ODLUKAO ZAŠTITNIKU GRAĐANA GRADA ŠAPCA("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 6/2009) |
Zaštitnik građana štiti individualna i kolektivna prava i interese građana od nezakonitog i nepravilnog rada Gradske uprave, kao i javnih preduzeća, ustanova i drugih nosilaca javnih ovlašćenja, kojima je povereno vršenje određenih poslova čiji je osnivač Grad (u daljem tekstu: organi uprave), ako se radi o povredi propisa i opštih akata Grada.
Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda i u vršenju poslova iz svoje nadležnosti postupa u skladu sa Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i odlukama Grada.
Ovom Odlukom uređuju se nadležnosti i ovlašćenja, način postupanja, izbora i prestanak dužnosti zaštitnika građana za teritoriju Grada Šapca.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u svom radu i ne može biti pozvan na odgovornost niti kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju svojih nadležnosti utvrđenih ovom Odlukom.
Osnovni principi delovanja zaštitnika građana su zakonitost, nepristrasnost, nezavisnost i pravičnost.
Za svoj rad zaštitnik građana odgovara Skupštini grada u skladu sa odredbama ove Odluke.
Sedište zaštitnika građana je u Šapcu.
Zaštitnik građana ima pečat okruglog oblika sa tekstom: "REPUBLIKA SRBIJA - ŠABAC" u spoljnom krugu pečata i grbom Republike Srbije u sredini pečata, dok se u sledećem unutrašnjem krugu ispisuje naziv: "ZAŠTITNIK GRAĐANA GRADA ŠAPCA".
II IZBOR, PRESTANAK I RAZREŠENJE
Zaštitnika građana bira Skupština grada većinom glasova prisutnih odbornika, na predlog gradonačelnika.
Mandat zaštitnika građana traje četiri godine i isto lice može biti izabrano na ovu funkciju najviše dva puta uzastopno.
Zaštitnik građana može imati zamenika kojeg na njegov predlog bira Skupština grada većinom glasova prisutnih odbornika.
Zamenik pomaže zaštitniku građana u obavljanju poslova utvrđenih ovom Odlukom i zamenjuje ga u radu u slučaju njegove odsutnosti.
Mandat zamenika zaštitnika građana traje četiri godine i isto lice može biti izabrano na ovu funkciju najviše dva puta uzastopno.
Za zaštitnika građana može biti izabrano lice koje ima državljanstvo Republike Srbije, završen pravni fakultet, položen pravosudni ili stručni ispit za rad u državnim organima, sa najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima, koje nije osuđivano i protiv koga se ne vodi krivični postupak i koje uživa visoke moralne i stručne kvalitete u svojoj sredini.
Funkcija zaštitnika građana nije spojiva sa vršenjem bilo koje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, bez obzira da li su plaćene ili ne, kao ni sa članstvom u političkim partijama.
Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode.
Za zamenika zaštitnika građana može biti izabrano lice koje ima državljanstvo Republike Srbije, završen pravni fakultet, položen pravosudni ili stručni ispit za rad u državnim organima, sa najmanje tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima, koje nije osuđivano i protiv koga se ne vodi krivični postupak i koje uživa moralne i stručne kvalitete.
Odredba člana 7. stav 2. i 3. odnosi se i na zamenika zaštitnika građana.
Mandat zaštitnika građana prestaje na njegov lični zahtev, u slučaju smrti, istekom mandata, trajnim gubitkom radne sposobnosti ili ispunjavanjem uslova za penziju.
Zaštitnik građana može biti razrešen dužnosti u slučaju da bude pravnosnažno osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, ako započne obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti u toku trajanja mandata, ili ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju.
Zaštitnik građana ima pravo da se obrati odbornicima na sednici Skupštine grada, na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju.
Postupak za razrešenje zaštitnika građana pokreće se na predlog jedne trećine odbornika Skupštine grada.
Skupština grada razrešava zaštitnika građana većinom glasova prisutnih odbornika.
