REŠENJEO UTVRĐIVANJU PROGRAMA ZA OČUVANJE BROJA RADNIH MESTA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI U 2009. GODINI("Sl. list AP Vojvodine", br. 6/2009) |
I
Ovim Rešenjem utvrđuje se Program za očuvanje radnih mesta u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u 2009. godini, Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, iz izvora finansiranja 1204 - primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine-prihodi od privatizacije, koji se sastoji od: Antikriznog programa za očuvanje radnih mesta u AP Vojvodini u 2009. godini, Platforme o zajedničkom delovanju sindikata, poslodavaca i Izvršnog veća AP Vojvodine, u cilju očuvanja stabilnosti stanja zaposlenosti u AP Vojvodini u 2009. godini i Način ublažavanja problema viška zaposlenih u preduzećima solidarnim delovanjem zaposlenih.
II
Program iz tačke I ovog Rešenja, čini njegov sastavni deo.
III
Ovo Rešenje objaviće se u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
ZA OČUVANJE BROJA RADNIH MESTA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI U 2009. GODINI
Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine se u proteklih nekoliko godina uspešno borilo protiv nezaposlenosti, jedne od osnovnih posledica neracionalne politike zapošljavanja u proteklih nekoliko decenija, kriznih devedesetih godina kao i privatizacije čija je posledica proglašenje velikog broja zaposlenih za tehnološke, organizacione ili ekonomske viškove i prestanak radnog odnosa.
Borba protiv nezaposlenosti u AP Vojvodini bazirala se na dva osnovna principa:
što efikasnijoj primeni raznovrsnih mera Vlade Republike Srbije i Nacionalne službe za zapošljavanje i
primeni posebnih mera Izvršnog veća APV i pokrajinskih fondova koje su u potpunosti uvažavale specifičnosti tržišta rada AP Vojvodine.
Nacionalna služba za zapošljavanje je, prihvatanjem evropskih principa u rešavanju problema nezaposlenosti i primenom mera aktivne politike zapošljavanja, u poslednjih nekoliko godina uspela da realizuje niz novih programa samozapošljavanja, podsticanja zapošljavanja i obuka nezaposlenih lica i na taj način odlučujuće doprinela stabilnosti procesa kontinuiranog smanjenja nezaposlenosti u Republici Srbiji.
Pokrajinska služba za zapošljavanje i filijale Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine su, kroz saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, dale izuzetan doprinos uspešnoj realizaciji ovih mera na teritoriji AP Vojvodine.
Izvršno veće AP Vojvodine je, uvažavajući specifičnosti tržišta rada u Pokrajini, dalo izuzetan doprinos smanjenju nezaposlenosti u AP Vojvodini u poslednje četiri godine, posebno kroz sledeće aktivnosti:
realizaciju projekata Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine,
realizaciju kreditnih linija Fonda za razvoj APV,
realizaciju kreditnih linija i podsticajnih mera Garancijskog fonda AP Vojvodine,
realizaciju projekata uvođenja novih tehnologija Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj,
aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova na obukama, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama nezaposlenih lica, kao i realizaciju podsticaj tih mera za podsticanje zapošljavanja posebno ugroženih grupa stanovništva u AP Vojvodini (mladi, Romi, samohrane majke, prognana, raseljena i izbegla lica, osobe sa invaliditetom i dr.).
Značajan doprinos smanjenju nezaposlenosti u AP Vojvodini dali su i ostali sekretarijati Izvršnog veća AP Vojvodine, privredne komore, lokalne samouprave i nevladin sektor, kao i sindikati i poslodavačka udruženja kroz sprovođenje socijalnog dijaloga.
U poslednje dve godine nezaposlenost je u AP Vojvodini smanjena za 30 %, odnosno sa 275.000 zvanično registrovanih nezaposlenih lica na 195.000.
Strategija zapošljavanja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 2006-2008. godine, koju je usvojila Skupština AP Vojvodine, skoro je u potpunosti realizovana i njen krajnji cilj je da stopa nezaposlenosti u AP Vojvodini do 2012. godine bude na nivou prosečne stope nezaposlenosti u zemljama, članicama Evropske unije. Ova, 2009. godina je planirana kao godina nastavka kontinuiranog smanjenja nezaposlenosti, realizacije postojećih i osmišljavanja novih programa otvaranja radnih mesta, povećanog obima stranih i domaćih investicija i otvaranja velikog broja radnih mesta po tom osnovu, revitalizacije i podsticaja razvoja seoskih i manje razvijenih sredina u AP Vojvodini kroz specifične programe zapošljavanja, pojačano učešće u susedskim i drugim regionalnim programima zapošljavanja koje finansira Evropska unija i dr.
Nažalost, globalna ekonomska kriza koja je uzdrmala svetsku ekonomiju, a čija je jedna od najozbiljnijih posledica porast nezaposlenosti i ostanak velikog broja zaposlenih bez posla, uzrokovala je promenu osnovnih ciljeva politike zapošljavanja i smanjenja nezaposlenosti u AP Vojvodini u 2009. godini, tako da su dva osnovna cilja u ovoj godini:
očuvanje postojećeg broja radnih mesta u AP Vojvodini i
sprečavanje značajnijeg porasta broja i stope nezaposlenosti u AP Vojvodini.
Aktivnosti na očuvanju broja postojećih radnih mesta u AP Vojvodini i sprečavanju značajnijeg porasta broja i stope nezaposlenosti realizovaće se kroz sledeće oblike:
1. Izdvajanjem izuzetno značajnog dela finansijskih sredstava u Budžetu AP Vojvodine za realizaciju politike zapošljavanja u 2009. godini;
2. usvajanjem Antikriznog programa Izvršnog veća AP Vojvodine radi otvaranja novih radnih mesta, podsticanja samozapošljavanja, podsticaja stranim i domaćim investitorima za otvaranje novih radnih mesta, podsticanja zapošljavanja posebno ugroženih kategorija stanovništva, podsticanja zapošljavanja u seoskim i ruralnim sredinama u AP Vojvodini, posebnim podsticajem zapošljavanja u privredi i poljoprivredi, omogućavanjem velikom broju mladih da steknu uslov za polaganje pripravničkog ispita kroz finansiranje zarade za vreme pripravničkog staža, organizacijom javnih radova i drugim podsticajnim merama;
3. realizacijom Platforme Izvršnog veća AP Vojvodine za očuvanje postojećih radnih mesta, koja je usvojena i od strane Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, koja podrazumeva neposredan socijalni dijalog u svakom preduzeću radi traženja rešenja za sprečavanje otpuštanja zaposlenih kroz uvažavanje specifičnih problema svakog preduzeća i
4. primenom principa solidarnosti u preduzećima i u društvu.
