PRAVILNIK O ZDRAVSTVENIM USLOVIMA ZA VRŠENJE POSLOVA VAZDUHOPLOVNOG I OSTALOG STRUČNOG OSOBLJA I POSEBNIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE LEKARSKIH PREGLEDA VAZDUHOPLOVNOG I OSTALOG STRUČNOG OSOBLJA KOJE TREBA DA ISPUNJAVAJU ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE UDRUŽENOG RADA ("Sl. list SFRJ", br. 81/89 i "Sl. glasnik RS", br. 61/2006 - dr. pravilnik i 16/2009 - dr. pravilnik)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se zdravstveni uslovi koje mora da ispunjava vazduhoplovno i ostalo stručno osoblje za sticanje i produženje dozvole za vršenje određenih stručnih poslova i posebni uslovi za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja koje moraju da ispunjavaju zdravstvene organizacije udruženog rada, način obavljanja lekarskih pregleda, kao i način vođenja zdravstvene evidencije vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja.

Član 2

Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja utvrđuje se na osnovu lekarskog pregleda koji obavljaju:

1) lekarska komisija u zdravstvenoj organizaciji udruženog rada koja ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom i koju za vršenje tih poslova ovlasti Savezni sekretarijat za saobraćaj i veze;

2) lekarska komisija u vojnoj vazduhoplovno-zdravstvenoj ustanovi koju za vršenje tih pregleda ovlasti Savezni sekretarijat za saobraćaj i veze;

3) lekarska komisija koju obrazuje savezni sekretar za saobraćaj i veze.

Član 3

Lekarsku komisiju za lekarske preglede lica koja spadaju u kategoriju A obrazuje lice koje rukovodi zdravstvenom organizacijom udruženog rada, odnosno vojnom vazduhoplovno-zdravstvenom ustanovom, od lekara specijaliste vazduhoplovne medicine ili interniste, oftalmologa, otorinolaringologa, neuropsihijatra i psihologa.

Za lekarske preglede lica koja spadaju u kategorije B, C i D lekarska komisija može da se obrazuje od specijalista medicine rada, lekara opšte medicine i psihologa.

Član 4

Lekarsku komisiju koju, sa utvrđene liste, obrazuje savezni sekretar za saobraćaj i veze sačinjavaju lekari specijalisti iz oblasti iz koje je lice koje podnosi žalbu proglašeno nesposobnim za vršenje određenih stručnih poslova.

Član 5

Predsednik lekarske komisije iz čl. 3. i 4. ovog pravilnika je lekar koji je završio obučavanje iz oblasti vazduhoplovne medicine.

Obučavanje iz stava 1. ovog člana obavlja se prema programu koji je u skladu sa međunarodnim standardima iz oblasti vazduhoplovne medicine, a obuhvata i poznavanje vazduhoplovnih propisa iz te oblasti.

Znanje iz oblasti vazduhoplovne medicine obnavlja se svake treće godine u zdravstvenoj organizaciji koja se bavi vazduhoplovnom medicinom.

Član 6

Lekarske preglede vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja može obavljati zdravstvena organizacija udruženog rada koja ima opremu i instrumente za obavljanje tih pregleda, i to:

1) za obavljanje internističkih pregleda - elektrokardiograf, spirograf i ostale lekarske instrumente za klinički pregled;

2) za obavljanje oftalmološkog pregleda - pseudoizohromatske tablice za raspoznavanje boja, špalt-lampu, orto-rater ili lenjir za konvergenciju (RAF), Hershelovu prizmu (za forije), oftalmoskop i steroskop;

3) za obavljanje otorinolaringološkog pregleda - audio-metar i otorinolaringološke instrumente za klinički pregled (čeono ogledalo itd.);

4) za obavljanje neuropsihijatrijskih pregleda - tehnički pribor za ispitivanje refleksa;

5) za obavljanje psiholoških testiranja - bateriju testova ličnosti i sposobnosti i aparate za ispitivanje senzomotornih sposobnosti;

6) za analize krvne slike, osnovne biohemijske analize i analize urina - laboratorijsku opremu.

Član 7

Lekarska komisija obavlja redovne i vanredne lekarske preglede vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja razvrstanog u kategorije A, B, C i D i o tome izdaje lekarsko uverenje.

Lekarsko uverenje se izdaje u skladu sa rokom važenja dozvole, osim u slučajevima iz člana 149. stav 2. Zakona o vazdušnoj plovidbi i člana 10. ovog pravilnika.

Član 8

Lice koje se podvrgava lekarskom pregledu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti dužno je da lekarskoj komisiji dostavi medicinsku dokumentaciju o svom zdravstvenom stanju, koju daje ordinirajući lekar.

Dokumentacija iz stava 1. ovog člana, pored ostalog, treba da sadrži podatke o svim promenama zdravstvenog stanja koje su nastale posle poslednjeg pregleda.

Lekarska komisija, posle obavljenog pregleda, dostavlja uverenje o zdravstvenoj sposobnosti: licu koje se podvrglo lekarskom pregledu, organizaciji udruženog rada ili drugoj organizaciji, odnosno organu društveno-političke zajednice ili druge zajednice koja je to lice uputila na lekarski pregled i ordinirajućem lekaru.