Odredbe članova 9, 10. i 11. Odluke, odnose se i na zamenika zaštitnika građana, s tim što predlog za njegovo razrešenje može podneti i zaštitnik građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede prava građana učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave ako se radi o povredama Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona i odluka Grada.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad gradonačelnika i njegovog zamenika, predsednika Skupštine grada i njegovog zamenika, kao ni rad članova Gradskog veća, osim kada ovaj organ postupa kao drugostepeni u upravnom postupku.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad republičkih organa uprave koji imaju podružnice na teritoriji Grada, pravosudnih organa i javnih tužilaštava ustanovljenih na teritoriji Grada.
Zaštitnik građana je ovlašćen da obavlja i sledeće poslove:
- prati primenu međunarodnih ugovora i međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava na području Grada;
- prikuplja informacije o primeni propisa iz oblasti ljudskih prava od strane organa uprave;
- sastavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju i poštovanju ljudskih prava od strane organa uprave;
- obaveštava nadležne organe i širu javnost o kršenju ljudskih prava;
- prima i ispituje zahteve koji se odnose na povredu ljudskih prava građana od strane organa uprave;
- postupa po sopstvenoj inicijativi u svakom slučaju gde postoji sumnja o postojanju kršenja ljudskih prava od strane organa uprave;
- vrši periodične preglede i kontrole rada organa uprave;
- ostvaruje neposrednu saradnju sa republičkim organima i deluje kao posrednik između područnih organa državne uprave i nosilaca javnih ovlašćenja iz delokruga Republike Srbije i građana, na teritoriji Grada;
- inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja ljudskih prava od strane organa uprave;
- organizuje i učestvuje u pripremi i organizaciji kampanja za informisanje javnosti o pitanjima značajnim za ostvarivanje i poštovanje ljudskih prava;
- inicira i podstiče obrazovanje o ljudskim pravima u svim oblastima života;
- sarađuje i razmenjuje iskustva sa drugim zaštitnicima građana, ombudsmanima i organima i organizacijama koji se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava u zemlji i inostranstvu;
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i propisima Skupštine grada.
Radi unapređenja i usklađivanja postojećih propisa sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava, zaštitnik građana je ovlašćen da daje inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom i da predlaže Skupštini grada i drugim nadležnim organima donošenje novih i promenu postojećih propisa i drugih akata iz njene nadležnosti.
O predlozima akata Skupštine grada koji imaju uticaja na ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao i na odnose organa uprave i građana, Skupština je dužna da pribavi mišljenje zaštitnika građana koje će razmotriti u postupku usvajanja ovih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana obavezno prisustvuje svim sednicama Skupštine grada, a po potrebi i njenih tela.
Zaštitnik građana podnosi Skupštini grada godišnji izveštaj o svojim aktivnostima najkasnije do kraja aprila tekuće godine za prethodnu godinu.
Izveštaj sadrži opštu ocenu o radu organa uprave sa stanovišta primene propisa, stanju ljudskih prava i sloboda, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje, inicijativu za izmenu postojećih ili donošenje novih propisa u cilju unapređenja ljudskih prava i sloboda ili efikasnijeg rada organa uprave, kritike i pohvale pojedinim organima uprave.
Zaštitnik građana, po potrebi, može podnositi posebne izveštaje Skupštini grada kojima ukazuje na naročito ozbiljne slučajeve povrede prava građana, sistemsko kršenje ljudskih prava, ili na probleme u radu organa uprave koje bi hitno trebalo ispraviti.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Organi uprave su dužni da bez odlaganja prime zaštitnika građana na njegov zahtev, a najkasnije u roku od petnaest dana od dana upućivanja zahteva.
Zaštitniku građana se u obliku zahteva za pokretanje postupka može obratiti svako ko smatra da mu je aktom ili radnjom organa uprave povređeno neko ljudsko pravo.
U ime lica iz stava 1. ovog člana može se obratiti i njegov naslednik, staratelj ili punomoćnik.
Treće lice, nevladina organizacija, udruženje ili druga organizacija, može se obratiti zaštitniku građana uz pismeno ovlašćenje lica koje smatra da mu je povređeno neko ljudsko pravo.
Zaštitnik građana može postupati i po sopstvenoj inicijativi na osnovu saznanja ili drugih izvora, ako oceni da je verovatno da postoji ili je postojala povreda ljudskih prava od strane organa uprave.
Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, zaštitnik građana ima pravo da kada utvrdi da je zahtev građanina preuranjen, predloži organu uprave i podnosiocu zahteva da sprovedu postupak medijacije (rešavanje konflikta mirnim putem) kao preventivnog delovanja, kako u daljem postupku pred organom uprave eventualno ne bi došlo do kršenja prava građana, a u cilju unapređenja rada organa uprave i ostvarivanja većeg poverenja između ovih organa i građana.
Postupak pred zaštitnikom građana je besplatan.
Svako lice koje želi da podnese zahtev za pokretanje postupka pred zaštitnikom građana, prethodno je dužno da zaštitu svojih prava ostvaruje u odgovarajućem postupku pred organima uprave dok ne iscrpi sva pravna sredstva.
Ako je zahtev podnet pre nego što je pokrenut postupak pred organom uprave, a vođenje takvog postupka je zakonom predviđeno, zaštitnik građana može takav zahtev sam proslediti nadležnom organu uprave na rešavanje i o tome obavestiti podnosioca zahteva.
Izuzetno, zaštitnik građana, može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva u upravnom postupku, ako bi podnosiocu zahteva bila naneta nenadoknadiva šteta, ako se vođenje postupka neprimereno odugovlači, ili ako zaposleni u organima uprave zloupotrebljavaju svoja procesna ovlašćenja.
Zahtev se može podneti najkasnije u roku od jedne godine, od dana dostavljanja drugostepene odluke organa uprave ili od dana dostavljanja poslednjeg akta u slučaju na koji se zahtev odnosi.
Ukoliko protiv akta ili radnje organa uprave nije moguće pokretanje upravnog postupka, zahtev se podnosi u roku od godinu dana od dana kada je povreda učinjena.
Zahtev za pokretanje postupka se podnosi u pismenom obliku koji nema posebnu formu, uključujući sve oblike elektronske komunikacije, a samo izuzetno, usmeno na zapisnik kod zaštitnika građana.
Zahtev za pokretanje postupka sadrži:
- lične podatke podnosioca zahteva (ime, prezime, adresa, telefon);
- naziv organa uprave čiji rad treba ispitati;
- kratak činjenični opis slučaja;
- pismene dokaze koji potkrepljuju navode iz zahteva;
- pismene dokaze koji ukazuju na pravna sredstva koja su u postupku korišćena;
- datum i potpis podnosioca zahteva.
Zaštitnik građana u prethodnom postupku ispituje dopuštenost zahteva i isti odbacuje kao nedopušten ako utvrdi:
- da zahtev nije potpisan (anoniman);
- da zahtev ne spada u nadležnost zaštitnika građana, već u nadležnost organa predviđenih članom 12. stav 3. i 4. Odluke;
- da je zahtev podnet nakon isteka roka predviđenog članom 23. Odluke;
- da je zahtev podnet pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva u postupku pred organom uprave, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 22. stav 3. Odluke;
- da zahtev ne sadrži propisane podatke, a podnosilac zahteva ni u naknadno određenom roku te nedostatke nije otklonio.
U slučaju odbacivanja zahteva, zaštitnik građana će u pismenoj formi obrazložiti razloge za njegovo odbacivanje i podnosiocu zahteva dati savet o eventualno drugim mogućnostima za pribavljanje zaštite.
Protiv odluke o odbacivanju zahteva zaštitnika građana ne mogu se koristiti pravni lekovi.
Kada zaštitnik građana uvidom u zahtev utvrdi da isti sadrži sve podatke predviđene u članu 24. pre nego što donese odluku o pokretanju postupka, može od nadležnog organa uprave pismenim nalogom tražiti izjašnjenje na sve okolnosti navedene u zahtevu i svu dokumentaciju kojom taj organ raspolaže.
Nakon dobijenog izjašnjenja i tražene dokumentacije, zaštitnik građana može doneti odluku da ne pokrene ili da pokrene postupak.
Ako iz sadržaja izjašnjenja i tražene dokumentacije od organa uprave utvrdi da nije došlo do povrede prava podnosioca zahteva, ili da ne postoje druge nepravilnosti u radu organa uprave, zaštitnik građana će odbiti zahtev i o tome pismeno uz eventualnu preporuku i mišljenje, obavestiti podnosioca zahteva kao i organ uprave.