Deo ovog Programa u delu primene principa solidarnosti i komparativnim iskustvima u zemljama EU izradio je dr Senad Jašarević, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
FINANSIRANJE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI U 2009. GODINI
Uzimajući u obzir preteće posledice globalne ekonomske krize na oblast zapošljavanja i mogućnost povećanja broja nezaposlenih lica kao posledice opšte recesije, Izvršno veće AP Vojvodine je usvojilo predlog, a Skupština AP Vojvodine donela Odluku o budžetu AP Vojvodine za 2009. godinu, u kome je za finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja predviđen izuzetno značajan iznos novčanih sredstava, a koji će biti realizovan kroz primenu antikriznog programa i aktivnosti koje isključivo imaju za posledicu otvaranje novih radnih mesta i očuvanje postojećih.
Ponašajući se kao odgovorna vlada, Izvršno veće AP Vojvodine je preusmerilo sredstva iz drugih oblasti u programe rešavanja problema nezaposlenosti i očuvanje radnih mesta, pokazujući na praktičan način da rešavanje ovih problema predstavlja apsolutni prioritet u 2009. godini, ukazujući na značaj vođenja socijalno odgovorne politike sve do momenta stabilizacije ekonomskih prilika u svetu, Evropi, Srbiji i Vojvodini kao njenom delu.
ANTIKRIZNI PROGRAM ZA OČUVANJE POSTOJEĆEG BROJA RADNIH MESTA U AP VOJVODINI U 2009. GODINI
1. SUBVENCIJA ZA OTVARANJE RADNJE ILI PREDUZEĆA (SAMOZAPOŠLJAVANJE)
Način realizacije odobravanja subvencije:
konkurs otvoren tokom cele 2009. godine;
donošenje odluke u roku od 8 dana od dana podnošenja;
zaključenje ugovora nakon podnete potrebne dokumentacije (registracija, PIB, prijava na obavezno socijalno osiguranje i dr.).
Uslovi za odobrenje subvencije:
zahtev može podneti nezaposleno lice sa evidencije NSZ, uz podnošenje biznis plana na tipskom obrascu;
povoljna ocena podnetog biznis plana;
uspešno okončana obuka iz oblasti samozapošljavanja;
namenski utrošak sredstava prema navodima iz biznis plana;
ugovorna obaveza da radnja ili preduzeće obavlja delatnost najmanje dve godine;
uredno plaćanje poreza i doprinosa zaposlenog lica osnivača u naredne dve godine;
sredstvo obezbeđenja ugovorne obaveze (žirant, garancija banke ili dr.).
Visina subvencije:
130.000,00 dinara;
dodatak od 25 % subvencije za:
otvaranje radnje ili preduzeća u nerazvijenim ili nedovoljno razvijenim opštinama u AP Vojvodini, prema odluci Skupštine APV;
otvaranje radnje ili preduzeća od strane nezaposlenog lica koje pripada posebno ugroženim kategorijama stanovništva na tržištu rada (mlađi od 30 godina, stariji od 50 godina, Romi, izbegla, raseljena i prognana lica, osobe sa invaliditetom, žene-samohrane majke, žene sa sela i druga ugrožena lica po odluci Izvršnog veća APV), lica koje udružuje iznos jednokratne novčane naknade kod NSZ sa sredstvima subvencije za samozapošljavanje;
otvaranje radnje ili preduzeća koje su registrovane za proizvodnu i prerađivačku delatnost, uslužnu zanatsku delatnost i poljoprivredu.
2. PODSTICANJE OTVARANJA RADNOG MESTA (NOVO ZAPOŠLJAVANJE)
Način odobravanja podsticajne mere:
konkurs otvoren tokom cele 2009. godine;
rešavanje podnetog zahteva u roku od 15 dana od dana podnošenja.
Uslovi za odobravanje subvencije:
zaključivanje ugovora o radu sa nezaposlenim licem sa evidencije NSZ;
najmanje dve godine radnog odnosa za nezaposleno lice koje se prima u radni odnos;
da poslodavac nije smanjivao broj zaposlenih od 01.04.2009. godine i da ih neće smanjivati u naredne dve godine;
obezbeđenje odgovarajuće garancije od strane poslodavca.
Visina subvencije:
100.000,00 dinara za svako radno mesto;
dodatak od 30 % od visine subvencije za:
poslodavca koji otvara deset ili više radnih mesta;
otvaranje radnih mesta u nerazvijenim ili nedovoljno razvijenim opštinama u AP Vojvodini;
zaposlenje nezaposlenog lica koje pripada posebno ugroženim kategorijama stanovništva na tržištu rada AP Vojvodine (mlađi od 30 godina, stariji od 50 godina, Romi, izbegla, raseljena i prognana lica, osobe sa invaliditetom, žene-samohrane majke, žene sa sela i druga ugrožena lica po odluci Izvršnog veća APV), lica koja su iskoristila pravo na novčanu naknadu kod NSZ, a nedostaje im dve godine ili manje do sticanja prava na penziju po propisima o PIO;
otvaranje radnog mesta u preduzećima ili radnjama koje su registrovane za proizvodnu i prerađivačku delatnost, uslužnu, zanatsku ili poljoprivrednu delatnost.
3. PROGRAM SUBVENCIONISANJA ZARADE PRIPRAVNIKA
Način subvencionisanja:
Finansiranje pripravničke zarade sa odgovarajućim doprinosima
Uslovi za odobravanje subvencije:
da nezaposleno lice sa evidencije NSZ ima status pripravnika po zakonu;
zaključenje ugovora o radu na određeno vreme u trajanju 12 meseci;
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova finansira deset mesečnih zarada pripravnika sa odgovarajućim doprinosima, dok poslodavac isplaćuje dve preostale zarade i to tako što jednu u prvoj, a drugu u na kraju subvencionirane godine;
da poslodavac obezbedi adekvatan radni tretman i polaganje pripravničkog ispita;
da poslodavac nije smanjivao broj zaposlenih od 01.04.2009. godine i da ne smanjuje broj zaposlenih u narednih godinu dana;
tromesečno plaćanje poslodavcu pripravničke zarade;
ukoliko poslodavac odluči da po isteku pripravničkog staža i polaganja pripravničkog ispita zasnuje radni odnos sa ovim licem automatski stiče pravo na korišćenje subvencije za novo zapošljavanje po uslovima propisanim ovim Programom.
Visina subvencionisanog iznosa mesečne pripravničke zarade:
minimalna zarada utvrđena u skladu sa propisima o radu, sa odgovarajućim porezima i doprinosima, za pripravnika sa III, IV i VI stepenom stručne spreme u vremenskom trajanju od 10 meseci;
minimalna zarada uvećana za 45% sa odgovarajućim porezima i doprinosima za lica sa visokom stručnom spremom u vremenskom trajanju od 10 meseci;
subvencionisana zarada ne može biti veća od zarade kod poslodavca na istim poslovima.
