ZAKONO POTVRĐIVANJU EVROPSKE KONVENCIJE O ZAŠTITI ARHEOLOŠKOG NASLEĐA (REVIDIRANA)("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Evropska konvencija o zaštiti arheološkog nasleđa (revidirana), koja je usvojena u La Valeti, 16. januara 1992. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI ARHEOLOŠKOG NASLEĐA (REVIDIRANA)
Države članice Saveta Evrope, kao i druge države potpisnice Evropske konvencije o kulturi,
Imajući u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među članicama, a posebno, radi čuvanja i ostvarivanja ideala i principa koji čine njihovo zajedničko nasleđe;
Imajući u vidu Evropsku konvenciju o kulturi, potpisanu u Parizu 19. decembra 1954. godine, a posebno njen 1. i 5. član;
Imajući u vidu Evropsku konvenciju o zaštiti arhitektonskog nasleđa Evrope, potpisanu u Granadi 3. oktobra 1985. godine;
Imajući u vidu Evropsku konvenciju o krivičnim delima u vezi s kulturnim dobrima, potpisanu u Delfima 23. juna 1985. godine;
Imajući u vidu preporuke Parlamentarne skupštine u vezi s arheologijom, a posebno Preporuke 848 (1978), 921 (1981) i 1072 (1988);
Imajući u vidu Preporuku br. R (89) 5 u vezi sa zaštitom i unapređenjem arheološkog nasleđa u kontekstu urbanističkog i prostornog planiranja;
Podsećajući da arheološko nasleđe ima suštinski značaj za poznavanje istorije čovečanstva;
Priznajući da je evropsko arheološko nasleđe, koje nam pruža podatke o drevnoj istoriji, suočeno sa ozbiljnom opasnošću od propadanja zbog sve većeg broja velikih graditeljskih poduhvata, kao i zbog prirodnih opasnosti, ilegalnih ili nenaučnih iskopavanja i nedovoljne javne svesti;
Potvrđujući da je neophodno uvesti, tamo gde još uvek ne postoje, odgovarajuće, kako upravne tako i naučne procedure nadzora, i da potreba za zaštitom arheološkog nasleđa treba da se odrazi u urbanističkom i prostornom planiranju, kao i u politikama kulturnog razvoja;
Ističući da odgovornost za zaštitu arheološkog nasleđa ne počiva samo na državi u čijem je ono neposrednom interesu, već i na svim evropskim zemljama, a u cilju smanjivanja opasnosti od propadanja nasleđa i unapređivanja njegove zaštite podsticanjem razmene stručnjaka i poređenjem iskustava;
Konstatujući neophodnost da se principi istaknuti u Evropskoj konvenciji o zaštiti arheološkog nasleđa, potpisanoj u Londonu 6. maja 1969. godine, moraju dopuniti, kao rezultat razvoja politika planiranja u evropskim zemljama;
Saglasile su se da:
Definicija arheološkog nasleđa
1. Cilj ove (revidirane) konvencije jeste da zaštiti arheološko nasleđe kao izvor evropskog kolektivnog pamćenja i instrument istorijskog i naučnog istraživanja;
2. U tu svrhu, elementima arheološkog nasleđa smatraće se svi ostaci i predmeti, kao i drugi tragovi postojanja čovečanstva u prošlim epohama:
a) čije očuvanje i proučavanje pomaže da se rekonstruiše razvoj istorije čovečanstva i njegova veza s prirodnim okruženjem;
b) za koje su iskopavanja ili otkrića, i druge metode istraživanja čovečanstva i njegove sredine glavni izvor informacija;
v) koje se nalaze u bilo kojoj oblasti koja je pod jurisdikcijom država potpisnica.
3. Arheološko nasleđe obuhvata građevine, konstrukcije, grupe građevina, uređene lokalitete, pokretne nalaze, spomenike druge vrste, kao i njihov kontekst, bilo da su na i u zemlji ili pod vodom.
Identifikacija nasleđa i mere zaštite
Svaka strana potpisnica se obavezuje da će uspostaviti, na način koji odgovara svakoj pojedinačnoj državi, pravni sistem zaštite arheološkog nasleđa koji predviđa:
a) vođenje inventara arheološkog nasleđa i stavljanje pod pravnu zaštitu spomenika i područja;
b) uspostavljanje zaštićenih arheoloških područja, čak i tamo gde nema vidljivih ostataka na zemlji ili pod vodom, u cilju očuvanja materijalnih ostataka koje će proučavati buduće generacije;
v) da nalazač, koji slučajno otkrije elemente arheološkog nasleđa, podleže obavezi da o tome obavesti nadležne organe vlasti, kao i da omogući ispitivanje tih elemenata.
