tri decimale.
5.3.3. Vlaga se ispituje u dva ponavljanja iz uzorka za vlagu u količini koja odgovara veličini prečnika sudova:
- manji od 8 cm - 4 do 5 g
- veći od 8 cm - 10 g
5.3.4. Mlevenje: krupnozrno seme treba da bude usitnjeno pre sušenja, osim ako sadrži ulja, što otežava usitnjavanje i oksidacijom povećava težinu (npr. seme vrste Linum sa uljima visokog jodnog broja). Pre pripremanja radnog uzorka, usitni se uzorak za vlagu. Seme žita i pamuka usitnjava se u čestice od kojih najmanje 50% prođe kroz sito sa otvorima od 0,50 mm, a na situ sa otvorima od 1,00 mm da ostane najviše 10%. Usitnjene čestice Leguminozeae su grublje, tako da na mreži sa otvorima od 4,00 mm ostane najmanje 50%. Kad se mlin za mlevenje reguliše na poželjnu veličinu čestica najpre se usitni mala probna količina uzorka koja se odbaci, a zatim se usitni masa uzorka veća od mase potrebne za ispitivanje vlage.
5.3.5. Prethodno sušenje: za seme koje je potrebno samleti a sadržaj vlage je veći od 17% ili 10% za Glycine max. ili veći od 13% za Oryza sativa, obavezno je prethodno sušenje. Primenom dva ponavljanja od po 25 g (mereno do tačnosti od 2,0 mg), stavljaju se u izmerene posude i suše na temperaturi od 130 oC, od 5 do 10 min. Ako je vlažnost semena Zea mays iznad 25%, rasprostire se u sloju debljine do 20 mm i suši na temperaturi 70 oC, od dva do pet sati zavisno od početne količine vlage. Ostale vrste čije seme sadrži vlagu veću od 30%, suše se noću u toploj prostoriji (npr. na peći). I u ostalim slučajevima seme se prethodno suši u peći na konstantnoj temperaturi od 130 oC u trajanju od 5 do 10 min. Dosušeno seme ostavlja se u laboratorijskim uslovima 2 h. Posle prethodnog sušenja uzorci u posudama ponovo se mere kako bi se utvrdila količina gubitka vlage, a zatim se oba ponavljaju, melju i ispituju po sledećim metodama:
- metoda sa niskom konstantnom temperaturom: radni uzorak raspoređuje se u posude za sušenje koja se meri s poklopcem pre i posle punjenja. Sudovi sa otvorenim poklopcima zatim se brzo stavljaju u peć za sušenje na temperaturi od 103 oC ± 2 oC za 17 h ± 1h. Sušenje počinje kad je temperatura u peći ponovo na traženoj visini. Posle isteka propisanog vremena sudovi se pokriju i prenesu u eksikator u kome se hlade 30 do 45 min. i mere, sa poklopcima, u uslovima relativne vlage ispod 70%;
- metoda sa visokom konstantnom temperaturom: sa radnim uzorkom postupa se kao i kad se primenjuje prethodna metoda, s tim što temperatura sušenja iznosi 130 do 133 oC, a vreme: 4h za Zea mays, 2h za druga žita i 1h za druge vrste kulturnog bilja, a za visinu relativne vlage u okolini nema posebnih zahteva.
5.4. Izračunavanje i saopštavanje rezultata: sadržaj vlage saopštava se (izračunava) u procentu, na jednu decimalu, po sledećoj formuli:
|
100 |
||
|
(M2 - M3) × |
------------ |
gde je: |
|
M2 - M1 |
M1 - masa posude i poklopca u gramima;
M2 - masa posude, poklopca i sadržaja pre sušenja;
M3 - masa posude, poklopca i sadržaja posle sušenja.
Ako je seme prethodno sušeno, uvažavaju se oba rezultata (iz prethodnog sušenja i sušenja). Ako je S1 gubitak vlage u prvoj fazi i gubitak vlage u drugoj fazi, oba se računaju po gornjoj formuli i izražavaju u procentima.
