STRATEGIJA
ZA PREVENCIJU I KONTROLU HRONIČNIH NEZARAZNIH BOLESTI

("Sl. glasnik RS", br. 22/2009)

 

1. UVOD

Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti Republike Srbije predstavlja sveobuhvatnu strategiju unapređenja zdravlja stanovništva Republike Srbije, kako dece tako i odraslih, aktivno je usmerena na grupe i pojedince sa povećanim rizikom od nastanka hroničnih nezaraznih bolesti (u daljem tekstu: HNB), kao i na već obolele od HNB kojima su neophodni efikasno lečenje i adekvatna nega.

Glavni ciljevi Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (u daljem tekstu: Strategija) su značajno smanjenje obolevanja i umiranja stanovnika Republike Srbije od HNB, poboljšanje njihovog kvaliteta života i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Integrisana akcija društva treba da bude usmerena na faktore rizika i socijalno-ekonomske odrednice zdravlja, ali i na jačanje zdravstvenog sistema Republike Srbije, kako bi bio u stanju da odgovori na sve veće opterećenje stanovništva HNB.

Strategijom su obuhvaćene kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća i bolesti mišićno-koštanog sistema (bez povreda), jer ove HNB već decenijama čine veliki deo opterećenja bolestima u Republici Srbiji, a imaju zajedničke faktore rizika (pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost) i socijalno-ekonomske odrednice. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok umiranja, dok su maligni tumori na drugom mestu. Strategija je razvijena kroz konsultativni proces sa ekspertima Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO), nacionalnim ekspertima, udruženjima i drugim zainteresovanima. Evropska strategija za prevenciju i kontrolu HNB predstavljala je okvir za izradu ove strategije koja je pisana u skladu sa postojećim međunarodnim i nacionalnim strateškim dokumentima koji se odnose na HNB i njihove glavne faktore rizika. Strategija predstavlja kontinuitet postojećih nacionalnih strategija koje dopunjuje i objedinjuje.

Investiranje u dobro zdravlje stanovnika predstavlja dobit ne samo za pojedinca, već i za čitavo društvo i zato je neophodna zajednička akcija raznih društvenih činilaca. Kao dokument od nacionalnog značaja, Strategija predstavlja instrument za uključivanje svih značajnih činilaca društva u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja stanovnika Republike Srbije, sprečavanja njihovog prevremenog umiranja od HNB, kao i invaliditeta.

2. OPTEREĆENJE HRONIČNIM NEZARAZNIM BOLESTIMA ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Od svih poremećaja zdravlja, stanovništvo Republike Srbije je najviše opterećeno hroničnim nezaraznim bolestima. Vodeći uzroci smrti u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima smrti u razvijenim delovima sveta.

Bolesti srca i krvnih sudova i maligni tumori činili su preko tri četvrtine svih uzroka smrti u Republici Srbiji u 2006. godini. U strukturi mortaliteta bolesti srca i krvnih sudova činile su više od polovine svih smrtnih ishoda (57,3%), a skoro svaka peta osoba (19,7%) umrla je zbog malignog tumora. Od ukupnog broja umrlih za 3,8% stanovnika razlog umiranja bile su povrede i trovanja, za 2,5% komplikacije dijabetesa, a za 1,8% hronična opstruktivna bolest pluća ili astma (tabela 1).

Tabela 1. Vodeći uzroci umiranja prema polu u Republici Srbiji, 2006. godina

Rang

Grupa oboljenja (šifre prema MKB-10)

Muškarci

Žene

Ukupno

Broj

%

Broj

%

Broj

%

1.

Bolesti srca i krvnih sudova (I00-I99)

27190

52,0

31735

62,8

58925

57,3

2.

Maligni tumori (C00-C97)

11495

22,0

8722

17,3

20217

19,7

3.

Povrede i trovanja (S00-T98)

2772

5,3

1097

2,2

3869

3,8

4.

Dijabetes (E10-E14)

1068

2,0

1473

2,9

2541

2,5

5.

Opstruktivna bolest pluća i astma (J44-J45)

1232

2,3

646

1,3

1878

1,8

6.

Ostali uzroci smrti

8568

16,4

6886

13,5

15454

14,9

 

Svi uzroci smrti (A00-T98)

52325

100,0

50559

100,0

102884

100,0

 

Izvor: 

nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" (u daljem tekstu: Institut za javno zdravlje Srbije).

Vodeći uzroci umiranja u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine (tabele 2 i 3), gotovo su identični vodećim uzrocima umiranja u Republici Srbiji.

Tabela 2. Vodeći uzroci umiranja prema polu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, 2006. godina

Rang

Grupa oboljenja (šifre prema MKB-10)

Muškarci

Žene

Ukupno

Broj

%

Broj

%

Broj

%

1.

Bolesti srca i krvnih sudova (I00-I99)

7451

50,4

8876

62,0

16327

56,1

2.

Maligni tumori (C00-C97)

3527

23,8

2576

18,0

6103

21,0

3.

Povrede i trovanja (S00-T98)

904

6,1

390

2,7

1294

4,4

4.

Dijabetes (E10-E14)

343

2,3

526

3,7

869

3,0

5.

Opstruktivna bolest pluća i astma (J44-J45)

334

2,3

153

1,1

487

1,7

6.

Ostali uzroci smrti

2235

15,1

1799

12,5

4034

13,8

 

Svi uzroci smrti (A00-T98)

14794

100,0

14320

100,0

29114

100,0

Izvor: Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

Tabela 3. Vodeći uzroci umiranja prema polu u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine, 2006. godina

Rang

Grupa oboljenja (šifre prema MKB-10)

Muškarci

Žene

Ukupno

Broj

%

Broj

%

Broj

%

1.

Bolesti srca i krvnih sudova (I00-I99)

19739

52,6

22859

63,1

42598

57,7

2.

Maligni tumori (C00-C97)

7968

21,2

6146

17,0

14114

19,1

3.

Povrede i trovanja (S00-T98)

1868

5,0

707

2,0

2575

3,5

4.

Opstruktivna bolest pluća i astma (J44-J45)

898

2,4

493

1,4

1391

1,9

5.

Dijabetes (E10-E14)

725

1,9

947

2,6

1672

2,3

6.

Ostali uzroci smrti

6333

16,9

5087

13,9

11420

15,5

 

Svi uzroci smrti (A00-T98)

37531

100,0

36239

100,0

73770

100,0

Izvor: Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

Uočene razlike između pojedinih upravnih okruga mogu se objasniti različitim kvalitetom podataka. U Republici Srbiji je 2006. godine procenat simptoma i nedovoljno definisanih stanja iznosio 4,8% (u Autonomnoj pokrajini Vojvodina 3,1%, u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 5,4%, a u pojedinim upravnim okruzima i preko 10%), zbog čega je neophodna obazrivost pri analizi i donošenju zaključaka.

Prema rezultatima istraživanja studije "Opterećenje bolestima i povredama u Republici Srbiji" Ministarstva zdravlja (2003) ishemijska bolest srca, cerebrovaskularna bolest, rak pluća, unipolarna depresija i dijabetes činili su skoro dve trećine ukupnog opterećenja bolešću, računatog za 18 poremećaja zdravlja u Republici Srbiji u 2000. godini. Pet vodećih uzroka smrti za muškarce bili su ishemijska bolest srca, šlog, rak pluća, saobraćajni traumatizam i unipolarna depresija, dok su za žene to bili šlog, unipolarna depresija, ishemijska bolest srca, rak dojke i dijabetes (tabela 4).

Tabela 4.

Godine života korigovane u odnosu na nesposobnost (DALI na 1000)* od najčešćih poremećaja zdravlja prema polu u Republici Srbiji u 2000. godini

 

Poremećaj zdravlja

Muškarci

Rang

Žene

Rang

Ishemijska bolest srca

18,1

1

7,9

3

Cerebrovaskularna bolest (šlog)

12,4

2

10,3

1

Rak pluća

8,8

3

2,2

7

Saobraćajni traumatizam

6,7

4

1,8

12

Hronična opstruktivna bolest pluća

5,7

5

5,8

8

Unipolarna depresija

5,3

7

8,8

2

Rak dojke

-

-

4,3

4

Dijabetes

3,2

8

3,0

5

 

Izvor:

Studija "Opterećenje bolestima i povredama u Republici Srbiji" Ministarstva zdravlja (2003)* prema standardnoj populaciji sveta.

DALI - godine života korigovane u odnosu na nesposobnost.

2.1. Kardiovaskularne bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova (u daljem tekstu: KVB) predstavljaju vodeći uzrok obolevanja i umiranja u svetu. Prema proceni SZO u 2006. godini u svetu je od KVB umrlo 17,5 miliona ljudi, što predstavlja 30% svih uzroka smrti (3). U istoj godini u Republici Srbiji je od KVB umrlo 58.925 osoba (27.190 muškaraca i 31.735 žena). Ishemijska bolest srca i cerebrovaskularne bolesti vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja (tabela 5).

Standardizovana stopa mortaliteta od bolesti srca i krvnih sudova u Republici Srbiji u 2006. godini iznosila je 567,0 na 100.000 stanovnika (tabela 5). U odnosu na prosečnu standardizovanu stopu mortaliteta u Evropi od 479,4 na 100.000, Republika Srbija se te godine nalazila u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od KVB.

Tabela 5.

Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti prema uzroku i polu u Republici Srbiji u 2006. godini

 

KVB
(šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Bolesti srca i krvnih sudova (I00-I99)

Broj umrlih

27190

31735

58925

Mortalitet*

754,5

833,4

795,0

Stand. mortalitet**

632,6

507,6

567,0

Ishemijska bolest srca (I20-I25)

Broj umrlih

7382

6390

13772

Mortalitet*

204,8

167,8

185,8

Stand. mortalitet**

168,9

103,0

133,6

Cerebrovaskularne bolesti (I60-I69)

Broj umrlih

7557

9840

17397

Mortalitet*

209,7

258,4

234,7

Stand. mortalitet**

168,9

153,0

160,8

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

U odnosu na prikazanu stopu mortaliteta od KVB u Republici Srbiji je iste godine uočena viša standardizovana stopa mortaliteta od KVB u Autonomnoj pokrajini Vojvodini: 632,6 na 100.000 (tabela 6), dok je u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine bila nešto niža: 544,2 na 100.000 stanovnika (tabela 7).

Tabela 6.

Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti prema uzroku i polu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, 2006. godina

 

KVB
(šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Bolesti srca i krvnih sudova (I00-I99)

Broj umrlih

7451

8876

16327

Mortalitet*

766,1

861,7

815,3

Stand. mortalitet**

728,0

550,4

632,6

Ishemijska bolest srca (I20-I25)

Broj umrlih

2055

1720

3775

Mortalitet*

211,3

167,0

188,5

Stand. mortalitet**

189,8

107,6

145,6

Cerebrovaskularne bolesti (I60-I69)

Broj umrlih

1799

2321

4120

Mortalitet*

185,0

225,3

205,7

Stand. mortalitet**

168,2

140,1

153,3

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

 

Tabela 7.

Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti prema uzroku i polu u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine, 2006. godina

 

KVB
(šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Bolesti srca i krvnih sudova (I00-I99)

Broj umrlih

19739

22859

42598

Mortalitet*

750,2

822,9

787,5

Stand. mortalitet**

601,3

492,1

544,2

Ishemijska bolest srca (I20-I25)

Broj umrlih

5327

4670

9997

Mortalitet*

202,5

168,1

184,8

Stand. mortalitet**

161,3

101,3

129,1

Cerebrovaskularne bolesti (I60-I69)

Broj umrlih

5758

7519

13277

Mortalitet*

218,8

270,7

245,5

Stand. mortalitet**

168,5

157,6

163,1

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Rezultati studije "Opterećenje bolestima i povredama u Republici Srbiji" Ministarstva zdravlja (2003) pokazali su da bi najveći porast očekivanog trajanja života na rođenju u 2000. godini nastao eliminacijom mortaliteta od ishemijske bolesti srca kod muškaraca (za 2,4 godine) i eliminacijom cerebrovaskularnih bolesti kod žena (za 2,1 godinu). U ukupnom rangiranju obolenja prema godinama života korigovanim u odnosu na nesposobnost (DALI) u 2000. godini, ishemijska bolest srca nalazila se na prvom mestu, a cerebrovaskularna obolenja bila su na drugom mestu.

Opterećenje ishemijskom bolešću srca u Republici Srbiji bez podataka za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija bilo je odgovorno za 150.889 DALI-ja, dok su cerebrovaskularne bolesti bile odgovorne za 136.090 DALI-ja. Opterećenje ishemijskom bolešću srca bilo je mnogo veće za muškarce nego za žene, mada se poslednjih godina beleži porast i u ženskoj populaciji, u kojoj je inače veće opterećenje cerebrovaskularnim bolestima. Vrednosti DALI-ja za ishemijsku bolest srca i cerebrovaskularna obolenja rastu sa godinama života kod osoba oba pola.

Akutni koronarni sindrom (u daljem tekstu: AKS) podrazumeva grupu različitih kliničkih stanja koja nastaju kao posledica akutne ishemije miokarda, a ispoljava se kao nestabilna angina pektoris, odnosno, kao akutni infarkt miokarda.

Prema podacima Registra za akutni koronarni sindrom (AKS) Republike Srbije, tokom 2006. godine u našoj zemlji registrovano je 20.549 novoobolelih od AKS-a. Stopa incidencije iznosila je 277,3 na 100.000 stanovnika. Standardizovane stope incidencije od AKS bile su u Autonomnoj pokrajini Vojvodini nešto više, a u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine nešto niže u odnosu na republički prosek (tabela 8).

Tabela 8.

Broj novoobolelih i incidencija od AKS-a prema polu u Republici Srbiji, 2006. godini

 

AKS
(I20.0 + I21 + I22)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Republika Srbija bez podataka za AP Kosovo i Metohija

Broj novoobolelih

12.679

7,870

20,549

Incidencija*

351,8

206,7

277,3

Stand. incidencija**

293,1

139,2

210,8

Autonomna pokrajina Vojvodina

Broj novoobolelih

3,708

2,224

5,932

Incidencija*

381,3

215,9

296,2

Stand. incidencija**

337,4

148,1

234,3

Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine

Broj novoobolelih

8,971

5,646

14,617

Incidencija*

341,0

203,3

270,2

Stand. incidencija**

278,0

136,1

202,4

 

Izvor:

Registar za AKS u Republici Srbiji, 2006, Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Stope incidencije od AKS u oba regiona bile su više kod muškaraca.

U Republici Srbiji je tokom 2006. godine evidentirano 7.947 smrtnih ishoda od AKS-a. Stopa mortaliteta iznosila je 107,2 na 100.000 stanovnika. Standardizovane stope mortaliteta od AKS bile su u Autonomnoj pokrajini Vojvodina više, a u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine niže u odnosu na republički prosek (tabela 9).

Tabela 9.

Broj umrlih i mortalitet od AKS-a prema polu u Republici Srbiji, 2006. godina

 

AKS

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Republika Srbija bez podataka za AP Kosovo i Metohija

Broj umrlih

4.757

3.190

7.947

Mortalitet*

132,0

83,0

107,2

Stand. mortalitet**

106,9

51,4

76,8

Autonomna pokrajina Vojvodina

Broj umrlih

1.462

959

2.421

Mortalitet*

150,3

93,1

120,9

Stand. mortalitet**

132,4

58,8

92,1

Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine

Broj umrlih

3.295

2.231

5.526

Mortalitet*

125,2

80,3

102,2

Stand. mortalitet**

98,0

48,7

71,4

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Stope mortaliteta od AKS u Republici Srbiji bile su više kod muškaraca.

2.2. Maligne bolesti

Procenjuje se da preko 22 miliona ljudi u svetu živi sa rakom. Svake godine registruje se oko 10 miliona novoobolelih, od čega oko 60% u zemljama u razvoju.