Član 9

Ako se prilikom redovnih lekarskih pregleda utvrdi zdravstveno stanje koje odstupa od kategorija telesne i duševne sposobnosti propisanih ovim pravilnikom, lice može biti oglašeno sposobnim:

1) ako je njegovo zdravstveno stanje takvo da nije nesposobno za vršenje dužnosti;

2) ako su njegovi eventualni nedostaci funkcionalno kompenzovani;

3) ako su njegova profesionalna sposobnost, veština i iskustvo takvi da mogu nadoknaditi utvrđeni nedostatak.

Član 10

Ako se prilikom redovnog lekarskog pregleda utvrdi zdravstvena sposobnost koja zahteva poseban postupak, može se doneti uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, uz određena ograničenja (skraćenje roka važenja izdatog lekarskog uverenja, ograničenje u vršenju određenih posebnih stručnih poslova, korišćenje naočara u toku letenja, odnosno za vreme vršenja poslova).

Član 11

Vazduhoplovno i ostalo stručno osoblje obavezno se podvrgava lekarskom pregledu posle preležanih bolesti navedenih u čl. 18, 19. i 20. ovog pravilnika, kao i posle povreda ili hirurških intervencija koje mogu da umanje telesnu ili duševnu sposobnost.

Član 12

Ovim pravilnikom utvrđuju se sledeće kategorije zdravstvene sposobnosti vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja:

1) kategorija A, u koju spadaju: saobraćajni piloti i profesionalni piloti I klase;

2) kategorija B, u koju spadaju: profesionalni piloti, navigatori-letači, inženjeri-letači i kontrolori letenja;

3) kategorija C, u koju spadaju: verifikatori-letači, sportski piloti, piloti jedrilica, piloti slobodnih balona, kabinsko osoblje i padobranci;

4) kategorija D, u koju spadaju: vazduhoplovno-tehničko osoblje, vazduhoplovno osoblje za tehničku pripremu, vazduhoplovno-saobraćajno osoblje, tehničko osoblje za kontrolu letenja, pomoćnici kontrolora letenja, osoblje za meteorološko obezbeđenje vazdušne plovidbe, osoblje za tehnološke pripreme kontrole letenja i veze kontrole letenja, osoblje za prihvat i otpremu, osoblje za protivpožarnu zaštitu na aerodromu, osoblje koje vazduhoplov puni gorivom i mazivom i osoblje koje održava manevarske površine, objekte i instalacije na aerodromu od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe.

II MERILA ZA UTVRĐIVANJE ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI

Član 13

Lice koje spada u kategoriju A, u pogledu zdravstvene sposobnosti mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da ne boluje ni od kakve akutne ili hronične bolesti i da nema urođenih ili stečenih anomalija koje bi mogle dovesti u pitanje bezbednost letenja;

2) da je pravilno razvijeno i dobre fizičke kondicije; da mu je odnos telesne visine i mase u granicama normale; da vitalni kapacitet nije manji od 3.000 ccm - za žene i 3.500 ccm - za muškarce; da apneja ne traje manje od 40 sekundi, za oba pola; da nema anatomskih poremećaja niti većih ožiljaka; da mu je koža tela elastična i glatka; da su mu ingvinalni propusti čvrsti; da su mu zubi zdravi (ako su kariozni da su popravljeni ili izvađeni); da su mu spoljni delovi oka i očnih adneksa anatomski i funkcionalno ispravni; da su mu anatomski i funkcionalno ispravni uši, nos i ždrelo;

3) da mu je kardio-vaskularni aparat anatomski i funkcionalno u fiziološkim granicama; da mu je respiratorni sistem anatomski i funkcionalno u fiziološkim granicama; da su mu probavni sistem, endokrine žlezde i sva čula u fiziološkim granicama; da mu je živčani sistem potpun i da su očuvani pokretljivost i gruba sila; da su mu očuvani tonus i trofičnost mišića; da su mu očuvani fiziološki refleksi i senzibilitet; da ima fiziološku koordinaciju pokreta i ravnoteže, jasan i razgovetan govor; da nema napade koji dovode do gubitka svesti, bilo koje etiologije;

4) da je psihički zdravo, bez neurotičnih i psihotičnih simptoma; da je emocionalno stabilno i zrelo (ličnost dobro integrisana, uravnotežena, sposobna da kontroliše svoje emocije, otporna na stresove i frustracije, autokritična, samostalna, odlučna, istrajna, socijalno prilagodljiva, sposobna da prihvata realnost); da su mu opšta inteligencija, brzina i tačnost opažanja, brzina i tačnost jednostavnih računskih radnji, vizuelno pamćenje, predstavljanje položaja objekata u trodimenzionalnom sistemu, zaključivanje o položaju vazduhoplova u prostoru na osnovu pokazivanja instrumenata i koordinirana perceptivno-motorna aktivnost na gornjoj granici proseka;

5) da mu sluh na svakom uhu nije slabiji od 35 dB za frekvencije od 500, 1000 i 2000 Hz i 50 dB za 4000 Hz.

Ako mu je sluh slabiji, mora se izvršiti govorna audiometrija pod akustičkim okolnostima leta, a za kontrolore letenja - na radnom mestu. Utvrđena krivulja, osim odstupanja u pogledu intenziteta, mora pokazivati svoj fiziološki oblik.

Umesto govorne audiometrije, komisija može ispitati sluh u kabini aviona za vreme leta (flight test), a za kontrolore letenja - na radnom mestu.