4. FINANSIJSKI PODSTICAJI STRANIM ILI DOMAĆIM INVESTITORIMA ZA OTVARANJE RADNIH MESTA
Način finansijskog podsticaja:
Odobravanje novčane subvencije za svako radno mesto koje će biti otvoreno u novootvorenom privrednom subjektu na teritoriji AP Vojvodine.
Uslovi podsticajnih mera:
Da novootvoreni privredni subjekat ima sedište na teritoriji AP Vojvodine;
obaveza poslodavca da najmanje dve godine ne smanjuje broj zaposlenih ispod broja zaposlenih za koji mu je odobrena subvencija;
da lice koje zapošljava ima status nezaposlenog lica i nalazi se na evidenciji NSZ;
ugovorena klauzula o obavezi Izvršnog veća AP Vojvodine da obezbedi subvencije prilikom zaključenja ugovora o ulaganju na teritoriji AP Vojvodine, pod uslovom da ulaganje bude dovedeno do kraja u određenom roku i privredni subjekat počne sa radom.
Visina subvencije:
100.000,00 dinara za svako nezaposleno lice;
dodatak od 30 %, u ukoliko se radi o proizvodnoj ili prerađivačkoj delatnosti, ili delatnosti u oblasti poljoprivrede, ili privrednom subjektu koji se otvara u nerazvijenoj ili nedovoljno razvijenoj opštini u AP Vojvodini.
Javni radovi za realizaciju projekta od pokrajinskog značaja i od značaja za lokalne zajednice u AP Vojvodini (tri vrste):
Raspisuje ih Izvršno veće AP Vojvodine za već poznate projekte (sanacija obala Kanala DTD, uređivanje okoline autoputa A10, izgradnja regionalne deponije Srema, osnaživanje odbrambenih nasipa u Banatu i sl.);
raspisuje se konkurs za projekte i dodeljuju se sredstva prema odabranim projektima;
pojedini projekti koje realizuje Fond za kapitalna ulaganja realizuje se putem javnih radova.
NAPOMENA: Javni radovi pod tačkom 1. i 3. se, po pravilu, raspisuju samo u slučaju da se broj nezaposlenih lica povećao za preko 10% u odnosu stanja od 31.12.2008. godine, dok će se javni radovi iz tačke 2. realizovati u kontinuetu.
6. PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA U POLJOPRIVREDI
Podsticanje zapošljavanja u poljoprivredi registrovanjem poljoprivrednog gazdinstva
Uslovi:
registracija poljoprivrednog gazdinstva od strane nezaposlenog lica;
najmanje dve godine plaćanja obaveznih poreza i doprinosa lica zaposlenog u poljoprivredi.
Visina subvencije:
130.000,00 dinara za poljoprivredno gazdinstvo;
dodatak od 25% subvencije za:
registraciju poljoprivrednog gazdinstva u nerazvijenim ili nedovoljno razvijenim opštinama u APV, prema odluci Skupštine APV;
nezaposlena lica koje pripada posebno ugroženim kategorijama stanovništva na tržištu rada (mlađi od 30 godina, stariji od 50 godina, Romi, izbegla, raseljena i prognana lica, osobe sa invaliditetom, žene-samohrane majke, žene sa sela i druga ugrožena lica po odluci Izvršnog veća APV);
lica koja udružuju iznos jednokratne novčane naknade kod NSZ sa sredstvima subvencije za zapošljavanje u poljoprivredi;
lica koja udružuju subvenciju sa otpremninom.
Posebni stimulansi:
prioritet kod odobravanja kredita iz oblasti poljoprivrede kod pokrajinskih fondova;
prioritet kod dodele bespovratnih sredstava za 2010. godinu kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
1. PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA NA SELIMA I NERAZVIJENIM SREDINAMA (STRUČNJACI I OSTALI)
Odobravanje jednogodišnje zarade, sa porezima i doprinosima, potrebnih profila radne snage u seoskim i nerazvijenim opštinama ukoliko je to zanimanje deficitarno u okrugu u kome se nalazi opština.
Uslovi:
Obaveza trajanja radnog odnosa još jedna godina i
Odgovarajuća garancija od strane poslodavca.
Visina finansiranog iznosa mesečne zarade:
Prosečna zarada u AP Vojvodini sa odgovarajućim doprinosima za nezaposlena lica sa visokom stručnom spremom;
Minimalna zarada utvrđena u skladu sa propisima o radu za nezaposleno lice sa srednjom i višom stručnom spremom.
2. UDRUŽIVANJE SREDSTAVA SA PREDUZEĆIMA RADI OTVARANJA MALIH POGONA
Udruživanje sredstava između Izvršnog veća AP Vojvodine i preduzeća radi otvaranja malih pogona gde će biti zaposlen deo tehnoloških viškova iz tog preduzeća.
Uslov:
Otvaranje novih radnih mesta;
Visina sredstava koje udružuje Izvršno veće APV: 130.000,00 dinara po radnom mestu.
3. UDRUŽIVANJE SA SREDSTVIMA REGIONALNIH PARTNERA I LOKALNIH ZAJEDNICA RADI IZGRADNJE PROIZVODNIH I USLUŽNIH SUBJEKATA U KOJIMA BI SE ZAPOŠLJAVALI NEZAPOSLENI IZ LOKALNIH ZAJEDNICA
Udruživanja sa kapitalom iz susednih zemalja i EU radi otvaranja mreže malih pogona u ciljnim zajednicama.
4. MOGUĆNOSTI POSEBNIH STIMULACIJA
Za osobe sa invaliditetom:
raspisivanje konkursa za finansiranje jednogodišnje zarade osobe sa invaliditetom koja se zapošljava, uz obavezu poslodavca da radni odnos sa tom ili drugom osobom sa invaliditetom traje još najmanje dve godine nakon isteka godine u kojoj se finansira zarada.
Za samohrane roditelje:
finansiranje smeštaja dece u predškolske ustanove u trajanju od 12 meseci;
Za Rome i izbegla, raseljena i prognana lica:
mogućnost finansiranja troškova vođenja poslovnih knjiga za novootvorena preduzeća ili radnje do godinu dana.
5. PROGRAMI OSTALIH SEKRETARIJATA
Sredstva namenjenim realizaciji programa zapošljavanja po ovom Programu moći će da koriste svi sekretarijati Izvršnog veća AP Vojvodine, za programe iz svojih nadležnosti kojima se otvaraju nova radna mesta.
Odluku o odobrenju finansiranja projekata drugih sekretarijata donosi Predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine.