Posle KVB, maligni tumori predstavljaju najčešći uzrok umiranja u našoj zemlji. U Republici Srbiji je u 2006. godini od raka umrlo 20.217 osoba (11.495 muškaraca i 8.722 žene). Standardizovana stopa mortaliteta iznosila je 202,7 na 100.000, što je Republiku Srbiju svrstalo među zemlje sa srednjim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi. Standardizovane stope mortaliteta od raka bile su više u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, a niže u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine u odnosu na republički prosek. Vrednosti stopa su bile više kod osoba muškog pola (tabela 10).

Tabela 10.

Mortalitet od malignih tumora prema polu u Republici Srbiji u 2006. godini

 

Svi maligni tumori
(C00-C97)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Republika Srbija bez podataka za AP Kosovo i Metohija

Broj umrlih

11.495

8.722

20.217

Mortalitet*

319,0

229,1

272,8

Stand. mortalitet**

257,8

159,0

202,7

Autonomna pokrajina Vojvodina

Broj umrlih

3.527

2.576

6.103

Mortalitet*

362,7

250,1

304,8

Stand. mortalitet**

317,5

177,9

237,0

Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine

Broj umrlih

7.968

6.146

14.114

Mortalitet*

302,8

221,3

260,9

Stand. mortalitet**

238,1

152,0

190,6

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Na osnovu podataka Registra za rak Republike Srbije bez podataka za autonomne pokrajine, u 2004. godini standardizovane stope incidencije od malignih tumora iznosile su 393,5 na 100.000 muškaraca i 329,7 na 100.000 žena (tabela 11).

Tabela 11.

Broj novoobolelih osoba sa stopama incidencije od svih lokalizacija malignih tumora prema polu, Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine, 2004. godina

 

KVB
(šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Maligni tumori (C00-C97)

Broj novoobolelih

12.801

11.954

24.755

Incidencija*

483,4

428,0

455,0

Stand. incidencija**

399,0

332,0

365,5

 

Izvor:

Registar za rak u Republici Srbiji bez podataka za Autonomne pokrajine, Incidencija i mortalitet od raka u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine, 2004. godine, Institut za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Prema podacima registra za rak, muškarci su najviše obolevali i umirali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate i želuca, a žene od raka dojke, pluća, kolona i rektuma, grlića materice i želuca.

Standardizovane stope mortaliteta bile su više u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, a niže u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine u odnosu na republički prosek za sve vodeće lokalizacije malignih tumora, sa izuzetkom raka grlića materice od koga se češće umiralo u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine (tabele 12, 13 i 14).

Tabela 12.

Mortalitet od vodećih lokalizacija malignih tumora prema polu u Republici Srbiji u 2006. godini

 

Lokalizacija malignog tumora (šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Pluća i bronh (C34)

Broj

3.693

1.136

4.829

Sirovi mortalitet*

102,5

29,8

65,2

Stand. mortalitet**

82,9

21,5

49,4

Kolon i rektum (C18-C20)

Broj

1.358

1.045

2.403

Sirovi mortalitet*

37,7

27,4

32,4

Stand. mortalitet**

29,7

17,9

23,1

Dojka (C50)

Broj

36

1.574

1.610

Sirovi mortalitet*

1,0

41,3

21,7

Stand. mortalitet**

0,8

29,6

16,6

Grlić materice (C53)

Broj

-

481

-

Sirovi mortalitet*

-

12,6

-

Stand. mortalitet**

-

10,0

-

Prostata (C61)

Broj

901

-

-

Sirovi mortalitet*

25,0

-

-

Stand. mortalitet**

19,6

-

-

Želudac (C16)

Broj

665

402

1.067

Sirovi mortalitet*

18,5

10,6

14,4

Stand. mortalitet**

14,7

6,9

10,4

 

Izvor:

Publikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

 

Tabela 13.

Mortalitet od vodećih lokalizacija malignih tumora prema polu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, 2006. godina

 

Lokalizacija malignog tumora (šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Pluća i bronh (C34)

Broj

1.222

381

1.603

Sirovi mortalitet*

125,7

37,0

80,1

Stand. mortalitet**

108,4

27,0

62,8

Kolon i rektum (C18-C20)

Broj

433

333

766

Sirovi mortalitet*

44,5

32,3

38,3

Stand. mortalitet**

38,7

21,9

28,9

Dojka (C50)

Broj

6

495

501

Sirovi mortalitet*

0,6

48,1

25,0

Stand. mortalitet**

0,6

35,4

20,1

Grlić materice (C53)

Broj

-

122

-

Sirovi mortalitet*

-

11,8

-

Stand. mortalitet**

-

9,8

-

Prostata (C61)

Broj

245

-

-

Sirovi mortalitet*

25,2

-

-

Stand. mortalitet**

22,8

-

-

Želudac (C16)

Broj

178

119

297

Sirovi mortalitet*

18,3

11,6

14,8

Stand. mortalitet**

16,2

7,6

11,2

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

 

Tabela 14.

Mortalitet od vodećih lokalizacija malignih tumora prema polu u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 2006. godine

 

Lokalizacija malignog tumora (šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Pluća i bronh (C34)

Broj

2471

755

3226

Sirovi mortalitet*

93,9

27,2

59,6

Stand. mortalitet**

74,4

19,4

44,7

Kolon i rektum (C18-C20)

Broj

925

712

1637

Sirovi mortalitet*

35,2

25,6

30,3

Stand. mortalitet**

26,9

16,5

21,1

Dojka (C50)

Broj

30

1079

1109

Sirovi mortalitet*

1,14

38,8

20,5

Stand. mortalitet**

0,9

27,5

15,4

Grlić materice (C53)

Broj

-

359

-

Sirovi mortalitet*

-

12,9

-

Stand. mortalitet**

-

10,0

-

Prostata (C61)

Broj

656

-

-

Sirovi mortalitet*

24,9

-

-

Stand. mortalitet**

18,7

-

-

Želudac (C16)

Broj

487

283

770

Sirovi mortalitet*

18,5

10,2

14,2

Stand. mortalitet**

14,2

6,6

10,1

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Od svih malignih tumora koji su analizirani u studiji "Opterećenje bolestima i povredama u Republici Srbiji" Ministarstva zdravlja (2003), opterećenje rakom pluća je na prvom mestu (59.088 DALI-ja), a zatim slede kolorektalni rak (26.007 DALI-ja), rak dojke (23.868 DALI-ja), rak želuca (16.487 DALI-ja) i rak grlića materice (8.230 DALI-ja), što ukupno iznosi 133.689 DALI-ja.

U ukupnom rangiranju 18 odabranih bolesti i povreda, zasnovanom na DALI-jima, u Republici Srbiji se u 2000. godini rak pluća nalazio na trećem mestu, rak debelog creva i rektuma na 7, rak dojke na 8, a rak želuca na 10. mestu.

2.3. Hronične nezarazne respiratorne bolesti

U svetu stotine miliona ljudi boluje od hroničnih respiratornih oboljenja, od toga je 300 miliona obolelih od astme i 80 miliona obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća (u daljem tekstu: HOBP).

Sa standardizovanom stopom mortaliteta od 17,3 na 100.000 stanovnika u 2006. godini, u odnosu na druge evropske zemlje, Republika Srbija se nalazi među zemljama sa srednje visokim rizikom umiranja od HOBP (tabela 15).

Tabela 15.

Broj umrlih osoba i stope mortaliteta od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i astme prema polu, Republika Srbija, 2006. godina

 

Obolenje
(šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

HOBP (J44)

Broj

1.232

646

1.878

Sirovi mortalitet*

34,2

17,0

25,3

Stand. mortalitet**

26,9

10,3

17,3

Astma (J45)

Broj

172

92

264

Sirovi mortalitet*

4,8

2,4

3,6

Stand. mortalitet**

3,9

1,5

2,5

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Standardizovana stopa mortaliteta od HOBP bila je viša u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, a niža u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine u odnosu na republički prosek, dok je u pogledu mortaliteta od astme situacija bila obrnuta (tabele 16 i 17).

Tabela 16.

Broj umrlih osoba i stope mortaliteta od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i astme prema polu, Autonomna pokrajina Vojvodina, 2006. godina

 

Obolenje
(šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

HOBP (J44)

Broj

334

153

487

Sirovi mortalitet*

34,3

14,9

24,3

Stand. mortalitet**

31,0

9,3

17,9

Astma (J45)

Broj

39

17

56

Sirovi mortalitet*

4,0

1,7

2,8

Stand. mortalitet**

3,8

0,9

2,0

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

 

Tabela 17.

Broj umrlih osoba i stope mortaliteta od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i astme prema polu, Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine, 2006. godina

 

Obolenje
(šifre prema MKB-10)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

HOBP (J44)

Broj

898

493

1.391

Sirovi mortalitet*

34,1

17,8

25,7

Stand. mortalitet**

25,6

10,6

17,0

Astma (J45)

Broj

133

75

208

Sirovi mortalitet*

5,0

2,7

3,9

Stand. mortalitet**

3,9

1,7

2,6

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

U 2000. godini respiratorne bolesti bile su odgovorne za preko 200 miliona (14%) svih DALI-ja u svetu. U Republici Srbiji je hronična opstruktivna bolest pluća bila zastupljena sa 30.200 DALI-ja, a astma sa 12.989 DALI-ja.

2.4. Dijabetes

Dijabetes se nalazi među pet vodećih uzroka smrti u većini zemalja sveta. Pretpostavlja se da će do 2025. godine od ove bolesti oboleti preko 380 miliona ljudi.

Sa standardizovanom stopom mortaliteta od 23,4 na 100.000 stanovnika u 2006. godini, u odnosu na druge evropske zemlje, Republika Srbija se nalazila među zemljama sa srednje visokim rizikom umiranja od ove bolesti.

U odnosu na republički prosek standardizovana stopa mortaliteta od dijabetesa bila je znatno viša u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, a nešto niža u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine (tabela 18).

Tabela 18.  

Mortalitet od dijabetesa prema polu u Republici Srbiji u 2006. godini

 

Dijabetes (E10-E14)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Republika Srbija bez podataka za AP Kosovo i Metohija

Broj umrlih

1.068

1.473

2.541

Mortalitet*

29,6

38,7

34,3

Stand. mortalitet**

23,1

22,6

23,1

Autonomna pokrajina Vojvodina

Broj umrlih

343

526

869

Mortalitet*

35,3

51,1

43,4

Stand. mortalitet**

30,3

30,8

31,1

Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine

Broj umrlih

725

947

1672

Mortalitet*

27,6

34,1

30,9

Stand. mortalitet**

20,9

19,7

20,4

 

Izvor:

Nepublikovani podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađeni u Institutu za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Prema podacima Registra za dijabetes Republike Srbije, od dijabetesa tipa jedan tokom 2006. godine registrovana je 361 novoobolela osoba uzrasta od 0 do 29. godina, a standardizovana stopa incidencije za navedeni uzrast iznosila je 13,4 na 100.000 stanovnika. Stope su bile su nešto više u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine, a niže u Autonomnoj pokrajini Vojvodina u odnosu na republički prosek (tabela 19).

Tabela 19.

Broj novoobolelih i incidencija dijabetesa tipa jedan za uzrast 0-29 godina, prema polu u Republici Srbiji, 2006. godina

 

Dijabetes tipa 1
(E10-E14)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Republika Srbija bez podataka za AP Kosovo i Metohija

Broj novoobolelih

197

164

361

Incidencija*

14,6

12,7

13,7

Stand. incidencija**

14,2

12,7

13,4

Autonomna pokrajina Vojvodina

Broj novoobolelih

48

44

92

Incidencija*

12,9

12,5

12,7

Stand. incidencija**

12,3

12,4

12,3

Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine

Broj novoobolelih

149

120

269

Incidencija*

15,3

12,8

14,1

Stand. incidencija**

14,9

12,8

13,9

 

Izvor:

Registar za dijabetes u Republici Srbiji, 2006, Institut za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Prema istom izvoru, od dijabetesa tip dva tokom 2006. godine u našoj zemlji registrovana je 17.891 novoobolela osoba, a standardizovana stopa incidencije iznosila je 197,0 na 100.000 stanovnika. Standardizovane stope incidencije od ovog tipa dijabetesa bile su više u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, a niže u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine u odnosu na republički prosek (tabela 20).

Tabela 20.

Broj novoobolelih i incidencija dijabetesa tipa dva, prema polu i regionima u Republici Srbiji, 2006. godina

 

Dijabetes tipa 2
(E10-E14)

 

Pol

 

 

 

Muškarci

Žene

Ukupno

Republika Srbija bez podataka za AP Kosovo i Metohija

Broj novoobolelih

8.751

9,140

17.891

Incidencija*

242,8

240,0

241,4

Stand. incidencija**

209,9

184,7

197,0

Autonomna pokrajina Vojvodina

Broj novoobolelih

2.551

2.786

5.337

Incidencija*

262,3

270,5

266,5

Stand. incidencija**

234,6

213,3

224,0

Republika Srbija bez podataka za autonomne pokrajine

Broj novoobolelih

6.200

6.354

12.554

Incidencija*

235,6

228,7

232,1

Stand. incidencija**

200,6

174,0

186,7

 

Izvor:

Registar za dijabetes u Republici Srbiji, 2006, Institut za javno zdravlje Srbije.

* na 100.000 stanovnika.

** prema standardnoj populaciji Evrope.

Prevalencija dijabetesa u Republici Srbiji u 2000. godini procenjena je na oko 47 na 1000 stanovnika, dok je opterećenje ovom bolešću iznosilo 37.336 DALI-ja i bilo nešto veće kod ženske nego kod muške populacije. U ukupnom rangiranju dijabetes se u 2000. godini u Republici Srbiji nalazio na petom mestu kod osoba oba pola.

2.5. Mišićno-koštane bolesti i bolesti vezivnog tkiva (MKB10: M00-99)

Mišićno-koštani poremećaji su glavni uzrok izgubljenih godina života zbog bolesti i sledstvene nesposobnosti odnosno invalidnosti u svim zemljama. Njihov veliki uticaj na društvo proističe iz učestalosti, dugog trajanja i invaliditeta praćenog pogoršanjem kvaliteta života, ali i velikih troškova nastalih kao posledice radne nesposobnosti obolelih i korišćenja resursa zdravstvene i socijalne zaštite za njihovo lečenje i rehabilitaciju. U Evropi skoro četvrtina odraslih osoba ima dugotrajne mišićno-koštane probleme i ograničene svakodnevne aktivnosti. U Republici Srbiji, prema podacima zdravstvenog istraživanja iz 2006. godine 16,8% odraslih stanovnika ima reumatske poremećaje, preko 40% ima ili je imalo bolove u zglobovima, a više od 50% bolove u leđima. Ovi poremećaji zdravlja se javljaju u svakom životnom dobu i predstavljaju najčešći uzrok invalidnosti. Njihova učestalost raste sa starenjem.

3. PREVALENCIJA VODEĆIH FAKTORA RIZIKA ZA NASTANAK HNB

HNB imaju raznovrsnu etiologiju i nastaju kao rezultat složene interreakcije između pojedinaca i sredine u kojoj oni žive. Individualne karakteristike (pol, etnička pripadnost, genetska predispozicija i dr.) zajedno sa socijalno-ekonomskim ograničenjima, kao i ograničenjima spoljašnje sredine (dohodak, obrazovanje, uslovi života i radni uslovi) određuju razlike u izloženosti i osetljivosti pojedinaca za nastanak HNB.

Vodeći faktori rizika za nastanak HNB su pušenje, hipertenzija, hiperholesterolemija, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Navedeni faktori rizika zajednički su za brojne HNB čiji je nastanak, s obzirom na raznovrsnu etiologiju, povezan sa prisustvom dva ili više navedenih faktora rizika. Istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije iz 2006. godine pokazalo je da 33,6% odraslog stanovništva puši, 40,3% stanovništva svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, 44,3% ima hipertenziju, 18,3% je gojazno i 67,7 % nije dovoljno fizički aktivno. U odnosu na prethodno istraživanje iz 2000. godine, među odraslim stanovništvom Republike Srbije u 2006. godini je smanjena učestalost pušenja za 6,9%, konzumiranje alkohola za 7,2% i fizičke neaktivnosti za 7,8%. U istom periodu porasla je prevalencija gojaznosti za 1% i hipertenzije za 2%.