Procent stvarne vlage izračunava se po obrascu:
|
S1 × S2 |
||
|
Sadržaj vlage, u procentima = S1 + S2 - |
------------ |
|
|
100 |
Tabela 8
VRSTE KOD KOJIH SE UZORAK ZA ISPITIVANJE VLAGE MELJE
|
Arachis Hypogaea |
Oryza sativa |
|
Avena spp. |
Phaseolus spp. |
|
Cicer arietinum |
Pisum sativum (svi var.) |
|
Citrullus lanatus |
Quercus spp. |
|
Fagopyrum esculentum |
Ricinus communis |
|
|
Secale cereale |
|
Glycine max |
Sorghum spp. |
|
Gossypium spp. |
Triticum spp. |
|
Lathyrus spp. |
Zea mays |
|
Lupinus spp. |
|
Tabela 9
VRSTE KOJE SE SUŠE NA NISKOJ STALNOJ TEMPERATURI
|
1 |
2 |
|
Allium spp. |
Malus spp. |
|
Arachis hypogaca |
Pyrus spp. |
|
Brassica spp. |
Prunus spp. |
|
Camelina sativa |
Raphanus sativus |
|
Capsicum spp. |
Ricinus communis |
|
Corylus spp. |
Sesamum indicum |
|
Glicine max |
Sinapis spp. |
|
Gossypium spp. |
Solanum melongena |
|
Helianthus annus |
|
|
Linum usitatissimum |
|
Tabela 10
VRSTE KOJE SE SUŠE NA VISOKOJ STALNOJ TEMPERATURI
|
Agrostis spp. |
Medicago spp. |
|
Alopecurus pratensis |
Melilotus spp. |
|
Anethum graveolens |
Nicotiana tabacum |
|
Anthoxanthum odoratum |
Onobrychis viciifolia |
|
Anthriscus spp. |
Ornithopus sativus |
|
Apium graveolens |
Oryza sativa |
|
Arrhenatherum spp. |
Papaver spp. |
|
Asparagus officinalis |
Papaver somniferum |
|
Avena spp. |
Paspalum dilatatum |
|
Beta vulgaris (svi var.) |
Pastinaca sativa |
|
Bromus spp. |
Petroselinum crispum |
|
Cannabis sativa |
Phallaris spp. |
|
Carum carvi |
Phaseolus spp. |
|
Chloris gayana |
Phleum spp. |
|
Ciceer arietinum |
Pisum sativum (svi var.) |
|
Cishorium spp. |
Poa spp. |
|
Citrullus lanatur |
Scorzonera hispanica |
|
Cucumis spp. |
Secale cereale |
|
Cucurbita spp. |
Sorghum spp. |
|
Cuminum cyminum |
Spinacia oleracea |
|
Cynodon dactylon |
Trifolium spp. |
|
Cynosurus cristatus |
Trisetum flavescens |
|
Dactylis glomerata |
Triticum spp. |
|
Dacus carota |
Valerianella locusta |
|
Deschampsia spp. |
Vicia spp. |
|
Fagopyrum esculentum |
Zea mays |
|
Festuca spp. |
|
|
Holcus lanatus |
|
|
Hordeum vulgare (svi var.) |
|
|
Lactuca sativa |
|
|
Lathyrus spp. |
|
|
Lepidium sativum |
|
|
Lolium spp. |
|
|
Lotus spp. |
|
|
Lupinus spp. |
|
|
Lycopersicon lycopersicum |
|
5.5. Dozvoljena odstupanja pri utvrđivanju sadržaja vlage u semenu
5.5.1. Kao rezultat, izračunava se aritmetička sredina oba ponavljanja. Ako razlika između oba rezultata iznosi više od 0,2%, postupak treba ponoviti.
5.5.2. Za vrste semena Malus spp., Pyrus spp. i Prunus spp. i sl., dozvoljena su odstupanja između 0,3% do 2,5%, zavisno od veličine semena.
Tabela 11
DOZVOLJENI NIVO RAZLIKA IZMEĐU DVA ODREĐIVANJA SADRŽAJA
VLAGE SEMENA VOĆA
|
Krupnoća semena broj semena, u kg |
Početni sadržaj vlage, u % |
Tolerancija, u % |
|
Sitno seme više od 5000 |
manji od 12 |
0,3 |
|
Sitno seme više od 5000 |
veći od 12 |
0,5 |
|
Krupno seme manje od 5000 |
manji od 12 |
0,4 |
|
Krupno seme manje od 5000 |
12-25 |
0,8 |
|
Krupno seme manje od 5000 |
veći od 25 |
2,5 |
6.1. Ispitivanje mase 1.000 semena vrši se uzimanjem 1.000 semena od frakcije "čisto seme" i njihovim merenjem utvrđuje prosečna masa 1.000 semena, izražena u gramima.
Za uzimanje semena služi poseban ili običan aparat za brojenje koji se upotrebljava pri ispitivanju klijavosti. Radni uzorak može biti cela frakcija "čisto seme" ili ponavljanja u ovoj frakciji.
