PRAVILNIK

O UPRAVI U JAVNOM TUŽILAŠTVU

("Sl. glasnik RS", br. 77/2004, 52/2007, 2/2008, 11/2009 i 44/2009)

 

I OPŠTE ODREDBE I NAČIN RADA

Član 1

Ovim pravilnikom uređuje se uprava u javnim tužilaštvima.

Javno tužilaštvo čine javni tužilac, zamenik javnog tužioca i zaposleni za obavljanje stručnih, administrativnih i tehničkih poslova.

Radom javnog tužilaštva rukovodi javni tužilac koji je nosilac uprave u javnom tužilaštvu i odgovoran je za zakonit, pravilan, tačan i blagovremen rad javnog tužilaštva.

Član 2

Uprava u javnom tužilaštvu obuhvata rukovođenje javnim tužilaštvom, poslove i ovlašćenja u vezi sa organizacijom rada, materijalnim, finansijskim, administrativnim i drugim poslovima kojima se obezbeđuje pravilan, tačan, blagovremen i zakonit rad javnog tužilaštva, a posebno: staranje o održavanju samostalnosti i ugleda javnog tužilaštva, odlučivanje o radnim odnosima u javnom tužilaštvu, unutrašnje uređenje i organizacija rada javnog tužilaštva, staranje o urednosti i blagovremenosti postupanja i korišćenja najefikasnijih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju, praćenje i proučavanje javno-tužilačke i sudske prakse, organizovanje stručnog usavršavanja kako nosilaca javno-tužilačke dužnosti tako i osoblja u javnom tužilaštvu, postupanje po pritužbama građana na rad javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i zaposlenih u javnom tužilaštvu, vođenje upisnika, pomoćnih knjiga i druge evidencije, materijalno-finansijsko poslovanje javnog tužilaštva.

Član 3

U svakom javnom tužilaštvu postoji javni tužilac i jedan ili više zamenika javnog tužioca.

U javnom tužilaštvu poslovi se obavljaju individualno ili u stalnim i povremenim grupama ili u drugim organizacionim oblicima - odeljenjima.

Javni tužilac samostalno organizuje rad, vrši upravne poslove i ostvaruje nadzor nad radom zaposlenih u tužilaštvu, a u tužilaštvima u kojima se obrazuju odeljenja, i nad njihovim radom.

Javni tužilac i zamenici javnog tužioca mogu zajednički da razmatraju pitanja od značaja za vršenje funkcije javnog tužilaštva na sednicama kolegijuma tužilaštva (u daljem tekstu: kolegijum).

Sednice kolegijuma zakazuje i njima rukovodi javni tužilac.

Član 4

U Republičkom javnom tužilaštvu i okružnim i opštinskim javnim tužilaštvima sa većim brojem zamenika javnog tužioca mogu se obrazovati posebne organizacione jedinice za vršenje određenih srodnih grupa poslova (u daljem tekstu: odeljenja).

Godišnjim rasporedom poslova tužilaštva koji donosi javni tužilac, po prethodno pribavljenom mišljenju odeljenja, određuje se broj i sastav i raspoređuju zamenici javnog tužioca, tužilački pomoćnici i pripravnici, koji vrše poslove u okviru odeljenja.

Radom odeljenja rukovodi rukovodilac odeljenja, a u njegovom odsustvu njegov zamenik, koji se određuju godišnjim rasporedom poslova.

Rukovodilac odeljenja stara se da se poslovi u odeljenju obavljaju jednoobrazno, uredno, ažurno i koordinira rad grupa.

Sednicu odeljenja priprema i zakazuje rukovodilac odeljenja po svojoj inicijativi ili na zahtev stalne radne grupe. Sednicom odeljenja rukovodi rukovodilac odeljenja, a u njegovom odsustvu zamenik rukovodioca.

Član 5

Tužilački pomoćnici i pripravnici prisustvuju sednicama kolegijuma i odeljenja i imaju pravo da učestvuju u razmatranju pitanja koja su stavljena na dnevni red sednica, bez prava glasa.

Član 6

Za punovažno odlučivanje u kolegijumu ili u sednici odeljenja potrebno je prisustvo većine zamenika javnog tužioca tužilaštva, odnosno odeljenja, a za donošenje odluka, usvajanje stavova i davanje mišljenja potrebna je većina glasova prisutnih.

Član 7

Republičko javno tužilaštvo obavlja svoju funkciju u Beogradu gde se nalazi sedište tužilaštva.

Republički javni tužilac može godišnjim rasporedom rada odrediti da pojedini zamenici republičkog javnog tužioca obavljaju javnotužilačke funkcije i van sedišta Tužilaštva, na osnovu člana 46 Zakona o javnom tužilaštvu.

Kada se javnotužilačka funkcija obavlja van sedišta Tužilaštva, svi predmeti moraju se evidentirati u upisnicima i registrima Republičkog javnog tužilaštva.

Za obavljanje poslova u Republičkom javnom tužilaštvu organizuju se radne grupe u okviru odeljenja.

Član 8

Administrativno-tehnički poslovi javnog tužilaštva obavljaju se u pisarnici.

Radom pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koga iz reda zaposlenih određuje javni tužilac. Javni tužilac može odrediti da upravitelj pisarnice obavlja i poslove upisničara.

Javno tužilaštvo sa većim obimom posla ima daktilobiro u kome se izrađuju akti javnog tužilaštva.

Javno tužilaštvo može samostalno ili zajedno sa drugim državnim organima obrazovati službu za finansijsko-računovodstvene poslove.

Član 9

Ukoliko neko pitanje uprave značajno za rad javnog tužilaštva nije uređeno ovim pravilnikom, može ga urediti javni tužilac.

Javni tužilac dužan je da obavesti višeg javnog tužioca kako je uredio neko pitanje uprave u javnom tužilaštvu.

Viši javni tužilac može izdati nižem javnom tužiocu pismeno uputstvo kako da uredi neko pitanje uprave u javnom tužilaštvu.

Viši javni tužilac prati rad nižeg javnog tužioca u vršenju uprave u javnom tužilaštvu, upozorava ga o uočenim nedostacima i može mu izdati pismeno uputstvo da otkloni nedostatke.

II ZAŠTITA DRŽAVNE I SLUŽBENE TAJNE

Član 10

U javnim tužilaštvima se radi zaštite državne i službene tajne određuje koji dokumenti, podaci, pismeni materijali i druge činjenice predstavljaju državnu, službenu i profesionalnu tajnu kao i stepen poverljivosti i način čuvanja i zaštite ovih tajni.

Kao državna tajna smatraju se podaci ili pismena čije bi odavanje imalo ili bi moglo da ima štetne posledice za političke, ekonomske ili vojne interese zemlje. Na pismenima koja sadrže državnu tajnu stavlja se na vidnom mestu oznaka "državna tajna".

Kao službena tajna smatraju se podaci ili dokumenta koji su zakonom, drugim propisima, opštim aktima ili odlukom nadležnog organa proglašeni službenom tajnom kao i podaci koji nisu proglašeni službenom tajnom, a čije bi odavanje zbog njihove važnosti moglo izazvati teže štetne posledice za službu.

Koji podaci predstavljaju službenu ili profesionalnu tajnu određuje javni tužilac.

Član 11

Službeni materijali, pismena, dokumenti koji su određeni kao službena tajna označavaju se na vidnom mestu sledećim oznakama stepena poverljivosti:

- "strogo poverljivo" - je materijal koji sadrži podatke takve prirode i značaja da bi njihovo saznanje od strane neovlašćenog lica moglo izazvati naročito štetne posledice po interese bezbednosti zemlje i opšte interese, negativno uticati na odnose sa drugim zemljama ili naneti teške štetne posledice javnom tužilaštvu i pojedincima;

- "strogo poverljivo - isključivo za naslovljenu ličnost" - je materijal iz prethodnog stava koji sadrži podatke o izuzetno osetljivim i naročito poverljivim činjenicama namenjenim samo određenim licima;

- "poverljivo" - je materijal koji sadrži podatke takvog značaja da bi njihovo saznanje od strane neovlašćenih lica moglo izazvati štetne posledice po interese javnog tužilaštva ili interese drugih organa, organizacija, pojedinaca kao i druge negativne posledice;

- "samo za internu upotrebu" - stavlja se na službeni materijal u kome su sadržani podaci koji mogu biti dostupni svim radnicima javnog tužilaštva ili samo određenim radnicima ali se taj materijal ne može koristiti u svrhe koje imaju neslužbeni karakter i bez saglasnosti javnog tužioca ili lica koje on ovlasti.

Član 12

Oznaku stepena poverljivosti određuje javni tužilac ili lice koje on ovlasti.

Stepen tajnosti određen u drugom organu zadržava se i u postupanju javnog tužilaštva i ne može se menjati.

Član 13

Službeni materijali označeni kao poverljivi mogu biti dostupni samo onim radnicima tužilaštva koji u svom radu na njima ostvaruju uvid radi rukovođenja, obrade ili drugih oblika rada i rukovanja i to u meri u kojoj izvršavanje službenih poslova i zadataka to zahteva.

III PROGRAM I PLAN RADA I IZVEŠTAJI O RADU

Član 14

Poslovi u javnom tužilaštvu obavljaju se na osnovu programa rada, koji se sačinjava za svaku kalendarsku godinu posebno.

Program rada sadrži zadatke i poslove iz nadležnosti javnog tužilaštva koje je dužno da izvrši u toku godine.