Prevalencija glavnih faktora rizika kod stanovnika Republike Srbije 2000. i 2006. godine prikazana je u tabeli 21.

Tabela 21.

Prevalencija faktora rizika kod stanovnika Republike Srbije, 2000. i 2006. godine

 

Prevalencija faktora rizika (%)

Godina

2000.

2006.

Pušenje

40,5

33,6

Hipertenzija (TA ≥ 120/80 mmHg)

44,5

46,5

Alkohol (svakodnevno ili povremeno konzumiranje)

47,5

40,3

Gojaznost (BMI ≥ 30 kg/m2)

17,3

18,3

Fizička neaktivnost u slobodno vreme

59,9

67,7

 

Izvor:

Istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije, 2000. i 2006.

Prevalencija pušenja i hipertenzije u Republici Srbiji 2000. i 2006. godine prikazana je u tabelama 22. i 23.

Tabela 22.

Prevalencija pušenja i hipertenzije u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, 2000. i 2006. godine

 

Prevalencija faktora rizika (%)

Godina

2000.

2006.

Pušenje

39,0

37,4

Hipertenzija

47,3

46,1

 

Izvor:

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije, 2000. i 2006.

 

Tabela 23.

Prevalencija pušenja i hipertenzije u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine, 2000. i 2006. godine

 

Prevalencija faktora rizika (%)

Godina

2000.

2006.

Pušenje

41,7

32,5

Hipertenzija

43,3

46,0

 

Izvor:

Istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije, 2000. i 2006.

Godine života korigovane u odnosu na nesposobnost za pojedine faktore rizika prema polu u Republici Srbiji 2000. godine prikazane su u tabeli 24.

Tabela 24.

Godine života korigovane u odnosu na nesposobnost (DALI na 1000)* za pojedine faktore rizika prema polu, Republika Srbija 2000. godine

 

Opterećenost faktorima rizika

Pol

Muškarci

Žene

Pušenje

35,2

12,5

Hipertenzija (TA ≥ 120/80 mmHg)

21,7

17,5

Hiperholesterolemija

3,1

1,7

Alkohol (svakodnevno ili povremeno konzumiranje)

5,7

1,5

Gojaznost (BMI ≥ 30 kg/m2)

14,9

12,2

Fizička neaktivnost

19,5

16,3

 

Izvor:

Opterećenje bolestima i povredama u Republici Srbiji. Ministarstvo zdravlja, 2003.

* prema standardnoj populaciji sveta.

DALI - godine života korigovane u odnosu na nesposobnost.

 

3.1. Pušenje

Prevalencija pušenja u Republici Srbiji, zabeležena 2000. godine kod muškaraca (48%) bila je među najvišima u Evropi, dok je prevalencija pušenja kod žena (33,6%) bila najviša u Evropi.

Prema Globalnom istraživanju pušenja kod mladih (Global Youth Tobacco Survey) sprovedenom u Republici Srbiji 2003. godine među učenicima uzrasta 13-15 godina, zastupljenost pušenja među mladima je, takođe, visoka:

- 54,7% mladih uzrasta 13-15 godina bar jednom je probalo da puši cigarete;

- 16,8% devojaka i 15,5% mladića navodi da puši svakodnevno;

- 97,4% mladih izloženo je duvanskom dimu u svojim domovima, a 91,3% na javnim mestima.

Prema najnovijim rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije (tabela 21) 33,6% odraslih stanovnika je u 2006. godini svakodnevno ili povremeno pušilo duvan. U odnosu na prethodno istraživanje iz 2000. godine prevalencija pušenja duvana smanjena je u proseku za 6,9%, i to kod muškaraca za 9,8%, a kod žena za 3,8%.

U "Studiji opterećenja bolestima i povredama u Republici Srbiji", pušenje je navedeno kao najznačajniji faktor rizika, odgovoran za 13,7% izgubljenih godina života (YLL-a) u 2000. godini (18% od ukupnih YLL-a kod muškaraca i 7,9% ukupnih YLL-a kod žena). Pušenje predstavlja najčešći pojedinačni uzrok prevremenih smrtnih ishoda na koje se može preventivno delovati. Duvan je najznačajniji poznati kancerogen u humanoj populaciji koji ima najveći uticaj na nastanak raka pluća, ishemijske bolesti srca, srčanog udara i hronične opstruktivne bolesti pluća.

3.2. Alkohol

Upotreba alkohola predstavlja značajan zdravstveni i socijalni problem. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije u 2006. godini 40,3% stanovnika je svakodnevno ili povremeno konzumiralo alkohol, a broj stanovnika koji nije konzumirao alkohol u odnosu na 2000. godinu povećan je za 5% (tabela 21).

Opterećenje bolešću u Republici Srbiji povezano sa unosom alkohola veće je kod muškaraca nego kod žena. Štetan uticaj alkohola kod žena, procenjen za rak dojke iznosio je 8,5% u ukupnim DALI-jima.

3.3. Nepravilna ishrana

Pravilna i izbalansirana ishrana je jedan od osnovnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi. Osnovni principi pravilne ishrane podrazumevaju redovnost obroka u toku dana, raznovrsnost u izboru namirnica, kao i njihovu odgovarajuću zastupljenost i način pripreme u svakodnevnoj ishrani. Više studija je dokazalo povezanost nepravilne ishrane sa nastankom različitih oboljenja, pre svega sa gojaznošću. Najčešće su bolesti posledica prekomernog unosa masnoća (pre svega životinjskog porekla), soli i šećera, uz malu zastupljenost voća i povrća u ishrani.

Tri glavna obroka u 2006. godini redovno je imalo 56,6% odraslih stanovnika, što predstavlja smanjenje u redovnosti unosa hrane u odnosu na 2000. godinu (tabela 25). Međutim, redovno je doručkovalo više od tri četvrtine (77,6%) stanovnika, a najčešći obrok među stanovništvom Republike Srbije je ručak (najstariji, najsiromašniji i oni koji žive van gradskih naselja redovnije su imali obroke od mlađih, osoba boljeg materijalnog stanja i stanovnika u gradskim naseljima).

U 2006. godini više od polovine stanovnika (57,2%) je u ishrani koristilo pretežno beli hleb, a 14,8% stanovnika crni, ražani i slične vrste hleba. Korišćenje životinjske masti za pripremu obroka smanjeno je u 2006. godini na 33,8% u odnosu na 2000. godinu (40,5%). Sveže povrće je u 2006. godini svakodnevno konzumiralo 54,8% odraslih stanovnika, što je značajno više u odnosu na 2000. godinu kada je to činilo 42,5% stanovnika. Sveže voće je svakodnevno konzumiralo 44,0% stanovnika, što je značajno više u odnosu na 2000. godinu (tabela 25).

Tabela 25.

Redovnost obroka i zastupljenost pojedinih namirnica u ishrani odraslog stanovništva Republike Srbije (stariji od 20 godina) 2000. i 2006. godine

 

Redovnost obroka i zastupljenost pojedinih namirnica u ishrani (%)

Godina

2000.

2006.

Tri glavna obroka

71,9

56,6

Korišćenje pretežno belog hleba

43,4

57,2

Korišćenje životinjskih masti

40,5

33,8

Korišćenje ribe manje od jednom nedeljno

62,7

48,7

Svakodnevno korišćenje svežeg povrća

42,5

54,8

Svakodnevno korišćenje svežeg voća

34,4

44,0

 

Izvor:

Istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije, 2000. i 2006.

 

3.4. Fizička neaktivnost

Prema podacima za 2006. godinu više od dve trećine odraslog stanovništva u Republici Srbiji je fizički neaktivno u slobodno vreme (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao više od tri puta nedeljno, tako da se zaduva ili oznoji, iznosio je 25,5%, što je značajno više nego 2000. godine kada je taj procenat bio 13,7%.

Podaci istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2006. godine pokazuju da se fizička aktivnost odraslog stanovništva povećala u periodu od 2000. do 2006. godine za 12% (tabela 21).

Fizička aktivnost je značajan faktor za poboljšanje (unapređenje) zdravlja, a fizička neaktivnost značajan faktor rizika za nastanak različitih bolesti. Prema podacima studije "Opterećenja bolestima i povredama u Republici Srbiji", fizička neaktivnost u značajnom procentu doprinosi ukupnim DALI-jima i to najviše za šlog (27,91%), a zatim za rak kolona i rektuma (25,96%), ishemijsku bolest srca (24,19%), rak dojke (15,13%) i dijabetes tipa 2 (8,34%). Fizička neaktivnost je odgovorna za 8,2% godina života izgubljenih zbog prevremenog umiranja (YLL-a) kod muškaraca i 11,8% YLL-a kod žena.

3.5. Hipertenzija

U istraživanju zdravstvenog stanja stanovništva Republike Srbije iz 2000. godine, hipertenzija je dijagnostikovana kod 44,5% odraslog stanovništva, a u istom istraživanju iz 2006, prevalencija hipertenzije iznosila je 46,5% (tabela 21).

U Republici Srbiji u 2000. godini, od ukupnog opterećenja pripisanog ishemijskoj bolesti srca, oko 21,2% se dovodi u vezu sa arterijskom hipertenzijom (koja se definiše kao sistolni pritisak veći od 120, a dijastolni pritisak veći od 80 mmHg). Arterijskoj hipertenziji pripisuje se 9,7% ukupnih godina izgubljenog života zbog prevremene smrti (YLL) kod muškaraca i 13,3% YLL-a kod žena. Ona je istovremeno i faktor rizika za nastanak ateromatoze krvnih sudova, koja bitno doprinosi razvoju ishemijske bolesti srca, moždanog udara, oboljenja bubrega i periferne ateroskleroze. Opterećenje povezano sa hipertenzijom uvećava se sa godinama, pre svega, zbog mortaliteta.

3.6. Hiperholesterolemija

Visok nivo holesterola u krvi u Republici Srbiji je važan faktor rizika za ishemijsku bolest srca: 7% od ukupnog opterećenja bolešću koje se pripisuje ishemijskoj bolesti srca kod muške populacije i 5,4% kod ženske populacije povezano je sa visokim nivoom holesterola u krvi. Opterećenje usled visokog nivoa holesterola u krvi povezano je sa 1,3% ukupnih YLL-a kod muškaraca i 1,5% YLL-a kod žena. Opterećenje bolešću, povezano sa visokim nivoom holesterola u krvi, gotovo u potpunosti potiče od povećanog rizika umiranja, a ne od nastanka nesposobnosti.

3.7. Gojaznost

Gojaznost je najčešći poremećaj uhranjenosti u razvijenim zemljama i rastući problem u zemljama u razvoju. Pored toga što je bolest sama po sebi, gojaznost može uticati na pojavu i tok mnogih bolesti.

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva (Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije iz 2006. godine), svaka druga osoba u Republici Srbiji ima prekomernu telesnu masu (54,5%), odnosno 36,2% odraslog stanovništva je prekomerno uhranjeno (BMI > 25 kg/m2), a 18,3% gojazno (BMI ≥ 30 kg/m2), iskazano u tabeli 26.

Tabela 26.

Prevalencija gojaznosti kod odraslog stanovništva Republike Srbije 2000. i 2006. godine

 

Prevalencija (%) uhranjenosti (vrednosti BMI)

Godina

2000.

2006.

Pothranjenost (< 18,5 kg/m2)

7,4

2,3

Normalna uhranjenost (18,5-24,9 kg/m2)

38,6

38,6

Predgojaznost (25,0-29,9 kg/m2)

36,6

36,2

Gojaznost (> 30,0 kg/m2)

17,3

18,3

 

Izvor:

Istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije, 2000. i 2006.

Opterećenje bolešću, povezano sa gojaznošću, veće je kod muškaraca nego kod žena.

4. OSNOVNE SOCIJALNO-EKONOMSKE ODREDNICE ZDRAVLJA

Sem faktora rizika i bioloških karakteristika pojedinaca i socijalno-ekonomske odrednice zdravlja su odgovorne za veliki deo opterećenja društva bolestima, kako u Evropi, tako i u Republici Srbiji. Postoji povezanost između fizičkog i mentalnog zdravlja, a oba aspekta zdravlja povezana su zajedničkim odrednicama zdravlja, kao što su dohodak, obrazovanje, uslovi života i rada i socijalni odnosi. Osobe iz nižih socijalno-ekonomskih slojeva imaju dva puta veći rizik obolevanja i prevremenog umiranja od HNB u odnosu na osobe iz viših socijalno-ekonomskih slojeva.

4.1. Siromaštvo

Siromaštvo spada u osnovne faktore rizika za nastanak HNB. Definiše se kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, uz neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega, na čistu vodu i vazduh. U Republici Srbiji je 2002. godine bilo oko 800.000 siromašnih, sa potrošnjom manjom od 2,4$ dnevno, što je utvrđeno kao nacionalna linija siromaštva. U 2007. godini taj broj je bio znatno manji, i iznosio je 490.000 siromašnih. Najveći rizik siromaštva imaju domaćinstva čiji je nosilac osoba sa nezavršenom osnovnom školom, kao i nezaposlena ili radno neaktivna osoba (student, domaćica). Stanovništvo seoskog područja je dva i po puta siromašnije u odnosu na stanovništvo gradskog područja.

Posmatrano prema uzrastu, najveći procenat siromašnih je među decom do 18 godina starosti (oko 12%). Oni su činili 23,7% ukupnog stanovništva i skoro trećinu ukupnog broja siromašnih u 2006. godini u Republici Srbiji. Njihov rizik siromaštva bio je za gotovo trećinu veći od prosečnog rizika ukupne populacije Republike Srbije. Drugu grupu sa natprosečnim rizikom siromaštva predstavljaju lica starija od 65 godina, čiji je relativni rizik siromaštva bio za 13,4% veći u odnosu na rizik ukupne populacije.

4.2. Obrazovanje

Prema podacima popisa stanovništva u Republici Srbiji je, bez podataka za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, 2002. godine bilo 232.925 nepismenih osoba starijih od deset godina, odnosno 3,45 % ukupnog stanovništva. Što se tiče rodne nejednakosti, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj učenika upisanih u osnovno i srednje obrazovanje prema polu od 1991. do 2002. nije se značajno promenio. Tako je 2002. godine u osnovnom, srednjem, višem i visokom obrazovanju procenat ženske dece iznosio do 53%. Međutim, iako je broj žena koje su 2002. diplomirale na fakultetima u Republici Srbiji iznosio i do 65%, među magistrima nauka bilo ih je svega 33%, a među doktorima nauka tek 30%. Prema vrednosti takozvanog indeksa staklenog plafona (glass ceiling), koji se izračunava kao odnos ukupnog broja žena na svim nivoima obrazovanja prema broju žena sa najvišim stepenom obrazovanja, Republika Srbija je sa indeksom od 1,07 na začelju Evrope, što je daleko ispod proseka za zemlje Evropske unije (indeks 2,1).

4.3. Nezaposlenost

U Republici Srbiji je u 2007. godini registrovano više od 900.000 nezaposlenih. Veliki problem je visoka stopa nezaposlenosti mladih između 26 i 30 godina, žena, kao i lica starija od 50 godina. Stopa nezaposlenosti je u prvom kvartalu 2008. godine bila visoka (18,8 % od ukupne radne snage), mada je to poboljšanje u odnosu na 2005. godinu kada je stopa iznosila 22%. Nezaposlenost je veća kod žena nego kod muškaraca (21,7 naspram 16,5 %). U 2007, nezaposlenost mladih je dostigla 48% (43,1 za muškarce i 55,5 za žene).

