PRAVILNIKO RADU ZAPOSLENIH U AGENCIJI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA I REGISTROVANA POLJOPRIVREDNA DOMAĆINSTVA("Sl. glasnik grada Jagodina", br. 5/2009) |
Ovim Pravilnikom, u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Agenciji za mala i srednja preduzeća i registrovana poljoprivredna domaćinstva u Jagodini (u daljem tekstu: Agencija).
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji odlučuje direktor Agencije (u daljem tekstu: direktor).
Radi ostvarivanja svojih prava zaposleni u Agenciji se pismeno obraćaju direktoru.
Protiv svakog rešenja ili drugog akta, kojim je odlučeno o njegovim pravima, zaposleni ima pravo da podnese prigovor.
Prigovor se podnosi u roku od 8 (osam) dana od dana uručenja rešenja ili drugog akta, a direktor je dužan da o njemu odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora.
Zaposleni ima pravo da podnese prigovor i u slučaju kada u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva direktor ne odluči o pravu, na koje se zahtev odnosi.
Ako direktor u utvrđenom roku ne odluči o podnetom prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan odlukom direktora povodom prigovora, može se obratiti nadležnom Sudu u roku od 15 dana.
Zaštitu prava pred nadležnim Sudom ne može tražiti zaposleni ako prethodno nije tražio zaštitu pred nadležnim organom u Agenciji.
Ako zaposleni svoje pravo nije ostvario u Agenciji, već o njegovom pravu postoji pravosnažna sudska odluka, ona se mora izvršiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja, ako u sudskoj odluci nije određen drugi rok.
Sudsku odluku izvršava direktor.
Sticanjem svojstva zaposlenog u Agenciji zaposleni stiče prava po osnovu rada i preuzima obaveze na radu.
Prava i obaveze zaposlenih u Agenciji ostvaruju se u organizovanom radu u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i zadataka i zakonom.
Zaposleni ima obaveze i odgovornosti u vezi sa radom.
Zaposleni odgovara lično za povrede radne dužnosti, kao i za štetu koju prouzrokuje namerno ili iz krajnje nepažnje.
Zasnivanje radnog odnosa u Agenciji vrši se u skladu sa zakonom, Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i zadataka i ovim Pravilnikom.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa zaposlenim donosi direktor.
Radni odnos se zasniva na osnovu:
1. Akta o izboru, odnosno postavljenja na funkciju,
2. Konačne odluke direktora o izboru između prijavljenih kandidata,
3. Sporazuma o preuzimanju zaposlenog iz drugog državnog organa.
Radni odnos se zasniva danom stupanja na rad lica iz stava 1. ovog člana.
Radi prijema u radni odnos u Agenciji, objavljuje se oglas.
Rok u kome se vrši prijavljivanje kandidata je 8 dana od dana objavljivanja oglasa.
Oglas, pored zakonom propisanih uslova, sadrži opšte i posebne uslove koji su utvrđeni zakonom i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i zadataka u Agenciji.
Odluku o izboru između prijavljenih kandidata donosi direktor u roku od 15 dana od dana isteka roka za oglašavanje.
Posle donošenja konačne odluke o izboru direktor Agencije donosi rešenje o prijemu u radni odnos.
Lice koje se prijavilo na oglas blagovremeno i sa urednom dokumentacijom, može podneti prigovor direktoru na odluku o izboru u roku od 8 dana od dana prijema odluke o izboru.
Za prijem u radni odnos na određeno vreme ne objavljuje se oglas, osim ako se lice prima u radni odnos u svojstvu pripravnika.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže 1 (jednu) godinu.
Pod prekidom iz stava 2. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 dana.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da postane radni odnos na neodređeno vreme.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme i rešenje o zasnivanju radnog odnosa u slučajevima predviđenim zakonom donosi direktor.
Zaposleni u Agenciji može biti preuzet bez oglasa u drugi državni organ za obavljanje poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu ako se o tome sporazumeju direktor i funkcioner koji rukovodi državnim organom i ako na to zaposleni pristane.
Raspoređivanje zaposlenih u Agenciji vrši direktor u skladu sa zakonom i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Radnik može u toku rada da bude raspoređen na svako radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanju i sposobnostima ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada.
