PRAVILNIKO VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKOM OSOBLJU ODRŽAVANJA VAZDUHOPLOVA (JAR-66)("Sl. glasnik RS", br. 49/2008, 101/2008, 105/2008 - ispr. i 39/2009) |
Ovim pravilnikom propisuju se način sticanja, izdavanja, obnavljanja i produžavanja roka važenja dozvole za održavanje vazduhoplova i ovlašćenja koja se mogu upisati u te dozvole, programi obuke, provera i utvrđivanje stručne obučenosti, kao i uslovi koje mora da ispuni vazduhoplovno-tehničko osoblje održavanja vazduhoplova i komponenti vazduhoplova u organizaciji za održavanje, ovlašćenoj u skladu sa JAR-145.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) vazduhoplov - označava bilo koju napravu koja kretanje ostvaruje reakcijom vazduha, osim reakcije vazduha koja se odbija od površine zemlje;
2) veliki vazduhoplov - avion sa maksimalnom masom na poletanju preko 5.700 kg, ili helikopter sa više motora;
3) dozvola za održavanje vazduhoplova (u daljem tekstu: dozvola), (aircraft maintenance licence; AML) - isprava koja potvrđuje da imalac dozvole ispunjava uslove u pogledu znanja i iskustva iz JAR-66 za obim održavanja naveden u dozvoli;
4) država članica - označava državu članicu JAA;
5) EASA - Evropska agencija za sigurnost vazdušne plovidbe (u daljem tekstu: Agencija);
6) Zajedničke vazduhoplovne vlasti (Joint Aviation Authorities - JAA) - pridruženi organ Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (European Civil Aviation Conference - ECAC) koji je sastavljen od predstavnika civilnih vazduhoplovnih vlasti država članica;
7) Zajednički vazduhoplovni zahtevi (JAR) su zajednički vazduhoplovni zahtevi država članica JAA;
8) JAR-66 - zahtevi JAA koji se odnose na ovlašćivanje osoblja za održavanje vazduhoplova (JAR 66: Certifying Staff Maintenance), a koji se sastoje od dela Uredbe Komisije (EZ) br. 2042/2003 od 20. novembra 2003. godine o kontinuiranoj plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i ovlašćivanju organizacija i osoblja angažovanih na tim zadacima (Deo 66 (Part 66));
9) JAR-145 - zahtevi JAA koji se odnose na ovlašćene organizacije za održavanje vazduhoplova (JAR-145: Approved Maintanace Organisations), a koji se sastoje od dela Uredbe Komisije (EZ) br. 2042/2003 od 20. novembra 2003. godine o kontinuiranoj plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i ovlašćivanju organizacija i osoblja angažovanih na tim zadacima (Deo 145 (Part 145));
10) JAR-147 - zahtevi JAA koji se odnose na ovlašćene centre za obuku ovlašćenog vazduhoplovno-tehničkog osoblja (JAR-147: Approved Maintenance Training/Examinations), a koji se sastoje od dela Uredbe Komisije (EZ) br. 2042/2003 od 20. novembra 2003. godine o kontinuiranoj plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i ovlašćivanju organizacija i osoblja angažovanih na tim zadacima (Deo 147 (Part 147));
11) komponenta (vazduhoplovni proizvod) - označava motor, elisu, deo ili uređaj;
12) kontinuirana plovidbenost - obuhvata procese koji omogućavaju da, u bilo kom trenutku upotrebe, vazduhoplov ispunjava propisane zahteve plovidbenosti i da je sposoban za obavljanje sigurnog vazdušnog saobraćaja;
13) nadležni organ: organ nadležan za poslove civilnog vazduhoplovstva. U Republici Srbiji: Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije;
14) ovlašćeno osoblje (Certifying Staff) - osoblje odgovorno za puštanje vazduhoplova ili neke komponente u saobraćaj nakon obavljenih radova održavanja;
15) održavanje - remont, popravka, provera, zamena, modifikacija ili otklanjanje kvara na vazduhoplovu ili komponenti ili njihova kombinacija, osim pretpoletnog pregleda;
16) organizacija - preduzetnik, pravno lice ili deo pravnog lica. Organizacija može biti uspostavljena na više lokacija koje ne moraju biti na teritoriji države članice;
17) Osnovna uredba - Uredba (EZ) br. 1592/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. jula 2002. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušne plovidbe;
18) Deo M (Part M) - Prilog I Uredbe Komisije (EZ) br. 2042/2003 od 20. novembra 2003. godine o stalnoj plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i ovlašćivanju organizacija i osoblja angažovanih na tim zadacima, a koji se odnosi na zahteve za kontinuiranu plovidbenost vazduhoplova i komponenti;
19) pretpoletni pregled - označava pregled obavljen pre leta kojim se utvrđuje da li je vazduhoplov spreman za nameravani let;
20) Prihvatljivi načini usaglašavanja (Acceptable Means of Comliance, AMC) - definišu jedan od mogućih načina na koji se određeni zahtev može ispuniti;
21) uverenje o spremnosti za upotrebu (u daljem tekstu: uverenje) (certificate of release to service; CRS): isprava kojom se potvrđuje da su na vazduhoplovu ili komponenti izvršeni radovi na koje se uverenje odnosi i da su vazduhoplov ili komponenta posle obavljenog održavanja spremni za upotrebu.
Uslovi i načini sticanja, izdavanja, produžavanja i obnavljanja važenja dozvola vazduhoplovno-tehničkog osoblja održavanja vazduhoplova dati su u Prilogu 1. (JAR 66, Amandman 2), Prilogu 2. "Dopunski uslovi za primenu JAR 66 u Republici Srbiji - konverzija nacionalnih kvalifikacija" i Prilogu 4. "Dopunski uslovi u pogledu ispitnih kredita", koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Ovlašćenja za tip vazduhoplova koja se mogu upisati u JAR 66 dozvole za održavanje vazduhoplova data su u Prilogu 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovlašćeno osoblje mora biti kvalifikovano u skladu sa zahtevima JAR-66, osim u slučajevima definisanim u Delu M (PART M.A.607 (b), PART M.A.803), JAR-145.A.30 (j) i JAR-145 Dodatak IV.
Dozvola za održavanje vazduhoplova i ograničenja upisana u dozvolu, izdata ili priznata od strane države članice u skladu sa JAA zahtevima i procedurama, koja je važeća u trenutku stupanja na snagu ovog pravilnika, smatra se da je izdata u skladu sa ovim pravilnikom.
Rok važenja dozvola vazduhoplovnog mehaničara tip I i II koje su izdate na osnovu Pravilnika o stručnoj spremi, stručnoj obuci, ispitima, dozvolama i ovlašćenjima vazduhoplovno-tehničkog osoblja i vazduhoplovno-tehničkog osoblja tehničke pripreme ("Službeni list SFRJ", br. 35/87, 8/89 i "Službeni list SRJ", broj 11/93) može se produžavati do 1. juna 2011. godine, do kada moraju biti zamenjene u odgovarajuće JAR-66 dozvole za održavanje vazduhoplova.
U dozvole iz stava 1. ovog člana može se upisati tip vazduhoplova u skladu sa Pravilnikom o stručnoj spremi, stručnoj obuci, ispitima, dozvolama i ovlašćenjima vazduhoplovno-tehničkog osoblja i vazduhoplovno-tehničkog osoblja tehničke pripreme.
Dozvole za održavanje vazduhoplova izdate posle 30. oktobra 2007. godine važe do isteka roka važenja koji je u njima naveden.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o vazduhoplovno-tehničkom osoblju održavanja vazduhoplova ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 98/2007).
Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Pravilnika o dopunama
Pravilnika o vazduhoplovno-tehničkom osoblju održavanja vazduhoplova (JAR 66)
("Sl. glasnik RS", br. 101/2008)
Član 3
Imaoci JAR 66 dozvola za održavanje vazduhoplova koji imaju upisano ovlašćenje za tip vazduhoplova koje se razlikuje od ovlašćenja za tip vazduhoplova koja su propisana u Prilogu 3, obavezni su da u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika podnesu zahtev Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije za odgovarajuću izmenu dozvole za održavanje vazduhoplova.
Član 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
DOZVOLA ZA ODRŽAVANJE AVIONA I HELIKOPTERA
66.A.1 Obim
a) Ovaj odeljak propisuje zahteve za izdavanje dozvole za održavanje vazduhoplova i uslove njenog važenja i korišćenja, za avione i helikoptere sledećih kategorija:
- Kategorija A;
- Kategorija B1;
- Kategorija B2;
- Kategorija C;
b) Kategorije A i B1 su podeljene na podkategorije u odnosu na kombinacije aviona, helikoptera, turbinskih i klipnih pogonskih grupa. Podkategorije su:
- A1 i B1.1 Avioni sa turbinskom pogonskom grupom;
- A2 i B1.2 Avioni sa klipnom pogonskom grupom;
- A3 i B1.3 Helikopteri sa turbinskom pogonskom grupom;
- A4 i B1.4 Helikopteri sa klipnom pogonskom grupom.
66.A10 Podnošenje zahteva
Zahtev za izdavanje dozvole za održavanje vazduhoplova ili za njenu izmenu podnosi se na obrascu br. 19 (Form 19) i na način propisan od strane nadležnog organa kome se zahtev podnosi. Zahtev za izmenu dozvole za održavanje vazduhoplova se podnosi nadležnom organu koji je izdao dozvolu za održavanje vazduhoplova.
66.A.15 Godine starosti
Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za održavanje vazduhoplova mora imati najmanje 18 godina života.
66.A.20 Prava
a) U skladu sa stavom b) primenjuju se sledeća prava:
1. Kategorija A dozvole za održavanje vazduhoplova daje pravo njenom imaocu da izdaje uverenja o spremnosti za upotrebu posle manjeg planiranog linijskog održavanja i popravke jednostavnih kvarova, u granicama zadataka posebno odobrenih u ovlašćenju. Pravo na izdavanje uverenja je ograničeno na posao koji imalac dozvole obavlja u organizaciji ovlašćenoj u skladu sa JAR 145.
2. Kategorija B1 dozvole za održavanje vazduhoplova daje pravo njenom imaocu da izdaje uverenja o spremnosti za upotrebu posle obavljenog održavanja, uključujući strukturu vazduhoplova, pogonske grupe, mašinske i električne sisteme. Imalac dozvole ima pravo da vrši i zamenu kružećih komponenti avionike koja zahteva jednostavne testove za dokazivanje njihove ispravnosti. Kategorija B1 uključuje odgovarajuću A podkategoriju.
3. Kategorija B2 dozvole za održavanje vazduhoplova daje pravo njenom imaocu da izdaje uverenja o spremnosti za upotrebu posle obavljenih radova održavanja na avionici i električnim sistemima.
4. Kategorija C dozvole za održavanje vazduhoplova daje pravo njenom imaocu da izdaje uverenja o spremnosti za upotrebu posle obavljenih radova baznog održavanja na vazduhoplovu. Prava se primenjuju na kompletan vazduhoplov u JAR-145 organizaciji.
b) Imalac dozvole za održavanje vazduhoplova ima pravo da izdaje uverenje samo:
1) u skladu sa odgovarajućim zahtevima iz Dela M (Part-M) ili JAR-145;
2) ako je u prethodne dve godine imao šest meseci iskustva u održavanju, u skladu sa ovlašćenjima sadržanim u dozvoli za održavanje vazduhoplova, ili je ispunio uslove za sticanje odgovarajućih prava;
3) ukoliko je sposoban da na zadovoljavajućem nivou čita, piše i komunicira na jeziku na kojem je napisana tehnička dokumentacija i procedure neophodne za izdavanje uverenja o spremnosti za upotrebu.
66.A.25 Zahtevi u pogledu osnovnog znanja
a) Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za održavanje vazduhoplova ili za sticanje kategorije ili podkategorije u toj dozvoli, mora da položi ispit iz odgovarajućih predmeta u skladu sa Dodatkom I JAR-66.
Ispite osnovnog znanja sprovode organizacije za obuku koje su ovlašćene po JAR-147 ili nadležni organ.
b) Određena tehnička kvalifikacija za koju nadležni organ smatra da odgovara standardima znanja iz JAR-66 može biti potpuno ili delimično priznata kao ispunjen zahtev za osnovnim znanjem. Takvo priznavanje će biti propisano u skladu sa Odeljkom B, Pododeljak E JAR-66.
66.A.30 Zahtevi u pogledu iskustva
a) Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za održavanje vazduhoplova mora imati:
1) za kategoriju A i podkategorije B1.2 i B1.4:
(i) tri godine praktičnog iskustva na održavanju vazduhoplova, ukoliko podnosilac zahteva nema prethodnu odgovarajuću tehničku obučenost; ili
(ii) dve godine praktičnog iskustva na održavanju vazduhoplova i završenu obuku koju nadležni organ smatra odgovarajućom za kvalifikovanog radnika u tehničkom smislu; ili
(iii) jednu godinu praktičnog iskustva na održavanju vazduhoplova i završenu osnovnu obuku odobrenu po JAR-147.
2) za kategoriju B2 i podkategorije B1.1 i B1.3:
(i) pet godina praktičnog iskustva na održavanju vazduhoplova, ukoliko podnosilac zahteva nema prethodnu odgovarajuću tehničku obučenost; ili
(ii) tri godine praktičnog iskustva na održavanju vazduhoplova i završenu obuku koju nadležni organ smatra odgovarajućom za kvalifikovanog radnika u tehničkom smislu; ili
(iii) dve godine praktičnog iskustva na održavanju vazduhoplova i završenu osnovnu obuku, odobrenu po JAR-147.
3) za kategoriju C u odnosu na velike vazduhoplove:
(i) tri godine iskustva u obavljanju poslova kategorije B1.1, B1.3 ili B2 na velikim vazduhoplovima, ili JAR 145 pomoćno osoblje kategorije B1.1, B1.3 ili B2 osoblje, ili kombinujući jedno i drugo; ili
(ii) pet godina iskustva u obavljanju poslova vezanih za kategoriju B1.2 ili B1.4 na velikim vazduhoplovima, ili kao JAR 145 pomoćno osoblje kategorije B1.2 ili B1.4, ili kombinujući jedno i drugo.
4) za kategoriju C u odnosu na vazduhoplove koji nisu veliki:
tri godine iskustva u obavljanju poslova vezanih za kategoriju B1 ili B2 na vazduhoplovima koji nisu veliki, ili kao JAR 145 pomoćno osoblje kategorije B1 ili B.2, ili kombinujući i jedno i drugo;
5) za kategoriju C stečenu na osnovu univerzitetskog obrazovanja:
visoko obrazovanje u nekoj tehničkoj disciplini, stečeno na univerzitetu ili drugoj visokoj obrazovnoj instituciji koja je priznata od strane nadležnog organa, tri godine radnog iskustva u organizaciji za održavanje civilnih vazduhoplova na zadacima koji su neposredno povezani sa održavanjem vazduhoplova, uključujući šest meseci posmatranja zadataka u baznom održavanju.
b) Podnosilac zahteva za proširenje prava u dozvoli za održavanje vazduhoplova mora da ispunjava minimalne uslove u pogledu iskustva u održavanju civilnih vazduhoplova koje je potrebno za dodatnu kategoriju ili podkategoriju dozvole čije se izdavanje zahteva, kako je definisano u Dodatku IV JAR-66.