4.4. Dostupnost i korišćenje zdravstvene zaštite

Dostupnost zdravstvene zaštite, kao kontinuirano pružanje zdravstvene zaštite u skladu sa potrebama celokupne zajednice, u velikoj meri određuje korišćenje usluga na svim nivoima. I pored prava na dostupnost zdravstvene zaštite svakom pacijentu, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, rezultati ciljanih istraživanja naglašavaju značajne razlike u odnosu na socijalno-ekonomski status stanovništva. Kada je reč o geografskoj dostupnosti zdravstvene zaštite, podaci ukazuju da svako sedmo domaćinstvo ima najbližu ambulantu, a svako treće najbliži dom zdravlja na udaljenosti većoj od 4 km. U grupi najsiromašnijih domaćinstava je 30,6% onih kojima je najbliža ambulanta udaljena više od 4 km, dok je u grupi najbogatijih taj procenat skoro 10 puta manji (3,4%). Prema indeksu blagostanja zapaža se da značajno veći procenat stanovništva iz kategorije siromašnih ima najbližu bolnicu udaljenu više od 4 km.

Analiza korišćenja zdravstvene zaštite prema socijalno-ekonomskom statusu pokazala je da grupa najsiromašnijih odraslih stanovnika u značajno manjem procentu ima svog lekara (39,2%), za razliku od najbogatijeg stanovništva (62,9%). Siromašno odraslo stanovništvo značajno manje navodi kontrolu zdravlja kao razlog poslednje posete izabranom lekaru opšte medicine. Ista kategorija stanovništva u većem procentu (8,1%) ne koristi zdravstvenu zaštitu zbog plaćanja usluga lekaru.

U populaciji dece i omladine uzrasta 7-18 godina uočava se da deca iz najsiromašnijih kategorija stanovništva u značajno manjem procentu imaju svog lekara (31,8%), za razliku od dece iz najbogatijih kategorija (60,8%). Najsiromašnija deca ređe posećuju svog izabranog lekara (45,7%), dok populacija najbogatije dece i omladine u značajno višem procentu navodi kontrolu zdravlja kao razlog poslednje posete lekaru (39,7%).

"Plaćanje iz džepa", kao jedan od načina finansiranja zdravstvene zaštite, podrazumeva plaćanje usluga koje nisu pokrivene obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Analiza izdataka stanovništva za zdravstvenu zaštitu ukazala je na značajnu razliku u odnosu na socijalno-ekonomski status. S obzirom da "plaćanje iz džepa" u najvećoj meri učestvuje u strukturi privatnih troškova za zdravstvene usluge, prepoznato je kao značajna barijera u korišćenju zdravstvene zaštite za socijalno vulnerabilne kategorije stanovništva.

5. MOGUĆNOSTI ZA UNAPREĐENJE I PROMOCIJU ZDRAVLJA

Dokazano je da postoje efikasno postupanje za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti. Moguće je sprečiti ili ublažiti faktore rizika, sprečiti početak ili napredovanje bolesti, sprečiti nesposobnost i prerano umiranje uz bol i patnju. Ishod bolesti je moguće poboljšati njenim ranim otkrivanjem, odgovarajućom terapijom i ranom i efikasnom rehabilitacijom. Odgovarajuća primena znanja na svim nivoima zdravstvene zaštite ima višestruku korist za sve. Primer pojedinih zemalja koje su napravile značajan napredak u prevenciji i kontroli HNB ukazuje na ogroman potencijal za unapređenje zdravlja. U Republici Srbiji je, zahvaljujući sveobuhvatnoj akciji države koja je kontrolu duvana postavila kao prioritet, prevalencija pušenja među odraslim stanovništvom u periodu 2000-2006. godine snižena za 6,9%. U istom periodu smanjena je i učestalost pušenja kod omladine uzrasta od 15 do 19 godina sa 22,9% na 15,5%.

Prevencija ima najveći potencijal za smanjenje obolevanja od HNB. Nije neophodno čekati decenijama da bi se postigli efekti prevencije. Smanjenje faktora rizika može dovesti do iznenađujuće brzog unapređenja zdravlja, što se može uočiti posmatranjem nacionalnih trendova za pojedine poremećaje zdravlja. Odličan primer su Finska i Poljska. U Finskoj je u periodu 1972-1992. godine mortalitet od koronarne srčane bolesti smanjen za 80% zahvaljujući značajnom smanjenju glavnih faktora rizika, dok je incidencija dijabetesa tipa dva smanjena za 60% u Finskoj i SAD-u i za preko 30% u Kini.

Prevencija u opštoj populaciji predstavlja održivu strategiju na dugi rok, a odnosi se na istovremeno delovanje na zajedničke faktore rizika za više nezaraznih bolesti. U više zemalja uočeni su efekti na smanjenje obolevanja i umiranja od pojedinih HNB istovremenim delovanjem na pušenje, ishranu i fizičku aktivnost.

Posebnu pažnju treba usmeriti na smanjenje nejednakosti u zdravlju. Povišen krvni pritisak, na primer, prema podacima za našu zemlju, bio je češći kod stanovnika sa najnižom školskom spremom (62,7%), kao i kod najsiromašnijih stanovnika (53,1%). Intervencije kojima se deluje na odrednice zdravlja, kao što su ekonomski rast, nejednakosti u dohotku, siromaštvo, obrazovanje, radna sredina, nezaposlenost i dostupnost zdravstvene službe, predstavljaju glavne mogućnosti za značajno unapređenje zdravlja i postizanje jednakosti u zdravlju. Širok opseg mera na nivou populacije zahteva uključenje, kako zdravstvenog, tako i vanzdravstvenog sektora u zajednički rad. Zdravstveni sektor treba da ukaže ostalim sektorima na značaj koji oni imaju u određivanju uslova bitnih za zdravlje i blagostanje ljudi, kao i na njihovu odgovornost za poboljšanje zdravlja populacije.

Neophodno je istovremeno sprovoditi prevenciju na individualnom i populacionom nivou. Ukoliko se osobe sa povišenim rizikom od nastanka HNB ne leče, kratkoročno i srednjoročno gledano neće biti značajnog uticaja na morbiditet i mortalitet od HNB. Kod osoba sa poremećenom tolerancijom glukoze, koje su pod visokim rizikom da obole od dijabetesa, program modifikacije stila života može da smanji rizik pojave dijabetesa za oko 58%, a farmakološka intervencija (primena odgovarajućih lekova) za 31%.

Primenom skrininga, može se sprečiti nesposobnost, smanjiti smrtnost i poboljšati kvalitet života, pod uslovom da je efikasna, pristupačna i prihvatljiva terapija dostupna svima kojima je potrebna. Skrining sa sledstvenom terapijom osoba sa povećanim rizikom od nastanka KVB istovremenim delovanjem na više faktora rizika, isplatljiviji je od fokusiranja na pojedinačne faktore rizika.

U zemljama sa dovoljnim resursima za obezbeđenje odgovarajuće terapije, efektivno je uvođenje masovnog skrining programa za ranu detekciju raka dojke i raka grlića materice. Vlada je donela uredbe o nacionalnim programima skrininga za rak grlića materice, rak dojke i kolorektalni karcinom.

Mada su redukcija i kontrola faktora rizika i determinanti zdravlja kamen temeljac u prevenciji i kontroli HNB, predviđa se da će se u sledećih pet do 10 godina razviti testovi za otkrivanje poremećaja na nivou gena, što će omogućiti identifikovanje osoba sa genetskom predispozicijom za pojedine bolesti i primenu intervencije pre pojave simptoma. Sem što će doprineti unapređenju zdravlja, ova naučna dostignuća će pokrenuti i raspravu o etici i pravičnosti pristupa.

Preventivne aktivnosti treba kombinovati sa naporima za jačanje zaštitnih zdravstvenih faktora koji povećavaju otpornost osoba u odnosu na faktore rizika i bolest. Razvijanje socijalne mreže i osećaj povezanosti sa drugima ima snažan protektivni efekat na zdravlje. Efikasne intervencije uključuju poboljšanje socijalnog okruženja u školama, na radnim mestima i u zajednici, unapređenje socijalne podrške za starije osobe i sprovođenje programa za sticanje socijalnih veština i veština za rešavanje problema i kontrolu stresa i stigmatizacije. Nekoliko strategija nedavno donetih u Republici Srbiji, kao sto su Strategija za razvoj i zdravlje mladih i Strategija razvoja mentalnog zdravlja upravo se zasnivaju na kombinovanom delovanju preventivnih aktivnosti i jačanju zaštitnih zdravstvenih faktora.

Treba se fokusirati na intervencije zasnovane na dokazima, na isplative intervencije i na poboljšanje njihovog kvaliteta. Efektivnim intervencijama primenjenim u menadžmentu bolestima moguće je smanjiti morbiditet, nesposobnost i prevremeni mortalitet. Lečenjem šloga u specijalnim jedinicama intenzivne nege, moguće je smanjiti smrtnost i nesposobnost kao posledicu ove bolesti za 25%. Izazov za zdravstvene sisteme je kako primeniti efektivne intervencije u širem opsegu populacije, mada se kvalitet lečenja može poboljšati čak i u zemljama sa oskudnim resursima. U Republici Srbiji je evidentno stalno poboljšanje kvaliteta lečenja obolelih od HNB u smislu primene lečenja zasnovanog na dokazima, što ima za cilj smanjenje nesposobnosti kao i prevremenog umiranja od ovih bolesti.

Za poboljšanje menadžmenta hroničnim bolestima potrebni su programi koji će uzeti u obzir zajedničke pristupe u lečenju hroničnih stanja, kao i pristupe specifične za svaku pojedinačnu bolest. U Republici Srbiji su, po ugledu na mnoge evropske zemlje, napravljeni vodiči dobre prakse zasnovani na dokazima za menadžment pojedinim HNB. Međutim, imajući u vidu visok stepen komorbiditeta, prednost treba dati integrisanoj zaštiti u čijem sprovođenju lekari primarne zdravstvene zaštite imaju važnu ulogu. Pritom se sve više pažnje obraća aktivnom učešću pacijenata u lečenju, što može poboljšati ishod bolesti.

Zbog produženog životnog veka sve je više ljudi koji boluju od jedne ili više HNB, čijem nastanku pogoduju i urbanizacija, usvajanje nezdravih stilova života, kao i reklamiranje u javnim glasilima stilova života koji predstavljaju rizik po zdravlje. Sve ovo nameće potrebu za reorganizacijom zdravstvenih sistema širom sveta, pa i u Republici Srbiji, kako bi bili u stanju da se uhvate u koštac sa povećanim opterećenjem HNB.

Najveći potencijal za unapređenje zdravlja leži u sveobuhvatnoj strategiji kojom se istovremeno unapređuju promocija zdravlja na populacionom nivou i programi za prevenciju bolesti, koja je aktivno usmerena na grupe i pojedince pod velikim rizikom i koja obezbeđuje maksimalnu obuhvaćenost populacije efikasnim lečenjem i negom uz istovremeno smanjenje nejednakosti u zdravlju.

6. ZAKONSKI OKVIR ZA DONOŠENJE STRATEGIJE I POSTOJEĆA STRATEŠKA DOKUMENTA

Postojeća zakonska regulativa uređuje sistem zdravstvene zaštite, organizaciju zdravstvene službe, kao i društvenu brigu za zdravlje stanovništva.

Ova strategija se bazira na osnovnim principima i vrednostima istaknutim u internacionalnim i nacionalnim dokumentima koji su korišćeni u njenoj izradi.

1. Zakon o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08);

2. Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 107/05);

3. Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 109/05 - ispravka);

4. Uredba o Planu mreže zdravstvenih ustanova ("Službeni glasnik RS", br. 42/06, 119/07 i 84/08);

5. Pravilnik o uslovima i načinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova ("Službeni glasnik RS", broj 43/06);

6. Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe ("Službeni glasnik RS", broj 43/06);

7. Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 7/09);

8. Uredba o obimu i sadržaju zdravstvene zaštite stanovništva ("Službeni glasnik RS", broj 43/93);

9. Zakon o statističkim istraživanjima i Program statističkih istraživanja u oblasti zdravstva ("Službeni list SRJ", broj 46/98);

10. Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva ("Službeni list SRJ", broj 12/98);

11. Pravilnik o sredstvima za vođenje evidencija u oblasti zdravstva ("Službeni list SRJ", broj 6/00);

Nacionalni i međunarodni dokumenti:

1. Evropska strategija za prevenciju i kontrolu nezaraznih oboljenja, SZO, Regionalni komitet za Evropu, Kopenhagen, 2006;

2. Milenijumski ciljevi UN;

3. Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji, 2006;

4. Zdravstvena politika Srbije, 2002;

5. Vizija sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije, 2002;

6. Strategija reforme sistema zdravstvene zaštite do 2015. godine sa akcionim planom, 2003. - nacrt;

7. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Beograd, 2003;

8. Strategija SZO za prevenciju i kontrolu hroničnih respiratornih oboljenja, SZO, 2002;

9. Globalna strategija za dijagnozu, terapiju i prevenciju hronične opstruktivne bolesti pluća, Globalna inicijativa za hroničnu opstruktivnu bolest pluća, 2006;

10. Strategija za razvoj i zdravlje mladih (2006);

11. Strategija kontrole duvana (2007);

12. Strategija razvoja mentalnog zdravlja (2007).

7. VODEĆI PRINCIPI

Vodeći principi ove strategije jesu:

- unapređenje zdravlja i dostizanje punog zdravstvenog potencijala za svakog pojedinca krajnji je cilj zdravstvene politike;

- smanjenje nejednakosti u zdravlju koje je bitno za zdravlje stanovništva;

- za poboljšanje zdravlja presudni su aktivno angažovanje pojedinca i zajednice u celini;

- napredak za zdravlje može biti ostvaren samo kroz multisektorske strategije i intersektorsko ulaganje u odrednice zdravlja;

- svaki sektor društva odgovoran je za uticaj svojih aktivnosti na zdravlje.

8. STRATEŠKI PRISTUP

8.1. Fokus i obim strategije

Strategija je usmerena na prevenciju i kontrolu HNB. Njen cilj je da uravnoteži akciju usmerenu na uzroke bolesti koje je moguće izbeći, invaliditet i prevremeno umiranje, sa akcijom usmerenom na poboljšanje ishoda i kvaliteta života obolelih od HNB. Strategija teži da spreči ili smanji delovanje faktora rizika, da spreči početak ili progresiju bolesti, invaliditet i prevremeno umiranje.

Strategija obuhvata sve one HNB koje imaju zajedničke faktore rizika, socijalno-ekonomske odrednice, kao i mogućnosti za prevenciju, što se smatra efektivnim i efikasnim pristupom imajući u vidu multifaktorsku etiologiju HNB i čestu udruženost faktora rizika i bolesti (komorbiditeta) kod pojedinaca, posebno pripadnika vulnerabilnih grupa.

Sveobuhvatni pristup za sprovođenje strategije nad HNB karakteriše se istovremenim:

- promovisanjem programa za unapređenje zdravlja na populacionom nivou i programa za prevenciju bolesti;

- usmeravanjem na grupe i pojedince sa visokim rizikom;

- maksimalnim povećanjem broja ljudi kojima će biti pruženi efikasna prevencija, dijagnostika, lečenje i rehabilitacija ili povećanjem njihove dostupnosti.

8.2. Vizija, ciljevi i poruke strategije

Vizija: Republika Srbija bez HNB koje je moguće prevenirati, invaliditeta koji je moguće izbeći i prevremeno umrlih zbog HNB.

Glavni cilj: smanjenje broja prevremenih smrtnih ishoda i značajno smanjenje opterećenja HNB preduzimanjem zajedničke akcije za poboljšanje kvaliteta života i produženje očekivanog trajanja života za sve stanovnike Republike Srbije.

Specifični ciljevi:

- zajednička akcija usmerena na faktore rizika za nastanak HNB i socijalne odrednice zdravlja;

- unapređenje i jačanje sistema zdravstvene zaštite u cilju efikasnije prevencije i kontrole HNB.

Poruke

Poruke su usklađene sa porukama Evropske strategije za prevenciju i kontrolu HNB.

- Prevencija tokom čitavog života je delotvorna i mora se smatrati investicijom u zdravlje i razvoj. Treba je otpočeti što ranije, još u prenatalnom periodu.