Zaposleni je dužan da pored poslova na koje je raspoređen, obavlja i druge poslove koje odredi direktor a koji odgovaraju njegovim radnim sposobnostima.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.
Radni dan traje 8 (osam) časova.
Direktor može uvesti dežurstva za dane kada Agencija ne radi (subota, nedelja, praznik i dr.).
Za dane kada Agencija ne radi, a u slučaju iskazane potrebe, direktor može uvesti dežurstva za pojedine radnike.
Za dane obavljenog dežurstva, direktor može odlučiti da radnik koristi prvi naredni radni dan kao dan nedeljnog odmora ili bilo koji drugi radni dan u toku radne nedelje.
Na zahtev direktora zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran u vidu prekovremenog rada.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od 4 sata dnevno a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30 minuta, a koji se ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida.
Zaposlenom se ne može uskratiti pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana od 8 časova i nedeljni odmor.
Zaposleni koji radi najmanje 4 (četiri) kraće od 6 (šest) časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana a najviše 25 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se zavisno od:
- doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta,
- uslova rada,
- radnog iskustva,
- zdravstvenog stanja i socijalnih uslova i
- rezultata rada.
Zaposleni sa navršenih 30 godina penzijskog staža ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova, zakonski minimum godišnjeg odmora od 20 radnih dana uvećava se:
1. Direktoru |
5 radnih dana |
2. Stručnom saradniku |
3 radna dana |
3. Radnicima koji obavljaju ostale poslove |
2 radna dana |
Po osnovu radnog iskustva, godišnji odmor zaposlenih uvećava se:
1. |
Od 1-10 godina radnog staža |
1 radni dan |
2. |
Od 11-20 |
2 radna dana |
3. |
Od 21-30 |
3 radna dana |
Po osnovu zdravstvenog stanja i socijalnih uslova zaposlenih, godišnji odmor se uvećava:
1. |
Invalidu rada |
3 radna dana |
2. |
Samohranom roditelju sa detetom do 14 god. života |
2 radna dana |
3. |
Roditelju koji ima više od troje dece do 14 god. života |
2 radna dana |
Po osnovu rezultata rada, godišnji odmor zaposlenih uvećava se za:
1. |
Za zaposlenog ocenjenog ocenom "naročito se ističe" |
3 radna dana |
2. |
Za zaposlene ocenjene ocenom "ističe se" |
2 radna dana |
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava za broj dana ostvaren po osnovima i merilima iz člana 24. do 27. ovog Pravilnika, s tim što ukupan broj dana ne može preći preko 25 radnih dana, osim u slučajevima utvrđenim Zakonom.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine (15 radnih dana), a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Plan korišćenja godišnjeg odmora na osnovu potreba organa i izjavljene volje zaposlenih, donosi direktor Agencije.
Vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se rešenjem direktora ili lica koje on ovlasti.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godišnji odmor.
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), najviše do 7 radnih dana u sledećim slučajevima:
1. |
Smrti roditelja, bračnog druga ili usvojioca zaposlenog |
5 radnih dana |
2. |
Smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
3. |
Smrti brata ili sestre bračnog druga ili smrti lica koje živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu |
2 radna dana |
4. |
Stupanja zaposlenog u brak |
5 radnih dana |
5. |
Porođaja supruge |
3 radna dana |
6. |
Porođaja člana uže porodice |
1 radni dan |
7. |
Zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
3 radna dana |
8. |
Polaganja stručnog ispita |
1 radni dan |
9. |
Pripreme za polaganje stručnog ispita |
5 radnih dana |
10. |
Selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta |
1 radni dan |
11. |
Selidbe sopstvenog doma |
3 radna dana |
12. |
Negovanja teže obolelog člana uže porodice, roditelja odnosno usvojioca |
5 radnih dana |
13. |
Usvajanja deteta |
3 radna dana |
14. |
Polaska deteta u prvi razred osnovne škole |
2 radna dana |
15. |
Učešća na radničko-sportskim igrama koje organizuje sindikat |
2 radna dana |
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice smatraju se lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu. Bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, staraoci.