Licu koje spada u kategoriju A oštrina vida na daljinu, svakog oka posebno, sa korekcijom ili bez korekcije, mora biti 1,0 (10/10), uz ograničenje da mu oštrina vida na daljinu, svakog oka posebno, bez korekcije nije slabija od 0,7 (7/10); da mu hipermetropija nije veća od 2,0 dioptrije, miopija i miopni astigmatizam od 0,5 dioptrija, a hipermetropni ili mešoviti astigmatizam od 1,0 dioptrije; da akomodacija odgovara starosnom dobu; da su mu steroskopski vid, noćni vid i vidno polje normalni; da mu je okulomotorna ravnoteža normalna, odnosno da ezoforija ili egzoforija nije veća od 7 prizma dioptrija; da mu hipertrofija nije veća od 1 prizma dioptrije; da mu je intraokularni pritisak u granicama normale i da raspoznaje boje čitajući pseudoizohromatske tablice. Ako pri čitanju pseudoizohromatskih tablica napravi dve greške ili više grešaka, treba da raspoznaje osnovne boje na Lantern-testu.

Član 14

Lice koje spada u kategoriju B u pogledu zdravstvene sposobnosti mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da ne boluje ni od kakve teže akutne ili hronične bolesti; da nema urođenih ili stečenih anomalija koje bi mogle dovesti u pitanje bezbednost vazdušne plovidbe;

2) da je pravilno razvijeno i dobre fizičke kondicije; da mu odnos telesne visine i mase nije znatno poremećen; da vitalni kapacitet nije manji od 3.000 ccm, za oba pola; da apneja ne traje manje od 40 sekundi, za oba pola; da nema anatomskih poremećaja niti većih ožiljaka; da mu je koža tela elastična i glatka; da su mu ingvinalni propusti čvrsti; da su mu spoljni delovi oka i očnih adneksa anatomski i funkcionalno ispravni; da su mu anatomski i funkcionalno ispravni uši, nos i ždrelo;

3) da mu je kardiovaskularni aparat anatomski i funkcionalno u fiziološkim granicama; da mu je respiratorni sistem anatomski i funkcionalno u fiziološkim granicama; da su mu probavni sistem, endokrine žlezde i sva čula u fiziološkim granicama; da ima integritet živčanog sistema, sa eventualno lakim oštećenjem perifernog nervnog sistema, a bez oštećenja funkcije ili sa lakim umanjenjem funkcije;

4) da je psihički zdravo, sa blažim odstupanjem u oblasti emocionalne stabilnosti i zrelosti, koje rešava normalnim odbrambenim mehanizmima i koje ne utiče na njegovu profesionalnu adaptaciju; da se njegova opšta inteligencija, brzina i tačnost opažanja, brzina i tačnost jednostavnih računskih radnji, vizuelno pamćenje i koordinirana perceptivna motorna aktivnost u granicama proseka;

5) da ispunjava uslove za sluh propisane za kategoriju A;

6) da mu oštrina vida na daljinu, svakog oka posebno, sa korekcijom ili bez korekcije, nije slabija od 0,8 (8/10), uz ograničenje da mu oštrina vida na daljinu, svakog oka posebno, bez korekcije, ne sme biti slabija od 0,4 (4/10); da akomodacija odgovara starosnom dobu; da su mu steroskopski vid, noćni vid i vidno polje normalni; da mu je okulomotorna ravnoteža normalna, odnosno da mu ezoforija ili egzoforija nije veća od 7 prizma dioptrija; da mu hiperforija ili hipoforija nije veća od 1 prizma dioptrije; da mu je intraokularni pritisak u granicama normale i da raspoznaje boje čitajući pseudohromatske tablice. Ako pri čitanju pseudohromatskih tablica napravi dve greške ili više grešaka, treba da raspoznaje osnovne boje na Lantern-testu (po Beyweu).

Za izdavanje, odnosno produžavanje dozvole kontrolora letenja kontrolor mora ispunjavati uslove za vid propisane za kategoriju A.

Član 15

Lice koje spada u kategoriju C mora u pogledu zdravstvene sposobnosti da ispunjava sledeće uslove:

1) da nema nikakvo nasledno ili stečeno oboljenje ili oštećenje koje bi moglo izazvati takav stepen funkcionalne slabosti koja bi mu onemogućila upravljanje vazduhoplovom, odnosno obavljanje stručnih poslova u normalnim uslovima leta;

2) da je pravilno razvijeno i da odnos telesne visine i mase ne ukazuje na patološka stanja; da vitalni kapacitet nije manji od 3.000 ccm, za oba pola; da apneja ne traje manje od 40 sekundi, za oba pola; da nema većih anatomskih poremećaja niti većih ožiljaka; da su mu ingvinalni propusti čvrsti; da su mu zubi zdravi (ako su kariozni da su popravljeni ili izvađeni); da su mu spoljni delovi oka i očnih adneksa funkcionalno ispravni; da su mu anatomski i funkcionalno ispravni uši, nos i ždrelo;

3) da mu je kardiovaskularni aparat anatomski i funkcionalno u fiziološkim granicama; da mu je respiratorni sistem funkcionalno normalan; da su mu probavni sistem, endokrine žlezde i sva čula u fiziološkim granicama i da mu centralni i periferni nervni sistem nije aktivno ili hronično oboleo;

4) da je psihički zdravo; da nema psihotičnih simptoma i trajnih neurotičnih simptoma; da nema poremećaja u strukturi ličnosti koji utiču na socijalnu i profesionalnu adaptaciju; da su mu opšta inteligencija i mehaničko zaključivanje, brzina i tačnost opažanja i psihomotorne funkcije prosečni;

5) da čuje šapat sa udaljenosti od dva metra, a govor srednje jačine - sa udaljenosti od četiri metara od ispitivača kad je leđima okrenut prema ispitivaču. Komisija može proveravati sluh u uslovima radnog mesta;

6) da ispunjava uslove za vid i razlikovanje boja propisane za kategoriju B.