c) Za kategoriju A, B1 i B2 iskustvo mora biti praktično, što podrazumeva učešće u reprezentativnom preseku zadataka održavanja na vazduhoplovu.
d) Za sve podnosioce zahteva najmanje jedna godina zahtevanog iskustva mora biti skorašnje iskustvo u održavanju vazduhoplova one kategorije/podkategorije za koju je tražena inicijalna dozvola za održavanje vazduhoplova. Za svaku sledeću dodatnu kategoriju/podkategoriju u dozvoli za odražavanje vazduhoplova, dodatno skorašnje iskustvo može biti manje od jedne godine, ali mora biti najmanje tri meseca. Zahtevano iskustvo zavisi od razlike između kategorije/podkategorije sadržane u dozvoli i one za koju se podnosi zahtev. Dodatno iskustvo mora biti tipično za tražene nove kategorije/podkategorije u dozvoli.
e) Izuzetno od stava a), iskustvo u održavanju vazduhoplova koje je stečeno van organizacije za održavanje civilnih vazduhoplova biće prihvaćeno ukoliko takvo održavanje odgovara održavanju koje zahteva JAR-66 i na način kao što je propisao nadležni organ. Dodatno iskustvo u održavanju civilnih vazduhoplova mora biti zahtevano kako bi se obezbedilo razumevanje načina održavanja civilnih vazduhoplova.
66.A.40 Važenje dozvole za održavanje vazduhoplova
a) Dozvola za održavanje vazduhoplova važi pet godina od dana njenog poslednjeg izdavanja ili izmene, osim ako imalac podnese dozvolu nadležnom organu koji ju je izdao radi utvrđivanja istovetnosti podataka iz dozvole sa podacima u dosijeu nadležnog organa, shodno 66.B.120.
b) Ovlašćenje za izdavanje uverenja koje se zasniva na dozvoli za održavanje vazduhoplova je važeće samo ukoliko je važeća dozvola.
c) Dozvola za održavanje vazduhoplova je važeća samo ako je izdata ili izmenjena od strane nadležnog organa i potpisana od strane imaoca dozvole.
66.A.45 Obuka za tip/zadatak i ovlašćenja
a) Imalac kategorije A za održavanje vazduhoplova može koristiti ovlašćenje za izdavanje uverenja za određeni tip vazduhoplova samo posle uspešno završene praktične obuke za kategoriju A, sprovedene od strane odgovarajuće organizacije ovlašćene po JAR-145 ili JAR-147. Obuka obuhvata praktičnu i teorijsku obuku koja je odgovarajuća za svaki odobren zadatak. Uspešan završetak obuke dokazuje se položenim ispitom ili kroz procenu na radnom mestu, sprovedenu od strane odgovarajuće organizacije ovlašćene po JAR-145 ili JAR-147.
b) Izuzev onoga što je navedeno u stavu g), imalac kategorije B1, B2 ili C dozvole za održavanje vazduhoplova može koristiti ovlašćenje za izdavanje uverenja za određeni tip vazduhoplova samo kada je ovlašćenje za taj tip vazduhoplova upisano u dozvolu za održavanje vazduhoplova.
c) Izuzev onoga što je navedeno u stavu h) ovlašćenja će biti priznata posle uspešno završene odgovarajuće B1, B2 ili C kategorije obuke za tip vazduhoplova, odobrene od strane nadležnog organa ili sprovedene od strane odgovarajuće organizacije za održavanje ovlašćene po JAR-147.
d) Odobrena obuka za tip kategorije B1 i B2 uključuje teorijski i praktični deo i sastoji se od odgovarajućeg kursa u vezi prava iz 66.A.20(a). Teorijska i praktična obuka moraju biti u skladu sa Dodatkom III JAR-66.
e) Odobrena obuka za tip kategorije C mora biti u skladu sa Dodatkom III JAR-66. U slučaju da imalac kategorije C ima visoko obrazovanje kao što je navedeno u 66.A.30(a) (5) za prvi odgovarajući tip vazduhoplova teorijska obuka će biti na nivou kategorije B1 ili B2. Praktična obuka se ne zahteva.
f) Po završetku odobrene obuke za tip vazduhoplova, kao što je propisano u stavovima od b) do e) polaže se ispit koji mora biti u skladu sa Dodatkom III JAR-66. Ispiti za tip vazduhoplova u pogledu kategorija B1, B2 ili C sprovodi organizacija za obuku odobrena po JAR-147, nadležni organ ili organizacija za obuku koja sprovodi odobrenu obuku za tip vazduhoplova.
g) Izuzetno od stava b) za vazduhoplove koji ne spadaju u kategoriju velikih vazduhoplova, imalac kategorije B1 ili B2 dozvole za održavanje vazduhoplova može koristiti ovlašćenja za izdavanje uverenja, kada su u dozvolu za održavanje vazduhoplova uneta odgovarajuća grupna ovlašćenja, ili proizvođačka grupna ovlašćenja, osim kada je Agencija odredila da složenost vazduhoplova koji je u pitanju zahteva obuku za tip.
1. Proizvođačka grupna ovlašćenja mogu biti data po ispunjenju uslova obuke za tip za dva tipa vazduhoplova koji su reprezenti grupe istog proizvođača.
2. Puna grupna ovlašćenja mogu biti data po ispunjenju uslova za obuku za tri tipa vazduhoplova koji su reprezenti grupe vazduhoplova različitih proizvođača. Puna grupna ovlašćenja neće biti data za kategoriju B1 za avione sa više turbo motora, gde će se primenjivati samo proizvođačka grupna ovlašćenja.
3. Grupe se sastoje od sledećeg:
i) za kategoriju B1 ili C:
- helikopter sa klipnom pogonskom grupom;
- helikopter sa turbinskom pogonskom grupom;
- avion jednomotorni klipni - metalna konstrukcija;
- avion višemotorni klipni - metalna konstrukcija;
- avion jednomotorni klipni - drvena konstrukcija;
- avion višemotorni klipni - drvena konstrukcija;
- avion jednomotorni klipni - kompozitna konstrukcija;
- avion višemotorni klipni - kompozitna konstrukcija;
- avion sa turbinskom pogonskom grupom - jednomotorni;
- avion sa turbinskom pogonskom grupom - višemotorni
ii) za kategoriju B2 ili C:
- avion;
- helikopter
h) Izuzetno od stava c), ovlašćenja za vazduhoplove, osim velikih, može steći lice koje uspešno završi odgovarajući B1, B2 ili C ispit za tip vazduhoplova i pokaže praktično iskustvo na tipu vazduhoplova, osim kada je Agencija odredila da je vazduhoplov složen, pri čemu se zahteva obuka za tip na osnovu stava 3.
U slučaju da su ovlašćenja kategorije C na vazduhoplovu koji nije veliki, za lice koje ima visoko obrazovanje, kao što je navedeno u 66.A.30(a)(5), prvi odgovarajući ispit za tip vazduhoplova je na nivou kategorije B1 ili B2.
1. Odobreni ispiti za tip za kategorije B1, B2 i C sastoje se od ispita iz mašinstva za kategoriju B1 i ispita za avioniku za kategoriju B2 i ispita iz mašinstva i avionike za kategoriju C.
2. Ispit mora biti u skladu sa Dodatkom III JAR-66 i sprovodi ga organizacija za obuku odobrena po JAR-147, ili nadležni organ.
3. Praktično iskustvo na tipu vazduhoplova uključuje reprezentativni presek aktivnosti održavanja koje odgovaraju kategoriji.
66.A.55 Dokaz o kvalifikaciji
Vazduhoplovno osoblje sa pravom potpisa mora, na zahtev ovlašćenog lica, da pokaže svoju dozvolu u roku od 24 sata, kao dokaz kvalifikacije.