Zaposleni mora podneti pismeni zahtev za odsustvo, uz obavezu zaposlenog da priloži odgovarajuću dokumentaciju kao dokaz osnova za korišćenje odsustva.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo za vreme i u slučajevima:
1. |
Negovanja bolesnog člana uže porodice, roditelja, odnosno usvojioca |
5 radnih dana |
2. |
Smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 33. ovog Pravilnika |
2 radna dana |
3. |
Specijalizacije u zemlji i inostranstvu za potrebe organa do 90 radnih dana |
|
4. |
Za obavljanje neodložnih ličnih poslova do 15 radnih dana |
|
Rešenje o odobravanju plaćenog i neplaćenog odsustva donosi direktor.
Zaposleni u Agenciji stiču zvanja i zanimanja u skladu sa Zakonom i ovim Pravilnikom.
Zaposleni u Agenciji mogu sticati sledeća zvanja:
1) u okviru visoke stručne (školske) spreme: samostalni stručni saradnik, viši stručni saradnik i stručni saradnik,
2) u okviru više stručne (školske) spreme: viši saradnik i saradnik,
3) u okviru srednje stručne (školske) spreme: viši referent i referent.
Zvanja u okviru visoke školske spreme stiču se pod sledećim uslovima:
1) Zvanje samostalnog stručnog saradnika može steći zaposleni u Agenciji sa visokom stručnom spremom koji ima najmanje 5 (pet) godina radnog staža a koji je osposobljen da samostalno i sistematski radi upravno-nadzorne i poslove vezane za delatnost Agencije koji zahtevaju samostalnost u radu i šire poznavanje problematike iz jedne ili više povezanih oblasti.
2) Zvanje višeg stručnog saradnika može steći zaposleni u Agenciji sa višom stručnom spremom, koji ima najmanje tri (3) godine radnog staža, a osposobljen je da samostalno i analitički i u saradnji sa zaposlenim višeg zvanja obavlja poslove vezane za izradu svih vrsta dokumenata u nadležnosti Agencije i stručno obrađuje najsloženija pitanja iz odgovarajuće oblasti.
3) Zvanje stručnog saradnika može steći zaposleni u Agenciji koji ima visoku školsku spremu, najmanje godinu dana radnog staža i položen stručni ispit, a osposobljen je da - radi na manje složenim upravno-nadzornim poslovima i da radi u pojedinim fazama na izradi analitičkog materijala uz detaljna uputstva zaposlenih sa višim zvanjima.
Zvanja u okviru više školske spreme stiču se pod sledećim uslovima:
1) Zvanje višeg saradnika može steći zaposleni koji ima najmanje tri (3) godine radnog staža, a osposobljen je da samostalno obavlja manje složene stručne poslove iz jedne ili više povezanih oblasti iz delokruga Agencije.
2) Zvanje saradnika može steći zaposleni koji ima najmanje jednu godinu radnog staža i položen stručni ispit a osposobljen je da obavlja manje složene stručne poslove uz uputstva zaposlenih sa višim zvanjima.
Zvanja u okviru srednje školske spreme stiču se pod sledećim uslovima:
1) Zvanje višeg referenta može steći zaposleni koji ima najmanje tri (3) godine radnog staža, a osposobljen je da samostalno obavlja manje složene stručno-operativne, birotehničko - administrativne i njima slične poslove.
2) Zvanje referenta može steći zaposleni koji ima najmanje šest (6) meseci radnog staža i položen stručni ispit, a osposobljen je da obavlja manje složene stručno-operativne, administrativne i njima slične poslove.
Ukoliko zaposleni u toku radnog veka stekne viši stepen stručne spreme od onog koji je imao u vreme zasnivanja radnog odnosa (doškoluje se), može se rasporediti na novo radno mesto ako za to postoji potreba, sa najnižim zvanjem u okviru stečene stručne spreme.
Zaposleni koji su zasnovali radni odnos na poslovima koji su Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u Agenciji definisani kao samostalni stručno - saradnički poslovi i saradnički poslovi mogu steći zvanja u okviru visoke stručne spreme u zavisnosti od dužine radnog staža i ostalih uslova predviđenih ovim Pravilnikom.
Zaposleni koji su zasnovali radni odnos na poslovima koji su Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u Agenciji definisani kao ekonomsko-tehnički zajednički poslovi mogu steći zvanja u okviru srednje stručne spreme u zavisnosti od dužine radnog staža i ostalih uslova predviđenih ovim Pravilnikom.
Agencija je dužna da obezbedi primenu i kontrolu primene propisanih mera zaštite na radu i da se za sprovođenje tih mera odredi odgovarajućeg zaposlenog radnika.
Agencija je dužna da kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
1. Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.
2. Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
3. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
4. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
5. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 1. ovog člana, u slučaju kada napusti dete, ako umre ili je iz drugih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i drugo).
6. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
7. Pravo iz stava 5. ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.
8. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Jedan od roditelja deteta kome je potrebna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najduže do navršenih 5 (pet) godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje nadležni organ za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa opštim aktom, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od 3 (tri) dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi potvrdu lekara koja sadrži vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana, umesto zaposlenog, Agenciji dostavlja član uže porodice ili druga lica koja žive sa njim u porodičnom domaćinstvu.
VIII DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH
Stupanjem na rad u Agenciju zaposleni preuzima obaveze i odgovornosti na radu i u vezi sa radom.
Za svoj rad zaposleni odgovara disciplinski i materijalno.
Krivična odnosno prekršajna odgovornost ne isključuje disciplinsko kažnjavanje za isto delo.
Zaposleni u Agenciji disciplinski odgovaraju za povrede radnih obaveza i dužnosti.
Povrede radnih obaveza mogu biti lakše i teže.
Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:
- neopravdano zakašnjenje na posao i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena ili odsustvovanje sa posla u toku radnog vremena,
- neopravdani izostanak s posla jedan radni dan,
- nanošenje i prikrivanje materijalne štete male vrednosti.
Za povrede iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u visini do 20% od jednomesečnog iznosa plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta.
Teže povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:
1. Neizvršavanje ili na savesno, neblagovremeno ili nemarno vršenje radnih i drugih obaveza.
2. Izražavanje i zastupanje političkih opredeljenja u obavljanju poslova u Agenciji.
3. Nedostojno, uvredljivo ili na drugi način neprimereno ponašanje prema građanima, pravnim licima ili drugim strankama u postupku pred Agencijom, kao i prema rukovodiocima i drugim zaposlenima u Agenciji kao i u Gradskoj upravi.
4. Odbijanje davanja podataka ili davanje netačnih podataka državnim organima, drugim organizacijama i građanima, ako je davanje podataka propisano zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
5. Zloupotreba službenog položaja ili prekoračenje ovlašćenja.
6. Nezakonito raspolaganje materijalnim sredstvima.
7. Radnje koje ometaju građane, pravna lica i druge stranke u ostvarivanju njihovih prava interesa u postupku kod Agencije.
8. Odbijanje poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen ili odbijanje naloga neposrednog rukovodioca, bez opravdanog razloga.
9. Neopravdan izostanak s posla najmanje dva uzastopna radna dana.
10. Zloupotreba prava odsustvovanja u slučaju bolesti.
11. Odbijanje stručnog usavršavanja na koje se zaposleni upućuje.
12. Dolazak na rad u pijanom stanju ili uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost u toku radnog vremena.
13. Odbijanje propisanog zdravstvenog pregleda.
14. Nesavesno čuvanje pečata, službenih spisa ili podataka.
15. Ponavljanje lakših povreda radnih obaveza.
16. Povreda prava i obaveza vezanih za statut Agencije.
17. Neizvršavanje radne i druge obaveze u smislu propisa o štrajku.
Za povrede iz stava 1. ovog člana mogu se izreći disciplinske mere novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od 3 do 6 meseci ili disciplinska mera prestanak radnog odnosa.
Disciplinski postupak protiv zaposlenog vodi i disciplinsku meru izriče direktor.
Disciplinski postupak protiv zaposlenog u Agenciji pokreće direktor.
Svaki zaposleni u Agenciji ima pravo na inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka koja mora biti obrazložena.
Postupak se pokreće pismenim zahtevom koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede radne dužnosti, vreme izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.
Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka i poziv za saslušanje obavezno se dostavlja radniku.
O pokretanju disciplinskog postupka obaveštava se sindikalna organizacija radnika Agencije a u toku postupka za utvrđivanje odgovornosti radnika, obavezno se razmatra i mišljenje Sindikalne organizacije, dato na samom saslušanju ili pismeno, ako je dostavljeno.
