PRAVILNIK

O KORIŠĆENJU LETILIŠTA

("Sl. list SFRJ", br. 11/79)

Član 1

Ovim pravilnikom se propisuju uslovi za korišćenje letilišta i za održavanje letilišta radi bezbednog poletanja i sletanja vazduhoplova.

Član 2

Letilište se ne sme nalaziti na udaljenosti manjoj od 700 metara od naseljenog mesta.

Član 3

Letilište mora da ispunjava sledeće uslove za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova:

1) teren mora biti stabilizovan (suva livada, pašnjak, kolovozni zastor i sl.);

2) širina osnovne staze letilišta ne sme biti manja od 60 metara i na njoj se ne smeju nalaziti prepreke koje mogu ugroziti bezbednost letenja;

3) osnovna staza letilišta mora biti na oba kraja duža najmanje 30 metara od dužine poletno-sletne staze;

4) dužina poletno-sletne staze mora biti jednaka dužini zaleta za poletanje koja je potrebna za određeni tip vazduhoplova pod njegovim najvećim opterećenjem, uvećanoj za svakih 300 metara nadmorske visine za 7% i za svaki 1°C referentne temperature iznad 15°C - za 1%. Dužina poletno-sletne staze ne sme biti manja od 600 metara;

5) širina poletno-sletne staze mora biti najmanje 30 metara;

6) ravnost površine travnate poletno-sletne staze ne sme odstupati za više od ± 5 santimetara, mereno ravnjačom dužine 3 metra, po čitavoj dužini i širini poletno-sletne staze;

7) ravnost površine poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom ne sme odstupati za više od ± 3 santimetra, mereno ravnjačom dužine 3 metra, po čitavoj dužini i širini poletno-sletne staze;

8) nagib prilazne i odletne površine koja počinje 30 metara od praga poletno-sletne staze ne sme biti veći od 5%, na dužini od 700 metara; divergencija bočnih ivica prilazne i odletne površine je 10%;

9) nagib bočne površine koja počinje 30 metara od ose poletno-sletne staze ne sme biti veći od 50% (1 : 2), na širini od 70 metara po celoj dužini poletno-sletne staze;

10) najveći uzdužni i poprečni nagib poletno-sletne staze ne sme biti veći od 3%;

11) kroz bočne i prilazno-odletne površine ne sme prodirati nikakva prepreka koja bi mogla ugroziti bezbednost letenja.

Dimenzije letilišta sa prilaznim-odletnim i bočnim površinama i njihovim nagibima (sl. 1, 2 i 3).

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Član 4

Poletno-sletna staza može se prekriti betonom ili asfaltom.

Uslovi iz člana 3. ovog pravilnika odnose se i na letilište sa asfaltnim ili betonskim poletno-sletnim stazama, s tim što širina poletno-sletne staze ne sme biti manja od 18 metara.

Član 5

Poletno-sletna staza obeležava se oznakama koje mogu biti nepokretne ili pokretne. Nepokretne oznake su ugaonici i trake, a pokretne - zastavice.

Kada se obeležavanje poletno-sletne staze vrši nepokretnim oznakama, pragovi poletno-sletne staze obeležavaju se ugaonicima čija dužina krakova iznosi 6 metara, a širina 1 metar. Ivice poletno-sletne staze obeležavaju se trakama dužine 4 metra a širine 1 metar, koje se postavljaju na svakih 50 metara. Ugaonici i trake izrađuju se od šljunka, tucanika i drugog pogodnog materijala i boje se belom bojom. Ugaonici i trake moraju biti u nivou sa okolnim terenom.

Kada se obeležavanje poletno-sletne staze vrši pokretnim oznakama, na uglove praga poletno-sletne staze postavlja se po jedna crvena zastavica. Bočne ivice poletno-sletne staze obeležavaju se crveno-belim zastavicama koje se postavljaju na razmaku od 50 metara, u dužini do polovine poletno-sletne staze. Dimenzije zastavica iznose 50 cm x 40 cm.

Član 6

Prepreke i druga opasna mesta izvan poletno-sletne staze koja mogu ugroziti bezbednost letenja obeležavaju se crvenim zastavicama.

Prostor za parkiranje vazduhoplova obeležava se žutim zastavicama.

Član 7

Na letilištu se za vreme korišćenja mora nalaziti pokazivač pravca i jačine vetra (kobasica).

Pokazivač pravca i jačine vetra od platna, cilindričnog oblika, dužine od 1,5 do 2 metra postavlja se na visini od 2 do 3 metra, na vidnom mestu, bočno od poletno-sletne staze, na rastojanju od 40 metara u nivou prizemljenja vazduhoplova.