66.A.70 Odredbe konverzije
(a) Imaocu kvalifikacije ovlašćenog osoblja važeće u zemlji članici, pre stupanja na snagu JAR-66, izdaće se dozvola za održavanje vazduhoplova, bez dodatnog ispita, u skladu sa uslovima određenim u 66.B.300.
(b) Lice koje se nalazi u postupku kvalifikacije u zemlji članici, pre stupanja na snagu JAR-66, može nastaviti kvalifikovanje. Posle završenog postupka kvalifikacije imaocu kvalifikacije, izdaje se dozvola za održavanje vazduhoplova, bez dodatnog ispita, u skladu sa uslovima određenim u 66.B.300.
(c) Ukoliko je potrebno, dozvola za održavanje vazduhoplova sadrži tehnička ograničenja u odnosu na obim prethodne kvalifikacije.
OSTALI VAZDUHOPLOVI
66.A.100 Opšte
Dok JAR-66 ne odredi zahteve za ovlašćeno osoblje održavanja vazduhoplova za vazduhoplove koji nisu avion ili helikopter, primenjivaće se propisi zemlje članice.
KOMPONENTE
Dok JAR-66 ne odredi zahteve za odobrene komponente primenjivaće se propisi zemlje članice.
PROCEDURE ZA NADLEŽNI ORGAN
OPŠTE ODREDBE
66.B.05 Obim
Ovaj odeljak sadrži procedure koje mora da primenjuje nadležni organ koji je odgovoran za sprovođenje Sekcije A ovog JAR.
66.B.10 Nadležan organ
a) Opšte odredbe
Država članica određuje nadležni organ za izdavanje, produženje, obnovu, izmenu, suspenziju ili oduzimanje dozvole. Nadležni organ utvrđuje postupak i organizacionu strukturu.
b) Resursi
Nadležni organ mora da ima odgovarajuće osoblje za sprovođenje propisanih uslova.
c) Procedure
Nadležni organ mora da propiše procedure u skladu sa JAR-66.
Procedure moraju biti ažurne.
66.B.15 Prihvatljivi načini izvršenja
Agencija će ustanoviti prihvatljive načine usaglašavanja koje države članice mogu koristiti kako bi se postigla usaglašenost sa JAR-66. Kada prihvatljivi načini usaglašavanja usaglašeni, smatra se da su odgovarajući zahtevi JAR-66 ispunjeni.
66.B.20 Vođenje evidencije
a) Nadležan organ utvrđuje sistem vođenja evidencije o izdavanju, produženju, izmeni, suspenziji ili oduzimanju dozvole za održavanje vazduhoplova.
b) Evidencija sadrži:
1) zahtev za izdavanje ili izmenu dozvole za održavanje vazduhoplova, uključujući svu potrebnu dokumentaciju;
2) kopiju dozvole za održavanje vazduhoplova, uključujući svaku izmenu;
3) kopije odgovaraćuje korespodencije;
4) podatke o postupku izuzeća i postupku sprovođenja;
5) izveštaj drugih nadležnih organa koji se odnosi na imaoca dozvole za održavanje vazduhoplova;
6) evidenciju ispita sprovedenih od strane nadležnog organa;
7) izveštaje o konverziji dozvole za održavanje vazduhoplova;
8) izveštaje o priznavanju ispita.
c) Evidencija navedena u stavu b) pod 1) do 5) čuva se najmanje 5 godina posle isteka roka važenja dozvole.
d) Evidencija navedena u stavu b) pod 6) čuva se najmanje 5 godina.
e) Evidencija navedena u stavu b) pod 7) i 8) čuva se neograničeno.
66.B.25 Uzajamna razmena informacija
a) U cilju unapređenja vazduhoplovne sigurnosti, nadležni organi razmenjuju neophodne informacije, u skladu sa članom 11. Osnovne uredbe.
b) Bez prejedudiciranja nadležnosti država članica, u slučaju moguće pretnje sigurnosti koja se odnosi na više država članica, nadležni organi tih država dužni su da pružaju pomoć jedni drugima u sprovođenju neophodnih mera kontrole.
66.B.30 Izuzeci
Izuzeci koji su odobreni u skladu sa članom 10.3. Osnovne uredbe moraju biti evidentirani i sačuvani od strane nadležnog organa.
IZDAVANJE DOZVOLE ZA ODRŽAVANJE VAZDUHOPLOVA
Ovaj odeljak propisuje postupke koje treba da primenjuje nadležni organ prilikom izdavanja, izmene ili produženja važenja dozvole za održavanje vazduhoplova.
66.B.100 Postupak izdavanja dozvole za održavanje vazduhoplova od strane nadležnog organa
a) Po prijemu obrasca br. 19 i odgovarajuće dokumentacije, nadležan organ utvrđuje da li je obrazac popunjen i proverava da li su ispunjeni uslovi u pogledu iskustva iz JAR-66.
b) Nadležni organ proverava da li je kandidat položio propisane ispite ili potvrđuje važenje prenosa kako bi se omogućilo da budu ispunjeni svi zahtevi u pogledu modula iz Dodatka 1, kao što propisuje JAR-66.
c) Kada podnosilac zahteva ispunjava uslove u pogledu teorijskog znanja i iskustva koje zahteva JAR-66, nadležan organ mu izdaje odgovarajuću dozvolu za održavanje vazduhoplova. Podaci se čuvaju u dosijeu koji vodi nadležni organ.
66.B.105 Postupak za izdavanje dozvole za održavanje vazduhoplova preko organizacije za održavanje odobrene po JAR-145
a) Organizacije za održavanje odobrene po JAR-145, koje su posebno ovlašćene od strane nadležnog organa, mogu pripremiti dozvolu za održavanje vazduhoplova u ime nadležnog organa ili dati preporuke nadležnom organu u pogledu određenog zahteva za izdavanje dozvole za odražavanje vazduhoplova, tako da nadležan organ može izdati takvu dozvolu.
b) Organizacije za održavanje odobrene po JAR-145 moraju da obezbede da su ispunjeni uslovi propisani u 66.B.100 (a) i (b). Podnosiocu zahteva dozvolu za održavanje vazduhoplova izdaje nadležni organ.
66.B.110 Postupak dopune dozvole za održavanje vazduhoplova putem upisa dodatnih osnovnih kategorija ili podkategorija
a) Pored odgovarajuće dokumentacije propisane u 66.B.100 ili 66.B105, kandidat za dodatnu osnovnu kategoriju ili podkategoriju u dozvoli za održavanje vazduhoplova, dužan je da nadležnom organu uz obrazac br. 19 dostavi važeću dozvolu.
b) Po završetku postupka navedenog u 66.B.100 ili 66.B.105, nadležni organ upisuje dodatnu osnovnu kategoriju ili podkategoriju u dozvolu za održavanje vazduhoplova, stavlja pečat i potpis ili ponovo izdaje dozvolu. Nadležni organ će u dosijeu evidentirati dopunu dozvole.
c) Kada kandidat ispuni uslove iz 66.B.100 za dopunu dozvole u vidu dopune osnovne kategorije u državi članici koja nije država članica u kojoj je stekao prvu kvalifikaciju, ta država članica proslediće zahtev za dopunu dozvole državi članici u kojoj je kandidat stekao prvu kvalifikaciju.
d) Kada kandidat za dopunu osnovne kategorije ispuni uslove iz 66.B.105 u državi članici koja nije država članica u kojoj je stekao prvu kvalifikaciju, organizacija za održavanje odobrena po JAR-145 dostaviće dozvolu za održavanje vazduhoplova zajedno sa obrascem br. 19 državi članici u kojoj je kandidat stekao prvu kvalifikaciju kako bi ta država stavila pečat i potpis na izmenu, ili ponovo izdala dozvolu.