Član 16

Lice koje spada u kategoriju D mora u pogledu zdravstvene sposobnosti da ispunjava sledeće uslove:

1) da zadovoljava opšte zdravstvene uslove potrebne za sticanje svojstva radnika u udruženom radu;

2) da ne boluje od akutnih ili hroničnih oboljenja čije bi pogoršanje moglo uticati na bezbedno izvršavanje dužnosti i time dovesti do ugrožavanja bezbednosti letenja;

3) da ispunjava uslove za vid i razlikovanje boja, kao i za sluh, propisane za kategoriju C;

4) da u pogledu psihičkog zdravlja ispunjava uslove propisane za kategoriju C.

Član 17

Ako se prilikom lekarskog pregleda lica koja spadaju u kategorije A, B, C i D utvrdi da su obolela ili povređena, odnosno da imaju urođene ili stečene mane, ili se utvrde druga patološka stanja koja utiču na vršenje određenih poslova, lekarska komisija donosi zaključak o privremenoj ili trajnoj nesposobnosti takvog lica za obavljanje tih poslova.

III OBOLJENJA ZBOG KOJIH SE DONOSI OCENA PRIVREMENE NESPOSOBNOSTI

Član 18

Privremenu nesposobnost prouzrokuju sledeća oboljenja:

1. Oboljenja kardiovaskularnog sistema:

1) poremećaj srčanog ritma ili pojava srčanih šumova bilo koje etiologije;

2) nastanak bloka desne grane - dok se ne ustanovi stvarni uzrok;

3) anamneza i klinička potvrda poremećaja srčanog rada, nastanak aritmije ili ekstrasistolije;

4) distonija neurocirkulatorija.

2. Oboljenja pluća:

1) specifični procesi u smirenju, dokazani klinički i laboratorijski, sa dobrim stanjem respiratorne funkcije - najmanje šest meseci posle smirenja procesa;

2) stanje posle lobektomije, ako se normalizuju respiratorne funkcije - najmanje šest meseci posle operacije;

3) stanje posle operacije apscesa pluća, sa dobrom respiratornom funkcijom - najmanje šest meseci posle operacije;

4) pleuritis, sa izlivom tečnosti, izlečen, sa dobrom respiratornom funkcijom - najmanje šest meseci posle izlečenja;

5) arteficijelni pneumotoraks - najmanje šest meseci posle izlečenja;

6) benigni tumori pluća (histološki dokazani), bez funkcionalnih poremećaja ili sa manjim funkcionalnim poremećajima - najmanje šest meseci posle operacije;

7) mikotična oboljenja pluća.

3. Oboljenja abdomena i abdominalnih organa:

1) akutni holecistitis;

2) akutni hepatitis - šest meseci od pojave oboljenja;

3) ingvinalna i femoralna hernija, sa tendencijom ka inkarceraciji i strangulaciji;

4) splenomegalija;

5) akutni pankreatitis;

6) stanje posle operativnog zahvata u abdomenu - zavisno od vrste zahvata, a najmanje šest meseci posle operacije.

4. Oboljenja krvotvornih organa:

1) anemija, osim oboljenja iz člana 19. tačka 4. pod 1 i 2 ovog pravilnika - dok se stanje ne normalizuje.

5. Oboljenja genito-urinarnog sistema:

1) stanje posle nefrektomije i drugih hirurških intervencija - najmanje tri meseca;

2) proteinurija i eritrurija - dok se ne isključi uzrok oboljenja;

3) oboljenja prostate;

4) glikozirija - dok se ne otkrije uzrok oboljenja;

5) teški menstrualni poremećaji i teža oboljenja ženskih genitalnih organa;

6) trudnoća od tri meseca, održavanje trudnoće, trudnoća kojoj su prethodile patološke trudnoće.

6. Oboljenja endokrinog sistema:

1) hipertireoza - do kliničkog i laboratorijskog smirenja;

2) diabetes mellitus bez kliničkih manifestacija;

3) drugi endokrini i metabolički poremećaji koji utiču na zadovoljavajuće vršenje dužnosti i ako nisu trajnog karaktera.

7. Oboljenja nervnog sistema:

1) sigurno dokazana povreda glave, sa gubitkom svesti do dva časa - najmanje godinu dana. Takvo lice se može ponovo osposobiti posle kompletnog ispitivanja - rendgenskog snimanja glave i EEG, ako nalazi pokažu da nema rezidualnih disfunkcija i komplikacija;

2) polineuritis bilo koje etiologije.

8. Psihički poremećaji i oboljenja:

1) psihoneurotički poremećaji koji onemogućavaju licu da normalno obavlja funkciju, tj. bezbedno vrši dužnost;

2) kompulsivne reakcije, histerija;

3) disocijativne reakcije, depresivne reakcije i fobične reakcije;

4) javljanje na dužnost pod dejstvom alkohola ili konzumiranje alkohola u toku obavljanja dužnosti;

5) upotreba alkohola koja je dovela do pojave znakova zavisnosti od alkohola, kao što su pad tolerancije na alkohol, retrogradna amnezija, poremećaji ponašanja u oblasti profesionalne aktivnosti i poremećaji u porodično-socijalnom ponašanju. Ocena sposobnosti za dalje vršenje dužnosti može se dati samo na osnovu dokumentacije o lečenju i potvrđenoj apstinenciji u toku 60 dana.