Više javno tužilaštvo može naložiti nižem javnom tužilaštvu da svoj program rada izmeni ili dopuni.

Niža javna tužilaštva svojim programom rada obezbeđuju i izvršenje programa rada višeg javnog tužilaštva.

Javno tužilaštvo dostavlja program rada neposredno višem javnom tužilaštvu u roku koji odredi neposredno više javno tužilaštvo.

Član 15

Javni tužilac utvrđuje program rada u pisanoj formi, potpisuje ga i upoznaje sa njegovom sadržinom sve zamenike javnog tužioca i zaposlene u javnom tužilaštvu, najkasnije do početka godine na koju se program odnosi.

Pre utvrđivanja, program rada obavezno se razmatra na kolegijumu javnog tužilaštva odnosno u odeljenjima javnog tužilaštva tamo gde ona postoje.

Član 16

Planom rada bliže se određuju raspored, obim, način i rok izvršenja poslova utvrđenih programom rada, kao i drugih određenih poslova koji nisu obuhvaćeni programom.

Javni tužilac planom rada vrši godišnji raspored zamenika javnog tužioca i tužilačkih pomoćnika po odeljenjima i određuje rukovodioce odeljenja.

Planom rada određuju se i radne grupe ili druga radna tela, odnosno pojedini radnici, koji će vršiti određene poslove.

Plan rada utvrđuje javni tužilac uz učešće kolegijuma tužilaštva.

U javnim tužilaštvima gde postoje odeljenja, plan rada utvrđuje javni tužilac uz učešće odeljenja.

Javni tužilac utvrđuje plan rada u pisanoj formi, potpisuje ga i upoznaje sa njegovom sadržinom sve zamenike javnog tužioca i zaposlene u javnom tužilaštvu.

Član 17

Republički javni tužilac određuje podatke koji se unose u izveštaj o radu javnog tužilaštva.

Javna tužilaštva podnose neposredno višem javnom tužilaštvu izveštaj o svom radu u prethodnoj godini.

Okružna javna tužilaštva u svome izveštaju obuhvataju i rad područnih opštinskih javnih tužilaštava.

Izveštaji o radu se pre dostavljanja višem javnom tužilaštvu razmatraju na kolegijumu, odnosno u odeljenjima tužilaštva.

IV UNUTRAŠNJE UREĐENJE

Član 18

Područje javnog tužilaštva je teritorija na kojoj javno tužilaštvo vrši poslove iz svoje nadležnosti. U okviru svoje nadležnosti javni tužilac i zamenici javnog tužioca službene radnje obavljaju u prostorijama javnog tužilaštva i u sudskom nadleštvu, a izvan prostorija javnog tužilaštva i suda u skladu sa zakonom.

Član 19

Javni tužilac rukovodi poslovanjem javnog tužilaštva, stara se da se poslovi izvršavaju blagovremeno, zakonito i pravilno, vrši nadzor i daje potrebna uputstva za rad.

Zaposleni u javnom tužilaštvu, u granicama svojih ovlašćenja i dužnosti, dužni su da blagovremeno i pravilno izvršavaju poslove i zadatke koji su im povereni u skladu sa pozitivnim propisima i aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i zadataka, kao i poslove i zadatke neposredno određene od strane javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.

Zamenici javnog tužioca rade samostalno poslove koji su im povereni od strane javnog tužioca ili ih obavljaju na osnovu zakona i drugih propisa koji su im povereni rasporedom poslova.

Član 20

Više javno tužilaštvo stara se o jedinstvenom poslovanju javnih tužilaštava na svom području i pruža im pomoć pregledom njihovog rada, održavanjem savetovanja i sastanaka, davanjem mišljenja i uputstava i na drugi pogodan način.

Član 21

Javno tužilaštvo može zatražiti od drugog javnog tužilaštva podatke ili pismena koja su mu potrebna u radu. Zatraženi podaci ili pismena dostaviće se odmah, bez odlaganja ako za to nema smetnji. Ako zbog smetnji nije moguće dostaviti traženo, o tome će se bez odlaganja obavestiti javno tužilaštvo koje je tražilo podatke ili pismena, a dostavljanje će se izvršiti čim smetnje prestanu.

Član 22

Niže javno tužilaštvo može se obratiti neposredno višem javnom tužilaštvu za pomoć u pogledu razjašnjenja pravnih i drugih pitanja kao i radi davanja uputstava o načinu postupanja u pojedinim predmetima.

Prilikom traženja pomoći niže javno tužilaštvo je dužno da iznese i svoj stav, odnosno mišljenje o mogućem rešenju pitanja za koje zahteva pomoć.

Pomoć iz stava 1 ovog člana niže javno tužilaštvo može zatražiti i od Republičkog javnog tužilaštva, ali samo preko neposredno višeg javnog tužilaštva. U ovom slučaju neposredno više javno tužilaštvo zahtev nižeg javnog tužilaštva prosleđuje Republičkom javnom tužilaštvu, uz obavezno davanje svog mišljenja i predloga.

Član 23

Javna tužilaštva dužna su da po zahtevu višeg javnog tužilaštva postupe u određenom roku.

Ako se u datom roku ne može postupiti, obavestiće više javno tužilaštvo o razlozima zbog kojih se ne može postupiti po zahtevu.

Član 24

Javna tužilaštva dužna su da o svim značajnijim predmetima i značajnijim događajima vezanim za rad javnog tužilaštva obaveštavaju viša javna tužilaštva.

O pojavama opasnim i štetnim za društvenu zajednicu i interese zemlje koje uoče u svom postupanju, javna tužilaštva će bez odlaganja obavestiti više javno tužilaštvo, uz naznačenje stepena opasnosti i obima štete, kao i o preduzetim merama za suzbijanje nastale opasnosti i otklanjanje štete.

Niža javna tužilaštva su dužna da višim javnim tužilaštvima na njihovo traženje dostave periodične i posebne izveštaje, podatke, analize i biltene o pojedinim pojavama i problemima.

Član 25

Kada javno tužilaštvo u svom radu nađe da je nekim aktom povređen zakon, dužno je, ako nije ovlašćeno da upotrebi odgovarajuće pravno sredstvo, da o povredi zakona blagovremeno izvesti neposredno više javno tužilaštvo.

Postupajući po stavu 1 ovog člana javno tužilaštvo će svoj izveštaj, odnosno predlog obrazložiti i priložiti odnosne spise.

Više javno tužilaštvo o svojoj odluci i razlozima obavestiće javno tužilaštvo koje je dostavilo izveštaj, odnosno predlog.

Inicijative za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i inicijative i predloge za zauzimanje pravnih stavova i mišljenja opštinsko javno tužilaštvo dostavlja Republičkom javnom tužilaštvu preko neposredno višeg javnog tužilaštva, koje je dužno da zauzme stav i da dâ obrazloženo mišljenje o osnovanosti inicijative, odnosno predloga.

Niže javno tužilaštvo može neposredno ukazati Republičkom javnom tužilaštvu na nemogućnost primene neke kazneno-pravne odredbe ili druge odredbe iz zakona ili podzakonskih akata.

Član 26

Javni tužilac ili njegov zamenik koji je učestvovao na savetovanju ili sastanku sa drugim organima radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa, obaveštava višeg javnog tužioca o pitanjima koja su razmatrana i donetim zaključcima, ako je to od interesa i za postupanje višeg javnog tužioca ili javnog tužilaštva u celini.

Član 27

Ukoliko je neko javno tužilaštvo u nemogućnosti da ostvaruje svoju funkciju, Republički javni tužilac može odlučiti da nadležnost tog tužilaštva delimično ili u celini preuzme drugo stvarno nadležno ili više javno tužilaštvo.

Prenošenje nadležnosti traje sve dok se ne stvore uslovi da nadležno javno tužilaštvo može vršiti svoju funkciju.

V ODNOS JAVNIH TUŽILAŠTAVA PREMA DRŽAVNIM I DRUGIM ORGANIMA

Član 28

Javno tužilaštvo je dužno da od državnih organa, pravnih lica i drugih pravnih subjekata prima podneske, a u slučaju potrebe uzima neposredne izjave u stvarima iz svoje nadležnosti, radi preduzimanja radnji na koje je ovlašćeno i može da traži dopune i objašnjenja u vezi sa primljenim podnescima i datim izjavama.

Član 29

Svako ko ima opravdan interes i obratio se javnom tužilaštvu za postupanje u stvarima za koje je nadležno javno tužilaštvo, ima pravo na podnošenje predstavke ili pritužbe na rad javnog tužilaštva i da o odluci po predstavci ili pritužbi bude obavešten.

Predstavka ili pritužba na rad zamenika javnog tužioca ili radnika u tužilaštvu podnosi se javnom tužiocu a na rad javnog tužioca, neposredno višem javnom tužiocu.

Član 30

Niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da određuje poslove javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca, niti da utiče na javno tužilaštvo u vršenju njegove ustavne i zakonske funkcije. Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca samo nadležnom i višem javnom tužiocu moraju da obrazlože svoje činjenične i pravne stavove.

Zabranjeno je korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje, odnosno svaki drugi uticaj na javno tužilaštvo.

Član 31

Nadležni javni tužilac je obavezan da na traženje suda dostavi spise i obaveštenja kada je to sudu potrebno u vršenju njegove funkcije.