Član 8

Letilište za vreme korišćenja mora biti snabdeveno sanitetskom, protivpožarnom i meteorološkom opremom.

Sanitetska oprema sastoji se od: apoteke za prvu pomoć (makaze, kraće i duže, Kramerove šine, zavojni materijal i potrošni materijal - alkohol, benzin, vata, gaza, flaster, gumene rukavice i dr.), nosila i putničkog vozila za prevoz povređenih.

Vatrogasna oprema sastoji se od jedne boce CO2, težine 14 kilograma.

Meteorološka oprema sastoji se, pored pokazivača vetra iz člana 6. ovog pravilnika, i od ručnog anemometra i raketnog pištolja koji se koristi u slučaju naglog pogoršanja vremenske situacije.

Član 9

Nosilac prava raspolaganja, odnosno korisnik letilišta, uz zahtev za korišćenje i upis letilišta, podnosi, pored dokumentacije iz člana 57. stav 2. tač. 1. i 2. Zakona o vazdušnoj plovidbi, sledeću tehničku dokumentaciju:

1) situacioni plan letilišta u razmeri 1 : 50.000, sa ucrtanim najbližim manjim i najbližim većim naseljenim mestom;

2) plan-skicu poletno-sletne staze u razmeri 1 : 10.000, u vertikalnoj i horizontalnoj projekciji, sa ucrtanim visinama prepreka i drugih opasnih mesta koja bi mogla da ugroze bezbednost letenja, a koji se nalaze ispod prilaznih i bočnih ravni, i sa ucrtanim međusobnim rastojanjima i odstupanjima.

Član 10

Pre izdavanja rešenja o dozvoli za korišćenje letilišta, pregledom letilišta ustanovljava se podobnost letilišta za bezbedno korišćenje.

Član 11

Na osnovu podnete dokumentacije i pregleda letilišta iz člana 10. ovog pravilnika izdaje se dozvola za korišćenje letilišta u kojoj se određuje, zavisno od tehničkih karakteristika poletno-sletne staze, koje vrste i kategorije vazduhoplova mogu da koriste letilište, kao i način i uslove pod kojima se letilište može koristiti u određenom vremenskom periodu.

Član 12

Pregled letilišta vrši se jedanput godišnje radi produženja odobrenja za korišćenje.

Član 13

Letilište se može koristiti dok ne nastupe okolnosti koje menjaju uslove za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova, propisane ovim pravilnikom.

Ako nastupi promena na poletno-sletnoj stazi ili u bližoj okolini koja je od uticaja na bezbednost letenja, nosilac prava korišćenja letilišta dužan je da prestane sa korišćenjem takvog letilišta i o tome odmah obavesti Savezni komitet za saobraćaj i veze.

Ako su u pitanju veće promene na letilištu (određivanje nove poletno-sletne staze na istom letilištu ili promena pravca poletanja poletno-sletne staze, nove prepreke koje bi mogle ugroziti bezbednost letenja u neposrednoj blizini letilišta i sl.) nosilac prava korišćenja podnosi novi zahtev za izdavanje odobrenja za korišćenje letilišta.

Član 14

Na površinama poletno-sletne staze poprečni i uzdužni nagibi moraju se održavati u skladu sa uslovima iz člana 3. tač. 6. i 7. ovog pravilnika, a nastale neravnine moraju se poravnati.

Član 15

Za vreme korišćenja letilišta nosilac prava raspolaganja, odnosno nosilac prava korišćenja letilišta mora održavati letilište tako da se obezbedi bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova.

Član 16

Ako u toku korišćenja letilišta čija je poletno-sletna staza sa kolovoznim zastorom, nastane oštećenje kolovoznog zastora koje može ugroziti bezbedno letenje vazduhoplova, letilište se ne može koristiti dok se poletno-sletna staza ne dovede u ispravno stanje.

Član 17

Oznake za obeležavanje poletno-sletne staze i oznake iz člana 5. ovog pravilnika moraju se održavati u stanju koje omogućava bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova.

Oznake iz stava 1. ovog člana moraju se popraviti ili zameniti novim čim postanu neupotrebljive, odnosno nedovoljno uočljive. Oznaka se smatra nedovoljno uočljivom ako je manje od 70% ukupne površine oznake uočljivo i ako se promenila osnovna boja oznake.

Član 18

Za vreme letenja na letilištu zabranjeno je kretanje ljudi, vozila i stoke po poletno-sletnoj stazi.

Član 19

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o letilištima ("Službeni list SFRJ", br. 25/75).

Član 20

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".