9. Oboljenja gornjih i donjih ekstremiteta:

1) sva akutna oboljenja zglobova sa privremenim ograničavanjem pokreta - do izlečenja (hronična reumatska oboljenja). Po izlečenju obavezan je test provere na radnom mestu, odnosno u kabini vazduhoplova ili na simulatoru.

10. Oboljenja kičme i koštanog sistema:

1) oboljenja u akutnoj fazi. Ocena sposobnosti daje se posle testa provere na radnom mestu ili na simulatoru (Flight-test).

11. Oboljenja kože i limfnih žlezda:

1) sva akutna kožna oboljenja;

2) sekundarne adenopatije;

3) pilonidalne ciste, ako su u zapaljenju ili ako se javlja curenje iz sinusa;

4) limfadenopatije benignog karaktera.

12. Oboljenja nosa, grla i uva:

1) fistule na vratu;

2) kongenitalna ili stečena malformacija i opstrukcija nosa koje otežavaju respiraciju;

3) akutni purulentni sinuzitis i akutno zapaljenje srednjeg uva;

4) paranazalni polipi;

5) kinetoze.

13. Oboljenja oka:

1) ptoza kapaka koja utiče na funkciju vida;

2) katarakta koja izaziva smetnje vida;

3) retinalni eksudat;

4) hemoragija ili edem retine, zapaljenje retine;

5) zapaljenje oka ili ostalih struktura oka;

6) edem papile;

7) sinehije prednje i zadnje;

8) zenice koje ne reaguju, nejednake zenice - dok se ne otkrije uzrok;

9) odsustvo konvergirajuće linije u bilo kom kvadratu;

10) nemogućnost konvergencije na bliske objekte.

14. Poremećaji zbog upotrebe lekova ili alkohola:

1) stanje u toku upotrebe lekova sa antihistaminicima, narkoticima i barbituratima, lekova za poboljšanje raspoloženja, lekovima za smirenje i lekova sa antikineticima.

15. Benigni tumori

IV OBOLJENJA ZBOG KOJIH SE DONOSI OCENA TRAJNE NESPOSOBNOSTI

Član 19

Trajnu nesposobnost prouzrokuju sledeća oboljenja:

1. Oboljenja kardiovaskularnog sistema:

1) sve kongenitalne abnormalnosti srca i krvnih sudova;

2) hipertrofija i dilatacija srca ustanovljene kliničkim pregledima i dokazane nalazima rendgena i EKG;

3) svi organski valvularni poremećaji srca, uključujući i one koji su poboljšani hirurškom intervencijom;

4) perikarditis, endokarditis, miokarditis - akutni ili hronični;

5) klinički dokazana oboljenja kardiovaskularnog sistema, insuficijencija koronarnih arterija, klinički dokazan infarkt miokarda;

6) aneurizma krvnih sudova srca i mozga bilo koje etiologije;

7) varikoziteti krvnih sudova koji se hirurški ne mogu sanirati;

8) periferna vaskularna oboljenja, trombanginitis obliterans, arteriosklerotična oboljenja, dijabetična vaskularna oboljenja dokazana oscilometrijskim i drugim kliničkim metodama;

9) EKG dokazi o defektima sprovođenja kao što su drugi i treći stepen AV bloka, kompletan blok, ili blok leve srčane grane.

2. Oboljenja pluća:

1) ehinokokoza pluća;

2) ciste pluća, kao i ciste posle operacije, sa komplikacijama;

3) sarkoidoza pluća;

4) emfizem pluća, sa znacima respiratorne insuficijencije;

5) bronhijalna astma, sa znacima respiratorne insuficijencije srednjeg ili teškog stepena;

6) spontani ili recidivirajući pneumotoraks;

7) bronhiektazije težeg stepena;

8) lobektomija ili segmentalne resekcije sa vitalnim kapacitetom manjim od 3.000 ccm.

3. Oboljenja abdominalnih organa:

1) intestinalne opstrukcije kao posledica nekog hroničnog recidivirajućeg oboljenja;

2) teški hronični gastritis i gastroduodenitis;

3) ulcerativni kolitis, prolaps rektuma, megakolon, divertikuloza creva;

4) hepatitis, sa dokazanim oštećenjem jetre;

5) pankreatitis, akutni ili hronični;

6) hronično oboljenje slezine.

4. Oboljenja krvotvornih organa:

1) hemolitična anemija;

2) hemoragična stanja (hemofilija);

3) leukopatije;

4) mieloproliferativna stanja;

5) M. Buger, M. Raynaud.

5. Oboljenja genito-urinarnog sistema:

1) stanje posle nefrektomije, praćeno povišenim krvnim pritiskom ili smanjenjem funkcije preostalog bubrega;

2) hronični nefritis;

3) nefroza;

4) hidronefroza, sa znacima oštećenja bubrega;

5) pielonefritis, sa poremećajem funkcije bubrega;

6) policistični bubreg.

6. Oboljenja endokrinog sistema:

1) adrenalna disfunkcija bilo kog stepena;

2) adipozogeni sindrom;

3) diabetes insipidus;

4) gigantizam i akromegalija;

5) gušavost;

6) hiperinsulinizam;

7) paratiroidna disfunkcija;

8) mixedem;

9) diabetes mellitus, sa jasnim kliničkim manifestacijama.