Nadležni javni tužilac je obavezan da na traženje državnih organa dostavi službene podatke i obaveštenja kada je to državnim organima potrebno u vršenju njihove funkcije, ukoliko to nije štetno po interese postupka.

Član 32

Kada javno tužilaštvo nađe da postoji praznina u pravnom sistemu koja omogućava zloupotrebu javnih i državnih sredstava ili težu povredu javnih ili državnih interesa u korišćenju, upravljanju i raspolaganju javnim ili državnim sredstvima obavestiće o tome nadležni organ.

Član 33

Javno tužilaštvo dostaviće drugim državnim organima tražene podatke ili pismena potrebna za rad tog organa, ako to ne šteti interesima postupka i ne remeti rad javnog tužilaštva.

Ako se podaci ili pismena ne mogu dostaviti, o tome će se pismeno obavestiti državni organ koji ih je tražio. U obaveštenju će se navesti razlog za takvu odluku.

Javno tužilaštvo postupiće na način iz st. 1 i 2 ovog člana i kada mu organi teritorijalne i lokalne samouprave zatraže podatke ili pismena.

Član 34

Javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koji je učestvovao na sastanku ili savetovanju sa drugim organima, obavestiće javnog tužioca, odnosno višeg javnog tužioca o razmotrenim pitanjima i donesenim zaključcima.

VI ODNOS JAVNOG TUŽILAŠTVA PREMA JAVNOSTI

Član 35

Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu, uvek kada se za tim ukaže potreba.

Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stvari u kojoj postupa ako to ne šteti interesima postupka, kada za to postoji interesovanje javnosti.

Javno tužilaštvo može obaveštavati javnost samo o pitanjima iz svoje nadležnosti. Više javno tužilaštvo može obaveštavati javnost o pitanjima iz nadležnosti nižeg javnog tužilaštva.

Član 36

Obaveštavanje javnosti mora biti istinito i tačno, ali ne sme dovesti do odavanja službene, vojne ili državne tajne.

Prilikom obaveštavanja javnosti mora se voditi računa o interesima morala javnog reda, maloletnim licima, nacionalnim osećanjima i zaštiti privatnog života građana.

Pre davanja izjave ili saopštenja o stvari u kojoj postupa, javno tužilaštvo može zatražiti mišljenje od višeg javnog tužilaštva o tome da li to šteti interesima postupka, a više javno tužilaštvo može zatražiti da ga niže javno tužilaštvo upozna sa sadržinom izjave ili saopštenja.

Više javno tužilaštvo može izdati pismeno uputstvo nižem javnom tužilaštvu da ne obaveštava javnost o stvari u kojoj postupa, ako smatra da to šteti interesima postupka.

Član 37

Obaveštavanje javnosti vrši javni tužilac ili zamenik koga on odredi, odnosno portparol javnog tužilaštva.

Javni tužilac ili njegov zamenik, odnosno portparol javnog tužilaštva obaveštava javnost putem usmenih ili pismenih saopštenja i izjava ili putem javnih glasila ili na drugi pogodan način, o pokretanju postupka u slučajevima za koje se interesuje šira javnost, vodeći pri tom računa o interesima pravilnog vođenja postupka i opravdanoj zaštiti ličnosti na koje se podaci odnose.

Član 38

Pismene izjave ili saopštenja sačiniće se u najmanje dva primerka, od kojih se jedan čuva u javnom tužilaštvu.

O usmenim izjavama ili saopštenjima sačiniće se službena beleška u kojoj će se navesti kada je i kome data izjava ili saopštenje, kao i njihova sadržina.

Javnim glasilima omogućiće se brz i lak pristup javnom tužiocu, zameniku javnog tužioca zaduženom za obaveštenje javnosti ili portparolu.

Ako lica iz stava 1 nisu u mogućnosti da odmah daju izjavu ili saopštenje dužna su da saopšte vreme, mesto i način davanja izjave ili saopštenja o stvari u kojoj postupa javno tužilaštvo, odnosno ako javno tužilaštvo ne može obaveštavati javnost zbog interesa postupka, saopštiće to javnim glasilima koji su zatražili izjavu ili obaveštenje.

Član 39

Javno tužilaštvo demantovaće putem javnih glasila njemu pripisane neautentične izjave ili saopštenja i zatražiće ispravku netačno prenesene izjave ili saopštenja.

Član 40

Javni tužilac, zamenik javnog tužioca i drugi zaposleni u javnom tužilaštvu kada u svoje ime govore ili pišu u javnim glasilima o pravnim, društvenim ili pojedinim pitanjima javnotužilačke i sudske prakse dužni su da objasne da ne istupaju u ime javnog tužilaštva već u svoje ime.

VII ODNOS JAVNOG TUŽILAŠTVA PREMA GRAĐANIMA

Član 41

Javna tužilaštva su dužna da organizuju svoj rad tako da građani mogu na efikasan način ostvariti svoja prava i zakonom zaštićene interese iz nadležnosti javnog tužilaštva.

U tom cilju javna tužilaštva su dužna da od građana primaju podneske ili na zapisnik uzimaju krivične prijave, predloge i druge izjave radi preduzimanja radnji na koje su ovlašćeni, a ako su prijava, predlog i izjava saopšteni telefonom, sačiniće se službena beleška.

Javna tužilaštva su dužna da od građana primaju molbe, pritužbe, predloge i druge podneske kojima se podnosioci obraćaju javnom tužilaštvu radi zaštite i efikasnog ostvarenja svojih prava, pravnih interesa i obaveza.

Ako se iz izjave može zaključiti da ona nije osnovana, poučiće se o tome građanin koji daje izjavu. Ako i posle ove pouke građanin ne odustane od izjave, izjava će se primiti na zapisnik i pouka zabeležiti u spisu, a potom doneti odluka.

O svojoj odluci javni tužilac obaveštava građane koji su se obratili za pomoć za ostvarenje svojih prava i zakonom zaštićenih interesa.

Član 42

Prijem građana i davanje obaveštenja vrši javni tužilac ili zamenik koga on odredi.

Građane koji se interesuju o stanju postupka i odlukama po predmetima datim u rad pojedinim zamenicima javnog tužioca, mogu primiti i dati potrebna obaveštenja zamenici javnog tužioca, koji postupaju u tim predmetima.

Član 43

Prilikom davanja obaveštenja ne mogu se davati izjave o verovatnom ishodu postupka, niti ocene o pravilnosti sudskih i radnji drugih organa ili o odlukama suda i ovih organa.

Radnici u pisarnici mogu na osnovu podataka iz upisnika davati samo ona obaveštenja na koja ih ovlasti javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koga on odredi. Ova obaveštenja će se ograničiti samo na podatke o fazi postupka u kome se predmet nalazi.

Član 44

Po zahtevima građana za izdavanje uverenja i potvrda o činjenicama o kojima javna tužilaštva vode evidenciju javna tužilaštva će postupati hitno bez odlaganja.

Ukoliko izdavanje uverenja ili potvrde podleže naplati takse, odgovorni radnik pisarnice naplatiće propisani iznos takse.

Član 45

Pojedini spisi iz predmeta ili predmeti u kojima javni tužilac postupa mogu se dati na razmatranje i prepisivanje samo licima koja za to imaju opravdani interes. Ovim licima se može dati prepis ili fotokopija odnosnih spisa.

Dozvolu za razmatranje predmeta i prepisivanje spisa i predaju prepisa ili fotokopije spisa daje javni tužilac ili zamenik koga za to odredi. Pri davanju odobrenja vodiće se računa o fazi u kojoj se nalazi postupak po predmetu i o interesima normalnog odvijanja postupka.

Razmatranje i prepisivanje spisa vrši se pod nadzorom radnika pisarnice.

Ne mogu se davati na razmatranje i prepisivanje niti davati prepisi i fotokopije spisa predmeta drugih organa koji su se trenutno zatekli u javnom tužilaštvu povodom nekog postupka.

O radnjama iz st. 1 i 2 ovog člana sačiniće se službena beleška.

Pri davanju na razmatranje ili prepisivanje spisa iz predmeta će se izdvojiti zabeleške i zapažanja obrađivača predmeta po pojedinim pitanjima, nacrti odluka i drugi spisi čija se sadržina ne može saopštiti.

VIII RUKOVANJE PREDMETIMA

Član 46

Svaki događaj od interesa za postupanje javnog tužilaštva o kome je ono obavešteno, ili je o njemu na drugi način saznalo, kao i svaka radnja koju javno tužilaštvo u svom delokrugu preduzima, mora se evidentirati u obliku službene beleške ili zapisnika. Evidentiraće se i saopštenja primljena ili data usmeno, neposredno ili preko telefona i telefaksa.

Sa službenom beleškom i zapisnikom, postupa se kao sa primljenim pismenim podnescima.

Član 47

Sadržina raspisa, poverljivih i strogo poverljivih spisa, uputstava viših javnih tužilaštava i sličnih akata drugih organa mogu se saopštavati samo licima koja naznači javni tužilac.

Na aktu strogo poverljive prirode, zabeležiće se koji su radnici upoznati sa njegovom sadržinom.

Akti poverljive i strogo poverljive prirode, čuvaju se odvojeno od ostalih spisa.

Član 48

Javni tužilac koji je izdao raspis ili uputstvo dužan je početkom svake kalendarske godine obavestiti niža javna tužilaštva o tome koji su raspisi i uputstva prestali da važe, delimično ili u celini.