U cilju očuvanja arheološkog nasleđa i garantovanja naučnog arheološkog istraživanja, sve države potpisnice se obavezuju da će:
a) primenjivati postupke izdavanja dozvola i vršenja nadzora nad iskopavanjima i drugim arheološkim aktivnostima, kako bi:
a. sprečile svako nezakonito iskopavanje ili premeštanje elemenata arheološkog nasleđa;
b. osigurale da će se arheološka iskopavanja i terenska prospekcija vršiti u skladu s naukom, a pod uslovom:
- da se nedestruktivni metodi istraživanja koriste kad god je to moguće;
- da se elementi arheološkog nasleđa ne ostavljaju nepokriveni ili nezaštićeni tokom i posle iskopavanja, bez odgovarajućih uslova za njihovo očuvanje, konzervaciju i upravljanje njima;
b) obezbediti da će iskopavanja i druge potencijalno destruktivne tehnike izvoditi isključivo kvalifikovana, posebno ovlašćena lica;
v) zahtevati prethodno posebno odobrenje za korišćenje detektora za metal i druge opreme za otkrivanje ili postupka pri arheološkom istraživanju, kad god je ono zakonom neke države predviđeno.
Svaka strana potpisnica se obavezuje da će preduzeti mere fizičke zaštite arheološkog nasleđa, kako bi u skladu sa nametnutim okolnostima obezbedila:
a) pribavljanje ili zaštitu drugim odgovarajućim sredstvima, od strane vlasti, u onim područjima koje treba da se proglase arheološkim nalazištima;
b) konzervaciju i održavanje arheološkog nasleđa, po mogućnosti, in situ;
v) odgovarajuća mesta za odlaganje arheoloških ostataka koji su izmešteni sa svojih prvobitnih lokacija.
Integralna zaštita arheološkog nasleđa
Svaka strana potpisnica se obavezuje:
a) da će se truditi da izmiri i uskladi potrebe arheologije i razvojnih planova, tako što će stvoriti uslove da arheolozi učestvuju u:
politikama planiranja koje su osmišljene tako da obezbede stvaranje uravnoteženih strategija zaštite, konzervacije i unapređivanja prostora od interesa za arheologiju;
b) različitim fazama izrade razvojnih planova;
v) da će obezbediti redovne konsultacije između arheologa, urbanista i stručnjaka za prostorno planiranje, kako bi omogućili:
g) izmenu razvojnih planova koji bi mogli nepovoljno da utiču na arheološko nasleđe;
d) obezbeđivanje dovoljno vremena i sredstava potrebnih za odgovarajuće naučno istraživanje lokaliteta, kao i objavljivanje otkrića;
đ) da će obezbediti da će se pri izradi studija o uticaju na životnu sredinu i donošenju odluka koje iz njih proizilaze u potpunosti voditi računa o arheološkim nalazištima i njihovom okruženju;
e) da će se u slučaju otkrivanja elemenata arheološkog nasleđa u toku radova bilo koje vrste, tamo gde je to izvodljivo, predvideti uslovi za njihovu konzervaciju in situ;
ž) da će obezbediti da otvaranje arheoloških nalazišta za javnost, a naročito podizanje građevina neophodnih za prijem većeg broja posetilaca, neće negativno uticati na arheološki i naučni karakter takvih nalazišta i njihove okoline.
Finansiranje arheoloških istraživanja i konzervacije
Svaka strana potpisnica obavezuje se:
a) da će, u izradi plana regionalnog, republičkog budžeta i budžeta lokalne samouprave, predvideti sredstva finansijske pomoći za arheološka istraživanja, u skladu s njihovim nadležnostima i u skladu sa zakonom;
b) da će povećati materijalna sredstva za zaštitna istraživanja:
a. preduzimanjem odgovarajućih mera koje treba da obezbede da je u većim javnim ili privatnim razvojnim planovima predviđeno pokrivanje, iz javnog ili privatnog sektora, kompletnih troškova svih neophodnih arheoloških radova;
b. predviđajući u budžetu, po istom osnovu kao i studije o uticaju na životnu sredinu neophodnih zbog uređenja okoline i prostornog planiranja, studije i preliminarna arheološka ispitivanja, prospekcije, naučne izveštaje, kao i potpuno objavljivanje i obradu nalaza.