7. Oboljenja nervnog sistema:

1) neurolues;

2) meningitis, encefalitis i poliomielitis, sa trajnim posledicama;

3) subarahnoidalne hemoragije, emobilije, tromboze, hemoragije, arterioskleroza i aneurizme CNS - klinički dokazane;

4) sve vrste malignih i benignih tumora CNS;

5) vaskularne glavobolje - migrene trajnog karaktera;

6) kontuzije mozga, sa trajnim posledicama i penetrirajuće povrede mozga;

7) epiduralni, subduralni ili intracerebralni hematom;

8) postraumatske infekcije CNS;

9) povrede glave, sa gubitkom svesti duže od 30 minuta i trajnim neurološkim simptomima ili psihičkim poremećajima;

10) povrede glave, sa gubitkom svesti duže od dva časa;

11) posttraumatska amnezija;

12) sve vrste epilepsija.

8. Psihički poremećaji i oboljenja:

1) emocionalna nestabilnost i poremećaji karaktera i ponašanja koji onemogućavaju socijalnu i profesionalnu adaptaciju;

2) hronični alkoholizam, sa psihotičnim ili somatskim poremećajima;

3) alkoholizam, posle neuspešnog lečenja;

4) narkomanija, posle neuspešnog lečenja;

5) psihoze, trajni ili recidivirajući psihotični poremećaji dugotrajno dekompenzovani, često recidivirajući, ako se odražavaju na profesionalnu adaptaciju i otežavaju bezbedno vršenje službe.

9. Oboljenja gornjih i donjih ekstremiteta:

1) urođene ili stečene mane, nedostatak ekstremiteta ili dela ekstremiteta, deformiteti ekstermiteta koji ometaju zadovoljavajuće vršenje dužnosti;

2) hronični osteomielitis;

3) osteoporoza i hondromalacija;

4) oboljenja ili povrede kosti ili zglobova, izlečeni, sa rezidualnim deformacijama, rigidnošću ili ograničenjem pokreta koji ometaju bezbedno vršenje dužnosti;

5) akutno ili hronično isčašenje većeg zgloba sa rezidualnim otokom, ograničenjem pokreta ili nestabilnošću zgloba.

10. Oboljenja kičme i drugih mišićno-koštanih delova:

1) sva akutna ili hronična oboljenja kičmenog stuba ili delova, deformiteti kičmenog stuba, urođene ili stečene mane koje onemogućavaju zadovoljavajuće vršenje dužnosti;

2) diskus hernija, sa progresivnim pogoršanjem;

3) tortikolis kongenitalni ili spastički koji ometa normalnu funkciju vrata;

4) osteomielitis kičme;

5) specifični procesi kičmenog stuba;

6) progresivna mišićna distrofija;

7) oštećenja funkcije mišića ili grupe mišića kao posledica oboljenja CNS ili perifernog nervnog sistema.

11. Oboljenja kože i limfnih žlezda:

1) hronična oboljenja kože koja ometaju zadovoljavajuće vršenje dužnosti;

2) lupus eritematodes, sistemski;

3) leukemične promene kože;

4) neurofibromatoza;

5) psoriaza - teža forma.

12. Oboljenja nosa, grla i uva:

1) deformiteti lica ili glave koji onemogućavaju nošenje letačke opreme;

2) hronični atrofični rinitis, teškog stepena;

3) alergični rinitis, teškog stepena;

4) trajne promene na glasnicama koje otežavaju govor;

5) veće adhezije mekog nepca i faringsa koje otežavaju govor i aspiraciju;

6) trahealne fistule;

7) hronična oboljenja i poremećaj unutrašnjeg uva;

8) trajni poremećaji barofunkcije;

9) hronična gnojna jednostrana ili obostrana zapaljenja srednjeg uva;

10) hronično zapaljenje ušne školjke koje ometa nošenje slušalica, anosmija i parosmija;

11) adhezija ili jaka stenoza spoljnog slušnog kanala;

12) mastoiditis, odnosno mastoidna fistula;

13) trajni poremećaji vestibularnog aparata.

13. Oboljenje oka:

1) fiksacioni nistagmus;

2) razrokost;

3) glaukom;

4) recidivirajući horioretinitis;

5) ablacija retine, retinitis pigmentoza;

6) odsustvo jednog ili oba sočiva osim ako su ispunjeni uslovi iz člana 25. ovog pravilnika;

7) paraliza mišića očne jabučice.

14. Oboljenje zuba i čeljusti:

1) urođene ili stečene anomalije koje otežavaju jasan i razgovetan govor;

2) delimičan gubitak jezika ili deformacija jezika.

15. Maligna oboljenja:

1) maligna oboljenja svih sistema, organa ili delova organa.

16. Sida (AIDS), sa kliničkim manifestacijama.

V POSEBNA MERILA ZA UTVRĐIVANJE ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI LICA KOJA BOLUJU OD ODREĐENIH VRSTA BOLESTI

Član 20

Ako se prilikom lekarskog pregleda lica koja spadaju u kategorije A, B i C utvrdi postojanje grizlice (čira) na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ona se smatraju nesposobnim za vršenje letačkih dužnosti, osim:

1) ako je od dana izlečenja ili posle izvršene hirurške intervencije proteklo šest meseci, a rendgenološki i laboratorijski nalazi ne pokazuju recidiv ili teže oštećenje funkcije;

2) ako je u toku konzervativnog lečenja došlo do sanacije utvrđene rendegnskim pregledom, pa posle toga nema tegoba u toku tri meseca, a laboratorijski nalazi su u granicama normale.