66.B.115 Postupak za dopunu dozvole za održavanje vazduhoplova uključivanjem tipa vazduhoplova ili grupa
Po prijemu popunjenog obrasca br.19 i odgovarajuće dokumentacije u skladu sa zahtevima odgovarajućeg ovlašćenja za tip i/ili grupno ovlašćenje, i dozvole za održavanje vazduhoplova, nadležan organ upisuje u dozvolu podnosioca zahteva tip ili grupu vazduhoplova, ili ponovo izdaje dozvolu sa upisanim tipom ili grupom vazduhoplova. Nadležni organ uneće izmene u dosije.
66.B.120 Postupak za produženje/obnovu važenja dozvole za održavanje vazduhoplova
a) Imalac dozvole za održavanje vazduhoplova podnosi nadležnom organu koji je izdao dozvolu za održavanje vazduhoplova popunjen obrazac br. 19 i kopiju dozvole, osim ako organizacija za održavanje vazduhoplova odobrena po JAR-145 ima u priručniku (MTOE) definisanu proceduru po kojoj ona može podneti neophodnu dokumentaciju u ime imaoca dozvole za održavanje vazduhoplova.
b) Nadležni organ će uvidom u dosije imaoca dozvole koji se kod njega vodi proveriti da li je u toku postupak za povlačenje, suspenziju ili izmenu dozvole, shodno 66.B.500. Ukoliko se uvidom ustanovi da nema smetnji shodno 66.B.500 nadležni organ će produžiti ili obnoviti dozvolu za period od pet godina i taj podatak će uneti u dosije.
c) Ako se podaci iz dozvole za održavanje vazduhoplova i dosijea razlikuju, nadležni organ će:
1) utvrditi prirodu razlika i može odlučiti da ne produži, odnosno obnovi dozvolu za održavanje vazduhoplova.
2) obavestiti o tome imaoca dozvole i organizaciju za održavanje odobrenu po JAR-145 ili JAR-M, i, po potrebi, pokrenuti postupak propisan u 66.B.500 u cilju povlačenja, suspenzije ili izmene dozvole.
ISPITI
Ovaj odeljak utvrđuje postupak za sprovođenje ispita od strane nadležnog organa.
66.B.200 Ispit koji sprovodi nadležni organ
a) Ispitna pitanja ne smeju biti dostupna kandidatu pre ispita. Nadležni organ za svaki ispit određuje lice koje kontroliše pitanja koja se koriste.
b) Nadležni organ određuje ispitivače koji će biti prisutni tokom celog ispita, kako bi se obezbedio integritet ispita.
c) Osnovni ispiti obavljaju se u skladu sa standardom određenim u Dodatku I i II ovog JAR.
d) Ispiti za tip moraju biti u skladu sa standardom određenim u Dodatku III ovog JAR.
e) Nova esej-pitanja se pripremaju svakih 6 meseci, a već korišćena pitanja se povlače ili privremeno stavljaju van upotrebe. Nadležni organ vodi evidenciju ispitnih pitanja.
f) Ispitni materijali se daju kandidatu na početku ispita i vraćaju ispitivaču po završenom ispitu. U prostoriji u kojoj se ispit sprovodi ne smeju se nalaziti materijali koji nisu ispitni.
g) Uz ispitni materijal, kandidatu može da bude na raspolaganju samo specifična dokumentacija neophodna za tip vazduhoplova.
h) Kandidati moraju biti odvojeni jedan od drugog, tako da ne mogu jedan drugome čitati ispitne papire i mogu pričati jedino sa ispitivačem.
i) Kandidatima koji su se služili prevarom u toku ispita biće zabranjeno polaganje ispita u periodu od 12 meseci od dana kada su uhvaćeni u prevari.
KONVERZIJA NACIONALNIH KVALIFIKACIJA
Ovaj odeljak predviđa uslove za konverziju nacionalnih kvalifikacija u dozvole za održavanje vazduhoplova.
66.B.300 Opšte odredbe
a) Nadležni organ vrši konverziju propisanu u 66.A.70 u skladu sa konverzijskim izveštajem, shodno stavu 66.B.305 ili 66.B.310.
b) Konverzijski izveštaj mora biti izrađen ili odobren od strane nadležnog organa.
66.B.305 Konverzijski izveštaj za nacionalne kvalifikacije
Izveštaj sadrži opis svakog tipa kvalifikacija i pokazuje u koju dozvolu za održavanje vazduhoplova će biti konvertovan, koja ograničenja će biti uvedena, koji JAR-66 moduli /predmeti i ispiti su potrebni da omoguće konverziju u dozvolu za održavanje vazduhoplova bez ograničenja, ili za upisivanje dodatne kategorije ili podkategorije. U izveštaju moraju biti navedeni propisi koji regulišu dozvolu.
Videti Prilog 2.
66.B.310 Konverzijski izveštaj za posebna ovlašćenja koja izdaju odobrene organizacije za održavanje
Za odobrene organizacije za održavanje, izveštaj mora da sadrži opis tipa posebnog ovlašćenja i određuje u koju dozvolu za održavanje vazduhoplova će biti konvertovan, koja ograničenja će biti dodata, koji moduli/predmeti i ispiti su potrebni za konverziju u dozvolu, ili za uključenje dodatne kategorije ili podkategorije. U izveštaju mora da budu navedene odgovarajuće procedure organizacije za održavanje za kvalifikovanje ovlašćenog osoblja na kojima je zasnovana konverzija.
PRENOŠENJE ISPITA (ISPITNI KREDITI)
Ovaj odeljak predviđa uslove za priznavanje ispitnih kredita u skladu sa 66.A.25(b).
66.B.400 Opšte odredbe
(a) Nadležni organ može priznati ispitni kredit na osnovu izveštaja o ispitnom kreditu pripremljenom u skladu sa 66.B.405.
(b) Izveštaj o ispitnom kreditu mora biti izrađen ili odobren od strane nadležnog organa.
66.B.405 Izveštaj o ispitnom kreditu
(a) Za svaku tehničku kvalifikaciju izveštaj mora da utvrdi temu i nivo znanja sadržane u Dodatku 1 JAR-66 koji odgovaraju kategoriji sa kojom se poredi.
(b) Izveštaj uključuje izjavu o saglasnosti za svaki predmet, navodeći gde je u tehničkoj kvalifikaciji ekvivalentan standard. Ukoliko ne postoji ekvivalentan standard za svaki predmet, u izveštaju to mora da bude navedeno.
(c) Na osnovu poređenja iz stava (b), izveštaj će za svaku tehničku kvalifikaciju iz Dodatka 1 odrediti predmete koje obuhvata ispitni kredit.
(d) Ukoliko je nacionalni standard promenjen i izveštaj će biti promenjen u skladu sa tim.
POVLAČENJE, SUSPENZIJA ILI OGRANIČENJE DOZVOLE ZA ODRŽAVANJE VAZDUHOPLOVA
66.B.500 Povlačenje, suspenzija ili ograničenje dozvole za održavanje vazduhoplova
Nadležni organ će suspendovati, ograničiti ili oduzeti dozvolu za održavanje vazduhoplova ukoliko utvrdi da je došlo do ugrožavanja sigurnosti ili ako raspolaže dokazom da je lice sprovodilo ili bilo uključeno u jednu ili više sledećih aktivnosti:
1) sticanje dozvole za održavanje vazduhoplova ili ovlašćenja za izdavanje uverenja na osnovu falsifikovane dokumentacije;
2) neobavljanje zahtevanog održavanja vazduhoplova i nedostavljanje izveštaja o tome organizaciji ili licu koji su zahtevali održavanje;
3) neobavljanje zahtevanog održavanja koje je rezultat sopstvenog pregleda kombinovano sa nedostatkom izveštaja o tome organizaciji ili licu za koju je održavanje bilo namenjeno da ga izvrši;
4) nemarno održavanje;
5) falsifikovanje evidencije održavanja;
6) izdavanje uverenja o spremnosti za upotrebu i pored saznanja da radovi održavanja određeni u uverenju nisu obavljeni ili bez provere da li su obavljeni;
7) obavljanje održavanja ili izdavanje uverenja o spremnosti za upotrebu pod uticajem alkohola ili droge;
8) izdavanje uverenja o spremnosti za upotrebu, iako nije u saglasnosti sa JAR-66.