6. REALIZACIJA PROGRAMA NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE NA TERITORIJI AP VOJVODINE
Sporazumom između Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Nacionalne službe za zapošljavanje, predvideće se mogućnosti finansiranja Programa Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju AP Vojvodine.
7. KREDITI FONDOVA - USLOV - OČUVANJE RADNIH MESTA
Pokrajinski fondovi:
Fond za razvoj AP Vojvodine;
Garancijski fond AP Vojvodine i
Fond za razvoj poljoprivrede,
će ugovorno obavezati pravna lica i preduzetnike da ne smeju smanjivati broj zaposlenih za vreme koje je predviđeno za vraćanje odobrenog kredita.
8. FINANSIRANJE PROJEKATA LOKALNIH SAMOUPRAVA KOJIMA SE OTVARAJU NOVA RADNA MESTA
Projekti lokalnih samouprava, kojima se otvaraju nova radna mesta na teritoriji lokalne samouprave, biće finansirani po principima iz ovog programa na osnovu posebne odluke Izvršnog veća AP Vojvodine.
PLATFORMA O ZAJEDNIČKOM DELOVANJU SINDIKATA, POSLODAVACA I IZVRŠNOG VEĆA AP VOJVODINE U CILJU OČUVANJA STABILNOSTI STANJA ZAPOSLENOSTI U AP VOJVODINI U 2009. GODINI
Zajednički cilj sindikata, poslodavaca i Izvršnog veća AP Vojvodine (u daljem tekstu: socijalni partneri) u 2009. godini je da se posledice globalne ekonomske krize u oblasti zapošljavanja svedu na što podnošljiviju meru, što prvenstveno podrazumeva očuvanje broja zaposlenih na najmanje sadašnjem nivou, sprečavanje značajnijeg porasta nezaposlenih lica i poštovanje zakonskih prava zaposlenih lica.
Ova Platforma će se primenjivati u 2009. godini.
UČESNICI U REALIZACIJI PLATFORME
Savez Samostalnih Sindikata Vojvodine,
UGS "NEZAVISNOST",
Unija poslodavaca Srbije - Vojvodine i
Izvršno veće AP Vojvodine - Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
S obzirom na nameru da način delovanja koji se predviđa ovom Platformom postane najširi zajednički model suprotstavljanju mogućim posledicama globalne ekonomske krize na teritoriji AP Vojvodine u 2009. godini, pozivaju se da je prihvate i ostale sindikalne organizacije sa teritorije AP Vojvodine, Regionalne privredne komore, Udruženja zanatlija i organi lokalne samouprave iz AP Vojvodine.
Ovu Platformu je podržao Pokrajinski socijalno-ekonomski savet na sednici koja je održana 27. januara 2009. godine.
Socijalni partneri zajednički konstatuju:
da postoje realni nagoveštaji da će se posledice globalne ekonomske krize odraziti i na stanje u oblasti zapošljavanja i da zajedničko delovanje socijalnih partnera u ovom momentu predstavlja neminovnost,
da se moraju utvrditi pravila ponašanja na osnovu najšireg konsenzusa socijalnih partnera u AP Vojvodini koja će se primenjivati u uslovima ekonomske krize, odnosno do suštinskog početka primene Opšteg kolektivnog ugovora,
da je zajedničkim delovanjem potrebno uspostaviti najširi mogući neposredni dijalog poslodavaca i zaposlenih, počevši od svakog pojedinačnog preduzeća pa do pokrajinskog nivoa, u koji će se neposredno uključiti svi socijalni partneri koji mogu pomoći (sindikalne organizacije, poslodavačke organizacije, privredne komore, udruženja zanatlija, organi lokalne samouprave, pokrajinske institucije i dr.),
da u Republici Srbiji i u AP Vojvodini postoji značajan broj zaposlenih kojima je onemogućeno korišćenje osnovnih prava iz radnog odnosa (pravo za zaradu, plaćanje poreza i doprinosa, isplaćivanje garantovanih naknada i dr.) zbog samovolje, nesavesnog ili ekonomski lošeg poslovanja poslodavaca, među kojima su naročito zastupljeni poslodavci koji su vlasništvo nad privrednim subjektima stekli u postupku privatizacije,
da je zajednički stav svih socijalnih partnera iz AP Vojvodine da je neophodno izvršiti kontrolu postupka privatizacije onih preduzeća u kojima poslodavci ne poštuju osnovna prva zaposlenih i vrše prekomerna otpuštanja. Posebno je značajno da se, pored ispunjenosti ugovornih obaveza koje se tiču isplata cene kupovine preduzeća, ispita i poštovanje odredbi koje se tiču socijalnog i radnog statusa zaposlenih. Socijalni partneri su mišljenja da se u slučaju onih poslodavaca kod kojih je došlo do evidentnog ekonomskog propadanja preduzeća posle privatizacije, a čije posledice trpe prvenstveno zaposleni u tim preduzećima, iskoristi zakonska mogućnost analize ekonomskog aspekta privatizacije i mogućnost preduzimanja mera i po tom osnovu,
da je posebno potrebno isticati pozitivne primere onih poslodavaca koji u potpunosti poštuju odredbe zakona i kolektivnih ugovora i koji u svojim preduzećima poštuju socijalni dijalog,
da je štrajk poslednje sredstvo iskazivanja nezadovoljstva zaposlenih i da će se on primenjivati samo u slučajevima kada su sva prethodna sredstva iscrpljena, uzimajući u obzir da štrajk nanosi materijalnu štetu poslodavcu i stvara osećaj bezperspektivnosti kod zaposlenih,
da protesti na ulicama i drugi načini iskazivanja masovnog nezadovoljstva u ovom momentu ne mogu dovesti do rešenja situacije i da je potrebno učiniti sve da se problemi reše u okviru samih preduzeća, uzimajući u obzir realne zahteve zaposlenih ali i objektivnu materijalnu situaciju i mogućnosti samog poslodavca.