Član 21

Ako se prilikom lekarskog pregleda lica iz člana 12. ovog pravilnika utvrdi postojanje aritmije, ona se smatraju zdravstveno sposobnim za vršenje letačkih poslova ako se utvrdi:

1) sinusna aritmija ili povremene ventrikularne ekstrasistole koje nestaju pri naporu;

2) tahikardija zbog uzbuđenja ili napora;

3) bradikardija bez znakova A-V bloka.

Član 22

Lica iz člana 12. ovog pravilnika smatraće se trajno nesposobnim ako se prilikom lekarskog pregleda elektrokardiografski utvrde sledeći poremećaji sprovođenja:

1) kompletan blok;

2) blok leve grane;

3) blok desne grane, praćen kongenitalnim ili organskim oboljenjima.

Trajno nesposobnim smatraju se lica iz člana 12. ovog pravilnika ako elektrokardiografski ili drugi nalazi (vektor, scintigrafija, eho i sl.) potvrđuju:

1) svež ili stari infarkt miokarda;

2) jasnu insuficijenciju koronarne oksigenacije;

3) naprezanje ventrikula.

Član 23

Lica koja su svrstana u kategoriju A, ako je njihov kardiovaskularni sistem u fiziološkim granicama, treba pri lekarskom pregledu da imaju, zavisno od godina života, sledeći arterijski pritisak:

Godina života	Sistolni pritisak do	Dijastolni pritisak do
od 20 do 29	140	90
od 30 do 39	140	90
od 40 do 49	155	95
od 50 i više	160	95.

Lica koja su svrstana u kategorije B ili C, ako je njihov kardiovaskularni sistem u fiziološkim granicama, treba pri lekarskom pregledu da imaju, zavisno od godina života, sledeći arterijski pritisak:

Godina života	Sistolni pritisak do	Dijastolni pritisak do
od 20 do 29	150	95
od 30 do 39	155	95
od 40 do 49	165	100
od 50 i više	170	100.

Prilikom lekarskog pregleda lica koja se svrstavaju u kategorije A, B i C puls ne sme iznositi više od 100 u minutu niti više od 150 u minutu posle napora od 20 čučnjeva u toku 30 sekundi, s tim što u toku dva minuta puls treba da se vrati na prethodnu vrednost koja može biti uvećana za 10.

Lica iz stava 3. ovog člana kojima se u toku lekarskog pregleda pojavi paroksizmalna tahikardija, odnosno bradikardija ispod 50 otkucaja u minuti smatraju se nesposobnim.

Član 24

Ako se prilikom lekarskog pregleda lica koja spadaju u kategorije A, B i C utvrdi šećerna bolest koja zahteva lečenje insulinom ili peroralnim antidijabeticima, ona će se smatrati trajno nesposobnim.

Ako se tokom pregleda lica iz stava 1. ovog člana utvrdi da je šećerna bolest takve prirode da se glikemija može regulisati dijetom a ne postoje promene na očnom dnu, miokardu, bubrezima i urinu i nema neuroloških ispada, ona će se smatrati sposobnim za vršenje određenih stručnih poslova najduže tri meseca.

Član 25

Ako je licu zbog razvijene katarakte ili drugog oboljenja izvršena implantacija veštačkog očnog sočiva u zadnju očnu komoru, a u postoperativnom periodu, u toku tri meseca, nema pojave komplikacije, to lice se može oglasiti sposobnim na period od tri meseca.

VI NAČIN OBAVLJANJA LEKARSKIH PREGLEDA

Član 26

Ako lekarska komisija prilikom pregleda utvrdi da su parametri propisani ovim pravilnikom nedovoljni za davanje pouzdane ocene zdravstvene sposobnosti lica, obim pregleda može se proširiti i mogu se tražiti dopunski specijalistički pregledi (konsultacije, laboratorijske analize i dr.).

Član 27

Svi medicinski nalazi koji se utvrde u toku lekarskog pregleda unose se u obrasce koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 28

Anamnestički podaci se uzimaju prema obrascu broj 2 - List lekarskog pregleda.

Pozitivan odgovor lica koje se podvrgava pregledu lekar je dužan da detaljnije zabeleži.

Član 29

Opšti pregled obuhvata:

1) merenje telesne visine i mase i ocenjivanje telesne konstrukcije;

2) pregled kože i vidljivih sluzokoža;

3) pregled usne duplje, desni, zuba, jezika, nepčanih lukova, tonzila i ždrela, limfnih žlezda, glave i vrata;

4) utvrđivanje elastičnosti mišića, ravnih tabana, deformiteta tela, amputacija, proširenih vena i ograničenosti pokreta.

Član 30

Internistički pregled obuhvata:

1) pregled glave i vrata, perkusiju i auskultaciju grudnog koša;

2) auskultaciju srca, merenje pulsa, krvnog pritiska i merenje pulsa posle pet minuta ležanja, posle 20 čučnjeva i dva minuta posle zamora;

3) palpaciju žlezda i abdominalnih organa;

4) pregled ekstremiteta.

Član 31

EKG snimanje vrši se prilikom svakog prvog pregleda za izdavanje dozvole, a za produženje dozvole, za kategoriju A - prilikom svakog pregleda; za kategoriju B - jednom godišnje; za kategoriju C - jednom u 24 meseca, a za kategoriju D - po potrebi.