6.2. Postupci brojanja
6.2.1. Brojanje celog radnog uzorka: ceo radni uzorak (frakcija "čisto seme") propušta se kroz aparat, a broj očitava na indikatoru, meri, u gramima, na isti broj decimala kao pri analizi čistoće.
6.2.2. Brojanje ponavljanja: iz radnog uzorka, po principu slučajnosti (ručnoj) ili brojačem za klijavost, odabere se osam ponavljanja, svako po 100 semena, koja se mere na isti broj decimala kao pri analizi čistoće, i izračunava varijansa, standardna devijacija i varijacijski koeficijent, po sledećim obrascima:
|
n (Sx2) - (Sx2) |
||
|
Varijansa = |
----------------- |
gde je: |
|
n (n - 1) |
x - masa svakog ponavljanja, u gramima;
n - broj ponavljanja;
S - zbir (suma).
|
Standardna devijacija (s) =Ö |
varijanse |
|
|
s |
||
|
Varijacijski koeficijent = |
---------- |
× 100 |
|
x |
x = prosečna masa 100 semena.
Ako varijacijski koeficijent ne prelazi 6,0 za plevaste trave ili 4,0 za drugo seme, može se izračunati rezultat. Kad varijacijski koeficijent prelazi bilo koji od tih limita, onda se to navodi, ponovo meri osam ponavljanja i standardna devijacija izračunava za 16 ponavljanja, a izdvaja se svako ponavljanje koje odudara od proseka za više od dvostruke standardne devijacije.
6.3. Izračunavanje i saopštavanje rezultata
6.3.1. Ako je brojanje vršeno aparatom iz količine celog radnog uzorka, izračunava se masa 1.000 semena. Ako se računaju ponavljanja osam ili više puta po 100 semena, onda se broj ponavljanja pomnoži sa prosečnom masom 100 semena i dobije prosečna masa 1.000 semena (npr. 10 puta x).
6.3.2. Masa i veličina semena sa omotačem ispituju se tako što se broji čista frakcija 1000 semena sa omotačem, meri i izračunava. Za taj postupak uzima se uzorak odgovarajuće veličine, proseje sitom (čistoća semena sa omotačem) i svaka prosejana frakcija determiniše. Za utvrđivanje mase upotrebljavaju se odgovarajući aparati za brojanje, a za utvrđivanje veličine - odgovarajuća sita po postupcima određenim za utvrđivanje čistoće obloženog semena (preporuka za Beta seme i za polirano seme).
7. Norme kvaliteta i uslovi za klijanje semena
Tabela 12
VELIČINA PARTIJE, MASA UZORKA, NORME KVALITETA I USLOVI
ZA ISPITIVANJE KLIJAVOSTI SEMENA
Objašnjenje oznaka za čitanje tabele:
1) Podloge za klijanje:
IF - između filtrir-papira, odnosno upijača;
NF - na filtrir-papiru, odnosno upijaču;
P - pesak.
2) Temperatura:
- jedan broj označava konstantnu temperaturu (npr. "20; 15");
- dva broja razdvojena crticom označavaju naizmenične temperature (npr. "20 - 30").
3) Svetlost:
S - biljne vrste koje se ispituju pri svetlu;
T - biljne vrste koje se ispituju u tami.
4) Postupak za prekidanje mirovanja i druge preporuke:
Ph - prethodno hlađenje;
PS - prethodno sušenje;
KNO3 - 0,2% - rastvor kalijum-nitrata;
GA3 - rastvor giberelinske kiseline;
TT. - tetrazolium test.