Promene u pogledu važenja pojedinih raspisa kao i izmene i dopune nastale donošenjem novih raspisa i uputstava, evidentiraju se tako što se na ranijem raspisu i u popisu raspisa zabeleže koji su raspisi ili delovi raspisa i kojim raspisom izmenjeni ili stavljeni van snage.

Član 49

Raspise, uputstva i strogo poverljive i poverljive akte, potpisuje javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koga on ovlasti.

Izveštaje i druge akte koji se upućuju višem javnom tužilaštvu, potpisuje javni tužilac, ili zamenik javnog tužioca koga on ovlasti.

Akte koji se upućuju predstavničkim telima i njihovim izvršnim organima potpisuje javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koga on ovlasti.

Akta koja javno tužilaštvo u pojedinim predmetima upućuje višem javnom tužilaštvu, sudu, drugim organima, organizacijama ili licima, potpisuje javni tužilac ili zamenik javnog tužioca.

Član 50

O odustanku od gonjenja, izmeni optužbe i odustanku od optužbe i žalbe sačinjava se posebna službena beleška kao sastavni deo spisa, u koju se unose razlozi za ovakvu odluku.

Ako se nakon sprovedene istrage predmet zbog promene stvarne nadležnosti dostavlja na nadležnost opštinskom javnom tužilaštvu, okružno javno tužilaštvo koje predmet dostavlja dužno je da sačini nacrt optužnog akta. Na istovetan način postupiće se i u sličnim situacijama u predmetima maloletnih izvršilaca krivičnih dela.

Član 51

Posle odbačaja krivične prijave ili odustanka od zahteva za gonjenje obrađivač je dužan da oceni da li ima osnova za gonjenje zbog privrednog prestupa ili prekršaja.

Ako ima mesta postupanju iz stava 1 ovog člana, iz predmeta će se izdvojiti, odnosno prepisati ili fotokopirati potrebni spisi i formirati nov predmet radi gonjenja za privredni prestup ili prekršaj.

Član 52

Javno tužilaštvo, kome je u postupku povodom pravnog leka dostavljen na razmatranje sudski spis dužno je što hitnije proučiti spis i vratiti ga sudu.

Prilikom proučavanja spisa u javnom tužilaštvu obrađivač predmeta dužan je sačiniti referat sa bitnim podacima iz spisa i sa predlogom koji će se staviti sudu. Referat je sastavni deo spisa javnog tužilaštva. Ukoliko dopis kojim se predmet vraća sudu sadrži bitne podatke iz spisa i predlog sudu, neće se sastavljati i poseban referat.

U slučaju odustanka od žalbe, viši javni tužilac je dužan pismeno obavestiti nižeg javnog tužioca o razlozima odustanka.

Član 53

Kad više javno tužilaštvo prilikom razmatranja predmeta u postupku povodom pravnog leka utvrdi nedostatke u radu nižeg javnog tužilaštva, upozoriće na to niže javno tužilaštvo, a po potrebi, daće mu odgovarajuće uputstvo.

Član 54

Kada postupa po traženju višeg javnog tužilaštva za pribavljanje spisa, niže javno tužilaštvo uz dostavu spisa daje svoje pismeno mišljenje o povredama zakona zbog kojih je traženo ulaganje pravnog sredstva, ukoliko mu je uz zahtev za dostavu spisa dostavljeno pismeno kojim se zahteva postupanje višeg javnog tužilaštva.

U hitnim slučajevima spisi se mogu pribaviti i neposredno od suda ili od organa kod koga se nalaze.

Ako ni ovo nije moguće obavestiće se podnosilac predstavke.

Član 55

Kad javno tužilaštvo primi usmeni ili pismeni predlog za postupanje za koje je ovlašćeno više javno tužilaštvo, izvršiće potrebna najhitnija proveravanja navoda kao i drugih činjenica i okolnosti važnih za ocenu stvari i preduzeti potrebne radnje i mere koje ne trpe odlaganja, pribaviti potrebne spise i predmet dostaviti sa mišljenjem nadležnom višem javnom tužilaštvu.

Na način određen u prethodnom stavu ovog člana, postupiće se i kad javno tužilaštvo na koji drugi način sazna za slučaj po kome je nadležno da postupa više javno tužilaštvo ili drugi organ.

O postupanju i preduzetim radnjama i merama u smislu st. 1 i 2 ovog člana, niži javni tužilac će odmah obavestiti višeg javnog tužioca koji može nižem javnom tužiocu dati uputstva za dalje postupanje ili sam preduzeti dalje postupanje po ovom predmetu.

Član 56

Kad javno tužilaštvo ne usvoji predlog za ulaganje pravnog sredstva, dužno je da o tome obavesti stranku.

Kad više javno tužilaštvo ne prihvati mišljenje javnog tužilaštva koje mu je dostavilo spise, dužno je da ga obavesti o razlozima svog stava.

O uloženom pravnom sredstvu i odluci suda više javno tužilaštvo obaveštava javno tužilaštvo preko koga je pribavilo spise.

Član 57

Prilikom završetka rada na predmetu, ili dostavljanja predmeta sudu ili drugom organu, obrađivač predmeta dužan je da ga sredi tako da pojedine akte u njima svrsta hronološkim redom i listove spisa, ukoliko to nije učinjeno u pisarnici tužilaštva, označi tekućim brojem crvenom olovkom u gornjem desnom uglu od broja 1 i dalje i da izdvoji deo predmeta koji ostaje u javnom tužilaštvu od dela koji se dostavlja i da zabeleži šta je kome dostavljeno. Posle toga, obrađivač predaje predmet pisarnici koja postupa po datom nalogu, koji je obrađivač pismeno označio u spisu koji ostaje u javnom tužilaštvu.

Spisi dela predmeta mogu se dati sudu ili drugom državnom organu na korišćenje na određeno vreme.

Ako prilikom dostavljanja predmeta sudu ili drugom organu ostaje jedan deo predmeta u javnom tužilaštvu, u popisu spisa zabeležiće se koji su akti ostali.

Član 58

Sve odluke, zapisnici i službene beleške moraju biti pisane na srpskom jeziku i to ćirilicom, a u područjima gde žive nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, u skladu sa posebnim zakonom, pisaćom mašinom, ili štampačem računara.

Odluke, zapisnici i posebne službene beleške moraju biti pisane pisaćom mašinom, ili štampačem računara.

Ako se službene beleške sastavljaju van tužilaštva, na licu mesta i hitnim slučajevima u tužilaštvu, mogu se pisati hemijskom olovkom ili mastilom.

Član 59

Prijem podnesaka, spisa, novčanih pisama, telegrama, paketa i drugih pošiljki (u daljem tekstu: pismena) za javna tužilaštva vrši se u pisarnici.

Ako se iz pismena vidi da javno tužilaštvo kome se pismeno neposredno predaje nije nadležno za postupanje po njemu upozoriće se na to podnosilac i uputiće se nadležnom organu. Ako i pored toga podnosilac zahteva da se pismeno primi, ono će se primiti, ali na njemu će se staviti zabeleška o upozorenju.

Član 60

Preuzimanje pismena upućenih preko pošte, kao i podizanje pismena iz poštanskog pregratka, vrši lice koje odredi javni tužilac.

Ako se prilikom preuzimanja, odnosno podizanja utvrdi da je pismeno oštećeno, zahtevaće se od nadležnog radnika pošte da se stanje i sadržina pismena zapisnički utvrdi.

Član 61

Prijem pismena od suda, drugih organa i organizacija potvrđuje se stavljanjem štambilja i datuma prijema i potpisa u dostavnoj knjizi, odnosno na dostavnici ili povratnici, koji potpis mora biti čitak.

Član 62

Na sva primljena pismena stavlja se prijemni štambilj i upisuje datum prijema. Ako je pismeno u zatvorenom omotu, a primalac nije ovlašćen da ga otvori, učiniće to na omotu.

Kada se pismeno prima po dostavnici, datum prijema na dostavnici mora da bude istovetan sa datumom na prijemnom štambilju. Datum mora biti napisan i slovima.

Član 63

Kada je uz pismeno dostavljena neka isprava, predmet, papir od vrednosti, novac, dragocenosti ili druga vrednost, to se mora odmah prilikom prijema zabeležiti na pismenu i na omotu spisa i overiti potpisom ovlašćenog radnika.

Novac, dragocenosti i druge vrednosti posle prijema predaju se bez odlaganja licu koje je određeno za rukovanje takvim stvarima.

Član 64

Poštu primljenu u zatvorenim omotima otvara lice koje javni tužilac odredi.

Poverljivu i strogo poverljivu poštu, otvara javni tužilac ili lice koje on odredi.

Član 65

Prilikom otvaranja omota, treba obratiti pažnju da se brojevi na omotu slažu sa brojevima primljenih pismena.

Ako neko od pismena nedostaje, to se utvrđuje službenom beleškom na omotu, o čemu se odmah obaveštava pošiljalac. Ostali nedostaci u vezi sa primljenim pismenom (nedostatak priloga, oštećenja i dr.), označuju se na pismenu.

Ako je pismenu priložen gotov novac za taksu, ili taksena marka, a pismeno ne podleže taksiranju, novac, odnosno taksena marka vratiće se pošiljaocu. Ako je taksena marka nalepljena na pismenu poništiće se.

Član 66

Posle otvaranja, a pre predaje u rad, pošta se raspoređuje prema prirodi pismena i zavodi u odgovarajući upisnik.