- Društvo bi trebalo da stvori zdravo okruženje kao podršku, čineći da zdravi izbori budu prihvatljiviji izbori.

- Zdravstvene službe treba da budu usklađene sa namenom, odnosno da odgovaraju aktuelnom opterećenju bolestima i povećanim mogućnostima za promociju zdravlja.

- Ljudima treba omogućiti da stalno, tokom čitavog života, unapređuju svoje zdravlje, da efikasno sarađuju sa zdravstvenim službama i budu aktivni partneri u borbi sa bolešću.

- Univerzalni pristup promociji zdravlja, prevenciji bolesti i zdravstvenim službama je od najvećeg značaja za ostvarenje pravičnosti u zdravlju.

- Vlada utvrđuje i vodi javno-zdravstvenu politiku i obezbeđuje rad svih sektora važnih za unapređenje i očuvanje zdravlja.

9. OKVIR ZA AKCIJU

Strategija se zasniva na sveobuhvatnom pristupu i intersektorskoj saradnji kao preduslovima uspešnosti predloženih aktivnosti, prepoznajući prioritetne oblasti za akciju, i to:

- Zastupanje za zdravlje;

- Informisanost i znanje;

- Zakonska regulativa i finansiranje;

- Kapaciteti (ljudski resursi, infrastruktura, potrošna sredstva);

- Podrška zajednice;

- Pružanje zdravstvene zaštite.

9.1. Zastupanje za zdravlje

Zastupanje za zdravlje predstavlja akcije koje se sprovode na svim nivoima radi dostizanja društvene posvećenosti i podrške politikama i programima koji vode zdravlju i zdravim stilovima života. U cilju kontrole HNB, zastupanje za zdravlje podrazumeva sledeće aktivnosti:

- prevenciju i kontrolu zdravlja kao prioritetne oblasti od značaja za sve sektore u društvu u cilju jačanja produktivnosti, socijalne povezanosti i ekonomskog napretka;

- razvoj mehanizama za uspostavljanje i jačanje intersektorske saradnje;

- kreiranje i sprovođenje sektorskih strategija namenjenih smanjenju rizika po zdravlje i unapređenju zdravlja stanovnika;

- korišćenje procene uticaja na zdravlje kao metode za analizu efekata politika, programa i projekta na zdravlje populacije.

9.2. Znanje

Donošenje odluka zasnovanih na znanju odnosno pouzdanim dokazima pri kreiranju politike, strategije i programa, neophodno je u cilju određivanja prioriteta i adekvatne raspodele resursa. U cilju kontrole HNB, jačanje informisanosti i znanja podrazumeva sledeće aktivnosti:

- razvoj nacionalnog zdravstvenog informacionog sistema;

- usvajanje propisa u cilju obezbeđenja privatnosti, poverljivosti i sigurnosti informacija;

- jačanje kapaciteta institucija odgovornih za sprovođenje istraživanja, kreiranje politika i donošenje odluka;

- jačanje saradnje između istraživačkih i naučnih institucija i donosioca odluka;

- sprovođenje populacionih istraživanja i kreiranje mehanizama za delotvornu primenu njihovih rezultata u praksi;

- razvoj i održavanje populacionih registara za HNB;

- unapređenje informisanosti i jačanje kapaciteta stanovništva za odlučivanje zasnovano na dokazima.

9.3. Zakonska regulativa i finansiranje

Zakonska regulativa i finansiranje predstavljaju osnovne elemente politike javnog zdravlja. Uloga Ministarstva zdravlja u donošenju i sprovođenju odluka od velikog je značaja za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva, dok je način finansiranja značajan za primenu strateških opredeljenja i principa u praksi.

Zakonska regulativa i finansiranje podrazumevaju sledeće:

- izmene propisa sa ciljem smanjenja faktora rizika i pružanja dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštite za sve građane;

- obezbeđenje održivog finansiranja zdravstvene zaštite;

- razvoj mehanizama za povećanje efikasnosti i efektivnosti u korišćenju resursa;

- određivanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga na osnovu odnosa troškova i efekata u smanjenju opterećenja bolešću;

- jačanje preventivne zdravstvene zaštite;

- razvoj fiskalnih mera u cilju podrške zdravim stilovima života;

- promociju jednakosti u zdravlju.

9.4. Kapaciteti

Ulaganje u osnovne resurse u sistemu (kadrovi, infrastruktura, lekovi i medicinska sredstva) preduslov je za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite. U cilju prevencije i kontrole HNB, jačanje kapaciteta podrazumeva:

- edukaciju zdravstvenih radnika i saradnika u cilju unapređenja znanja i veština za prevenciju i kontrolu HNB;

- razvoj nacionalnog plana razvoja kadrova u zdravstvu;

- razvijanje i uvođenje sistema licenciranja zdravstvenih radnika;

- razvoj i primenu nacionalnog plana investiranja u rekonstrukciju i izgradnju infrastrukture zdravstvenih ustanova po nivoima zdravstvene zaštite;

- razvoj i primenu nacionalnog plana investiranja u nabavku medicinske i nemedicinske opreme;

- unapređenje uslova za obezbeđenje dostupnosti, kvaliteta, bezbednosti i delotvornosti esencijalnih lekova i medicinskih sredstava;

- promociju terapeutski opravdanog i racionalnog korišćenja lekova;

- unapređenje sistema procene zdravstvenih tehnologija.

9.5. Podrška zajednice

Jačanje kapaciteta zajednice kroz osnaživanje, uključivanje pojedinaca u cilju preuzimanja odgovornosti za sopstveno zdravlje i razvoj socijalnih mreža i partnerstava za zdravlje dovode do jačanja socijalne povezanosti i stvaranja uslova za unapređenje kvaliteta života i blagostanja svih njenih članova. U cilju kontrole HNB, jačanje podrške zajednice podrazumeva:

- jačanje individualnih i kapaciteta zajednice u cilju preuzimanja odgovornosti za zdravlje i razvijanje zdravih stilova života kroz unapređenje informisanosti, znanja i razvijanje neophodnih veština;

- stvaranje mehanizama za veće učešće zajednice u odlučivanju.

- promociju društvene odgovornosti za zdravlje, toleranciju, pravičnost i solidarnost;

- stvaranje uslova za razvijanje i jačanje partnerstava za zdravlje između državnog i privatnog sektora i udruženja;

- kreiranje uslova i okruženja koja promovišu zdravlje i podržavaju zdrave stilove života.

9.6. Rad zdravstvene službe

Sistem zdravstvene zaštite organizovan je na tri nivoa kroz koje se obezbeđuje dostupna i delotvorna zdravstvena zaštita. U cilju prevencije i kontrole HNB, pružanje zdravstvene zaštite podrazumeva:

- stvaranje uslova za promociju zdravlja i pružanje sveobuhvatne, pristupačne, kontinuirane i dostupne zdravstvene zaštite uz poštovanje principa jednakosti i pravičnosti i otklanjanje prepreka u ostvarivanju zdravstvene zaštite;

- osnaživanje primarne zdravstvene zaštite kao nosioca preventivnih aktivnosti;

- razvoj mehanizama za jačanje promocije zdravlja i primenu najefikasnijih preventivnih aktivnosti u okviru zdravstvenog sistema u cilju smanjenja opterećenja društva vodećim bolestima;

- razvoj mehanizama za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite;

- uvođenje sistema akreditacije zdravstvenih ustanova;

- jačanje kapaciteta i mehanizama za donošenje odluka u praksi zasnovanih na dokazima.

10. PRAĆENJE I PROCENA

Praćenje aktivnosti za sprovođenje Strategije podrazumeva osnivanje Kancelarije za prevenciju i kontrolu HNB u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Zdravstvene ustanove dostavljaju izvršenje planova rada nadležnim zavodima i institutima za javno zdravlje, koji ih objedinjene za sve zdravstvene ustanove sa svoje teritorije, dostavljaju Kancelariji za prevenciju i kontrolu HNB u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Republička stručna komisija dva puta godišnje procenjuje aktivnosti za sprovođenje Strategije i Akcionog plana za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan) i donosi mere za poboljšanje i unapređenje prevencije i kontrole HNB.

11. AKCIONI PLAN

Akcionim planom detaljnije se opisuju ciljevi, mere i aktivnosti, pokazatelji za njihovo praćenje, odgovorne institucije i vremenski rokovi za realizaciju aktivnosti.

Akcioni plan donosi se za šestogodišnji period.

Akcioni plan odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

12. ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA PERIOD 2009-2015. GODINA

 

I ISHRANA I FIZIČKA AKTIVNOST

 

1. OPŠTI CILJ: Obezbediti dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane odgovarajuće nutritivne vrednosti

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Unapređenje propisa u pogledu zdravstvene bezbednosti namirnica

Usklađivanje postojećih propisa sa propisima Evropske Unije

Usvajanje novog zakona o bezbednosti hrane

Primena novog zakona o bezbednosti hrane

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

2009. godina

1.2.
Unapređenje propisa u pogledu kvaliteta namirnica

Izrada propisa u pogledu kvaliteta pojedinih grupa namirnica ili pojedinih namirnica

Pravilnici o kvalitetu pojedinih grupa namirnica ili pojedinih namirnica

Primena pravilnika

Ministarstvo zdravlja. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

2009-2014. godina

1.3.
Unapređenje propisa u pogledu reklamiranja industrijski proizvedene hrane koja predstavlja rizik po zdravlje

Predlog izmene propisa u pogledu reklamiranja industrijski proizvedene hrane koja predstavlja rizik po zdravlje
Sprovođenje propisa, posebno kaznenih odredaba
Jačanje kapaciteta odgovarajućih inspekcijskih službi

Propisi

Primena propisa

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde, pravosudni organi

2009-2014. godina

1.4.
Izrada preporuka za pravilnu ishranu za različite populacione grupe

Izrada vodiča za pravilnu ishranu stanovništva
Primena i ocena preporuka za pravilnu ishranu

Vodiči za pravilnu ishranu

Vodiči za pravilnu ishranu za različite populacione grupe

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2009-2015. godina

1.5.
Unapređenje ishrane u zdravstvenim ustanovama

Izrada preporuka za ishranu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
Obezbeđenje uslova za odgovarajuću pripremu hrane i osnivanje metaboličkih kuhinja

Preporuke za ishranu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
Opremljene kuhinje u stacionarnim zdravstvenim ustanovama

Preporuke za ishranu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
Opremljene kuhinje u stacionarnim zdravstvenim ustanovama

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Institut za javno zdravlje, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2010-2015.
godina

1.6.
Unapređenje ishrane zaposlenih na radnim mestima

Obezbeđenje uslova za ishranu na radnom mestu
Edukacija o principima pravilne ishrane zaposlenih

Izveštaji

Unapređenje nivoa svesti i informisanosti zaposlenih o principima pravilne ishrane
Primena principa pravilne ishrane

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo finansija, Institut za javno zdravlje Srbije

2010-2014. godina

1.7.
Unapređenje ishrane dece u predškolskim ustanovama i školama

Obezbeđenje uslova za pravilnu ishranu u predškolskim i školskim ustanovama
Izrada preporuka za ishranu dece
Edukacija o principima pravilne ishrane
Kampanje, predavanja, savetovališni rad
Promocija u javnim glasilima

Ishrana kao sastavni deo nastavnih programa, kampanja, predavanja, tribina
Preporuke za pravilnu ishranu dece

Unapređenje nivoa svesti i znanja dece o pravilnoj ishrani

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete. Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2009-2015. godina

2. OPŠTI CILJ: Prevencija gojaznosti i smanjenje njene učestalosti u opštoj populaciji

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

2.1.
Prikupljanje podataka o navikama u ishrani, stanju uhranjenosti i fizičkoj aktivnosti stanovništva

Određivanje vrste podataka
Određivanje reprezentativnog uzorka stanovništva
Sprovođenje istraživanja u populaciji
Obrazovanje baze podataka dobijenih istraživanjem
Određivanje metoda za obradu podataka

Baze podataka dobijenih istraživanjem
Izveštaji

Baze podataka istraživanja

Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za statistiku, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2013. godine i dalje na pet godina

2.2.
Izrada preporuka za ishranu stanovništva

Izrada Vodiča za pravilnu ishranu stanovništva
Primena i ocena preporuka za pravilnu ishranu

Vodiči za pravilnu ishranu za različite populacione grupe

Vodiči za pravilnu ishranu za različite populacione grupe

Ministarstvo zdravlja Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2009-2015. godina

2.3.
Promocija zdravih stilova života koji se odnose na pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost

Kampanje
Predavanja, tribine, kvizovi znanja
Savetovališni rad
Promocija u javnim glasilima

Godišnji izveštaji
Broj predavanja, tribina, kvizova; Broj učesnika
Broj pacijenata u savetovalištu
Broj nastupa u javnim glasilima

Zadovoljstvo korisnika

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2015. godina

2.4.
Edukacija (dodiplomska, poslediplomska i kontinuirana) zdravstvenih radnika i saradnika u pogledu prevencije nutritivnih faktora rizika za nastanak gojaznosti

Usvajanje znanja o nutritivnim faktorima rizika za nastanak gojaznosti
Sticanje znanja i veština za utvrđivanje navika u ishrani i stanja uhranjenosti
Usvajanje i primena preporuka za pravilnu ishranu i Primena Vodiča za pravilnu ishranu
Inicijativa za poboljšanje i unapređenje edukacije dijetetičara-nutritionista

Ishrana kao sastavni deo nastavnih programa dodiplomske, poslediplomske i kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika
Ishrana kao sastavni deo različitih seminara
Zastupljenost dijetetičara-nutricionista u stacionarnim zdravstvenim ustanovama

Unapređenje nivoa znanja i veština o prevenciji nutritivnih faktora rizika za nastanak gojaznosti

Ministarstva zdravlja, Ministarstvo prosvete, Medicinski fakulteti

2010-2015. godina

2.5.
Edukacija stanovništva o značaju za zdravlje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti

Edukacije stanovništva u vezi sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću
Kampanje
Promocija u javnim glasilima zdravih stilova života
Savetovališni rad u svim zdravstvenim ustanovama, školama i fakultetima

Ishrana kao sastavni deo obrazovnih programa, kampanja, predavanja, tribina

Podizanje nivoa svesti i informisanosti populacije o značaju za zdravlje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove, sredstva javnog informisanja, škole, fakulteti i jedinice lokalne samouprave

2009-2015. godina

2.6.
Unapređenje ishrane u zdravstvenim ustanovama

Izrada preporuka za ishranu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
Obezbeđenje uslova za odgovarajuću pripremu hrane i osnivanje metaboličkih kuhinja

Preporuke za ishranu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
Opremljene kuhinje u stacionarnim zdravstvenim ustanovama

Preporuke za ishranu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
Opremljene kuhinje u stacionarnim zdravstvenim ustanovama

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2010-2015. godina

2.7.
Unapređenje ishrane zaposlenih na radnim mestima

Obezbeđenje uslova za ishranu na radnom mestu
Edukacija o principima pravilne ishrane

Izveštaji

Unapređenje nivoa svesti i informisanosti zaposlenih o principima pravilne ishrane i njihovoj primeni

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo finansija, Institut za javno zdravlje Srbije

2010-2015. godina

2.8.
Unapređenje ishrane dece u predškolskim ustanovama i školama

Obezbeđenje uslova za pravilnu ishranu u predškolskim i školskim ustanovama
Izrada preporuka za ishranu dece
Edukacija o principima pravilne ishrane
Kampanje, predavanja, savetovališni rad
Promocija u javnim glasilima

Izveštaji
Ishrana kao sastavni deo nastavnih programa, kampanja, predavanja, tribina
Preporuke za pravilnu ishranu dece