ZAHTEVI U POGLEDU OSNOVNOG ZNANJA
1. NIVOI ZNANJA - OVLAŠĆENO OSOBLJE KATEGORIJA A, B1, B2 I C
Nivo osnovnog znanja koje mora imati ovlašćeno osoblje kategorije A, B1 i B2 je određeno oznakama 1, 2 ili 3 za svako tematsko područje u ovom Dodatku 1. Podnosioci zahteva za kategoriju C moraju da ostvare nivo osnovnog znanja kategorije B1 ili B2.
Oznake nivoa znanja su određene na sledeći način:
NIVO 1 |
Upoznavanje sa osnovnim elementima predmeta |
Ciljevi: |
Podnosilac zahteva treba da bude upoznat sa osnovnim elementima predmeta. |
|
Podnosilac zahteva treba da bude u stanju da pruži jednostavan opis celog predmeta, koristeći uobičajene reči i primere. |
|
Podnosilac zahteva treba da bude u stanju da koristi tipične izraze. |
NIVO 2 |
Opšte znanje o teorijskim i praktičnim aspektima predmeta |
|
Sposobnost primene takvog znanja. |
Ciljevi: |
Podnosilac zahteva treba da bude u stanju da razume teorijske osnove predmeta. |
|
Podnosilac zahteva treba da bude u stanju da pruži opšti opis predmeta koristeći, na odgovarajući način, karakteristične primere. |
|
Podnosilac zahteva treba da bude u stanju da koristi matematičke formule koje, povezane sa fizičkim zakonima, opisuju predmet. |
|
Podnosilac zahteva treba da bude u stanju da čita i razume skice, crteže i šematski opis predmeta. |
|
Podnosilac zahteva treba da bude u stanju da primeni znanje na praktičan način, koristeći detaljne procedure. |
NIVO 3 |
Detaljno znanje o teorijskim i praktičnim stranama predmeta |
|
Sposobnost kombinovanja i primene odvojenih elemenata znanja na logički i razumljiv način |
Ciljevi: |
Podnosilac zahteva treba da poznaje teoriju predmeta i njegovu povezanost sa drugim predmetima. |
|
Podnosilac zahteva treba da zna da pruži detaljni opis predmeta koristeći teoretsku osnovu i posebne primere. |
|
Podnosilac zahteva treba da razume i koristi matematičke formule koje se odnose na predmet. |
|
Podnosilac zahteva treba da zna da čita, razume i pripremi skice, jednostavne crteže i šematski prikaz predmeta. |
|
Podnosilac zahteva treba da zna da primeni znanje u praksi sledeći uputstva proizvođača. |
|
Podnosilac zahteva treba da zna da protumači rezultate dobijene iz raznih izvora i merenja i da primeni korektivne mere, ukoliko je to potrebno. |
2. NASTAVNI PROGRAM (MODULARISATION)
Kvalifikacija u vezi osnovnih predmeta za svaku kategoriju ili podkategoriju JAR-66 dozvole za održavanje vazduhoplova treba da bude u skladu sa sledećom tabelom. Odgovarajući predmeti su označeni sa "X":
Nastavni predmeti |
A ili B1 AVIONI SA: |
A ili B1 HELIKOPTERI SA: |
B2 |
||
Turbinskim motorima |
Klipnim motorima |
Turbinskim motorima |
Klipnim motorima |
Avionika |
|
1. |
X |
X |
X |
X |
X |
2. |
X |
X |
X |
X |
X |
3. |
X |
X |
X |
X |
X |
4. |
X |
X |
X |
X |
X |
5. |
X |
X |
X |
X |
X |
6. |
X |
X |
X |
X |
X |
7. |
X |
X |
X |
X |
X |
8. |
X |
X |
X |
X |
X |
9. |
X |
X |
X |
X |
X |
10. |
X |
X |
X |
X |
X |
11. |
X |
X |
|
|
|
12. |
|
|
X |
X |
|
13. |
|
|
|
|
X |
14. |
|
|
|
|
X |
15. |
X |
|
X |
|
|
16. |
|
X |
|
X |
|
17. |
X |
X |
|
|
|
|
|
|
|
|
Nivo |
||
|
A |
B1 |
B2 |
1.1 Aritmetika |
1 |
2 |
2 |
Aritmetički termini i oznake, metode množenja i deljenja, razlomci i decimalni brojevi, činioci i sadržatelji, mase, faktori merenja i konverzije, količnik i proporcija, prosek i procenti, površine i obimi, četvrouglovi, kocke, kvadratni i kubni koreni. |
|
|
|
1.2 Algebra |
1 |
2 |
2 |
a) |
|
|
|
Izračunavanje jednostavnih algebarskih izraza, sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje, upotreba zagrada, jednostavni algebarski razlomci; |
|
|
|
b) |
- |
1 |
1 |
Linearne jednačine i njihova rešenja; |
|
|
|
Stepen sa celim i racionalnim izložiocem; |
|
|
|
Binarni i drugi primenjivi brojni sistemi; |
|
|
|
Sistemi linearnih jednačina sa dve nepoznate, kvadratna jednačina sa jednom nepoznatom; |
|
|
|
Logaritmi. |
|
|
|
1.3 Geometrija |
|
|
|
a) |
- |
1 |
1 |
Jednostavni geometrijski oblici; |
|
|
|
b) |
2 |
2 |
2 |
Grafički prikaz; vrsta i upotreba grafičkih prikaza, grafički prikaz jednačina/funkcija; |
|
|
|
c) |
- |
2 |
2 |
Jednostavna trigonometrija; trigonometrijski odnosi, korišćenje tablica i pravougaonih i polarnih koordinata. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Nivo |
||
|
A |
B1 |
B2 |
2.1 Materija |
1 |
1 |
1 |
Priroda materije: hemijski elementi, struktura atoma, molekuli; |
|
|
|
Hemijska jedinjenja. |
|
|
|
Stanja: čvrsto, tečno i gasovito; |
|
|
|
Promene agregatnih stanja. |
|
|
|
2.2 Mehanika |
|
|
|
2.2.1 Statika |
1 |
2 |
1 |
Sile, momenti i spregovi, vektorski prikaz; |
|
|
|
Centar gravitacije. |
|
|
|
Elementi teorije naprezanja, deformacije i elastičnosti: istezanje, kompresija, smicanje i uvijanje; |
|
|
|
Svojstva i osobine čvrstih tela, tečnosti i gasa; |
|
|
|
Pritisak i plovnost u tečnostima (barometri). |
|
|
|
2.2.2 Kinematika |
1 |
2 |
1 |
Linijsko kretanje: ravnomerno pravolinijsko kretanje, kretanje pod stalnim ubrzanjem (kretanje pod uticajem sile gravitacije); |
|
|
|
Obrtno kretanje: ravnomerno kružno kretanje (centrifugalne/centripetalne sile); |
|
|
|
Periodično kretanje: kretanje klatna; |
|
|
|
Osnovna teorija o vibracijama, harmonicima i rezonanciji; |
|
|
|
Odnos brzine, mehaničko iskorišćenje i efikasnost. |
|
|
|
2.2.3 Dinamika |
|
|
|
a) |
1 |
2 |
1 |
Masa; |
|
|
|
Sila, inercija, rad, snaga, energija (potencijalna, kinetička i ukupna energija), toplota, efikasnost; |
|
|
|
b) |
1 |
2 |
2 |
Moment sile, održanje momenta sile; |
|
|
|
Impuls; |
|
|
|
Žiroskopski principi; |
|
|
|
Trenje: priroda i posledice, koeficijent trenja (otpor kotrljanja). |
|
|
|
2.2.4 Dinamika fluida |
|
|
|
a) |
2 |
2 |
2 |
Specifična gravitacija i gustina; |
|
|
|
b) |
1 |
2 |
1 |