Član 67

Vodilac upisnika dužan je da primljena i raspoređena pismena zavede u odgovarajuće upisnike, onog dana i pod onim datumom kada su primljeni i to po redu prijema pismena.

Član 68

Upisivanjem pismena u odgovarajući upisnik osniva se predmet.

Pismeno kojim se osniva novi predmet ulaže se u poseban omot spisa.

Vodilac upisnika upisuje na omotu spisa i na pismenu oznaku predmeta, koja se sastoji od skraćenog naziva upisnika, rednog broja upisa i poslednja dva broja godine u kojoj je pismeno zavedeno u upisnik. Na omotu se u gornjem desnom uglu olovkom upisuje prezime ili ime zaduženog obrađivača predmeta, a takođe se na omotu upisuju i datumi do kojeg je predmet stavljen u evidenciju.

Prilikom osnivanja predmeta u popis spisa koji se nalazi na unutrašnjim stranama omota, vodilac upisnika upisuje pod rednim brojem 1 prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan. Docnija pismena hronološki se upisuju pod daljim rednim brojevima i označavaju listovi.

U popis spisa na unutrašnjim stranama omota upisuju se i preduzete radnje - prikupljanje potrebnih obaveštenja, stavljanje zahteva za sprovođenje istrage ili istražnih radnji, učešće u istrazi, podizanje optužnog akta, učešće na pretresu, datum dobijanja presude, izjavljivanje žalbe i drugo.

U građansko-upravnoj materiji u popis spisa na unutrašnjim stranama omota upisuju se preduzete radnje - datum traženja spisa na uvid, urgencije, datum prijema sudskih spisa, istek roka, datum donošenja odluke, datum sednice Vrhovnog suda Srbije, datum prijema odluke Vrhovnog suda Srbije po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Član 69

Ako se rad na predmetima nastavi pod oznakom drugog upisnika, ili pod drugim brojem istog upisnika, precrtava se na omotu spisa ranija oznaka, a ispod nje se stavlja nova.

Precrtavanje ranije oznake vrši se olovkom u boji - povlačenjem vodoravne crte preko ranije oznake, tako da ranija oznaka ostane i dalje čitljiva.

U omotu u popisu spisa ispod poslednjeg upisa pod ranijom oznakom naznačava se nova oznaka predmeta, pod kojim će se ovaj dalje voditi. U tom slučaju, redni brojevi upisa pojedinih pismena u omotu spisa ne počinju iznova, nego se dalje nastavljaju.

Član 70

Kada se više predmeta spoje radi zajedničkog odlučivanja, onda se predmet koji je kasnije zaveden spaja sa ranije zavedenim predmetom, ako je rad po ovome još u toku, odnosno ako po ranijem predmetu nije još doneta odluka, a vodiće se pri tom računa o težini i složenosti predmeta koji se pripaja.

Na omotu zajedničkog predmeta označava se predmet koji je spojen radi zajedničkog odlučivanja.

Ako je rad po ranije zavedenom predmetu dovršen, spajanje se vrši sa docnije zavedenim predmetom, ako je to neophodno radi odlučivanja. Rad po predmetu je dovršen, ako je po istom doneta odluka.

Ako se jednom predmetu prilaže drugi samo radi uvida, onda će se samo na omotu predmeta, kome se drugi prilaže, označiti crvenom olovkom koji se predmet prilaže.

Član 71

Pošto se izvrše sve potrebne prethodne radnje u vezi sa osnivanjem i sređivanjem predmeta, vodilac upisnika predaje predmet u rad na osnovu interne dostavne knjige.

U manjim tužilaštvima, predmeti se mogu predavati u rad na osnovu beleške na omotu spisa koju upisuje vodilac upisnika na osnovu godišnjeg rasporeda poslova tužilaštva ili na osnovu poveravanja predmeta obrađivaču od strane javnog tužioca odnosno rukovodioca odeljenja.

Predaja predmeta obrađivaču i vraćanje pisarnici evidentira se u upisniku običnom olovkom u rubrici za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za primedbe.

Član 72

Predmete hitne prirode a posebno pritvorske predmete dužna je pisarnica odmah uneti u upisnik i predati u rad.

Ovakvi se predmeti vidno označavaju oznakom "hitno", a ako je u pitanju rok uz tu oznaku stavlja se i rok. Pored toga, na hitnost, odnosno na postojanje roka posebno će se upozoriti obrađivač, kome se predmet predaje u rad.

Član 73

Kad pisarnica posle donesene odluke primi predmet od obrađivača, postupa po njegovom nalogu.

Nalog obrađivača predmeta - dostavna naredba, sadrži opis svih radnji koje treba izvršiti.

Zaposleni u pisarnici, koji je izvršio pojedinu radnju sastavlja belešku, upisuje datum izvršenja radnje i stavlja svoj potpis.

Član 74

Akti, koje javno tužilaštvo upućuje drugim organima, pravnim licima ili pojedincima, treba da sadrže u gornjem levom uglu Republika Srbija, naziv javnog tužilaštva, oznaku predmeta, datum i sedište javnog tužilaštva. Ispod toga stavljaju se početna slova imena i prezimena obrađivača predmeta i prepisivača akta.

Adresa organa i pravnog lica, kome se akt upućuje, sadrži njegov pun naziv i njegovo sedište.

Adresa primaoca pojedinca sadrži njegovo ime i prezime i mesto kuda se akt šalje. Ako u mestu kuda se akt šalje nema pošte, u adresi treba naznačiti broj i mesto zadnje pošte.

Ispod adrese, sa leve strane, treba kratko naznačiti sadržinu akta, a zatim se stavlja oznaka veze sa aktom primaoca, ako je ta veza postojala.

Na mestu gde se akt potpisuje, navodi se funkcija potpisnika akta, a ispod toga njegovo ime i prezime, a na tome mestu se utiskuje pečat tužilaštva.

Ako se uz akta koje javno tužilaštvo upućuje drugom subjektu nalaze prilozi, na kraju akta sa leve strane može se kratko naznačiti o kojim prilozima se radi.

Pre potpisivanja, pisarnica sravnjuje prepis akta sa njegovim izvornikom.

Član 75

Otpravci akta moraju biti pisani pisaćom mašinom ili štampačem računara na srpskom jeziku i to ćirilicom, a na području gde žive nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalnih manjina u skladu sa posebnim zakonom, i moraju biti pisani uredno. Sudu i drugim organima uvek se dostavlja prvi primerak otpravka akta.

Formular se može koristiti samo kao koncept, na osnovu koga se vrši prepis akta.

Član 76

Posle otpremanja akta, odnosno, odmah po prijemu predmeta od obrađivača, ako nije potrebna razrada predmeta u pisarnici, vodilac upisnika upisuje odgovarajuće podatke u upisnik, a zatim dalje postupa prema naredbi obrađivača.

Član 77

Lice određeno za otpremanje pošiljke dužno je prilikom otpreme proveriti da li je u svakom predmetu obrađenom za otpremu postupljeno po dostavnoj naredbi, da li su pošiljke pravilno adresovane, snabdevene dostavnicama i potrebnim prilozima, da li su primerci otpravka uredni i čitki, da li je izvršeno propisano sravnjivanje sa izvornikom. Posle toga će stavljanjem datuma i potpisa potvrditi otpremu pismena, i zatim vratiti spis vodiocu odgovarajućeg upisnika.

Član 78

Lice određeno za otpremu pošiljaka, vodi dostavnu knjigu u koju upisuje sve pošiljke koje otprema. Odvojeno se vodi dostavna knjiga za mesto od dostavne knjige za poštu.

Radi evidentiranja i pravdanja utroška poštanskih maraka vodi se kontrolnik poštarine.

Član 79

Predmeti za koje je utvrđeno da se u pisarnici drže u evidenciji do određenog roka, stavljaju se u rokovnik predmeta.

Rokovnik predmeta sastoji se iz fascikli u koju se predmeti stavljaju prema poslednjem danu roka i rednom broju. Umesto fascikli mogu se koristiti posebni ormani sa pregradcima.

Vodilac upisnika dužan je da na dan pre isteka roka predmet preda u rad obrađivaču. Ako je po predmetu stiglo kakvo pismeno pre isteka roka, predmet će se odmah predati u rad.

Član 80

U toku radnog vremena spisi i drugi materijali ne smeju se ostavljati bez nadzora.

Štambilji, pečati i žigovi drže se tako da budu pristupačni samo onome ko njima rukuje.

Po završetku radnog vremena, spisi, drugi materijali, pečati, žigovi i štambilji, drže se u zaključanim kasama, ormanima ili stolovima.

Član 81

Predmet je konačno rešen u tužilaštvu kada je odluka po određenom predmetu doneta i otpremljena, odnosno otpremljeno obaveštenje o donetoj odluci, bez obzira da li je odluka pravosnažna.

Posle donošenja pravosnažne odluke po pojedinim predmetima obrađivač pregleda spise i određuje stavljanje u arhivu, a upisničar na omotu spisa označuje rok čuvanja.

Član 82

Ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno, na rad pisarnice shodno će se primenjivati propisi o kancelarijskom poslovanju u upravi.