Unapređenje nivoa svesti i znanja kod dece o pravilnoj ishrani

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2009-2015. godina

2.9.
Saradnja sa proizvođačima hrane u pogledu smanjenja soli, šećera i masnoća u industrijski proizvedenim namirnicama

Unapređenje propisa u pogledu preciznijeg označavanja sastava gotovih proizvoda (deklaracija sa detaljnim informacijama o nutritivnom sastavu proizvoda)
Edukacija prehrambenih tehnologa
Unapređenje propisa u pogledu reklamiranja takozvane "brze hrane" i zabrana reklamiranja u javnim glasilima

Propisi i pravilnici u pogledu obaveze deklarisanja industrijski proizvedene hrane
Propisi i pravilnici u pogledu reklamiranja takozvane "brze hrane"

Propisi i pravilnici u pogledu obaveze deklarisanja industrijski proizvedene hrane
Propisi i pravilnici u pogledu reklamiranja takozvane "brze hrane"

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo trgovine i usluga
Ministarstvo finansija, udruženja

2009-2015. godina

2.10.
Razvijanje i jačanje partnerstava za sprovođenje preporuka za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost između državnog privatnog sektora i udruženja

Prepoznavanje partnera: kancelarija SZO u Republici Srbiji, kancelarija FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu) u Republici Srbiji, udruženja

Izveštaji

Izveštaji

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo prosvete, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje jedinice lokalne samouprave

2009-2015. godina

3. OPŠTI CILJ: Prevencija gojaznosti i smanjenje njene učestalosti kod dece

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

3.1.
Praćenje rasta i razvoja dece

Primena jedinstvene metodologije antropometrijskih merenja uz korišćenje novih globalnih standarda SZO za praćenje rasta i razvoja dece
Obezbeđenje uslova za primenu metodologije (vage, visinomeri)
Izrada stručno-metodološkog uputstva za zdravstvene radnike u vezi sa metodologijom i usklađivanje sa standardima SZO
Određivanje vrste podataka za formiranje baze podataka
Određivanje dinamike sprovođenja antropometrijskih merenja
Određivanje metoda za obradu podataka iz baze u skladu sa novim SZO standardima

Izveštaji
Stručno-metodološko uputstvo za primenu novih SZO standarda praćenja rasta i razvoja dece
Baza podataka istraživanja rasta i razvoja dece

Primenjena metodologija SZO za praćenje rasta i razvoja dece
Broj vaga
Broj visinomera
Stručno-metodološko uputstvo za primenu novih SZO standarda praćenja rasta i razvoja dece
Baza podataka istraživanja rasta i razvoja dece
Primenjena metoda za obradu baze podataka u skladu sa novim standardima SZO
Rezultati

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republički zavod za statistiku, zdravstvene ustanove

2009-2010. godina

3.2.
Izrada preporuka za ishranu dece

Izrada Vodiča za pravilnu ishranu dece namenjenih zdravstvenim radnicima, na svim nivoima zdravstvene zaštite
Izrada vodiča za pravilnu ishranu dece namenjenih vaspitačima, prosvetnim radnicima, roditeljima, široj zajednici
Primena i ocena preporuka za ishranu dece

Vodiči za pravilnu ishranu dece za zdravstvene radnike
Vodiči za pravilnu ishranu dece za vaspitače, nastavnike, roditelje, širu zajednicu
Izveštaji

Primena vodiča za pravilnu ishranu dece
Primena vodiča za pravilnu ishranu dece
Izveštaji

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2009-2015. godina

3.3.
Unapređenje ishrane dece u predškolskim ustanovama i školama

Obezbeđenje uslova za pravilnu ishranu u predškolskim i školskim ustanovama
Izrada preporuka za ishranu dece
Edukacija o principima pravilne ishrane
Kampanje, predavanja, savetovališni rad
Promocija u javnim glasilima

Izveštaji
Ishrana kao sastavni deo nastavnih programa, kampanja, predavanja, tribina
Preporuke za pravilnu ishranu dece

Unapređenje nivoa svesti i znanja kod dece o pravilnoj ishrani

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2009-2015. godina

3.4.
Saradnja sa proizvođačima hrane u pogledu smanjenja soli, šećera i masnoća u industrijski proizvedenim namirnicama, posebno onim namenjenim za ishranu dece

Unapređenje propisa u pogledu preciznijeg označavanja sastava gotovih proizvoda (deklaracija sa detaljnim informacijama o nutritivnom sastavu proizvoda)
Edukacija prehrambenih tehnologa o značaju pravilne ishrane
Unapređenje propisa u pogledu reklamiranja takozvane "brze hrane" i zabrana reklamiranja u javnim glasilima

Propisi i pravilnici u pogledu obaveze deklarisanja industrijski proizvedene hrane
Propisi i pravilnici u pogledu reklamiranja takozvane "brze hrane"

Primena zakonskih propisa i pravilnika u pogledu obaveze deklarisanja industrijski proizvedene hrane zakonska akta i pravilnici u pogledu reklamiranja takozvane "brze hrane"

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo trgovine i usluga
Ministarstvo finansija

2009-2015. godina

 

II PUŠENJE

 

1. OPŠTI CILJ: Unapređenje intersektorske saradnje i partnerstva za zdravlje na svim nivoima u oblasti kontrole duvana

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Povećanje broja udruženja koje se bave kontrolom duvana

Identifikovanje udruženja koje se bave kontrolom duvana
Edukacija udruženja u oblasti kontrole duvana Sprovođenje projekata iz oblasti kontrole duvana uz učešće udruženja

Broj udruženja

Broj seminara, broj edukovanih članova udruženja

Broj projekata

Lista udruženja koje se bave kontrolom duvana
Unapređenje znanja i veština članova udruženja u oblasti kontrole duvana
Unapređenje učešća udruženja u aktivnostima kontrole duvana

Ministarstvo zdravlja, Instituti i zavodi za javno zdravlje, jedinice lokalne samouprave, udruženja

2009-2015. godina

1.2.
Povećanje broja koalicija organizacija i ustanova na svim nivoima koje se bave kontrolom duvana

Identifikovati partnere
Uspostaviti mehanizme održive saradnje na svim nivoima u oblasti kontrole duvana
Imenovati koalicije
Sačiniti plan rada koalicija
Sprovoditi aktivnosti u skladu sa planom

Broj partnerskih organizacija i ustanova
Uspostavljeni mehanizmi saradnje
Broj koalicija
Plan rada

Lista partnerskih udruženja i ustanova
Održiva saradnja na svim nivoima
Povećanje broja koalicija u oblasti kontrole duvana
Unapređenje intersektorske saradnje između državnog i civilnog sektora

Ministarstvo zdravlja, jedinice lokalne samouprave, udruženja

2009-2015. godina

1.3.
Unapređenje sistema prikupljanja podataka, praćenja i izveštavanja u oblasti kontrole duvana

Prepoznavanje važnih pokazatelja i istraživanja
Edukacija značajnih učesnika istraživanja
Sprovođenje istraživanja
Analiza rezultata istraživanja
Predlaganje mera u skladu sa rezultatima istraživana
Izveštavanje javnosti o rezultatima istraživanja

Broj pokazatelja
Broj seminara
Broj istraživanja
Broj podeljenih izveštaja
Broj i vrsta mera
Broj učešća u javnim glasilima

Lista pokazatelja
Unapređenje kvaliteta podataka
Sprovedena istraživanja
Rezultati istraživanja i predlog mera prezentovani javnosti

Ministarstvo zdravlja.
Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2015. godina

2. OPŠTI CILJ: Smanjenje učestalosti pušenja u populaciji

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

2.1.
Podizanje nivoa znanja u populaciji o štetnosti pušenja

Obeležavanje Nacionalnog i Svetskog dana bez duvanskog dima
Učešće u kampanji "Ostavi i pobedi"
Sprovođenje javnih manifestacija o zdravim stilovima života
Saradnja sa mas medijima na temu prevencije pušenja
Edukacija zdravstvenih radnika i saradnika
Unapređenje zdravstveno vaspitnog rada zdravstvenih radnika i saradnika

Izveštaji
Broj i vrsta podeljenih materijala,
Broj nastupa u javnim glasilima, broj učesnika kampanja i manifestacija
Broj priloga u javnim glasilima
Broj seminara
Broj edukovanih polaznika
Broj i vrsta zdravstveno-vaspitnih metoda rada

Unapređenje nivoa svesti i znanja u populaciji o štetnosti pušenja
Smanjenje broja pušača u populaciji odraslih
Unapređenje znanja i veština zdravstvenih radnika i saradnika
Unapređenje kvaliteta zdravstveno vaspitnog rada

Ministarstvo zdravlja
Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje zdravlje zdravstvene ustanove, jedinice lokalne samouprave, javna glasila, udruženja

2009-2015. godina

2.2.
Sprečavanje početka pušenja, naročito u populaciji mladih

Razvijanje programa za prevenciju pušenja kod dece i omladine kao sastavnog dela školskog programa
Edukacija edukatora
Sprovođenje programa
Praćenje sprovođenja programa
Sprečavanje prodaje duvanskih proizvoda maloletnim licima

Broj programa
Broj edukovanih edukatora
Broj edukovane dece i mladih
Izveštaji

Unapređenje kvaliteta edukativnih programa
Unapređenje nivoa svesti i znanja edukatora o štetnosti pušenja
Unapređenje nivoa svesti i znanja dece i mladih o štetnosti pušenja
Smanjenje dostupnosti duvanskih proizvoda maloletnim licima

Ministarstvo zdravlja,
Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo prosvete, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, škole

2009-2015. godina

2.3.
Smanjenje zastupljenosti pušenja kroz programe za odvikavanje

Unapređenje programa za odvikavanje
Razvoj vodiča
Kontinuirana edukacija edukatora
Širenje mreže savetovališta za odvikavanje
Promocija rada savetovališta
Praćenje rada savetovališta

Broj unapređenih programa
Broj vodiča
Broj seminara
Broj edukovanih polaznika
Broj savetovališta
Broj nastupa u javnim glasilima, broj učesnika kampanja i manifestacija
Broj klijenata koji su ostavili pušenje

Unapređenje kvaliteta programa
Unapređenje znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika
Povećanje dostupnosti savetovališta za odvikavanje od pušenja
Povećanje informisanosti javnosti o radu savetovališta za odvikavanje od pušenja
Unapređenje kvaliteta rada savetovališta

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, domovi zdravlja

2009-2015. godina

2.4.
Smanjenje izloženosti "pasivnom pušenju"

Razvijanje edukativnih programa za podizanje svesti o štetnosti pasivnog pušenja
Edukacija zaposlenih u javnim i privatnim preduzećima o štetnosti pasivnog pušenja
Razvoj zdravih okruženja

Broj programa
Broj seminara
Broj edukovanih polaznika
Broj radnih mesta bez duvanskog dima
Broj škola bez duvanskog dima
Procenat dece izložene duvanskom dimu kod kuće

Unapređenje kvaliteta programa
Unapređenje nivoa svesti i znanja zaposlenih o štetnosti pasivnog pušenja
Porast broja radnih mesta bez duvanskog dima
Porast broja škola bez duvanskog dima
Smanjenje broja dece izložene duvanskom dimu kod kuće

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada i socijalne politike, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, domovi zdravlja, škole

2009-2015.
godina

2.5.
Sprovođenje adekvatne poreske politike za duvanske proizvode

Podizanje i održavanje visokih cena duvanskih proizvoda
Zabrana prodaje duvanskih proizvoda bez poreza i carina, kao i promotivne prodaje
Izdvajanje sredstava iz poreza i taksi na duvan i duvanske proizvode za programe prevencije

Cena duvanskih proizvoda (kroz porast poreza i taksi)
Propisi
Finansijska sredstva raspoloživa za programe prevencije

Smanjenje dostupnosti duvanskih proizvoda
Smanjenje dostupnosti duvanskih proizvoda
Održivo finansiranje preventivnih programa

Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja

2009-2015. godina

3. OPŠTI CILJ: Unapređenje i praćenje zakonskih propisa u oblasti kontrole duvana

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

3.1.
Sprovođenje Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama

Izrada novog zakona
Sprovođenje kaznenih odredbi zakona
Inoviranje kaznenih odredbi
Jačanje kapaciteta inspekcijskih službi

Usvajanje novog zakona
Broj kazni
Visina kazni
Broj inspektora
Broj poseta

Sprovođenje novog zakona
Povećanje broja naplaćenih kazni
Povećanje visine kazni
Povećanje broja inspektora i broja poseta

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, pravosudni organi

2009-2015. godina

3.2.
Sprovođenje Zakona o duvanu (članovi koji se odnose na: zabranu prodaje duvana maloletnim licima, isticanje zdravstvenih upozorenja i obeležavanje duvanskih proizvoda)

Sprovođenje kaznenih odredbi zakona
Inoviranje kaznenih odredbi
Jačanje kapaciteta inspekcijskih službi

Broj kazni
Visina kazni
Broj inspektora
Broj poseta

Povećanje broja naplaćenih kazni
Povećanje visine kazni
Povećanje broja inspektora i broja poseta

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija pravosudni organi

2009-2015. godina

3.3.
Sprovođenje Zakona o reklamiranju (članovi koji se odnose na zbranu reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda)

Sprovođenje kaznenih odredbi zakona
Inoviranje kaznenih odredbi
Jačanje kapaciteta inspekcijskih službi

Broj kazni
Visina kazni
Broj inspektora
Broj poseta

Povećanje broja naplaćenih kazni
Povećanje visine kazni
Povećanje broja inspektora i broja poseta

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, pravosudni organi

2009-2015. godina

3.4.
Sprovođenje Zakona o akcizama

Sprovođenje kaznenih odredbi zakona
Inoviranje kaznenih odredbi
Jačanje kapaciteta inspekcijskih službi

Broj kazni
Visina kazni
Broj inspektora, broj poseta

Povećanje broja naplaćenih kazni
Povećanje nivoa kazni
Povećanje broja inspektora i broja poseta

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, pravosudni organi

2009-2015. godina

3.5.
Inoviranje postojećih zakona i izrada novih

Usklađivanje zakona propisima Evropske unije

Broj inoviranih i novih zakona

Unapređenje zakonske regulative u oblasti kontrole duvana

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija

2009-2015. godina

 

III HIPERTENZIJA

 

1. OPŠTI CILJ: Smanjiti učestalost arterijske hipertenzije preduzimanjem integrisanih aktivnosti

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Unapređenje znanja i veština zdravstvenih radnika o merama prevencije hipertenzivne bolesti

Izrada vodiča dobre prakse
Kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika o merama prevencije

Broj vodiča
Broj edukativnih seminara
Broj polaznika seminara

Primena vodiča u praksi
Unapređenje znanja i veština

Ministarstva zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom i udruženjima

2009-2015. godina

1.2.
Unapređenje nivoa informisanosti i znanja populacije u vezi sa zdravim stilovima života i ranim znacima hipertenzivne bolesti

Savetovališni rad
Razvoj, sprovođenje i procena edukativnih programa za određene populacione grupe
Sprovođenje zdravstveno promotivnih kampanja
Aktivnosti u javnim glasilima
Razvoj zdravih okruženja

Broj individualnih i grupnih zdravstveno vaspitnih aktivnosti
Broj razvijenih programa
Broj ostvarenih kampanja
Broj nastupa u javnim glasilima

Unapređenje znanja populacije o značaju hipertenzivne bolesti

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove, jedinice lokalne samouprave. javna glasila, udruženja

2009-2015. godina

1.3.
Smanjenje broja osoba koje su u riziku za dobijanje hipertenzije

Procena ukupnog kardiovaskularnog rizika

Procenat gojaznih osoba
Procenat fizički neaktivnih osoba
Procenat pušača
Procenat osoba sa povećanim LDL i/ili ukupnim holesterolom
Procenat osoba sa sniženim HDL holesterolom

Povećanje broja osoba koje su promenile način života
Blagovremeno otkrivanje osoba pod rizikom za hipertenziju

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015.
godina

1.4.
Rano otkrivanje obolelih od hipertenzivne bolesti

Obezbeđivanje standardnih aparata za merenje krvnog pritiska
Identifikovanje populacionih grupa pod rizikom
Otkrivanje osoba sa ranim znacima hipertenzivne bolesti