Prikupljanje i širenje naučnih informacija
U cilju olakšavanja proučavanja i širenja saznanja o arheološkim otkrićima, svaka strana potpisnica se obavezuje da će:
a) sačiniti ili obnoviti preglede, inventare i mape arheoloških nalazišta u oblastima koje su u njenoj nadležnosti;
b) preduzeti sve praktične mere da, po obavljanju arheoloških radova, obezbedi izradu nacrta naučnog izveštaja koji prethodi publikovanju sveobuhvatnih specijalističkih studija.
Svaka strana potpisnica se obavezuje da će:
a) omogućiti razmenu elemenata arheološkog nasleđa u stručne i naučne svrhe na nacionalnom i međunarodnom nivou, preduzimajući, istovremeno, odgovarajuće mere kojima će obezbediti da takav promet ni na koji način ne dovede u pitanje kulturnu ili naučnu vrednost tih elemenata;
b) unapređivati razmenu informacija o arheološkim istraživanjima i iskopavanjima koja su u toku, i davati doprinos organizovanju međunarodnih istraživačkih programa.
Svaka strana potpisnica se obavezuje da će:
a) sprovoditi akcije u oblasti obrazovanja, usmerene ka podizanju i razvijanju svesti u javnosti o značaju arheološkog nasleđa za razumevanje prošlosti, kao i o opasnostima koje prete tom nasleđu;
b) promovisati dostupnost važnim elementima svog arheološkog nasleđa, a posebno lokaliteta, i podsticati javno izlaganje adekvatnog izbora arheoloških predmeta.
Sprečavanje ilegalnog prometa elemenata arheološkog nasleđa
Svaka strana potpisnica se obavezuje:
a) da će organizovati razmenu informacija između nadležnih organa vlasti i naučnih institucija o svim otkrivenim ilegalnim iskopavanjima;
b) da će obavestiti nadležne organe u državi porekla, koja je potpisnica ove (revidirane) konvencije, o svemu ponuđenom za šta se sumnja da potiče s ilegalnog iskopavanja ili sa zvaničnih iskopavanja, na nezakonit način, i o tome dati neophodne podatke;
v) da će preduzeti neophodne mere kako muzeji i slične ustanove, čija su pravila prikupljanja pod kontrolom države, ne bi prikupljali elemente arheološkog nasleđa za koje se sumnja da potiču sa nekontrolisanih otkrića ili ilegalnih iskopavanja ili, pak, na nezakonit način sa zvaničnih iskopavanja;
g) kada su u pitanju muzeji i slične ustanove na teritoriji država potpisnica, čija pravila prikupljanja nisu pod državnom kontrolom:
da će im saopštiti tekst ove (revidirane) konvencije;
d) da neće štedeti truda da obezbede poštovanje principa od strane muzeja i institucija, utvrđenih u tački v) ovog člana;
đ) da će ograničiti, u najvećoj mogućoj meri, putem obrazovanja, informisanja, održavanja budnosti i saradnje, promet elemenata arheološkog nasleđa pribavljenih sa nekontrolisanih otkrića, ilegalnih iskopavanja ili, pak, na nezakonit način sa zvaničnih iskopavanja.
Ništa u ovoj (revidiranoj) konvenciji ne treba da utiče na postojeće niti na buduće bilateralne ili multilateralne sporazume između strana potpisnica o ilegalnom prometu elemenata arheološkog nasleđa ili njihovom vraćanju pravim vlasnicima.
Uzajamna tehnička i naučna podrška
Strane potpisnice se obavezuju da će:
a) pružati uzajamnu tehničku i naučnu podršku putem razmene iskustava i stručnjaka, po pitanjima vezanim za arheološko nasleđe;
b) u okviru odgovarajućih nacionalnih zakona ili obavezujućim međunarodnim sporazumima ohrabrivati razmenu stručnjaka za očuvanje arheološkog nasleđa, uključujući i stručnjake zadužene za dalju obuku.
Kontrola nad primenom (revidirane) Konvencije
Za potrebe ove (revidirane) konvencije, stručni komitet, postavljen od strane Komiteta ministara Saveta Evrope u skladu sa članom 17. Statuta Saveta Evrope, pratiće sprovođenje (revidirane) Konvencije, a posebno će:
a) periodično izveštavati Komitet ministara Saveta Evrope o politikama zaštite arheološkog nasleđa u državama potpisnicama ove (revidirane) konvencije, kao i o sprovođenju principa ove (revidirane) konvencije;
b) predlagati Komitetu ministara Saveta Evrope mere u cilju sprovođenja odredaba ove (revidirane) konvencije, uključujući i multilateralne aktivnosti, kao i reviziju, odnosno izmene i dopune (revidirane) Konvencije i informisanje javnosti o njenim ciljevima;
v) davati preporuke Komitetu ministara Saveta Evrope u vezi sa upućivanjem poziva državama koje nisu članice Saveta Evrope da pristupe ovoj (revidiranoj) konvenciji.