IX RUKOVANJE PRIVREMENO ODUZETIM PREDMETIMA I STVARIMA OD VREDNOSTI

Član 83

Sa privremeno oduzetim predmetima, sumnjivim stvarima i stvarima od vrednosti koje javna tužilaštva primaju u vezi sa krivičnim i drugim postupkom, javna tužilaštva će postupati na sledeći način:

1) odgovorni radnik tužilaštva koji stvari prima, dužan je proveriti da li se javnom tužilaštvu predaju sve stvari navedene u prijavi ili drugom aktu, da li one odgovaraju njihovom opisu, a po potrebi i na drugi način (veštačenjem ili na drugi sličan način) obezbediti utvrđivanje njihove istovetnosti posebno ako se radi o prijemu novčanica, kovanog novca, zlatnog novca ili zlatnika, zlata i izrađevina od zlata i drugih plemenitih metala ili i drugim stvarima.

Licu koje stvari predaje potvrdiće se prijem, ili u predajnoj knjizi, ili izdavanjem posebne potvrde, a na primerku prijave ili drugog akta uz koji su stvari predate, staviće se posebna konstatacija u kojoj će se naznačiti koje su stvari primljene.

2) Stvari za koje je nesumnjivo da pripadaju oštećenom, a koje nije potrebno da se zadrže kao dokaz u krivičnom ili drugom postupku vratiće se oštećenom uz potvrdu o povraćaju.

Ostale stvari priložiće se zahtevu za sprovođenje istrage ili neposrednom optužnom aktu i dostaviti istražnom sudiji, odnosno sudu, uz potvrdu o njihovom prijemu koja će se uložiti u spis.

3) Kada se podnese zahtev za sprovođenje istrage ili se podiže optužba, a privremeno oduzete stvari se ne nalaze kod suda, već kod drugih organa, javno tužilaštvo dužno je obavestiti organ kod koga se stvari nalaze da te stvari dostavi sudu kome su zahtev za istragu ili optužba predati.

4) Privremeno oduzeti predmeti mogu do odluke po prijavi ostati kod organa koji je ove predmete privremeno oduzeo, u kom slučaju ovo mora biti posebno označeno u prijavi ili drugom aktu koji se dostavlja javnom tužiocu.

U slučaju iz prethodnog stava ovog člana, privremeno oduzeti predmeti mogu se poveriti na čuvanje organizaciji koja se bavi skladištenjem roba, ako njihovo čuvanje nije moguće u javnom tužilaštvu, a dinarske novčanice i kovani novac, falsifikovani domaći ili strani novac, zlatan novac, zlatnici i izrađevine od zlata i plemenitih metala i devize predaju se na čuvanje Narodnoj banci Srbije, dok se oružje i druge eksplozivne materije, droge, otrovi i lažni tegovi i slično predaju organima unutrašnjih poslova.

Član 84

O privremeno oduzetim predmetima, po pravilu, odluku donosi sud, a javni tužilac samo u slučaju odbačaja prijave ili slične odluke.

Javni tužilac će doneti odluku o privremeno oduzetim predmetima u slučajevima odbačaja krivične prijave i ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala, ili ako se krivična prijava odbacuje zbog nemogućnosti krivičnog gonjenja izvršioca krivičnog dela zbog njegove neuračunljivosti u vreme izvršenja krivičnog dela, a ne radi se o učiniocu koji je opasan po okolinu.

U slučajevima iz prethodna dva stava ovog člana, povodom žalbe vlasnika predmeta ili lica od koga su predmeti oduzeti, odnosno zainteresovanog lica, odluku donosi veće suda koji bi bio nadležan za suđenje u prvom stepenu.

X NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJE

Član 85

Podaci koji su od značaja za rad javnog tužilaštva upisuju se u upisnike, pomoćne knjige i druge evidencije ako postoje tehnički i drugi uslovi, ti podaci evidentiraju se istovremeno i elektronskim sredstvima.

U javnom tužilaštvu vode se sledeći upisnici:

01.

upisnik za punoletne učinioce krivičnih dela

"KT"

02.

upisnik za nepoznate učinioce krivičnih dela

"KTN"

03.

upisnik za maloletne učinioce krivičnih dela

"KTM"

04.

upisnik za ostale krivične predmete

"KTR"

05.

upisnik za predmete po vanrednim pravnim lekovima i predmete u drugostepenom postupku po žalbama na rešenja

"KTR-I-"

06.

upisnik predmeta u drugostepenom krivičnom postupku

"KTŽ"

07.

upisnik za upisivanje predmeta po molbama i predlozima za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti

"KTZ"

08.

evidencija lica prema kojima je primenjeno odlaganje krivičnog gonjenja i oportunitet

"KEO"

09.

upisnik prijavljenih za privredne prestupe

"KP"

10.

upisnik za predmete privrednih prestupa u drugostepenom postupku

"KPŽ"

11.

upisnik za evidenciju oduzetog novca

"KDP-I"

12.

upisnik za evidenciju oduzetih predmeta

"KDP-II"

13.

upisnik za upravne predmete

"UT"

14.

upisnik za predmete po tužbama Republičkog javnog tužilaštva u upravnom sporu protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja

"UT-I"

15.

upisnik za prekršajne predmete

"PT"

16.

upisnik za prekršajne predmete po inicijativama za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti

"PTZ"

17.

upisnik za građanske predmete

"GT"

18.

upisnik za građanske predmete po zahtevima za zaštitu zakonitosti

"GT-I"

19.

upisnik za građanske predmete po revizijama

"GT-II"

20.

upisnik za ostale građanske predmete

"GTR"

21.

upisnik za ostale administrativne predmete

"A"

22.

upisnik za predmete strogo poverljive prirode

"Str. pov"

23.

upisnik za predmete poverljive prirode

"Pov."

24.

upisnik za personalne poslove

"P"

25.

upisnik za finansijsko-materijalne poslove

"R"

26.

upisnik za pravna lica, kao učinioce krivičnih dela

KTPL

27.

upisnik predmeta u drugostepenom krivičnom postupku protiv pravnih lica

KTŽPL

28.

upisnik OIK (Oduzimanje imovinske koristi) koji se vodi saglasno odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Službeni glasnik RS", broj 97/08).

 

Član 86

U javnim tužilaštvima, vodi se evidencija o rukovođenju predkrivičnim i krivičnim postupkom.

Evidencija sadrži osnovne podatke o događajima i licima povodom kojih se vodi postupak o primljenim obaveštenjima, preduzetim radnjama, odlukama tužioca i presudama i rešenjima postupajućih sudova. U javnom tužilaštvu vodi se posebna evidencija "KEO" o predmetima po kojima je odloženo krivično gonjenje ili odbačena krivična prijava primenom načela oportuniteta, a u Republičkom javnom tužilaštvu vodi se centralna evidencija ovih predmeta.

Član 87

Upisnici i pomoćne knjige vode se zasebno za svaku vrstu predmeta i za svaku kalendarsku godinu.

Upisničar, pre upisa novog predmeta, proverava da li već postoji predmet formiran po istoj stvari i uz konsultaciju sa javnim tužiocem određuje ili novi broj predmeta, ili primljene spise združuje se već postojećim brojem.

Član 88

(Brisan)

Član 89

Za upisnike za koje se predviđa da će broj predmeta godišnje biti veći od 150, obavezno se vodi imenik.

U javnom tužilaštvu sa manjim obimom poslova može se za više upisnika voditi jedan zajednički imenik.

Podaci u imenik unose se istovremeno sa upisom predmeta u upisnik.

Član 90

Imenici se vode u povezanim knjigama sa posebnim listovima za svako slovo azbuke.

U jednoj knjizi imenika može se upisati više godina. U tom slučaju, na početku svake godine, kod pojedinog slova, stavlja se crvenom olovkom oznaka novog godišta.

Ako se u jednom predmetu postupak odnosi na više lica, svako lice upisaće se u imenik posebno.

U imenik se upisuje naziv organa ili pravnog lica, odnosno prezime i ime lica na koje se postupak odnosi, ili u čijem se interesu vodi, kao i njegovo sedište odnosno prebivalište.

Član 91

Predmeti, izuzev "KTN" predmeta, koji ne budu kao završeni stavljeni u arhivu do isteka druge kalendarske godine računajući od godine upisa preneće se na početku treće kalendarske godine zajedno sa svim upisima i ranijom oznakom predmeta u upisnik za tekuću godinu, i upisaće se hronološkim redom pre novih predmeta iz te godine.

Prenos predmeta u novi upisnik, zabeležiće se u rubrici "napomena", ranijeg upisnika.

Posle upisa poslednjeg prenetog predmeta u novi upisnik, nastavlja se upisivanje predmeta primljenih u tekućoj godini, počevši od rednog broja 1.

Član 92

Podaci koji se unose u upisnik i pomoćne knjige, pišu se hemijskom olovkom ili mastilom i čitko. Privremene beleške (kretanje predmeta i slično) upisuju se olovkom, a brišu se kada postanu bespredmetne.

Ako pojedine kolone u upisniku zahtevaju unošenje dva podatka (npr. redni broj upisnika i broj prijavljenog lica; ko dostavlja prijavu i ko podnosi prijavu), prvonaznačeni podatak se upisuje plavim mastilom (hemijskom olovkom), a drugonaznačeni podatak, ispod njega, crvenim mastilom (hemijskom olovkom).

Ako je neki predmet pogrešno upisan, precrtaće se ceo upis, a u rubrici "napomena" zabeležiće se mastilom: "pogrešan upis".

Pogrešni upisi u pojedinim upisima upisnika i pomoćnih knjiga ispravljaju se tako što se preko teksta pogrešnog upisa povuče tanka vodoravna crta olovkom u boji na način da precrtani tekst ostane čitak i unese podatak o tačnom upisu.