Disciplinski postupak je javan, s tim što se javnost može isključiti ako to zahteva potreba čuvanja državne ili druge propisane tajne.
Zaposleni čija se disciplinska odgovornost utvrđuje mora biti saslušan i mora mu se omogućiti odbrana ako on to zahteva.
Rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, ako za to postoje važni razlozi, ili ako se bez posebnog razloga nije odazvao. O saslušanju zaposlenog i sprovođenju drugih dokaza u postupku vodi se zapisnik.
U disciplinskom postupku shodno se primenjuju pravila upravnog postupka (pozivanje, usmena rasprava, odbrana, vođenje zapisnika, dostavljanje).
Po sprovedenom disciplinskom postupku direktor donosi rešenje kojim se zaposleni oglašava krivim, izriče mu se disciplinska mera, oslobađa se odgovornosti ili se postupak obustavlja.
Rešenje mora biti obrazloženo.
Pokretanje i vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od 6 (šest) meseci od dana izvršenja povrede.
Rok iz stava 1. ovog člana ne teče za vreme odsustvovanja sa rada zbog bolovanja, godišnjeg odmora ili određenog pritvora.
Zaposleni protiv koga je pokrenut disciplinski postupak za težu povredu radne dužnosti može da bude udaljen sa rada do okončanja disciplinskog postupka, ako bi njegovo ostajanje na radu moglo da šteti interesima Agencije.
Rešenje o udaljenju sa rada donosi direktor.
Žalba na rešenje o udaljenju sa rada ne odlaže izvršenje rešenja.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, u smislu stava 1. ovog člana zaposlenom pripada naknada zarade u visini od jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini od jedne trećine zarade za mesec koji prethodi mesecu udaljenja sa rada.
Postojanje štete, okolnost pod kojom je ona nastala, njenu visinu odnosno paušalni iznos štete, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje direktor.
Ako je zaposleni u takvom materijalnom položaju da bi isplata naknade štete dovela njega i njegovu porodicu ispod egzistencijalnog minimuma, visina naknade štete se smanjuje do nivoa prema kome isplata štete ne bi ugrozila egzistencijalni minimum.
Egzistencijalni minimum nastupa kada zaposleni i članovi njegove porodice imaju po članu domaćinstva mesečni prihod koji je manji od minimalne zarade.
Rešenje o smanjenju naknade štete donosi direktor.
Zaposlenom u Agenciji prestaje radni odnos pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radnim odnosima u državnim organima i Zakonom o radu.
Radni odnos prestaje na osnovu pismenog otkaza zaposlenog koji se dostavlja direktoru, najmanje 15 dana pre dana označenog kao dan prestanka radnog odnosa.
Zaposlenom radniku otkazuje se radni odnos u sledećim slučajevima:
1. Ako se u roku od jedne godine od zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je radni odnos zasnovan suprotno zakonu,
2. Ako ne pokaže odgovarajuće rezultate na probnom radu,
3. Ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen,
4. Ako izgubi zvanje i nema odgovarajućeg radnog mesta na koje se može rasporediti u novom zvanju,
5. Ako se po isteku roka mirovanja radnog odnosa u skladu sa opštim propisima o radnim odnosima ne vrati na rad u roku od 15 dana,
6. Kada, usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti drugo radno mesto.
Ako u Agenciji dođe do smanjenja broja zaposlenih, usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni se raspoređuju na radna mesta koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi.
Ukoliko zaposleni ne prihvata radno mesto na koje je raspoređen u skladu sa stavom 1. ovog člana, prestaje mu radni odnos.
Ukoliko se zaposleni ne može rasporediti u skladu sa stavom 1. ovog člana, direktor donosi rešenje kojim se utvrđuje da je zaposleni ostao neraspoređen.
Zaposleni u Agenciji koji su ostali neraspoređeni na način utvrđen u članu 63. ovog Pravilnika imaju ista prava i obaveze kao i zaposleni za čijim je radom prestala potreba kod drugih poslodavaca, utvrđena zakonom.
Za sve što nije regulisano ovim Pravilnikom, primenjivaće se odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima, Zakona o radu, Opšti kolektivni ugovor i Posebni kolektivni ugovor za državne organe.
Izmene i dopune ovog Pravilnika vrše u postupku koji je predviđen za njegovo donošenje.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku grada Jagodina".