Socijalni partneri su saglasni da se u zajedničkom delovanju pođe od sledećih principa:
da je socijalni dijalog jedini put u sprečavanju posledica ekonomske krize kao i posledica neuspelih privatizacija,
da je u uslovima neprimenjivanja opšteg kolektivnog ugovora potrebno uspostaviti neposredan socijalni dijalog u svakom preduzeću gde će se rešenja tražiti u skladu sa objektivnim mogućnostima samog privrednog subjekta,
da se deluje što efikasnije, bez gubljenja snage i energije na utvrđivanju legitimacije pojedinih subjekata, kroz omogućavanje učešća u dijalogu svih stranaka koje mogu pomoći na bilo koji način, a koje predloži poslodavac ili zaposleni,
da se vodi računa o objektivnim nadležnostima učesnika u dijalogu, naročito pokrajinskih i lokalnih organa vlasti, ali da u svim aktivnostima bude prisutno shvatanje o značaju socijalnog dijaloga i neposredne komunikacije kao mogućnosti za rešavanje svakog problema,
da se, bez izuzetka, pokuša uspostaviti neposredni dijalog u svim preduzećima na zahtev zaposlenih, sindikata i samog poslodavca,
da će u aktivnostima sprečavanja posledica globalne ekonomske krize, pored socijalnih partnera, biti angažovani i stručnjaci iz raznih oblasti, profesori Univerziteta, istaknuti menadžeri i dr.
očuvanje sadašnjeg broja radnih mesta u privrednim subjektima u AP Vojvodini u 2009. godini,
sprečavanje značajnijeg porasta nezaposlenosti u AP Vojvodini u 2009. godini,
oživotvorenje principa solidarnosti u uslovima globalne ekonomske krize.
AKCIONI PLAN REALIZACIJE CILJEVA PLATFORME
1. Platformu je podržao Pokrajinski socijalno-ekonomski savet na sednici koja je održana 27.01.2009. godine,
2. Tokom cele 2009. godine aktivnosti koje će imati za cilj očuvanje postojećih radnih mesta realizovaće se na sledeći način:
Formiraće se pet akcionih grupa za realizaciju ciljeva Platforme, a koje će činiti predstavnici socijalnih partnera i partnerskih organizacija sa teritorije AP Vojvodine. Generalni koordinatori aktivnosti radnih grupa biće predstavnici reprezentativnih sosijalnih partnera u AP Vojvodini:
Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova,
Predsednik unije poslodavaca Vojvodine,
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine,
Predsednik Pokrajinskog odbora UGS "NEZAVISNOST".
Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova
da na zahtev sindikata, u roku od tri dana, uspostavi kontakt sa poslodavcem kod koga se javljaju problemi, odnosno da na zahtev poslodavca ili Unije poslodavaca odmah uspostavi kontakt sa sindikatom koji je zastupljen u preduzeću i pokuša da, u što kraćem roku, dogovori neposredan sastanak svih zainteresovanih strana,
da odmah reaguje na zahteve grupa zaposlenih u čijim preduzećima ne postoji sindikalna organizacija tako što će obavestiti centralu čiji su zaposleni pojedinačni članovi, odnosno odmah neposredno pokušati da uspostavi kontakt između predstavnika zaposlenih i poslodavaca ukoliko zaposleni, iz bilo kog razloga, nisu članovi nijednog sindikata,
da ugovori sastanak sa poslodavcem i o tome obavesti sindikalnu organizaciju koja je zastupljena u preduzeću, sindikalnu centralu ukoliko u preduzeću nije organizovan sindikat, odnosno predstavnike grupe zaposlenih ukoliko zaposleni nisu članovi nijednog sindikata, i da ih obavesti ukoliko poslodavac ne prihvata sastanak,
da zatraži od poslodavca i od predstavnika sindikata da pripreme minimalne polazne osnove i predloge za sastanak,
da odredi članove akcionih grupa iz Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, obezbedi komunikaciju sa drugim nadležnim sekretarijatima Izvršnog veća APV, sa organima lokalne samouprave drugim državnim organima,
da obezbedi komunikaciju sa Odborom za privatizaciju Skupštine AP Vojvodine radi obezbeđivanja aktivne uloge Odbora u preispitivanju privatizacija u preduzećima gde postoje problemi u ispunjavanju obaveza prema zaposlenima,
da obezbedi punu saradnju između Inspekcije rada, sindikata i poslodavaca i lično učestvuje u rešavanju problema velikih grupa zaposlenih ili gde značaj problema to zahteva,
da obezbedi učešće Nacionalne službe za zapošljavanje u realizaciji Platforme, kao i da informiše poslodavca o stimulativnim merama Vlade Republike Srbije i Izvršnog veća AP Vojvodine za podsticanje privrede u 2009. godini,
da svaka tri meseca podnese izveštaj o rezultatima realizacije Platforme.
Predsednici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i UGS "Nezavisnost"
da imenuju članove akcionih grupa iz svojih organizacija,
da obezbede puno sindikalno jedinstvo u delovanju prema poslodavcu u preduzećima gde postoji više sindikalnih organizacija, s tim da vodeću ulogu u pregovorima ima onaj sindikat koji ima najviše članova u preduzeću bez obzira na njegovu reprezentativnost na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou,
da obezbede predstavnika sindikata i u pregovorima u preduzećima gde ne postoji organizovan sindikat, kao i u preduzećima gde zaposleni nisu članovi nijednog sindikata,
da prihvate svaku inicijativu Pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova za saradnju sa inspekcijom rada i organima lokalne samouprave,
da lično učestvuju u pregovorima gde se raspravlja o pravima većeg broja zaposlenih ili ukoliko se proceni da značaj problema zahteva njihovo lično učešće,
da obezbede sve stručne i druge kapacitete svoje organizacije u cilju realizacije ove Platforme.
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine
da imenuje članove akcionih grupa iz svoje organizacije,
da obezbedi učešće predstavnika Unije poslodavaca Vojvodine i u onim preduzećima gde poslodavac nije član Unije, na zahtev Pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova,
da obezbedi komunikaciju i učešće Privredne komore Vojvodine, Regionalnih privrednih komora, udruženja zanatlija i drugih poslodavačkih asocijacija u realizaciji ove Platforme,
da lično učestvuje u pregovorima gde se raspravlja o pravima većeg broja zaposlenih ili ukoliko se proceni da značaj problema zahteva njegovo lično učešće, bez obzira da li je poslodavac član Unije,
da prihvati svaku inicijativu Pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova za saradnju sa inspekcijom rada i organima lokalne samouprave,
da obezbedi sve stručne i druge kapacitete svoje organizacije u cilju realizacije ove Platforme.
Način realizacije ciljeva Platforme podrazumeva prihvatanje tri osnovna pravca delovanja:
uvažavanje ekonomske situacije u preduzeću i realnih mogućnosti poslodavca,
utvrđivanje minimalnih zahteva zaposlenih u skladu sa objektivnom ekonomskom situacijom u preduzeću,
postizanje internog sporazuma kojim će se utvrditi minimalna prava i eventualne mere solidarnosti svih zaposlenih u cilju održanja postojećih radnih mesta, uz prihvatanje obaveze od strane poslodavca da u tim uslovima neće smanjivati broj zaposlenih u preduzeću.