Član 93

Kad je predmet konačno rešen u tužilaštvu, redni broj tog predmeta zaokružuje se u upisniku crvenom olovkom.

Predmet koji je delimično rešen u tužilaštvu označava se tako što se ispod rednog broja upisnika stavlja crvena vodoravna crta.

Ako su svi predmeti upisani na jednoj strani upisnika označeni kao konačno rešeni u tužilaštvu, u donjem levom uglu te stranice stavlja se znak kvadrata.

Znakom kvadrata uokviriće se i redni broj predmeta koji se stavlja u arhivu. U arhivu se mogu stavljati samo pravosnažno svršeni predmeti.

Član 94

Da bi se obezbedilo pravilno i uredno vođenje upisnika, pomoćnih knjiga i drugih evidencija, javni tužilac ili lice koje on odredi, dužno je dvaput godišnje pregledati sve upisnike i pomoćne knjige. Svaki pregled zabeležiće se u rubrici napomena kod poslednjeg upisanog predmeta.

Prilikom pregleda narediće se i ispravljanje zapaženih nedostataka i daće se potrebna uputstva za rad, a o izvršenom pregledu sačiniće se i zapisnik.

Primerak zapisnika o izvršenom pregledu upisnika i pomoćnih knjiga dostavljaju neposredno višem javnom tužilaštvu, koje o uočenim problemima o vođenju upisnika obaveštavaju Republičko javno tužilaštvo.

Član 95

Upisnici se zaključuju na kraju godine. Zaključivanje se vrši tako, što se posle poslednjeg upisanog rednog broja stavlja konstatacija koja sadrži sledeće podatke: dan, mesec i godinu zaključenja, redni broj poslednjeg upisanog predmeta, ukupan broj predmeta koji su na kraju godine ostali nesvršeni i pojedinačno navođenje brojeva nesvršenih predmeta. Ovu konstataciju potpisuju vodilac upisnika i javni tužilac ili zamenik koga on odredi.

Odvojeno se upisuju podaci o nerešenim prijavama, istragama i optuženjima po kojima nije doneta pravosnažna odluka suda.

Član 96

Upisnici i pomoćne knjige, kao i obrasci za podatke koji su od interesa za sva javna tužilaštva vodiće se i popunjavati po uputstvu Republičkog javnog tužioca.

Republički javni tužilac može odrediti da se u javnom tužilaštvu vode i drugi upisnici, pomoćne knjige i evidencija.

XI OKVIRNA MERILA ZA ODREĐIVANJE BROJA ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA I ZAPOSLENIH U JAVNOM TUŽILAŠTVU

Član 97

Primenom okvirnih merila utvrđuje se najmanji broj zamenika javnog tužioca i zaposlenih u javnom tužilaštvu koji je potreban za pravilan, blagovremen i tačan rad javnog tužilaštva.

Član 98

Broj zamenika javnog tužioca i zaposlenih u javnom tužilaštvu utvrđuje se primenom osnovnog i dopunskog merila.

Osnovno merilo je obim i složenost poslova u javnom tužilaštvu.

Dopunska merila su broj prijavljenih lica, broj prijavljenih krivičnih dela, stanje i struktura kriminaliteta na području javnog tužilaštva, broj stanovnika na području javnog tužilaštva, površina i geografski položaj teritorije javnog tužilaštva, efikasnost sudova pred kojim postupa javno tužilaštvo, broj sudskih veća i sudova pred kojima postupa javno tužilaštvo, broj zaposlenih i nacionalna struktura na teritoriji javnog tužilaštva.

Obim i složenost poslova meri se prvenstveno prosečnim brojem pojedinih vrsta predmeta u radu u poslednje tri godine.

Član 99

Broj zamenika javnog tužioca i zaposlenih u javnom tužilaštvu može biti veći od broja koji je utvrđen na osnovu osnovnog merila, ceneći vrstu i složenost predmeta i stepen izraženosti dopunskih merila.

Broj ostalih zaposlenih određuje se u zavisnosti od utvrđenog broja nosilaca javnotužilačke dužnosti.

Član 100

Osnovna merila, odnosno broj predmeta po jednom nosiocu javnotužilačke funkcije su:

1. prvostepeni krivični predmeti iz nadležnosti opštinskog javnog tužilaštva (predmeti iz "KT" upisnika): 15 mesečno;

2. prvostepeni krivični predmeti iz nadležnosti okružnog javnog tužilaštva (predmeti iz "KT" upisnika): 5 mesečno;

3. maloletnički prvostepeni krivični predmeti (predmeti iz "KTM" upisnika): izjednačavaju se sa predmetima punoletnih izvršilaca kako u opštinskoj tako i u okružnoj nadležnosti;

4. krivični predmeti protiv nepoznatih izvršilaca (predmeti iz "KTN" upisnika): vrednuju se sa krivičnim predmetima prvostepene nadležnosti odnosom 1 : 8 mesečno;

5. ostali krivični predmeti (predmeti iz "KTR" upisnika): vrednuju se sa predmetima iz upisnika "KT" odnosom 1 : 8 mesečno;

6. drugostepeni krivični predmeti iz opštinske i okružne nadležnosti (predmeti iz "KTŽ" upisnika): vrednuju se sa predmetima odgovarajuće prvostepene nadležnosti odnosom 1 : 3 mesečno;

7. prvostepeni predmeti privrednih prestupa (iz upisnika KP): 50 mesečno;

8. drugostepeni predmeti privrednih prestupa (iz upisnika KPŽ): 40 mesečno;

9. građanski i upravni prvostepeni predmeti (predmeti iz upisnika "GT" i "UT"): vrednuju se sa predmetima iz upisnika "KT" odnosom 1 : 10 mesečno;

10. zahtevi za zaštitu zakonitosti u krivičnoj materiji (upisnik "KTZ"): 15 predmeta mesečno, građanskoj (upisnik "GT-I") i upravnoj materiji (upisnik "UT") i u prekršajnoj materiji (upisnik "PTZ"): 25 predmeta mesečno;

11. predmeti po drugim vanrednim pravnim lekovima i predmeti u drugostepenom postupku po žalbama na rešenja o sukobu nadležnosti, izuzeću, određivanju pritvora i dr. (upisnik "KTR-I"): po 100 predmeta mesečno;

12. predmeti iz građanske materije u postupku po reviziji (upisnik "GT-II" i "GTR"): po 150 predmeta.

Član 101

Za kadrovske, organizacione, administrativne, finansijsko-materijalne, analitičko-informativne poslove, poslove radi ujednačavanja prakse progona izvršilaca krivičnih dela i privrednih prestupa i sagledavanja ažurnosti i efikasnosti rada kao i druge poslove koji se ne mogu normirati, predvideće se potreban broj zamenika javnih tužioca i zaposlenih u javnom tužilaštvu na osnovu dosadašnjih iskustava i stvarnih potreba.

Član 102

Javni tužioci u javnom tužilaštvu sa manje od 5 zamenika javnog tužioca, mesečno rešavaju 50% od broja predmeta utvrđenih za jednog nosioca javnotužilačke dužnosti, a u tužilaštvima koja imaju do 10 zamenika javnog tužioca, javni tužioci rešavaju 30% od broja predmeta utvrđenih za jednog nosioca javnotužilačke dužnosti.

Javni tužioci u tužilaštvima u kojima ima preko deset zamenika javnog tužioca ne zadužuju se predmetima.

Član 103

Zaposlenim u javnom tužilaštvu u smislu ovih merila smatraju se tužilački pomoćnici, pripravnici i zaposleni na administrativnim, finansijskim, tehničkim, informacionim, daktilografskim, kurirskim i drugim poslovima značajnim za rad javnog tužilaštva.

Broj zaposlenih na administrativnim, finansijskim, tehničkim, informacionim, kurirskim i drugim poslovima utvrđuje se prema broju nosilaca javnotužilačke funkcije, tako što na jednog nosioca dolazi 05, radnika.

Član 104

Javno tužilaštvo koje ima do pet nosilaca javnotužilačke dužnosti ima tužilačkog pomoćnika i pripravnika. Za svaka sledeća 3 nosioca javnotužilačke funkcije utvrđuje se po jedan tužilački pomoćnik i jedan pripravnik.

U Republičkom javnom tužilaštvu na svaka tri zamenika javnog tužioca utvrđuje se po jedan savetnik u javnom tužilaštvu.

Republičko javno tužilaštvo ima sekretara koji pomaže javnom tužiocu u poslovima uprave. Javno tužilaštvo sa više od 10 zamenika javnog tužioca može imati sekretara javnog tužilaštva.

XII ČUVANJE I POSTUPANJE SA ARHIVSKIM MATERIJALOM

Član 105

Arhivska građa i registraturski materijal čuvaju se u javnom tužilaštvu prema propisima iz oblasti arhiviranja.

Rokovi čuvanja arhivske građe i registraturskog materijala utvrđuju se posebnom listom kategorija registraturskog materijala sa rokovima čuvanja, na osnovu koje se vrši izlučivanje bezvrednog registraturskog materijala.

Listu kategorija registraturskog materijala sa rokovima čuvanja donosi Republički javni tužilac, koja se primenjuje nakon što na nju nadležni arhiv da saglasnost.

Član 106

Nakon isteka roka čuvanja, predmeti, odnosno bezvredni registraturski materijal se odabira iz arhivske građe i popisuje radi izlučivanja.