Prevalencija hipertenzije

Rano otkrivanje osoba sa simptomima oboljenja

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

1.5.
Unapređenje kvaliteta života obolelih od hipertenzivne bolesti

Edukacija pacijenata sa hipertenzijom
Obezbeđenje adekvatnih terapijskih procedura
Sprovođenje mera rehabilitacije
Unapređenje kvaliteta usluga
Unapređenje multidisciplinarne saradnje

Mortalitet od hipertenzije (osnovni uzrok smrti)
Mortalitet od hipertenzije
Indeks izgubljenih godina života zbog nesposobnosti
Broj pacijenata sa preduzetim terapijskim procedurama
Broj pacijenata sa preduzetim merama rehabilitacije
Broj i vrsta usluga
Zadovoljstvo pacijenata sa hipertenzijom
Skor iz upitnika kvaliteta života osoba sa hipertenzijom

Smanjenje posledica hipertenzivne bolesti na pojedinca i društvo

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

1.6.
Smanjenje rizika za pojavu oštećenja ciljnih organa

Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa krvnog pritiska
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa lipida i drugih faktora rizika
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa glikemije

Procenat pacijenata sa najmanje jednom kontrolom krvnog pritiska godišnje
Procenat pacijenata sa najmanje jednom kontrolom LDL godišnje
Procenat pacijenata sa najmanje jednom kontrolom glikemije godišnje

Smanjenje oštećenja organa zbog hipertenzije

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

1.7.
Obezbeđenje ranog otkrivanje krvnog pritiska kod dece i adolescenata

Obezbeđivanje aparata za merenje krvnog pritiska kod dece
Redovna kontrola arterijskog pritiska na sistematskim pregledima
Otkrivanje populacionih grupa pod rizikom
Otkrivanje osoba sa ranim znacima hipertenzivne bolesti

Prevalencija hipertenzije

Smanjenje oštećenja organa zbog hipertenzije

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

1.8.
Tretman hipertenzije u trudnoći

Blagovremeno otkrivanje hipertenzije u trudnoći
Unapređenje kontrole krvnog pritiska i drugih faktora rizika u trudnoći
Unapređenje kontrole krvnog pritiska i drugih faktora rizika tokom porođaja

Perinatalni mortalitet i broj mrtvorođene dece kod majki sa hipertenzijom
Učestalost prijema novorođenčadi u intenzivnu negu nakon porođaja trudnica sa hipertenzijom

Smanjenje perinatalnog mortaliteta i broja mrtvorođene dece od majki sa hipertenzijom

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

1.9.
Smanjenje učestalosti komplikacija, oštećenja ciljnih organa

Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa krvnog pritiska
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa lipida
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa glikemije

Incidencija koronarne bolesti kod pacijenata sa hipertenzijom
Incidencija cerebrovaskularne bolesti kod pacijenata sa hipertenzijom
Incidencija nefropatije kod pacijenata sa hipertenzijom
Prevalencija koronarne bolesti kod pacijenata sa hipertenzijom
Prevalencija cerebrovaskularne bolesti kod pacijenata sa hipertenzijom
Prevalencija nefropatije kod pacijenata sa
Smanjenje ukupnog mortaliteta
Smanjenje mortaliteta od koronarne bolesti
Smanjenje mortaliteta od cerebrovaskularne bolesti
Smanjenje mortaliteta od nefropatije

Smanjenje učestalosti komplikacija

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

 

IV DIJABETES

 

OPŠTI CILJ: Smanjiti značajno opterećenje dijabetesom i smrtnost od dijabetesa na osnovu preduzimanja specifičnih i integrisanih akcija kroz Nacionalni program integrisane zdravstvene zaštite od dijabetesa

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

Prevencija tipa 2 dijabetesa

Specifični cilj:
Smanjiti broj osoba koje razvijaju tip dva dijabetesa

Uvođenje programa rane detekcije osoba sa povećanim rizikom za tip dva dijabetesa
Uvođenje programa prevencije tipa dva dijabetesa na populacionom nivou i u osoba sa povećanim rizikom za razvoj tipa dva dijabetesa

Procenat gojaznosti (ITM>30kg/m2) u osoba 16-64 god
Procenat osoba koje primenjuju redovnu fizičku aktivnost
Procenat osoba koje koriste povrće u ishrani
Procenat osoba sa povećanim ukupnim rizikom za dijabetes (skor > 15) (Upitnik procene rizika za tip 2 dijabetesa)

Uspostavljen Nacionalni program rane detekcije i prevencije tipa dva dijabetesa Uspostavljen Nacionalni registar osoba sa povećanim rizikom za tip dva dijabetesa
Smanjen broj osoba koje razvijaju tip dva dijabetesa za 5% godišnje

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

Detekcija osoba sa dijabetesom

Specifični cilj:
Obezbediti ranu identifikaciju osoba sa dijabetesom

Uvođenje programa rane detekcije osoba sa tipom dva dijabetesa
Unapređenje edukacije zdravstvenih radnika i saradnika, stanovništva u vezi rane detekcije tipa dva dijabetesa

Prevalencija manifestnog dijabetesa
Prevalencija retinopatije i makulopatije u vreme dijagnoze dijabetesa

Uspostavljen Nacionalni program rane detekcije i prevencije tipa dva dijabetesa
Uspostavljen Nacionalni registar pacijenata sa dijabetesom

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015.
godina

Osposobljavanje pacijenata sa dijabetesom

Specifični cilj:
Obezbediti osposobljavanje pacijenata sa dijabetesom da poboljšaju svakodnevnu kontrolu sopstvene bolesti uz istovremeno održavanje najboljeg mogućeg kvaliteta života

Unapređenje grupne edukacije pacijenata sa dijabetesom o karakteristikama oboljenja, potrebnim terapijskim ciljevima i načinu njihovog postizanja i merama samokontrole
Unapređenje grupne edukacije pacijenata sa dijabetesom o praktičnim veštinama u samokontroli dijabetesa

Ukupna smrtnost zbog dijabetesa kao primarnog uzroka smrti
Ukupna smrtnost zbog dijabetesa kao sekundarnog uzroka smrti
Indeks izgubljenih godina života zbog smrtnosti od dijabetesa
Skor iz upitnika kvaliteta života u osoba sa dijabetesom
Odnos kliničkog stanje i kvaliteta života u pacijenata sa dijabetesom
Indeks zadovoljstva primenom dijabetološke zaštite u osoba sa dijabetesom
Procenat pacijenata koji je učestvovao najmanje u jednom satu grupne edukacije godišnje
Procenat pacijenata koji je učestvovao najmanje u jednom satu individualne edukacije godišnje

Uspostavljen program osnovne grupne edukacije pacijenata sa dijabetesom
Uspostavljen program osnovne individualne edukacije pacijenata sa dijabetesom
Smanjena ukupna smrtnost zbog dijabetesa kao primarnog uzroka smrti za 5% godišnje
Smanjena ukupna smrtnost zbog dijabetesa kao sekundarnog uzroka smrti za 2% godišnje

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

Terapija i praćenje odraslih osoba sa dijabetesom

Specifični cilj:
Postići redukciju rizika za razvoj hroničnih komplikacija dijabetesa uz najbolje moguće očuvanje kvaliteta života

Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa glikoregulacije
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa lipida
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa arterijskog pritiska
Unapređenje učestalosti kontrole rizika za pojavu nefropatije
Unapređenje učestalosti kontrole rizika za pojavu retinopatije
Unapređenje učestalosti kontrole rizika za pojavu dijabetesnog stopala
Unapređenje aktivnosti na prevenciji pušenja kao faktora rizika

Procenat pacijenata sa jednom ili više vrednosti HbA1c godišnje
Procenat pacijenata sa poslednjim rezultatom HbA1c > 7.5%
Procenat pacijenata sa najmanje jednom vrednošću LDL holesterola godišnje
Procenat pacijenata sa poslednjim rezultatom LDL < 2.6 mmol/l
Procenat pacijenata sa najmanje jednom kontrolom arterijskog pritiska godišnje
Procenat pacijenata sa poslednjim rezultatom arterijskog pritiska <130/85 mmol/l
Procenat pacijenata sa najmanje jednim testiranjem mikroalbuminurije godišnje
Procenat pacijenata sa jednim pregledom očnog dna godišnje
Procenat pacijenata sa najmanje jednim pregledom stopala godišnje
Procenat pacijenata sa najmanje jednom procenom pušačkog statusa godišnje
Procenat pacijenata sa najmanje jednim hiperglikemijskim hitnim stanjem koje je zahtevalo hospitalizaciju
Procenat pacijenata sa najmanje jednim hipoglikemijskim hitnim stanjem koje je zahtevalo hospitalizaciju

Uspostavljen Nacionalni sistem za procenu primene parametara metaboličke kontrole i rizika za hronične komplikacije dijabetesa
Uspostavljen Nacionalni sistem za procenu nivoa parametara metaboličke kontrole i rizika za hronične komplikacije dijabetesa
Povećanje broja pacijenata sa jednom ili više vrednosti HbA1c/god za 20% godišnje
Povećanje broja pacijenata sa jednom ili više vrednosti LDL-h/god. za 20% godišnje
Povećanje broja pacijenata sa najmanje jednom kontrolom arterijskog pritiska/god. za 20% godišnje
Povećanje broja pacijenata sa najmanje jednim testiranjem mikroalbuminurije/god za 20% godišnje
Povećanje broja pacijenata sa jednim pregledom očnog dna za 20% godišnje
Povećanje broja pacijenata sa najmanje jednim pregledom stopala za 20% godišnje
Povećanje broja pacijenata sa najmanje jednom procenom pušačkog statusa za 20% godišnje

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

Terapija i praćenje dece i adolescenata sa dijabetesom

Specifični cilj:
Obezbediti ostvarivanje posebnih potreba dece i adolescenata sa dijabetesom i omogućiti da na optimalan način uđu u adultni period u dobrom stanju zdravlja i osposobljeni za svakodnevnu kontrolu svoje bolesti

Unapređenje učestalosti kontrole rasta i razvoja kod dece sa dijabetesom
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa glikoregulacije
Unapređenje učestalosti kontrole i postignutog nivoa arterijskog pritiska
Unapređenje učestalosti kontrole rizika za pojavu nefropatije
Unapređenje učestalosti kontrole rizika za pojavu retinopatije
Unapređenje aktivnosti na prevenciji pušenja kao faktora rizika u adolescentnom periodu

Procenat dece sa dijabetesom u kojih je procenjena telesna težina i visina najmanje 1 godišnje
Procenat adolescenata sa 1 ili više vrednosti HbA1c godišnje
Procenat adolescenata sa poslednjim rezultatom HbA1c > 7.5%
Procenat adolescenata sa najmanje 1 kontrolom arterijskog pritiska godišnje
Procenat adolescenata sa poslednjim rezultatom arterijskog pritiska < 130/85 mmol/l
Procenat adolescenata sa najmanje 1 testiranjem mikroalbuminurije godišnje
Procenat adolescenata sa jednim pregledom očnog dna godišnje
Procenat adolescenata sa najmanje 1 procenom pušačkog statusa godišnje
Procenat dece i adolescenata sa najmanje 1 hiperglikemijskim hitnim stanjem (ketoacidozom) koje je zahtevalo hospitalizaciju
Procenat dece i adolescenata sa najmanje 1 hipoglikemijskim hitnim stanjem koje je zahtevalo hospitalizaciju

Uspostavljen Nacionalni sistem za evaluaciju primene parametara metaboličke kontrole u dece sa dijabetesom
Uspostavljen Nacionalni sistem za evaluaciju nivoa parametara metaboličke kontrole u dece sa dijabetesom

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

Tretman akutnih komplikacija dijabetesa

Specifični cilj:
Smanjiti učestalost i uticaj akutnih komplikacija dijabetesa

Unapređenje grupne i individualne edukacije o podešavanju terapije u prevenciji hipoglikemija
Unapređenje grupne i individualne edukacije o podešavanju terapije u prevenciji hiperglikemija

Učestalost hipoglikemije kao uzroka hospitalizacije
Učestalost hiperglikemijskih stanja (dijabetesne ketoacidoze) kao uzroka hospitalizacije

Uspostavljen Nacionalni sistem za procenu učestalosti i uticaja akutnih komplikacija dijabetesa

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

Tretman pacijenata sa dijabetesom u hospitalnim uslovima

Specifični cilj:
Obezbediti kvalitetnu i efikasnu zdravstvenu zaštitu pacijenata sa dijabetesom u toku hospitalizacije

Obezbeđenje ujednačenog pristupa terapiji hospitalizovanih pacijenata sa dijabetesom bez obzira na razlog hospitalizacije
Uvođenje posebnih veština za postoperativni tretman pacijenata sa dijabetesom

Prosečna dužina hospitalizacije pacijenata sa dijabetesom

Definisane Nacionalne preporuke za ujednačen pristup u tretmanu hospitalizovanih pacijenata sa dijabetesom
Uspostavljen Nacionalni sistem za procenu primene preporuka za ujednačen pristup u tretmanu hospitalizovanih pacijenata sa dijabetesom

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

Tretman dijabetesa u trudnoći

Specifični cilj:
Postići povoljan ishod i dobru kontrolu dijabetesa u trudnoći i pri porođaju u žena koje su prethodno imale dijabetes ili ispoljile dijabetes u toku trudnoće

Unapređenje kontrole glikoregulacije i drugih faktora rizika u prekoncepcijskom periodu
Unapređenje kontrole glikoregulacije i drugih faktora rizika u toku trudnoće
Unapređenje kontrole glikoregulacije i drugih faktora rizika tokom porođaja

Perinatalni mortalitet i broj mrtvorođene dece u trudnica sa dijabetesom
Učestalost porođaja carskim rezom u trudnica sa dijabetesom
Učestalost novorođene dece sa težinom >90 percentila prema gestacionoj starosti u pacijentkinja sa dijabetesom
Učestalost kongenitalnih malformacija na porođaju u dece trudnica sa dijabetesom
Učestalost prijema novorođene dece u intenzivnu negu posle porođaja trudnica sa dijabetesom

Uspostavljen program osnovne grupne edukacije pacijentkinja sa dijabetesom u trudnoći
Uspostavljen program osnovne individualne edukacije pacijentkinja sa dijabetesom u trudnoći
Uspostavljen Nacionalni sistem za procenu toka i ishoda trudnoće i metaboličke kontrole dijabetesa u trudnoći

Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

 

V MUSKULOSKELETNE BOLESTI

 

1. OPŠTI CILJ: Prevencija i kontrola muskuloskeletnih bolesti

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Unapređenje znanja i veština zdravstvenih radnika o merama prevencije muskuloskeletnih bolesti

Izrada Vodiča dobre prakse
Kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika o merama prevencije

Broj vodiča
Broj seminara
Broj polaznika seminara

Primena vodiča u praksi
Unapređenje znanja i veština

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove, udruženja

2009-2015. godina

1.2.
Unapređenje nivoa informisanosti i znanja populacije u vezi sa zdravim stilovima života i ranim znacima muskuloskeletnih bolesti

Savetovališni rad
Razvoj, sprovođenje i procena edukativnih programa za određene populacione grupe
Sprovođenje zdravstveno promotivnih kampanja
Aktivnosti u javnim glasilima
Razvoj zdravih okruženja

Broj individualnog i grupnog zdravstveno vaspitnog rada
Broj razvijenih programa
Broj ostvarenih kampanja
Broj sprovedenih aktivnosti u javnim glasilima
Broj zdravih okruženja

Unapređenje znanja populacije o značaju muskuloskeletnih bolesti

Ministarstvo zdravlja, Medicinski fakulteti, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove, jedinice lokalne samouprave, udruženja, javna glasila

2009-2015.
godina

1.3.
Rano otkrivanje obolelih od muskuloskeletnih bolesti

Obezbeđivanje opreme
Identifikovanje populacionih grupa pod rizikom
Otkrivanje osoba sa ranim karakteristikama bolesti
Razvoj baze podataka - registri bolesnika

Broj i vrsta nabavljene opreme
Broj pacijenata sa otkrivenim ranim simptomima
Broj baza podataka - registara bolesnika

Blagovremeno otkrivanje osoba pod rizikom i sa ranim simptomima oboljenja

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

1.4.
Unapređenje kvaliteta života obolelih od muskuloskeletnih bolesti

Obezbeđenje adekvatnih terapijskih procedura
Sprovođenje mera rehabilitacije
Unapređenje kvaliteta usluga
Unapređenje multidisciplinarne saradnje

Broj pacijenata sa preduzetim terapijskim procedurama
Broj pacijenata sa preduzetim merama rehabilitacije
Broj i vrsta usluga

Smanjenje posledica muskuloskeletnih bolesti na pojedinca i društvo

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

 

VI HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA

 

1. OPŠTI CILJ: Prevencija i kontrola hronične opstruktivne bolesti pluća i astme

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Unapređenje znanja i veština zdravstvenih radnika o merama prevencije hroničnih respiratornih oboljenja

Izrada vodiča dobre prakse
Kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika na svim nivoima zdravstvene službe
Edukacija zdravstvenih radnika za ispitivanje plućne funkcije
Unapređenje znanja u opštoj populaciji

Broj vodiča
Broj edukativnih seminara
Broj polaznika seminara

Primena vodiča u praksi
Unapređenje znanja i veština

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove, udruženja

2009-2015. godina

1.2.
Skretanje pažnje javnosti na porast oboljevanja od respiratornih bolesti i unapređenje znanja o zdravom životu, sprečavanju i ranim znacima bolesti.