|
Red. br. |
Biljna vrsta |
Veličina partije najviše - kg |
Masa uzorka (g) |
Čistoća najmanje % |
Norme kvaliteta semena |
Uslovi za ispitivanje klijavosti |
||||||||||
|
Prosečan |
Radni |
Za prisustvo drugih vrsta i korova |
Prisustvo |
|
Broj dana |
|||||||||||
|
Drugih vrsta najviše % |
Korova najviše % |
Klijavost najmanje % |
Sadržaj vlage najviše % |
Dodatne norme i radni izlozi |
Podloga |
Temperatura u oC |
Prvo ocenjivanje |
Završno ocenjivanje |
Postupak za prekidanje mirovanja semena i druge preporuke |
|||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
|
12.1. |
Žita, industrijske, krmne i povrtarske vrste |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
1 |
Agropyron spp. |
10000 |
150 |
15 |
150 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
5 |
14 |
Ph, KHO3 |
|
2 |
Agrostis canina L. |
10000 |
25 |
0,5 |
5 |
82 |
2 |
1 |
70 |
12 |
- |
NF |
20-30; 15-25; 10-30 |
7 |
21 |
Ph, KNO3 |
|
3 |
Agrostis gigantea Roth |
10000 |
25 |
0,5 |
5 |
82 |
2 |
1 |
70 |
12 |
- |
NF |
20-30; 15-25; 10-30 |
5 |
10 |
Ph, KNO3 |
|
4 |
Agrostis stolonifera L. sa A. palustris Hudson i A. tenuis |
10000 |
25 |
0,5 |
5 |
82 |
2 |
1 |
70 |
12 |
- |
NF |
20-30; 15-25; 10-30 |
7 |
28 |
Ph, KNO3 |
|
5 |
Allium cepa L. |
10000 |
80 |
8 |
80 |
96 |
0,2 |
0,3 |
65 |
12 |
- |
NF, IF |
20;15 |
6 |
12 |
Ph |
|
6 |
Allium fistulosum L. |
10000 |
50 |
5 |
50 |
96 |
0,3 |
0,2 |
65 |
12 |
- |
NF, IF |
20;15 |
6 |
12 |
Ph |
|
7 |
Allium porrum L. |
10000 |
70 |
7 |
70 |
96 |
0,2 |
0,3 |
65 |
12 |
- |
NF, IF |
20;15 |
6 |
14 |
Ph |
|
8 |
Allium shoenoprasum L. |
10000 |
30 |
3 |
30 |
96 |
0,2 |
0,3 |
65 |
12 |
- |
NF, IF |
20;15 |
6 |
14 |
Ph |
|
9 |
Alopecurus pratensis L. |
10000 |
30 |
3 |
30 |
82 |
3 |
2 |
60 |
13 |
- |
NF |
20-30; 15-25; 10-30 |
7 |
14 |
Ph, KNO3 |
|
10 |
Aethum graveolens L. |
10000 |
40 |
4 |
40 |
90 |
0,5 |
0,5 |
60 |
13 |
- |
NF, IF |
20-30; 10-30 |
7 |
21 |
Ph |
|
11 |
Anthoxanthum odoratum L. |
10000 |
25 |
2 |
20 |
88 |
2 |
2 |
60 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
6 |
14 |
- |
|
12 |
Anthyllis vulneraria L. |
10000 |
60 |
6 |
60 |
82 |
2 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF, IF |
20 |
5 |
10 |
Ph |
|
13 |
Apium graveolens L. |
10000 |
25 |
1 |
10 |
94 |
0,5 |
0,5 |
60 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
10 |
21 |
Ph, KNO3 |
|
14 |
Arachis hupogaea L. |
20000 |
1.000 |
1.000 |
1.000 |
67 |
0 |
0 |
65 |
11 |
- |
IF, P |
20-30;25 |
5 |
10 |
Ukloniti omotač; PS (40 oC) |
|
15 |
Arrhenatherum elatius (L.) P. Beauv, ex J.S. et K.B. Presl |
10000 |
80 |
8 |
80 |
88 |
3 |
2 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
6 |
14 |
Ph |
|
16 |
Asparagus officinalis L. |
20000 |
1.000 |
100 |
1.000 |
97 |
0,5 |
0 |
65 |
13 |
- |
NF, IF, P |
20-30 |
10 |
28 |
- |
|
17 |
Avena sativa L. |
20000 |
1.000 |
120 |
1.000 |
97 |
0 |
0 |
82 |
15 |
Ispitati masu 1.000 semena |
IF, P |
20 |
5 |
10 |
PS |
|
18 |
Beta vulgaris L. |
20000 |
500 |
50 |
500 |
96 |
0,3 |
0 |
65 |
14 |
Ispitati masu 1.000 semena Kod monogernih sorti klijalog, monokličnog semena mora biti najmanje |