Viskoznost, otpor fluida, posledice strujanja; |
|
|
|
Posledice stišljivosti fluida; |
|
|
|
Statički, dinamički i totalni pritisak: Bernulijeva teorema, venturi. |
|
|
|
|
Nivo |
||
|
A |
B1 |
B2 |
2.3 Termodinamika |
|
|
|
a) |
2 |
2 |
2 |
Temperatura: termometri i temperaturne skale: Celzijus, Farenhajt i Kelvin; |
|
|
|
Definicija toplote. |
|
|
|
b) |
- |
2 |
2 |
Toplotni kapacitet, specifična toplota; |
|
|
|
Prenos toplotne energije: konvekcija, zračenje i provođenje; |
|
|
|
Volumetrijsko širenje; |
|
|
|
Prvi i drugi zakon termodinamike; |
|
|
|
Gasovi: zakoni idealnih gasova; specifična toplotna energija pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku, rad gasa pri ekspanziji; |
|
|
|
Izotermna, adijabatska ekspanzija i kompresija, ciklusi motora, konstantna zapremina i konstantni pritisak, hladnjaci i toplotne pumpe; |
|
|
|
Latentna toplota fuzije i isparavanja, termalna energija, toplota sagorevanja. |
|
|
|
2.4 Optika (Svetlost) |
- |
2 |
2 |
Priroda svetlosti; brzina svetlosti; |
|
|
|
Zakoni odbijanja i prelamanja: odbijanje o ravne površine, odbijanje o sferna ogledala, prelamanje, sočiva; |
|
|
|
Optička vlakna. |
|
|
|
2.5 Talasno kretanje i zvuk |
- |
2 |
2 |
Talasno kretanje: mehanički talas, sinusoidno talasno kretanje, fenomen interferencije, stojeći talasi; |
|
|
|
Zvuk: brzina zvuka, nastajanje zvuka, jačina, visina i kvalitet, Doplerov efekat. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Nivo |
||
|
A |
B1 |
B2 |
3.1 Teorija elektrona |
1 |
1 |
1 |
Struktura i raspodela električne energije unutar atoma, molekula, jona, jedinjenja; |
|
|
|
Molekularna struktura provodnika, poluprovodnika i izolatora. |
|
|
|
3.2 Statički elektricitet i provođenje |
1 |
2 |
2 |
Statički elektricitet i raspodela elektrostatičkog naelektrisanja; |
|
|
|
Elektrostatički zakoni privlačenja i odbijanja; |
|
|
|
Jedinice količine elektriciteta, Kulonov zakon; |
|
|
|
Provođenje elektriciteta u čvrstim telima, tečnostima, gasovima i vakuumu. |
|
|
|
3.3 Elektro terminologija |
1 |
2 |
2 |
Sledeći termini, njihove jedinice i faktori koji na njih utiču: razlika potencijala, elektromotorna sila, napon, struja, otpor, provodljivost, količina elektriciteta, konvencionalni protok struje, strujanje elektrona. |
|
|
|
3.4 Stvaranje elektriciteta |
1 |
1 |
1 |
Stvaranje elektriciteta putem sledećih metoda: svetlosti, toplote, trenja, pritiska, hemijske reakcije, magneta i kretanja. |
|
|
|
3.5 Izvori jednosmerne struje |
1 |
2 |
2 |
Struktura i osnovna hemijska akcija: primarnih ćelija, sekundarnih ćelija, ćelija olovne baterije, nikl-kadmijumska ćelija, druge alkalne ćelije; |
|
|
|
Ćelije povezane redno i paralelno; |
|
|
|
Unutrašnji otpor i njegov uticaj na bateriju; |
|
|
|
Struktura, materijali i rad termoparova; |
|
|
|
Rad foto-ćelija. |
|
|
|
3.6 Kola jednosmerne struje |
- |
2 |
2 |
Omov zakon, Kirhofljeva pravila napona i struje; |
|
|
|
Proračuni koji koriste gore navedena pravila da bi se izračunao otpor, napon i jačina struje; |
|
|
|
Značaj unutrašnjeg otpora u izvoru napajanja |
|
|
|
3.7 Otpor/otpornik |
- |
2 |
2 |
a) |
|
|
|
Otpor i faktori koji utiču na njega; |
|
|
|
Specifični otpor; |
|
|
|
Načini identifikacije delova različitom kombinacijom boja, veličine i tolerancije, prioritetne veličine, procena potrošnje u vatima; |
|
|
|
Otpornici u rednoj i paralelnoj vezi. |
|
|
|
Izračunavanje ukupnog otpora koristeći kombinacije redne, redne i paralelne, i paralelne veze. |
|
|
|
Rad i upotreba potenciometara i reostata; |
|
|
|
Rad Vitstonovog mosta. |
|
|
|
b) |
- |
1 |
1 |
Pozitivni i negativni koeficijent provođenja temperature; |
|
|
|
Fiksni otpornici, stabilnost, tolerancija i ograničenja, metode konstrukcije; |
|
|
|
Promenljivi otpornici, termistori, otpornici koji zavise od napona; |
|
|
|
Konstrukcija potenciometara i reostata; |
|
|
|
Konstrukcija Vitstonovog mosta. |
|
|
|
3.8 Snaga |
- |
2 |
2 |
Snaga, rad i energija (kinetička i potencijalna); |
|
|
|
Rasipanje energije kod otpornika; |
|
|
|
Formula snage; |
|
|
|
Izračunavanje koje uključuje snagu, rad i energiju. |
|
|
|
3.9 Kapacitet / kondenzator |
- |
2 |
2 |
Rad i funkcija kondenzatora |
|
|
|
Faktori koji utiču na kapacitet, udaljenost između ploča, broj ploča, dielektrik i dielektrična konstanta, radni napon, nominalni napon; |
|
|
|
Vrste kondenzatora, konstrukcija i funkcija; |
|
|
|
Načini identifikacije kombinacijom boja; |
|
|
|
Izračunavanje kapaciteta i napona u rednom i paralelnom strujnom kolu; |
|
|
|
Eksponencijalno punjenje i pražnjenje kondenzatora, vremenske konstante; |
|
|
|
Testiranje kondenzatora. |
|
|
|
|
Nivo |
||
|
A |
B1 |
B2 |
3.10 Magnetizam |
- |
2 |
2 |
a) |
|
|
|
Teorija magnetizma; |
|
|
|
Svojstva magneta; |
|
|
|
Ponašanje magneta u magnetnom polju zemlje; |
|
|
|
Magnetizacija i demagnetizacija; |
|
|
|
Magnetna zaštita; |
|
|
|
Razne vrste magnetnog materijala; |
|
|
|
Konstrukcija elektro-magneta i principi rada; |
|
|
|
Metod stisnute ruke kako bi se odredilo: magnetno polje oko provodnika struje. |
|
|
|
b) |
- |
2 |
2 |
Magnetomotorna sila, jačina polja, gustina magnetskog polja, permeabilnost (sposobnost materijala da skupi linije magnetskog polja), kriva histerezisa, sposobnost materijala da zadrži osobine magneta, koercivna sila, tačka zasićenja, vihorne struje |
|
|
|
Predostrožnost u pogledu čuvanja i smeštaja magneta. |
|
|
|
3.11 Induktivnost / kalem |
- |
2 |
2 |
Faradejev zakon; |
|
|
|
Postupak indukovanja napona u provodniku koji se kreće u magnetskome polju; |
|
|
|
Principi indukcije; |
|
|
|
Efekti na veličinu indukovanog napona: veličina magnetskog polja, stopa promene polja, broj navoja; |
|
|
|
Međusobna indukcija; |
|
|
|
Uticaj brzine promene primarne struje i međusobne indukcije na indukovani napon; |