Protiv odluke o odbijanju zahteva ne može se koristiti pravni lek.
Kada zaštitnik građana iz dobijenog izjašnjenja i tražene dokumentacije od organa uprave utvrdi da postoje okolnosti koje ukazuju na eventualne propuste ili kršenja prava građana, donosi odluku da pokrene i sprovede postupak.
U toku vođenja postupka, zaštitnik građana pored izjašnjenja i tražene dokumentacije od organa uprave može zatražiti i druge podatke i obaveštenja kojima taj organ raspolaže u predmetu podnosioca zahteva, može uzeti na zapisnik usmenu izjavu od svakog lica za koje osnovano pretpostavlja da raspolaže saznanjima o okolnostima slučaja koji ispituje, ili od njega tražiti pismeno izjašnjenje.
Na zahtev zaštitnika građana, u roku koji ne može biti kraći od 8 dana niti duži od 15 dana, organ uprave ili pozvano lice je obavezno da postupi po nalogu zaštitnika građana, a u skladu sa članom 26. i 28. Odluke.
Ako organ uprave ili pozvano lice ne postupe po odredbi iz člana 29. Odluke, zaštitnik građana će o tome obavestiti gradonačelnika, predsednika Skupštine grada i načelnika Gradske uprave od kojih će tražiti intervenciju.
Ukoliko u sprovedenom postupku utvrdi da postoje nepravilnosti u radu organa uprave, zaštitnik građana će doneti preporuku ili sačiniti odgovarajuće mišljenje i o tome obavestiti podnosioca zahteva i organ uprave na čiji se rad ta preporuka, tj. mišljenje odnosi.
Ukoliko u sprovedenom postupku utvrdi da je konačnim aktom organa uprave došlo do povrede prava građana, a u cilju preventivnog delovanja i sprečavanja nanošenja nenadoknadive štete podnosiocu zahteva, zaštitnik građana će doneti preporuku da:
- organ uprave ponovo sprovede postupak u skladu sa zakonom;
- organ uprave privremeno obustavi izvršenje konačnog upravnog akta;
- se pokrene disciplinski postupak protiv službenog lica u organu uprave za kojeg je utvrđeno da je odgovorno za kršenje prava građana;
- se kod nadležnog državnog organa pokrene krivični ili prekršajni postupak protiv službenog lica u organu uprave koje je odgovorno za kršenje ljudskih prava.
Zaštitnik građana o svim preduzetim radnjama iz stava 2. ovog člana obaveštava podnosioca zahteva i organ uprave čiji je rad ispitivao.
Organ uprave je dužan da zaštitnika građana na njegov zahtev u roku od 15 dana od prijema preporuke ili mišljenja, obavesti o merama koje je preduzeo na otklanjanju uočenih nepravilnosti u radu, ili utvrđenih kršenja prava građana.
Ukoliko organ uprave ne obavesti zaštitnika građana o preduzetim merama, ili ako zaštitnik građana smatra da preduzete mere nisu odgovarajuće o tome će obavestiti gradonačelnika, Skupštinu grada i načelnika Gradske uprave.
Protiv preporuke ili mišljenja zaštitnika građana, ne može se koristiti pravni lek.
Odredbe koje se odnose na vođenje postupka po zahtevu građana, odnose se i na postupanje zaštitnika građana kada vodi postupak po sopstvenoj inicijativi.
V ORGANIZACIJA I SREDSTVA ZA RAD
Stručne i administrativno-tehničke poslove za zaštitnika građana obavlja Gradska uprava.
Radno vreme za prijem i kontakte sa strankama određuje zaštitnik građana.
Sredstva za rad zaštitnika građana obezbeđuju se iz budžeta Grada.
Zaštitnik građana i njegov zamenik imaju pravo na platu kao i druga prava po osnovu rada, u skladu sa propisima o radnim odnosima i platama u lokalnoj samoupravi.
Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o građanskom braniocu opštine Šabac ("Sl. list Opštine Šabac", br. 35/04).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Šapca".