NF, IF, P |
20-30;15-25 |
4 |
14 |
Prethodno ispiranje:2 h za multigermno, 4 h za monogermo |
|
19 |
Beta vulgaris saccharifera lange - multigermno (višeklično) |
20000 |
500 |
50 |
500 |
97 |
0,3 |
0,1 |
80 |
15 |
Ispitati masu 1.000 semena |
NF, IF, P |
20-30;15-25 |
4 |
14 |
Prethodno ispiranje: 2 h za multigermno, 4 za monogermno |
|
|
- segmentirano |
20000 |
500 |
50 |
500 |
97 |
0,3 |
0,1 |
85 |
15 |
- |
NF, IF, P |
20-30;15-25 |
4 |
14 |
|
|
|
- monogermno |
20000 |
500 |
50 |
500 |
97 |
0,3 |
0,1 |
85 |
15 |
- |
NF, IF, P |
20-30;15-25 |
4 |
14 |
|
|
20 |
Borago officinalis L. |
10000 |
450 |
45 |
450 |
97 |
0,2 |
0,1 |
75 |
13 |
- |
NF, IF |
20-30;20 |
5 |
14 |
- |
|
21 |
Brassica chinensis L. |
10000 |
40 |
4 |
40 |
96 |
0,5 |
0,3 |
75 |
12 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
7 |
- |
|
22 |
Brassica napus L. |
10000 |
100 |
10 |
100 |
96 |
0,5 |
0,3 |
75 |
12 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
7 |
Ph |
|
23 |
Brassica napus L. var. |
10000 |
100 |
10 |
100 |
96 |
0,5 |
0,3 |
75 |
12 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
14 |
Ph |
|
24 |
Brassica nigra (L.) Koch. |
10000 |
40 |
4 |
40 |
97 |
0,2 |
0,3 |
75 |
12 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
10 |
Ph, KNO3 |
|
25 |
Brassica oleracea L. (svi |
10000 |
100 |
10 |
100 |
96 |
0,5 |
0,3 |
75 |
12 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
10 |
Ph, KNO3 |
|
26 |
Brassica pekinensis (Lour.) Rupr. |
10000 |
40 |
4 |
40 |
96 |
0,5 |
0,3 |
75 |
12 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
7 |
Ph |
|
27 |
Brassica rapa L. (uključujući B. campestris L.) |
10000 |
70 |
7 |
70 |
96 |
0,5 |
0,3 |
75 |
12 |
Ispitati masu 1.000 semena |
NF |
20-30;20 |
5 |
7 |
Ph, KNO3 |
|
28 |
Bromus arvensis L. |
10000 |
60 |
6 |
60 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
21 |
Ph, KNO3 |
|
29 |
Bromus carinatus Hook et. Arn. |
10000 |
200 |
20 |
200 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25;10-30 |
7 |
14 |
Ph, KNO3 |
|
30 |
Bromus catharticus Vahl. |
10000 |
200 |
20 |
200 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
7 |
28 |
Ph, KNO3 |
|
31 |
Bromus inermis Leysser i B. unioloides |
10000 |
90 |
9 |
90 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
14 |
Ph, KNO3 |
|
32 |
Bromus marginatus Nees ex Steudel |
10000 |
200 |
20 |
200 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
14 |
Ph, KNO3 |
|
33 |
Bromus mollis L. |
10000 |
50 |
5 |
50 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
7 |
14 |
Ph |
|
34 |
Bromus sitchensis Trin. |
10000 |
200 |
20 |
200 |
88 |
3 |
1 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
21 |
Ph |
|
35 |
Camelina sativa (L.) Crantz |
10000 |
40 |
4 |
40 |
95 |
0,2 |
0,5 |
70 |
14 |
- |
NF |
20-30 |
4 |
10 |
- |
|
36 |
Cannabis sativa L. |
10000 |
600 |
60 |
600 |
96 |
0,2 |
0,2 |
70 |
13 |
Ispitati masu 1.000 semena |
NF, IF |
20-30;20 |
3 |
7 |
- |
|
37 |
Capsicum spp. |
10000 |
150 |
15 |
150 |
97 |
0 |
0 |
65 |
12 |
- |
NF, IF |
20-30 |
7 |
14 |
KNO3 |
|
38 |
Carum carvi L. |
10000 |
80 |
8 |
80 |
94 |
0,5 |
0,5 |
60 |
12 |
- |
NF, IF |