Test opterećenja kardiovaskularnog sistema vrši se za kategoriju A prilikom prvog pregleda i posle navršene 40, odnosno 50. godine života.

Član 32

Otorinolaringološki pregled obuhvata:

1) rinoskopiju, faringoskopiju, laringoskopiju i otoskopiju;

2) utvrđivanje spontanog nistagmusa;

3) ispitivanje dinamostike metodom modifikovanog Romberga.

Član 33

Sluh se ispituje:

1) totalnom liminarnom audiometrijom pri prvom pregledu i jedanput godišnje za kategorije A, B i C;

2) šapatom sa dva metra za svako uvo za kategoriju D.

Član 34

Oftalmološki pregled obuhvata:

1) spoljni pregled oka i adneksa, proveru pokretljivosti bulbusa, utvrđivanje oblika, veličine i reakcije zenice na svetlost i akomodacije, kao i ispitivanje konvergencije;

2) određivanje vidnog polja metodom konfrontacije;

3) digitalno određivanje tonusa očnih jabučica;

4) ispitivanje oštirne vida Snellenovim tablicama ili Ortoraterom;

5) ispitivanje vida na blizinu Jägerovim tablicama;

6) ispitivanje kolornog vida Ishiara-tablicama ili Lantern-testom.

Član 35

Pregled očnog dna, ispitivanje forije i određivanje vidnog polja perimetrijom vrše se, i to:

1) prilikom prvog lekarskog pregleda za izdavanje dozvole za sve kategorije;

2) jedanput u 24 meseca - za kategorije A i B.

Član 36

Neuropsihijatrijski pregled obuhvata:

1) ispitivanje refleksa bicepsa (pateralni, Ahilov, trbušni, Babinski, Hvostek);

2) utvrđivanje vazomotorne labilnosti i znojenja;

3) ispitivanje dermografizma;

4) utvrđivanje tremora;

5) ocenjivanje jasnoće govora;

6) ocenjivanje psihičkog statusa iz razgovora.

Član 37

Psihološko testiranje obavlja se pri prvom pregledu za kategorije A, B, C i D pomoću baterija testova i intervjua, prema profesiji lica koje se podvrgava lekarskom pregledu, i to:

1) psiholoških testova ličnosti usmerenih na evaluaciju strukture ličnosti u odnosu na: nivo psihičke energije, neurotizam, opštu adaptiranost i zrelost ličnosti;

2) psiholoških testova opštih i posebnih sposobnosti;

3) psiholoških testova aparatima za ispitivanje senzomotornih sposobnosti;

4) psihološkog intervjua za ispitivanje i procenu motivacije za profesiju i osobine ličnosti.

Član 38

Rendgenografija srca i pluća obavlja se za kategorije A, B, C i D pri prvom lekarskom pregledu.

Za kategorije A i B rendgenografija srca i pluća obavlja se jedanput u 36 meseci.

Član 39

Laboratorijske analize obuhvataju:

1) hemogram (SE, Hb, eritrociti i leukociti), hepatogram, ureu u krvi, šećer u krvi i urin (spec. težina, albumen, Fehling i sediment) pri prvom pregledu za kategorije A, B, C i D;

2) hemogram (SE, Hb, eritrociti i leukociti) jedanput u 12 meseci za kategorije A, B i C;

3) urin (spec. težina, albumen, Fehling i sediment) pri svakom pregledu za kategorije A, B i C;

4) probu opterećenja glikozom, pri prvom pregledu za kategorije A i B, kao i pri pregledu svih lica posle navršene 40, odnosno 50. godine života;

5) hepatogram pri prvom pregledu za kategorije A, B i C za sva lica koja su navršila 40, odnosno 50. godinu života.

VII MEDICINSKA DOKUMENTACIJA

Član 40

Medicinska dokumentacija (zdravstvena evidencija) o vazduhoplovnom i ostalom stručnom osoblju obuhvata:

1) uput za lekarski pregled za kategorije A i B (obrazac br. 1, koji se popunjava u dva primerka);

2) list komisijskog - lekarskog pregleda (obrazac br. 2, koji se popunjava u dva primerka);

3) knjigu rada lekarske komisije (obrazac br. 3);

4) lekarsko uverenje (obrazac br. 4), koje se predaje pregledanom licu;

5) zapisnik o radu lekarske komisije (obrazac br. 5, koji se popunjava u tri primerka);

6) rešenje lekarske komisije iz člana 4. ovog pravilnika (obrazac br. 6, koji se popunjava u tri primerka);

7) godišnji izveštaj lekarske komisije (obrazac br. 7, koji se popunjava u dva primerka i koji se dostavlja Saveznom sekretarijatu za saobraćaj i veze).

Član 41

Obrasce pod br. 1 do 7, u prilogu ovog pravilnika, koji čine njegov sastavni deo, izrađuje Savezni sekretarijat za saobraćaj i veze i dostavlja ih na upotrebu ovlašćenim zdravstvenim organizacijama udruženog rada i vojnoj vazduhoplovnoj zdravstvenoj ustanovi.

VIII ZAVRŠNE ODREDBE

Član 42

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o merilima telesne i duševne sposobnosti vazduhoplovnog osoblja i o bolestima i povredama posle kojih se mora izvršiti lekarski pregled ("Službeni list SFRJ", br. 25/75 i 14/76).

Član 43

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".