1. Ova (revidirana) konvencija je otvorena za potpisivanje državama članicama Saveta Evrope i ostalim državama potpisnicama Evropske konvencije o kulturi. Ona podleže potvrđivanju, prihvatanju, ili odobrenju. Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja se deponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Nijedna država potpisnica Evropske konvencije o zaštiti arheološke baštine, potpisane 6. maja 1969. godine u Londonu, ne može da preda svoj instrument potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja, ukoliko nije već otkazala pomenutu Konvenciju, ili je istovremeno otkazuje.
3. Ova (revidirana) konvencija stupa na snagu nakon šest meseci od dana kada četiri države, uključujući tri članice Saveta Evrope, izraze svoj pristanak da budu obavezane ovom Konvencijom (revidirana), u skladu s odredbama iz prethodnih stavova.
4. Kada, usled primene prethodna dva stava, otkazivanje Konvencije od 6. maja 1969. godine ne počne da proizvodi dejstvo istovremeno sa stupanjem na snagu ove (revidirane) konvencije, država ugovornica može, pri deponovanju svog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja, da izjavi da će do stupanja na snagu ove (revidirane) konvencije nastaviti da primenjuje Konvenciju od 6. maja 1969. godine.
5. U odnosu na svaku državu potpisnicu koja naknadno prihvati obaveze koje proističu iz nje, Konvencija stupa na snagu šest meseci od dana deponovanja instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja.
1. Nakon stupanja na snagu ove (revidirane) konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope može da pozove bilo koju državu koja nije članica Saveta Evrope i Evropsku ekonomsku zajednicu, da pristupi ovoj (revidiranoj) konvenciji na osnovu odluke većine predviđene članom 20.d Statuta Saveta Evrope i uz jednoglasnu odluku predstavnika država potpisnica koje učestvuju u radu Komiteta.
2. U odnosu na sve države koje pristupaju ili u odnosu na Evropsku ekonomsku zajednicu, ukoliko pristupi, ova (revidirana) konvencija stupa na snagu po isteku perioda od šest meseci od dana deponovanja instrumenta potvrđivanja kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
1. Svaka država može u vreme potpisivanja Konvencije, odnosno deponovanja svog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja, da odredi teritoriju, odnosno teritorije na kojima će se ova (revidirana) konvencija primenjivati.
2. Svaka država može u bilo koje vreme nakon toga, izjavom upućenom generalnom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ove (revidirane) konvencije na bilo koju drugu teritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju, ova (revidirana) konvencija stupa na snagu nakon šest meseci od dana kada generalni sekretar primi takvu izjavu.
3. Svaka deklaracija data u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana može se, u odnosu na bilo koju teritoriju navedenu u toj deklaraciji, povući službenim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru. Povlačenje stupa na snagu po isteku perioda od šest meseci od dana kada generalni sekretar primi takvo obaveštenje.
1. Svaka strana potpisnica može u bilo koje doba da otkaže ovu (revidiranu) konvenciju službenim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Takvo otkazivanje stupa na snagu po isteku perioda od šest meseci od datuma kada generalni sekretar primi takvo obaveštenje.
Generalni sekretar Saveta Evrope će obavestiti države članice Saveta Evrope, države potpisnice Evropske konvencije o kulturi, kao i Evropsku ekonomsku zajednicu, i sve države koje su pristupile ili su pozvane da pristupe ovoj (revidiranoj) konvenciji, o:
a) svakom potpisu;
b) deponovanju svakog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja;
v) svakom datumu stupanja ove (revidirane) konvencije na snagu, u skladu sa čl. 14, 15. i 16;
g) bilo kom drugom aktu, obaveštenju ili saopštenju koje se odnosi na ovu (revidiranu) konvenciju.
Potvrđujući ovo, dolepotpisani, koji su za to propisno ovlašćeni, potpisali su ovu (revidiranu) konvenciju.
U La Valeti, 16. januara 1992. godine, na engleskom i francuskom jeziku, gde su oba teksta jednako autentična, u jednom primerku koji će biti deponovan u arhiv Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti overene kopije svim državama članicama Saveta Evrope, potpisnicama Evropske konvencije o kulturi, i svim državama koje nisu članice Saveta Evrope ili Evropskoj ekonomskoj zajednici, a pozvane su da pristupe ovoj (revidiranoj) konvenciji.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".