20-30 |
7 |
21 |
- |
|
39 |
Cicer arietinum L. |
20000 |
1.000 |
1.000 |
1.000 |
97 |
0 |
0 |
75 |
13 |
- |
IF, P |
20-30;20 |
5 |
8 |
- |
|
40 |
Cichorium endivia L. |
10000 |
40 |
4 |
40 |
94 |
0,5 |
0,5 |
70 |
14 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
14 |
KNO3 |
|
41 |
Cichorium intybus L. |
10000 |
50 |
5 |
50 |
94 |
0,5 |
0,5 |
70 |
14 |
- |
NF |
20-30;20 |
5 |
14 |
KNO3 |
|
42 |
Citrullus lanatus (Thunb) Matsum. et Nakai |
20000 |
1.000 |
250 |
1.000 |
98 |
0 |
0 |
80 |
14 |
- |
IF, P |
20-30;25 |
5 |
14 |
- |
|
43 |
Coriandrum sativum L. |
10000 |
400 |
40 |
400 |
90 |
0,2 |
0,2 |
65 |
12 |
- |
NF, IF |
20-30;20 |
7 |
21 |
- |
|
44 |
Coronilla varia L. |
10000 |
100 |
10 |
100 |
95 |
3 |
1,5 |
65 |
13 |
- |
NF, IF |
20 |
7 |
14 |
- |
|
45 |
Cucumis melo L. |
10000 |
150 |
70 |
150 |
98 |
0 |
0 |
80 |
14 |
- |
IF, P, NF |
20-30;25 |
4 |
8 |
- |
|
46 |
Cucumis sativus L. |
10000 |
150 |
70 |
150 |
98 |
0 |
0 |
80 |
14 |
- |
IF, P |
20-30;25 |
4 |
8 |
- |
|
47 |
Cucurbita maxima Duchesne i C. moschata (D.) D.ex.P. |
10000 |
350 |
180 |
350 |
98 |
0 |
0 |
80 |
14 |
- |
IF, P |
20-30;25 |
4 |
8 |
- |
|
48 |
Cucurbita pepo L. |
20000 |
1.000 |
700 |
1.000 |
98 |
0 |
0 |
80 |
14 |
- |
IF, P |
20-30;25 |
4 |
8 |
- |
|
49 |
Cuminum cyminum L. |
10000 |
60 |
6 |
60 |
94 |
0,2 |
0,3 |
65 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
5 |
14 |
- |
|
50 |
Cynara scolymus L. |
20000 |
1.000 |
120 |
1.000 |
94 |
2 |
2 |
70 |
13 |
- |
IF, P |
20-30 |
7 |
21 |
- |
|
51 |
Cynodom dactylon (L.) Pers |
10000 |
25 |
1 |
10 |
94 |
2 |
2 |
70 |
13 |
- |
NF |
20-35;20-30 |
7 |
21 |
Ph, S, KNO3 |
|
52 |
Cynosurus cristatus L. |
10000 |
25 |
2 |
20 |
94 |
2 |
2 |
70 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
10 |
21 |
Ph, KNO3 |
|
53 |
Dactylis glomerata L. |
10000 |
30 |
3 |
30 |
82 |
2 |
2 |
70 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
21 |
Ph, KNO3 |
|
54 |
Daucus carota L. |
10000 |
30 |
3 |
30 |
94 |
0,5 |
0,5 |
60 |
12 |
- |
NF, IF |
20-30;20 |
7 |
14 |
- |
|
55 |
Deschampsia spp. |
10000 |
25 |
1 |
10 |
94 |
2 |
2 |
70 |
13 |
- |
NF |
20-30;20 |
7 |
16 |
Ph, KNO3 |
|
56 |
Eragrostis curvula (schrader) Nees |
10000 |
25 |
1 |
10 |
94 |
2 |
2 |
70 |
13 |
- |
NF |
20-35;15-30 |
6 |
10 |
Ph, KNO3 |
|
57 |
Eragrostis tef (Zuccagni) Trotter |
10000 |
25 |
1 |
10 |
94 |
2 |
2 |
70 |
13 |
- |
NF |
20-30 |
4 |
10 |
Ph, KNO3 |
|
58 |
Fagopyrum esculentum Moench |
10000 |
600 |
60 |
600 |
94 |
1 |
1 |
75 |
14 |
Najviše 30 zrna F. tataricum u 500 g. Ispitati masu 1.000 semena |
NF, IF |
20-30;20 |
4 |
7 |
- |
|
59 |
Festuca arundinacea Schreber |
10000 |
50 |
5 |
50 |
94 |
3 |
1 |
75 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
14 |
Ph, KNO3 |
|
60 |
Festuca heterophylla Lam |
10000 |
60 |
2 |
20 |
94 |
3 |
1 |
75 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
21 |
Ph, KNO3 |
|
61 |
Festuca ovina L. |
10000 |
30 |
3 |
30 |
94 |
3 |
1 |
75 |
13 |
- |
NF |
20-30;15-25 |
7 |
21 |
Ph, KNO3 |
* Odnosi se samo na seme soje proizvedeno u Republici Srbiji u 2008. godini i primenjuje do 30. avgusta 2009. godine.