Savetovališni rad
Izrada edukativnog i zdravstveno promotivnog materijala o bolestima disajnih organa
Razvoj, sprovođenje i procena edukativnih programa za određene populacione grupe
Sprovođenje zdravstveno promotivnih kampanja
Aktivnosti u javnim glasilima
Razvoj zdravih okruženja

Broj individualnog i grupnog zdravstveno vaspitnog rada
Broj razvijenih programa
Broj ostvarenih kampanja
Broj sprovedenih aktivnosti u javnim glasilima
Broj zdravih okruženja

Unapređenje znanja populacije o značaju bolesti disajnih organa

Ministarstvo zdravlja, Medicinski fakulteti, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove, jedinice lokalne samouprave, udruženja, javna glasila

2009-2015. godina

1.3.
Rano otkrivanje obolelih od bolesti disajnih organa

Obezbeđivanje opreme za ispitivanje funkcije pluća (spirometri)
Identifikovanje populacionih grupa pod rizikom
Otkrivanje osoba sa ranim karakteristikama bolesti
Obrazovanje baze podataka - registri obolelih od bolesti disajnih organa

Broj i vrsta nabavljene opreme
Broj pacijenata sa otkrivenim ranim simptomima
Baze podataka - registri bolesnika obolelih od bolesti disajnih organa

Blagovremeno otkrivanje osoba pod rizikom i sa ranim simptomima oboljenja

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015. godina

1.4.
Unapređenje kvaliteta života obolelih od respiratornih bolesti

Obezbeđenje adekvatnih terapijskih procedura
Sprovođenje mera rehabilitacije
Unapređenje kvaliteta usluga
Unapređenje multidisciplinarne saradnje

Broj pacijenata sa preduzetim terapijskim procedurama
Broj pacijenata sa preduzetim merama rehabilitacije
Broj i vrsta usluga

Smanjenje posledica bolesti disajnih organa na pojedinca i društvo

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove

2009-2015.
godina

 

VII SKRINING ZA RAK GRLIĆA MATERICE

 

1. OPŠTI CILJ: Uspostavljanje organizovanog skrining programa za rak grlića materice

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori (pokazatelji)

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Osnaživanje kadrovskih kapaciteta

Edukacija citoskrinera prema predloženim standardima u Programu
Edukacija patologa - uža specijalizacija iz kliničke citologije za pet referentnih citoloških laboratorija (dve laboratorije u Beogradu, po jedna u Nišu, Kragujevcu i u Novom Sadu/Sremskoj Kamenici)

Periodični izveštaj
Edukativni seminari citologije
Broj obučenih citoskrinera godišnje
Periodični izveštaj Medicinskog fakulteta u Novom Sadu o subspecijalizacijama tj. užoj subspecijalizaciji iz kliničke citologije

Povećan broj citoskrinera koji se mogu uključiti u Program
Povećan broj patologa koji se mogu uključiti u Program

Ministarstvo zdravlja, Ginekološko akušerska klinika "Narodni front", Beograd, Medicinski fakulteti, zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu

2009-2010.
godina

 

Dodatna edukacija ginekologa, medicinskih sestara i ostalog medicinskog i nemedicinskog kadra domova zdravlja i instituta/zavoda za javno zdravlje za potrebe sprovođenja Programa

Broj održanih seminara
Broj edukovanih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika

Edukovani zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, Kancelarija, domovi zdravlja

2009-2015. godina

 

Edukacija administrativnog osoblja za potrebe realizacije Programa
Predstavljanje programa skrininga
Edukacija za korišćenje softvera

Broj održanih seminara godišnje u jednom domu zdravlja
Broj obučenih administrativnih radnika

Administrativni radnici edukovani za učešće u Programu

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, Kancelarija, domovi zdravlja

2009-2015. godina

1.2.
Obezbeđivanje opreme

Procena opremljenosti ordinacija u domovima zdravlja pre započinjanja sprovođenje Programa
Opremanje ordinacija u domu zdravlja opremom za uzimanje citoloških briseva

Procena opremljenosti citoloških laboratorija u domovima zdravlja
Opremanje citoloških laboratorija domova zdravlja opremom za citološke preglede preparata (videti standard opreme neophodne za citološki pregled preparata)
Procena opremljenosti citoloških laboratorija u referentnim ustanovama
Opremanje citoloških laboratorija u referentnim ustanovama opremom za citološke preglede preparata
Procena opremljenosti domova zdravlja kompjuterskom opremom
Opremanje domova zdravlja kompjuterskom opremom
Opremanje Kancelarije kompjuterskom opremom i umrežavanje sa Institutom za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut"
Instaliranje softvera za sprovođenje Programa
Umrežavanje domova zdravlja u informatičke sisteme instituta i zavoda za javno zdravlje

Izveštaj o opremljenosti
Lista neophodne opreme po domovima zdravlja i plan raspodele opreme

 

Izveštaj o opremljenosti
Lista neophodne opreme po domovima zdravlja i plan raspodele opreme
Izveštaj o opremljenosti

 

 

Izveštaj o opremanju domova zdravlja i Kancelarije kompjuterskom opremom
Izveštaj o instaliranju softvera u domovima zdravlja, institutima i zavodima za javno zdravlje
Izveštaj o broju umreženih domova zdravlja

Analiza situacije radi planiranja nabavke opreme
Povećanje broja opremljenih ordinacija za uzimanje citoloških briseva

Analiza situacije radi planiranja nabavke opreme
Povećanje broja opremljenih domova zdravlja za citološke preglede preparata
Povećanje broja opremljenih laboratorija za citološke preglede preparata

Povećanje opremljenih domova zdravlja kompjuterskom opremom
Kancelarija opremljena za prijem i obradu podataka iz Programa
Instaliran softver u domovima zdravlja, zavodima i institutima za javno zdravlje
Svi domovi zdravlja povezani sa informatičkim sistemima instituta i zavoda za javno zdravlje

Ministarstvo zdravlja. Institut za javno zdravlje Srbije, Kancelarija, domovi zdravlja

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, Kancelarija, zdravstvene ustanove

 

2009-2013. godina

2009-2013. godina

1.3.
Pozivanje žena na skrining

Organizacija slanja prvih i ponovnih poziva
Definisanje spiskova žena koje će biti obuhvaćene skriningom prema preporukama Programa.
Priprema plana pozivanja na godišnjem nivou - za žene koje se nisu odazvale

Prva grupa pozivanih (u prvoj godini organizovanog skrininga): prema datumu rođenja
Druga grupa (u drugom godini skrininga): prema datumu rođenja
U drugoj godini skringa pozvati i sve žene koje se nisu odazvale iz prve grupe žena pozivanih za skring
Treća grupa (u trećoj godini organizovanog skringa): prema datumu rođenja
U trećoj godini skrininga pozvati sve žene koje se nisu odazvale iz druge grupe žena pozivanih na skrining
Četvrta grupa (u četvrtoj godini skrininga) pozivaju se sve žene iz treće grupe koje se u prethodnoj godini nisu odazvale na skrining i ponovo se pozivaju žene iz prve grupe
Dostavljanje spiskova kancelariji, žena koje će biti pozvane na skrining
Dostavljanje odštampanih pozivnih pisama domovima zdravlja
Izrada, dizajniranje i štampanje postera, agitki/lifleta o značaju prevencije raka grlića materice

Izrada periodičnih izveštaja o aktivnostima u toku skrininga, na osnovu preporučenih procesnih i ishodnih indikatora sprovođenja Programa

Plan pozivanja žena koje će biti obuhvaćene skriningom za tri kalendarske godine
Plan ponovnog pozivanja žena koje se nisu odazvale
Spisak žena planiranih za pozivanje na skrining po kalendarskim godinama
Izveštaj o odštampanim pozivnim pismima
Plan raspodele pozivnih pisama po domovima zdravlja
Izveštaj o odštampanim promotivnim materijalima
Plan raspodele promotivnog materijala po domovima zdravlja, institutima i zavodima za javno zdravlje
Broj odštampanih agitki/lifleta
Broj odštampanih postera
Periodični izveštaji

Omogućeno slanje poziva po predviđenoj dinamici
Pozivna pisma dostavljena
Podeljen promotivni materijal
Praćenje sprovođenja Programa

Ministarstvo zdravlja, Kancelarija, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, domovi zdravlja

2009-2015. godina

1.4.
Informisanje, edukacija, socijalna mobilizacija

Kampanja za prevenciju raka grlića materice
Izrada plana aktivnosti za kampanju
Informisanje, edukacija, socijalna mobilizacija na nivou jedinica lokalne samouprave

Izveštaj o ostvarenim ciljevima kampanje
Urađen plan aktivnosti za sprovođenje kampanje
Izveštaj o ostvarivanju aktivnosti koji se odnosi na informisanje, edukaciju i socijalnu mobilizaciju po upravnim okruzima

Podizanje svesti stanovništva o značaju
Skrininga raka grlića materice
Praćenje sprovođenja informisanja, edukacija i socijalne mobilizacije po upravnim okruzima

Ministarstvo zdravlja, Kancelarija, Institut za javno zdravlje Srbije, Instituti i zavodi za javno zdravlje, domovi zdravlja

2009-2011. godina

 

VIII SKRINING ZA RAK DOJKE

 

1. OPŠTI CILJ: Obezbeđivanje preduslova za uspostavljanje skrining programa za rak dojke

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Izrada i štampanje stručno-metodoloških uputstava

Izrada uputstva za: primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu, dijagnostičke centre

Urađena i odštampana uputstva

Pripremljen materijal za edukaciju

Ministarstvo zdravlja

2009-2010. godina

1.2.
Edukacija specijalista radiologa i radioloških tehničara

Edukacija specijalista radiologa i radioloških tehničara

Broj specijalista radiologa i radioloških tehničara uključenih u edukaciju

Broj specijalista radiologa i radioloških tehničara uključenih u edukaciju

Ministarstvo zdravlja, Medicinski fakulteti, Institut za onkologiju i radiologiju

2009-2011. godina

1.3.
Edukacija lekara primarne zdravstvene zaštite

Predavanja za zdravstvene radnike domova zdravlja

Broj zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika uključenih u edukaciju

Obuhvaćeno 90% centara

Ministarstvo zdravlja, Institut za onkologiju i radiologiju, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom

2009-2011. golina

1.4.
Edukacija zdravstvenih radnika zdravstvenih centara

Predavanja i edukacija

Broj zdravstvenih centara i zdravstvenih radnika uključenih u edukaciju

Obuhvaćeno 90% centara

Ministarstvo zdravlja, Instituti za onkologiju i radiologiju, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom

2009-2011.
golina

1.5.
Kampanja namenjena stanovništvu

Kampanja u javnim glasilima

Urađen dizajn kampanje, spotovi, bilbordi i dr.
Broj emitovanja i prezentacija

Podizanje svesti javnosti o značaju skrininga za rak dojke

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2011. godina

1.6.
Formiranje Kancelarije za skrining raka dojke (u daljem tekstu: Kancelarija) i skrining centara

Kadrovi
Prostor
Oprema
Softver

Oformljena Kancelarija i skrining centri

Koordinacija aktivnosti skrining programa

Ministarstvo zdravlja, Zdravstveni centri, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2011. godina

1.7.
Uspostavljanje informacionog sistema

Softver
Oprema
Mreža

Količina nabavljene opreme

Opremljeno bar 90% skrining centara

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2011. godina

1.8.
Uspostavljanje sistema kontrole kvaliteta

Izrada plana kontrole kvaliteta

Uspostavljanje kontrole kvaliteta

Uspostavljen sistem za kontrolu i unapređenje kvaliteta skrininga programa

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2011. godina

 

IX SKRINING ZA KOLOREKTALNI KARCINOM

 

1. OPŠTI CILJ: Obezbeđivanje preduslova za uspostavljanje skrining programa za rak debelog creva

Specifični ciljevi

Aktivnosti

Indikatori

Očekivani rezultati

Nadležni organi

Rokovi

1.1.
Izrada i štampanje stručno-metodoloških uputstava

Izrada uputstva za sve nivoe zdravstvene zaštite uključene u skrining

Urađena i odštampana uputstva

Pripremljen materijal za edukaciju

Ministarstvo zdravlja

2009-2010.
godina

1.2.
Edukacija zdravstvenih radnika primarne zdravstvene zaštite

Edukacija za zdravstvene radnike domova zdravlja

Broj zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika uključenih u edukaciju

Obuhvaćeno 90% primarne zdravstvene zaštite

Ministarstvo zdravlja, Institut za digestivne bolesti, Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa Medicinskim fakultetom

2009-2011. godina

1.3.
Edukacija zdravstvenih radnika endoskopskih centara

Edukacija zdravstvenih radnika

Broj centara i zdravstvenih radnika uključenih u edukaciju

Obuhvaćeno 90% centara

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za digestivne bolesti i Medicinskim fakultetom

2009-2012. godina

1.4.
Edukacija zdravstvenih radnika ustanova koje se bave dijagnostikom i lečenjem kolorektalnog karcinoma

Edukacija zdravstvenih radnika

Broj ustanova i zdravstvenih radnika uključenih u edukaciju

Obuhvaćeno 90% centara

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za digestivne bolesti i Medicinskim fakultetom

2009-2012. godina

1.5.
Kampanja namenjena stanovništvu

Kampanja u javnim glasilima

Urađen dizajn kampanje, spotovi, bilbordi i dr.
Broj kampanja u javnim glasilima

Podizanje svesti javnosti o značaju skrininga za kolorektalni karcinom

Ministarstvo zdravlja Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2011. godine

1.6.
Formiranje Kancelarije za skrining kolorektalnog karcinoma (u daljem tekstu: Kancelarija) i skrining centara u upravnim okruzima

Kadrovi
Prostor
Oprema
Softver

Oformljena Kancelarija i skrining centri

Koordinacija aktivnosti skrining programa

Ministarstvo zdravlja
Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje
zdravstveni centri

2009-2011. godina

1.7.
Uspostavljanje informacionog sistema

Softver
Oprema
Mreža

Količina nabavljene opreme

Opremljeno bar 90% skrining centara

Ministarstvo zdravlja
Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2015. godina

1.8.
Uspostavljanje sistema kontrole kvaliteta

Izrada plana kontrole kvaliteta

Uspostavljanje kontrole kvaliteta

Uspostavljen sistem za kontrolu i unapređenje kvaliteta skrining programa

Ministarstvo zdravlja
Institut za javno zdravlje Srbije, instituti i zavodi za javno zdravlje

2009-2015. godina