|
|
|
Faktori koji utiču na samoinduktivnost: broj namotaja u namotaju, fizička veličina namotaja, permeabilnost namotaja, položaj namotaja jedan prema drugom; |
|
|
|
Lencov zakon i pravila određivanja polariteta; |
|
|
|
Povratna elektromotorna sila, samoindukcija; |
|
|
|
Tačka zasićenja; |
|
|
|
Osnovna korišćenja kalemova; |
|
|
|
3.12 Teorija motora / generatora za jednosmernu struju (DC) |
- |
2 |
2 |
Osnovna teorija motora i generatora; |
|
|
|
Konstrukcija i namena komponenata u DC generatoru; |
|
|
|
Rad i faktori koji utiču na izlaz i smer struje u DC generatorima; |
|
|
|
Rad i faktori koji utiču na izlaznu snagu, momenat, brzinu i smer okretanja motora; |
|
|
|
Serijski, kratkosojeni i složeni motori; |
|
|
|
Konstrukcija starter generatora. |
|
|
|
3.13 Teorija naizmenične struje (AC) |
1 |
2 |
2 |
Oblik sinusoidalnog talasa: faza, period, frekvencija, ciklus; |
|
|
|
Trenutna, prosečna, srednja kvadratna, vršna, od vrha do vrha veličina struje, i proračun tih veličina. |
|
|
|
Trougaoni i kvadratni talasi |
|
|
|
Jednofazni i trofazni principi |
|
|
|
3.14 Otporna (R), kapacitivna (C) i induktivna (L) strujna kola |
- |
2 |
2 |
Fazni odnosi napona i struje u L, C i R strujnim kolima, paralelnim, serijskim i serijsko-paralelnim kolima; |
|
|
|
Disipacija snage u L, C i R strujnim kolima; |
|
|
|
Impedanca, fazni ugao, proračun faktora snage i struje; |
|
|
|
Izračunavanje stvarne snage, prividne snage i reaktivne snage. |
|
|
|
3.15 Transformatori |
- |
2 |
2 |
Principi konstrukcije i rada transformatora; |
|
|
|
Gubici transformatora i načini smanjenja gubitaka. |
|
|
|
Rad transformatora pod opterećenjem i u praznom hodu |
|
|
|
Prenos snage, procenat iskorišćenja i označavanje polariteta |
|
|
|
Proračun linijskog i faznog napona i struje |
|
|
|
Proračun snage u trofaznom sistemu |
|
|
|
Primarna i sekundarna struja, napon, odnos broja namotaja, snaga, efikasnost; |
|
|
|
Auto transformatori |
|
|
|
3.16 Filteri |
- |
1 |
1 |
Način rada, primena i upotreba sledećih filtera: niskofrekventni, visokofrekvantni, propusnik opsega, nepropusnik opsega. |
|
|
|
3.17 Generatori naizmenične struje |
- |
2 |
2 |
Obrtanje petlje u magnetnom polju i indukovani talasni oblik; |
|
|
|
Princip rada i konstrukcija generatora sa obrtnim oklopom i obrtnim poljem |
|
|
|
Jednofazni, dvofazni i trofazni alternatori |
|
|
|
Veze u zvezdu i trougao, prednosti i korišćenje |
|
|
|
Generatori sa stalnim magnetom |
|
|
|
3.18 Elektromotori naizmenične struje |
- |
2 |
2 |
Konstrukcija, način rada i karakteristike: jednofaznih i višefaznih sinhronih i indukcijskih naizmenčnih elektromotora |
|
|
|
Načini regulisanja broja obrtaja i smera obrtanja |
|
|
|
Način proizvodnje obrtnog polja: kondenzator, induktivnost, …. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Nivo |
||
|
A |
B1 |
B2 |
4.1 Poluprovodnici |
|
|
|
4.1.1 Diode |
|
|
|
a) |
- |
2 |
2 |
Simboli dioda |
|
|
|
Karakteristike i osobine dioda |
|
|
|
Diode u rednom i paralelnom spoju |
|
|
|
Glavne karakteristike i upotreba tiristora, svetlećih dioda, foto dioda, varistora, ispravljačkih dioda. |
|
|
|
Funkcionalna provera dioda |
|
|
|
|
Nivo |
||
|
A |
B1 |
B2 |
b) |
- |
- |
2 |
Materijal, konfiguracija elektrona, električne osobine P i N tipa poluprovodnika: uticaj nečistoća na provodljivost, glavni i sporedni nosioci PN spoja u poluprovodniku, razvoj potencijala kroz PN spoj u neutralnoj diodi; |
|
|
|
Parametri dioda: najveći probojni napon, najveća provodna struja, temperatura, frekvencija, struja propuštanja, izlazna snaga |
|
|
|
Delovanje i funkcija dioda u strujnim krugovima |
|
|
|
Detaljan rad
i karakteristike sledećih komponenti: tiristora, svetlećih
dioda, |
|
|
|
4.1.2 Tranzistori |
|
|
|
a) |
- |
1 |
2 |
Simboli tranzistora |
|
|
|
Opis i usmerenost komponenti |
|
|
|
Karakteristike i osobine tranzistora |
|
|
|
b) |
- |
- |
2 |
Konstrukcija i rad PNP i NPN tranzistora |
|
|
|
Izrada baze, kolektora i emitora |
|
|
|
Ispitivanje tranzistora |
|
|
|
Osnovne osobine ostalih tipova tranzistora i njihova upotreba |
|
|
|
Primena tranzistora: klase pojačala (A, B, C) |
|
|
|
Jednostavne veze koje uključuju: prednapont, prekid, povratnu vezu i stabilizaciju |
|
|
|
Višestupne veze: kaskade oscilatore, flip flop, multivibratori |
|
|
|
4.1.3 Integrisana kola |
|
|
|
a) |
- |
1 |
- |
Opis i rad logičkih i linearnih veza / operaciona pojačala |
|
|
|
b) |
- |
- |
2 |
Opis i rad logičkih kola u linearnoj vezi |
|
|
|
Uvod u rad i funkcije operacionih pojačala koji se upotrebljavaju kao: integrator, diferencijator, jedinični pojačavač, komparator |
|
|
|
Rad i način povezivanja stepenova pojačavača: kapacitivni, induktivni (transformator), infra crveni, direktni |
|
|
|
Dobre i loše strane pozitivne i negativne povratne veze |
|
|
|
4.2 Štampana kola |
- |
1 |
2 |
Opis i upotreba štampanih kola |
|
|
|
4.3 Servomehanizmi |
|
|
|
a) |
- |
1 |
- |
Razumevanje sledećih izraza: kola sa otvorenom i zatvorenom vezom, povratna veza, prateći sistemi, analogni pretvarači |
|
|
|
Principi delovanja, karakteristike i upotreba sledećih sastavnih delova sinhronih sistema: kružni potencijal, diferencijal, kontrola i moment, transformatori, induktivni i kapacitivni predajnici |
|
|
|
b) |
- |
- |
2 |
Razumevanje sledećih izraza: Otvorena i zatvorena petlja, prateći sistemi, servomehanizmi, analogni pretvarači, nuliranje, prigušenje, povratna veza, mrtvi pojas |
|
|
|
Izrada, rad i upotreba sledećih sastavnih delova sinhronih sistema: kružni potencijal, diferencijal, kontrola i moment, E i I transformatori, indukcioni predajnici, kapacitivni predajnici, sinhroni predajnici |
|
|
|
Kvarovi servomehanizama, promena sinhronog smera, oscilovanje. |
|
|
|