Ukoliko u preduzeću postoje sledeći problemi:
poslodavac ne isplaćuje zaradu i ne plaća doprinose zaposlenima,
postoje nagoveštaji otpuštanja značajnog broja zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena,
na postoji socijali dijalog, odnosno komunikacija između zaposlenih i poslodavca,
organizacija sindikata, sindikalna centrala, predstavnici većih grupa radnika, ili sam poslodavac, obraćaju se Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, centrali sindikata kojoj pripadaju ili Uniji poslodavaca Vojvodine sa zahtevom za organizaciju sastanka kome prisustvuju predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, sindikata koji imaju članove u preduzeću i poslodavca radi prevazilaženja nastale situacije.
Na osnovu ovakvog zahteva Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova uspostavlja kontakt sa poslodavcem sa ciljem organizacije zajedničkog sastanka.
Ukoliko poslodavac prihvati inicijativu za sastanak, Pokrajinski sekretar zakazuje termin i mesto održavanja sastanka (u samom preduzeću, prostorijama Pokrajinskog sekretarijata, sindikata, lokalne samouprave i dr.).
U pripremi sastanka poslodavac prihvata obavezu da pripremi realan predlog mogućnosti ispunjavanja obaveza prema zaposlenima, u skladu sa ekonomskom situacijom u svom preduzeću, obim ispunjavanja obaveza prema zaposlenima u vremenskom periodu od sledećih šest meseci, uz prihvatanje obaveze da u tom periodu ne smanjuje broj zaposlenih.
Sindikati ili predstavnici grupa zaposlenih prihvataju obavezu da, uzimajući u obzir ekonomski situaciju u preduzeću, istaknu minimalne zahteve za poštovanje prava zaposlenih u narednih šest meseci, kao i da sve odluke o stupanju u štrajk zamrznu za period od mesec dana od započinjanja pregovora.
Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata posreduju u pregovorima i obezbeđuju stručnu pomoć u realizaciji eventualne pomoći pri realizaciji dogovora (socijalni programi, realizacija prava na osnovu nezaposlenosti i sl.).
Ukoliko poslodavac ne prihvati inicijativu za razgovor, Pokrajinski sekretar se obraća inspekciji rada inicirajući kontrolu kod poslodavca i obaveštava potencijalne učesnike u pregovorima da ne postoji volja poslodavca za razgovorima. O ovoj činjenici Pokrajinski sekretar obaveštava i sredstva javnog informisanja.
Ukoliko poslodavac i predstavnici sindikata postignu dogovor kojim se, uz uvažavanje ekonomske situacije u preduzeću, obezbeđuje poštovanje minimalnih zahteva zaposlenih u narednih šest meseci, a poslodavac prihvata da u tom periodu ne smanjuje radnu snagu, o tome se sačinjava pismeni sporazum, koji sadrži sve elemente dogovora.
Predmet dogovora mogu biti sve činjenice koje se tiču položaja zaposlenih.
Sporazum potpisuju svi učesnici.
Značajno osnaživanje socijalnog dijaloga u AP Vojvodini u uslovima neprimenjivanja Opšteg kolektivnog ugovora,
Jačanje poverenja između poslodavaca, sindikata i izvršne vlasti, osnivanje sindikalnih organizacija u preduzećima radi neprekidnog i kvalitetnog dijaloga između poslodavca i zaposlenih,
Značajno smanjenje broja zaposlenih kojima preti opasnost da ostanu bez posla zbog delovanja ekonomske krize i posledica neuspelih privatizacija,
Obezbeđivanje zakonitog rešavanja statusa lica koja ostaju bez posla kao "tehnološki viškovi" uz poštovanje njihovih prava po osnovu nezaposlenosti,
Podsticanje principa solidarnosti među zaposlenima.
Ova Platforma će se primenjivati u AP Vojvodini do početka suštinske primene odredaba Opšteg kolektivnog ugovora. Socijalni partneri mogu odlučiti konsenzusom da se realizacija principa i načina realizacije socijalnog dijaloga na način kako je to predviđeno Platformom može nastaviti i posle početka primene Opšteg kolektivnog ugovora.
OCENA USPEŠNOSTI REALIZACIJE ANTIKRIZNOG PROGRAMA I PLATFORME
Ocenu uspešnosti realizacije Antikriznog programa i Platforme će vršiti Pokrajinski socijalno-ekonomski savet i Pokrajinski savet za zapošljavanje na zajedničkoj sednici, svaka tri meseca, na osnovu sledećih kriterijuma:
kretanje broja nezaposlenih u AP Vojvodini;
kretanje broja zaposlenih u AP Vojvodini;
stanje socijalnog dijaloga u AP Vojvodini;
broj preduzeća u kojima je uspostavljen neposredni socijalni dijalog;
broj zaključenih sporazuma u preduzećima;
poštovanje odredbi zaključenih sporazuma u preduzećima.
NAČINI UBLAŽAVANJA PROBLEMA VIŠKA ZAPOSLENIH U PREDUZEĆIMA SOLIDARNIM DELOVANJEM ZAPOSLENIH (evropska praksa)
Prvi korak kada se pojavi višak zaposlenih u nekoj organizaciji je da se problem reši u okviru samog subjekta i to tako da uopšte ne dođe do prestanka radnog odnosa zaposlenih ili da se prekinuti radni odnosi što pre obnove.
Inostrana iskustva pokazuju da se najbolji rezultati u smanjivanju nezaposlenosti usled problema viška radne snage postižu kada se proces socijalnog dijaloga prenese sa viših nivoa i na nivo preduzeća. Od devedesetih godina na ovamo u mnogim zemljama, a naročito u Evropskoj uniji (u preko 10% kompanija) praktikuje se zaključivanje tzv. sporazuma o zaposlenosti i konkurentnosti. Poznati su primeri kompanija u Nemačkoj kao što su "Volkswagen", "Lufthansa", "Adam Opel AG", "Ravensburger", u Britaniji - "Blue Circle Cement", "The Co-operative Bank", "Rover group", koje su zahvaljujući nizu ovakvih sporazuma, koji su zaključivani i inovirani sukcesivno, izbegle otpuštanja zaposlenih.I
Cilj "Sporazuma o zaposlenosti i konkurentnosti" su organizacione i promene u oblasti rada koje bi trebalo da obezbede "fleksigurnost" ("flexicurity") - što je kovanica od reči "fleksibilnost" i "sigurnost". To znači - uravnotežavanje potrebe za poslovnom fleksibilnošću kod poslodavaca i sigurnošću kod zaposlenih.
Pored toga što dovode do smanjenja otpuštanja i povećane konkurentnosti, zahvaljujući ovim sporazumima unapređuje se saradnja zaposlenih i poslodavaca. Takođe, direktne koristi za poslodavce su: 1) smanjenje troškova poslovanja, 2) unapređenje fleksibilnosti rada, 3) bolje razumevanje zaposlenih za neophodne promene u organizacionoj strukturi i režimu rada, 4) zadržavanje kvalitetnih kadrova, 5) povećanje motivacije i lojalnosti zaposlenih, 6) unapređenje ugleda preduzeća u lokalnoj zajednici. Na strani zaposlenih, pored očuvanja poslova, ovakvi sporazumi doprinose povećanju njihove uloge u donošenju odluka u preduzeću. Pored toga, razvija se i "integrativno kolektivno pregovaranje", kod kojeg su obe strane na dobitku, za razliku od "distributivnog pregovaranja" - kod kojeg jedna strana uvek gubi, ako druga dobija.
Nekoliko reči o konkretnim merama za smanjenje otpuštanja koje se primenjuju u uporednoj praksi.II To su: restrikcije zapošljavanja; skraćenje radnog vremena; uvođenje većeg broja smena (tzv. deljenje radnog mesta); ograničenje prekovremenog rada; neplaćeni prekovremeni rad; dobrovoljno ograničavanje plata; dotiranje zarada; rotiranje poslova; pribavljanje dodatnog kapitala; nova organizacija rada; sporazumi o fleksibilizaciji režima rada i ponovno zapošljavanje.III
Ograničavanje zapošljavanja novih radnika - ima za cilj da do smanjenja broja zaposlenih dođe prirodnim putem, povlačenjem starijih radnika. Ova mera može da ide u sprezi i sa delimičnim povlačenjem sa rada starijih radnika, kada se pojedini zaposleni delimično - penzionišu tako što rade sa polovinom radnog vremena ili smanjeni broj radnih dana nedeljno, a umesto njih se u posao uvode mlađi radnici.
Skraćenje radnog vremena - pruža mogućnost da ukoliko dođe do smanjenja obima posla, veći broj zaposlenih ostane na radu. U međuvremenu radi se na otklanjanju poremećaja koji su doveli do viška radne snage ili iznalaženju novih mogućnosti za radno angažovanje. Sličnu funkciju ima i ograničenje prekovremenog rada.
Kao dobar primer za ovu vrstu mera opisaćemo praksu VoksvagenaIV Radi se o nizu sporazume zaključenih prvi put 1993. godine, koji su više puta inovirani. Njihova suština je bilo skraćenje radnog vremena (sa 40 na 28,8 sati) uz znatno fleksibilniji pristup radu i organizaciji radnog vremena, i umerenije zahteve zaposlenih u pogledu zarada. Rukovodeće, bezbednosno i slično osoblje bilo je izuzeto od skraćenja rada. U zavisnosti od potreba konkretnog pogona, postojalo je više modaliteta skraćenja rada, a njega su pratile i mnoge druge mere. Jedna varijanta bila je da zaposleni rade četiri dana nedeljno, tako što su slobodni petkom, ili tako da neki od njih rade i petkom, čak i subotom, ali su slobodni nekim drugim danima. Negde je skraćenje postignuto i kraćim dnevnim radom u više smena (do četiri). Pri tome je postojala mogućnost da se rad poveća i do 35 sati, ali bez plaćanja prekovremenog rada. Takođe, bilo je moguće da se u pojedinim ciklusima radi kraće, a u nekim duže, te da se radno vreme preračuna u dužem periodu (kao kod nas "preraspodela radnog vremena). Veći broj prekovremenih sati se mogao preračunati: u slobodne dane ili odsustva za usavršavanje (sa mogućnošću korišćenja u roku od 12 meseci), kolektivna odsustva - po odluci rukovodstva ili da višak rada bude naknadno plaćen. Postojala je i mogućnost da se starijim zaposlenima prekobrojni radni sati preračunaju, te da ranije odu u penziju. Naknade za prekovremeni rad su bile dobrovoljno smanjene za oko jednu četvrtinu. Pored toga, zaposleni su mnogo fleksibilnije tretirali eventualno nešto duže radno vreme, tako da se nije obračunavalo manje produženje rada. Sporazumom zaključenim 1995. godine zaposleni su čak pristali da svi rade duže 1,2 sata nedeljno bez dodatnog plaćanja, kao vid doprinosa dobrobiti Kompanije. Zahvaljujući ovim merama većina zaposlenih u Volkswagenu je ostala na radu, a zarade su u tom periodu čak bile za 12% iznad nemačkog proseka.
U težnji da se prekobrojni radnici zadrže na radu, kao korisno sredstvo pokazalo se i odricanje zaposlenih od povećanja zarada (odnosno čak njihovo dobrovoljno smanjenje u periodima krize). Na ovaj način se povećava konkurentnost preduzeća pošto se snižavaju troškovi radne snage. Pored toga, preostala slobodna novčana sredstva mogu se upotrebiti za razvoj preduzeća i kreiranje novih radnih mesta. Ovakav model izlaska iz krize koristili su npr. uspešno zaposleni u automobilskoj industriji u SAD još početkom osamdesetih godina prošlog veka (kompanije Ford, Krajsler).
Ukoliko je preduzeće u takvim teškoćama da se sredstva za "ozdravljenje" mogu pribaviti samo spolja, praktikuju se dotacije i krediti. Pošto finansijske organizacije nerado kreditiraju "posrnule" privredne subjekte, u cilju očuvanja ekonomske i socijalne stabilnosti kao donator ili kreditor najčešće se javlja država (korišćeno npr. u SAD u automobilskoj industriji, što je bio prvi takav primer u američkoj istoriji, da se država umeša u ekonomiju). Naravno, investiranje se uslovljava konkretnim merama za ozdravljenje poslovnog subjekta, kao i određenim "žrtvama" na strani zaposlenih i poslodavaca u cilju spasavanja preduzeća.
Praktikuje se i da se sredstva za spasavanje preduzeća obezbede zajedničkim ulaganjem zaposlenih i poslodavaca (radničko akcionarstvo) ili uz pomoć "fondova solidarnosti". Ove fondove osnivaju sindikati, a uglavnom sredstva ulažu u manje profitabilne firme koje imaju značaj za zaposlene, ali nisu dovoljno atraktivne za druge finansijere.
Jedan od prvih takvih fondova osnovan je u Kanadi još 1984. godine u državi Ontario "Fond de solidarité des travailleurs du Québec". Analiza pokazuju da osam od dvanaest posmatranih preduzeća u koje je uložen kapital Fonda nije moglo da dobije sredstva nigde na drugoj strani (ni od jedne banke jer su smatrale da im se ne može pomoći). Istraživanje je, između ostalog pokazalo, kako je efikasnost u tim kompanijama naglo porasla, kao i motivacija i razumevanje zaposlenih za poslovne poteze menadžmenta. Zahvaljujući tome, jedanaest od dvanaest preduzeća je opstalo. Inače, ovaj vid finansiranja posrnulih preduzeća se i danas primenjuje u Kanadi.V
Kao jedno od sredstava za izlazak iz teškoća se dosta koriste i "sporazumi o fleksibilizaciji rada". Njima se uvode različite mere fleksibilizacije rada, kao što su "fleksibilno" (prilagodljivo radno vreme), "fleksibilni raspored rada" (u skladu sa potrebama proizvodnje), a prate ih i mogućnost reorganizacije, prekvalifikacije i dokvalifikacije zaposlenih, čak i raspoređivanja u drugo mesto rada. Zaposlenima se za uzvrat garantuje sigurnost zaposlenja. Iskustva pokazuju da je u takvim preduzećima ispoljeno znatno povećanje motivacije, kvaliteta rada, produktivnosti, saradnje rukovodstva i zaposlenih, kao i sklonost modernizaciji i veća adaptibilnost tržišnim kretanjima. Inače, sporazume o fleksibilizaciji rada obično prati uvođenje efikasnijih oblika organizacije rada i rukovođenja (npr. uvođenje timskog rada, decentralizacije rukovođenja, delimičnog rada od kuće).
Izuzetno važno sredstvo za prevenciju i ublažavanje problema viška zaposlenih jeste stalno obrazovanje u toku rada ("permanentno obrazovanje"). Većina istraživanja pokazuje da kvalifikovanija radna snaga teže gubi posao, odnosno da se lakše preorijentiše na druge poslove.
Ako se i pored svih preduzetih mera ispolji višak zaposlenih, a procenjuje se da on može da bude samo privremenog karaktera, zaposleni se šalju na plaćeno odsustvo (koje se finansira od strane preduzeća, iz sindikalnih fondova ili na bazi osiguranja pod okriljem države). Pošto je ova mera u suštini pasivnog karaktera, teži se da se i ovde obezbedi aktivniji pristup rešavanju problema nezaposlenosti. Zato plaćena odsustva u poslednje vreme idu u sprezi sa "povratnim obrazovanjem", tako što se istovremeno organizuju kursevi usmereni na povećanje stručnih sposobnosti i inoviranje znanja radne snage.
Jedna od mera koja može da se preduzme su tzv. privremeni ili odloženi otkazi ("layoff"), kada zaposlenima koji su proglašeni viškom prestaje radni odnos uz obavezu da se u određenom periodu reaktivira, odnosno ponovo zaposli ako to bude moguće.VI Zanimljiv, nešto drugačiji vid odlaganje otkaza poznaje Francuska praksa, gde se praktikuje da poslodavac sa zaposlenim koji je proglašen viškom zaključi "ugovor o obuci", čime mu se omogućava da ostane na radu još do pet meseci, kako bi obavio prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju (za to vreme prima naknadu u iznosu od 70% poslednje zarade iz sredstava osiguranja od nezaposlenosti).VII
Veoma rasprostranjeno sredstvo za rasterećenje viškova zaposlenih je i penzionisanje. Ipak, penzije su se uglavnom pokazale kao nerentabilno sredstvo rešavanja problema viška radne snage zato što se narušava odnos radno-aktivnih stanovnika i penzionera, te se destabilizuju fondovi penzijskog osiguranja. Relativno prihvatljive u ovom kontekstu mogu da budu "prevremene penzije" - kod kojih se radniku daje mogućnost da se ranije povuče, s tim što do dostizanja starosne granice za punu penziju prima njen umanjeni iznos (što bi trebalo da finansira država ukoliko za to ima mogućnosti, ili poslodavac ako ima sredstava i želi da "osveži" radnu snagu). Drugo rešenje predstavlja "delimična penzija", koju smo pominjali kao dobru mogućnost da se stariji radnici stimulišu da se postepeno povuku i otvore prostor za uključivanje u rad mlađih.VIII
__________
I Analiza ovih sporazuma i posebni prikazi politike svih navedenih kompanija, kao i prakse iz još nekolicine iz drugih zemalja mogu se videti u dokumentima Evropske fondacije za unapređenje životnih i radnih uslova: Pacts for Employment and Competitiveness, European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions (dalje: EUROFOND), Dublin, 2000, i isti naslov 2007; Pacts of employment and competitiveness: Germany, EUROFOND (2009); Pacts of employment and competitiveness: UK, EUROFOND (2009); Uvjeti rada u Evropskoj uniji: sigurnost zaposlenja i zapošljivost, EUROFOND, 2005, (svi dokumenti i niz kompanijskih primera iz drugih zemalja EU se mogu pronaći na Internet adresi Fondacije: http://www/eiro.eurofond.eu.int).
II Neke od mogućnosti za rešavanje problema viška radne snage u okviru radnog odnosa poznaje i naše radno zakonodavstvo (raspoređivanje na druge poslove, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, stručno osposobljavanje za rad na drugim poslovima, prekvalifikacija i dokvalifikacija, nepuno radno vreme). Određene stimulativne mere (kao npr. samozapošljavanje, osnivanje malih preduzeća) predviđene su i zakonima o zapošljavanju i uređivanju doprinosa za socijalno osiguranje, ali su se sve ove mere pokazale u praksi kao nedovoljno efikasne u smanjenju viška zaposlenih. Videti npr. čl. 155, 174. Zakona o radu (Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 62/2005), Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, (Sl. gl. RS, br. 71/2003, 84/2004, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, (Sl. gl. RS, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006).
III Prema Preporuci Međunarodne organizacije rada br. 166, o prestanku radnog odnosa, iz 1982. godine (koju naša zemlja nije usvojila), u mere koje imaju za cilj ublažavanje ili umanjenje otkazivanja iz razloga ekonomskih, tehnoloških, strukturalnih i sličnih promena, spadaju između ostalog restrikcije novog zapošljavanja, interni transferi, obuka i dodatna obuka, dobrovoljno ranije penzionisanje, restrikcije prekovremenog rada, skraćenje uobičajenog radnog vremena (videti tačku 21).
IVPacts of employment and competitiveness: case studies, Volkswagen AG, EUROFOND, 2002.
V Videti više: Pierre Laliberté, The Economic Impact of Laboursponsored Venture Capital Corporations: A Case Study from Quebec, International Labour Review, International Labour Organization, Geneva, 1998, Vol. 137, no. 1, str. 47.
VI Mogućnost reaktiviranja sugeriše se u pomenutoj Preporuci br. 166 - videti tačku 24.
VII Videti u: B. Hepple, Flexibility and Security of Employment, Comparative Labour Law and Industrial Relations in Industrialized Market Economies (Editor R. Blainpain), 1998, str. 286.
VIII Ovakve penzije postoje npr. u Danskoj i Švedskoj.