Izlučeni bezvredni registraturski materijal (predmeti itd.), može se uništiti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog arhiva.

Član 107

Odabiranje arhivske građe i izlučivanje bezvrednog registraturskog materijala se vrši u roku od godine dana od dana isteka utvrđenog roka čuvanja na osnovu naredbe (odluke) javnog tužioca koja sadrži:

- imenovanje komisije,

- naznačenje perioda zaključno sa kojim se bezvredni registraturski materijal izlučuje,

- rok do kada komisija treba da izvrši sačinjavanje popisa bezvrednog registraturskog materijala koji se predlaže za izlučivanje u odnosu na svaki pojedinačni upisnik iz koga se izlučuje materijal i dostavljanje obaveštenja i spiskova nadležnom arhivu za davanje pismenog odobrenja za uništavanje,

- rok u kome se ima izvršiti uništavanje nakon dobijanja pismenog odobrenja za uništavanje,

- način uništavanja, i

- rok do kada se javnom tužiocu nakon dobijanja pismenog odobrenja nadležnog arhiva za uništavanje, dostavlja zapisnik o izvršenom uništavanju sa spiskovima uništenog bezvrednog registraturskog materijala.

Uništavanje se vrši sečenjem, paljenjem, ili na drugi način kojim se u potpunosti otklanja mogućnost da sadržina spisa predviđenih za uništenje bude dostupna neovlašćenim licima.

Član 108

Izlučivanje predmeta predviđenih za uništavanje vrši komisija od tri člana koju svojom naredbom (odlukom) iz člana 108. stav 1. ovog pravilnika određuje javni tužilac.

U manjim tužilaštvima komisija može imati i manje članova.

Član 108a

Komisija za uništavanje spisa vrši uvid u svaki upisnik koji se vodi u javnom tužilaštvu i na osnovu njega izdvaja svaki predmet kome je istekao rok čuvanja.

U slučaju dileme o roku čuvanja na osnovu podataka iz upisnika, komisija je dužna da izvrši uvid u sporni predmet i na osnovu toga odluči da li se radi o predmetu koji može da se izluči ili ne.

Za svaki izlučeni predmet, nakon dobijanja pismenog odobrenja nadležnog arhiva, u upisniku se u rubrici "napomena", pečatom, ili hemijskom olovkom stavlja oznaka "izlučeno", ispod koje se upisuje broj i datum naredbe za izlučivanje i paraf, ili potpis, člana komisije koji je predmet izdvojio za izlučivanje, odnosno uništavanje.

Član 108b

Arhivska građa, odnosno dokumentacija koja je listom kategorija registraturskog materijala određena da se čuva trajno, predaje se nadležnom arhivu posle isteka 30 godina od godine nastanka.

Član 108v

Odluku o predaji arhivske građe - predmeta nadležnom arhivu donosi javni tužilac, uz prethodnu saglasnost nadležnog arhiva.

Postupak primopredaje arhivske građe nadležnom arhivu sprovodi se u skladu sa važećim zakonskim i podzakonskim propisima koji regulišu ovu oblast.

Član 108g

Nakon predaje arhivske građe nadležnom arhivu, komisija sačinjava izveštaj javnom tužiocu uz koji prilaže spiskove arhivske građe koja je arhivirana.

XIII STRUČNA BIBLIOTEKA, USAVRŠAVANJE I UDRUŽIVANJE JAVNIH TUŽILACA

Član 109

Javno tužilaštvo stara se o redovnoj nabavci izdanja zakona i drugih propisa, službenih listova, zbirki sudskih odluka, stručnih časopisa i drugih stručnih publikacija potrebnih za što uspešnije i stručnije vršenje poslova u javnom tužilaštvu.

Član 110

U javnim tužilaštvima sa većim brojem primeraka dela stručne literature organizuje se stručna biblioteka.

U stručnu biblioteku obavezno se unose i stručne publikacije koje javno tužilaštvo prima na osnovu propisa o javnom obaveštavanju, a koji su od interesa za vršenje poslova u javnom tužilaštvu.

U stručnoj biblioteci se vodi kartoteka knjiga i publikacija.

Član 111

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca imaju pravo da se stručno usavršavaju i stiču naučna zvanja o trošku Republike Srbije.

Član 112

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa i da preduzimaju mere radi zaštite svoje samostalnosti.

XIV SLUŽBENA LEGITIMACIJA

Član 113

Javni tužioci i zamenici javnog tužioca imaju službene legitimacije.

Službene legitimacije izdaje Republički javni tužilac.

Na legitimaciji je utisnut grb Republike Srbije i sadrži natpis: "Republika Srbija"; "Republičko javno tužilaštvo" i naziv "Službena legitimacija".

Na službenoj legitimaciji postoji prostor za fotografiju veličine 2,5 x 2 cm, prostor gde se upisuje ime i prezime; dužnost koju vrši; oznaka serije i serijskog broja; prostor za upisivanje reg. broja; datum izdavanja; potpis republičkog javnog tužioca i pečat Republičkog javnog tužilaštva.

Na legitimaciji su posebno odštampane reči:

"Ova legitimacija služi imaocu kao dokaz o pravu na vršenje javnotužilačke funkcije."

Član 114

Republičko javno tužilaštvo vrši nabavku obrasca službene legitimacije.

Obrazac legitimacije izrađuje preduzeće ili ustanova sa kojom se o izradi službene legitimacije zaključi ugovor, a koju za to ovlasti Republički javni tužilac.

Član 115

Evidenciju o izdatim službenim legitimacijama vodi Republičko javno tužilaštvo.

Evidencija iz prethodnog stava sadrži redni broj, naziv javnog tužilaštva, seriju izdate službene legitimacije i serijski broj, datum i potpis lica koje je službenu legitimaciju primilo.

Član 116

U slučaju da se izgubi službena legitimacija, ili na drugi način nestane, imalac je dužan da o tome obavesti Republičkog javnog tužioca u roku od 3 dana. Izgubljena službena legitimacija briše se iz evidencije o izdatim službenim legitimacijama, i izdaje se nova.

Član 117

Javni tužilac ili zamenik kome prestane javnotužilačka funkcija, ili promeni funkciju, dužan je da službenu legitimaciju vrati Republičkom javnom tužilaštvu.

Povodom posebnog zahteva imaoca službene legitimacije iz stava 1 ovog člana, Republički javni tužilac može odobriti da imalac zadrži službenu legitimaciju, s tim što će se na istoj označiti da je stavljena van upotrebe.

Član 118

Nevažeće službene legitimacije uništiće komisija čije članove imenuje Republički javni tužilac.

XV TUŽILAČKI POMOĆNICI I PRIPRAVNICI

Član 119

Za obavljanje stručnih poslova javna tužilaštva imaju potreban broj savetnika, pomoćnika i pripravnika.

Savetnici u javnom tužilaštvu i tužilački pomoćnici pomažu javnom tužiocu i zamenicima javnog tužioca u radu. Njihov rad u pogledu stručnosti, blagovremenosti u obavljanju poverenih im poslova prati i ocenjuje javni tužilac.

Pripravnici se primaju u opštinskim i okružnim javnim tužilaštvima i postupno se raspoređuju na sve poslove kako bi stekli praksu u svim oblastima rada javnog tužilaštva.

Javni tužilac donosi program i plan stručnog osposobljavanja pripravnika. Za deo pripravničkog staža pripravnici se upućuju u opštinski i okružni sud.

XVI KORIŠĆENJE RAČUNARA U RADU JAVNIH TUŽILAŠTAVA

Član 120

U javnim tužilaštvima se mogu u radu koristiti računari za obradu teksta za vođenje svih vrsta evidencija, u upravnim stvarima, za štampanje, u pisarnici, za računovodstvene poslove, za praćenje propisa i sudske i javnotužilačke prakse i u drugim poslovima tužilaštva.

U tom slučaju sav postupak i poslovne promene evidentiraju se u računaru.

U radu sa računarom, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika tako da se od pravila može odstupiti samo kada je to neophodno zbog načina funkcionisanja računarskog sistema i tako da se moraju obezbediti svi podaci koji se obezbeđuju i uobičajenim načinom vođenja evidencije i rada u tužilaštvu.

Upisnici i registri se pored vođenja putem računara obavezno vode i rukom.

Član 121

U radu, javna tužilaštva mogu koristiti autonomne računare ili njihovu mrežu ili se uključiti u računarski sistem drugih pravosudnih organa ili organa uprave ili za obradu podataka koristiti računarske centre drugih organa, vodeći pri tome računa o zaštiti tajnosti podataka.

XVII NADZOR NAD PRIMENOM OVOG PRAVILNIKA

Član 122

Nadzor nad primenom ovog pravilnika vrši javni tužilac, odnosno viši javni tužilac.

Javni tužilac je dužan da u roku od mesec dana obavesti višeg javnog tužioca, odnosno Republičkog javnog tužioca o tome šta je preduzeo da se otklone nedostaci uočeni prilikom nadzora nad primenom ovog pravilnika.

XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 123

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o poslovanju i vođenju evidencije u javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik SRS", broj 28/81).

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu

("Sl. glasnik RS", br. 52/2007)

Član 11

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. juna 2007. godine.

 

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu

("Sl. glasnik RS", br. 2/2008)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2008. godine.

 

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu

("Sl. glasnik RS", br. 11/2009)

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS".