ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O ZAŠTITI I UNAPREĐENJU RAZNOLIKOSTI KULTURNIH IZRAZA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija Ujedinjenih nacija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, koja je usvojena u Parizu 20. oktobra 2005. godine, u originalu na arapskom, engleskom, kineskom, ruskom, francuskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA
O ZAŠTITI I UNAPREĐENJU RAZNOLIKOSTI KULTURNIH IZRAZA
Generalna konferencija Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu koja se sastala u Parizu od 3. do 21. oktobra 2005. godine na svom trideset trećem zasedanju,
potvrđujući da je kulturna raznolikost svojstvena čovečanstvu,
svesna da kulturna raznolikost oblikuje zajedničko nasleđe čovečanstva i da je treba negovati i čuvati za dobrobit svih,
svesna da kulturna raznolikost stvara bogat i raznovrstan svet, povećavajući mogućnosti izbora i negujući ljudske sposobnosti i vrednosti, i da stoga predstavlja glavni pokretač održivog razvoja zajednica, naroda i nacija,
podsećajući da je kulturna raznolikost, koja doživljava procvat u okviru demokratije, tolerancije, socijalne pravde i uzajamnog poštovanja među narodima i kulturama, neophodna za mir i bezbednost na lokalnom, državnom i međunarodnom nivou,
veličajući značaj kulturne raznolikosti za puno ostvarenje ljudskih prava i osnovnih sloboda proklamovanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim univerzalno priznatim dokumentima,
naglašavajući potrebu uključivanja kulture kao strateškog elementa u državne i međunarodne razvojne politike, kao i u međunarodnu saradnju u oblasti razvoja, uzimajući u obzir i Milenijumsku deklaraciju Ujedinjenih nacija (2000) sa posebnim naglaskom na smanjenje siromaštva,
uviđajući da kultura poprima različite oblike u vremenu i prostoru i da je ta raznolikost otelotvorena u jedinstvenosti i mnoštvu identiteta i kulturnih izraza društava i zajednica koji sačinjavaju čovečanstvo,
prepoznajući važnost tradicionalnih znanja kao izvora nematerijalnog i materijalnog bogatstva, a posebno sisteme znanja autohtonih naroda i njihovog pozitivnog doprinosa održivom razvoju, kao i potrebu za njihovom adekvatnom zaštitom i unapređenjem,
prepoznajući potrebu da se preduzmu mere zaštite raznolikosti kulturnih izraza, uključujući njihove sadržaje, naročito u okolnostima gde preti mogućnost da oni nestanu ili ozbiljno oslabe,
naglašavajući važnost kulture za društvenu koheziju uopšte, a posebno njen potencijal za unapređenje položaja i uloge žena u društvu,
svesna da se kulturna raznolikost učvršćuje slobodnim protokom ideja, i da se obogaćuje stalnom razmenom i interakcijom među kulturama,
ponovo potvrđujući da sloboda mišljenja, izražavanja i informisanja, kao i raznolikost medija, omogućavaju procvat kulturnih izraza u okviru društava,
prepoznajući da raznolikost kulturnih izraza, uključujući tradicionalne kulturne izraze, jeste značajan faktor koji dozvoljava pojedincima i narodima da izraze i podele sa drugima svoje ideje i vrednosti,
podsećajući da je jezička raznolikost temeljni činilac kulturne raznolikosti, i reafirmišući ključnu ulogu obrazovanja u zaštiti i unapređenju kulturnih izraza,
uzimajući u obzir važnost vitalnosti kultura, posebno za osobe koje pripadaju manjinama i autohtonim narodima, koja se manifestuje u njihovoj slobodi stvaranja, difuzije i distribucije tradicionalnih kulturnih izraza, kao i takav način pristupa koji bi favorizovao njihov sopstveni razvoj,
naglašavajući vitalnu ulogu kulturne interakcije i stvaralaštva, koje potkrepljuju i obnavljaju kulturne izraze, i jačaju ulogu onih koji rade na razvoju kulture u svrhu opšteg društvenog napretka,
prepoznajući važnost prava na intelektualnu svojinu radi podrške onima koji učestvuju u kulturnom stvaralaštvu,
uverene da kulturne aktivnosti, dobra i usluge imaju dvostruku prirodu, kako ekonomsku tako i kulturnu, pošto su nosioci identiteta, vrednosti i značenja, i da se ne smeju tretirati kao da imaju jedino komercijalnu vrednost,
napominjući da procesi globalizacije, olakšani brzim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija, stvaraju povoljne uslove za razvijeniju interakciju među kulturama i da, takođe, predstavljaju izazov za kulturnu raznolikost, naročito u pogledu opasnosti stvaranja neravnoteže između bogatih i siromašnih zemalja,
svesna da je Unesku dodeljen poseban mandat da osigura poštovanje raznolikosti kultura i preporuči takve međunarodne sporazume kakvi bi mogli biti neophodni za unapređenje slobodnog protoka ideja putem reči i slike,
pozivajući se na raspolaganje međunarodnim instrumentima, usvojenim od strane Uneska, koji se odnose na kulturnu raznolikost i na ostvarivanje ljudskih prava, a naročito na Univerzalnu deklaraciju o kulturnoj različitosti iz 2001. godine,
Usvaja, 20. oktobra 2005. godine, ovu Konvenciju:
Ciljevi ove Konvencije jesu da:
(a) zaštiti i unapredi raznolikost kulturnih izraza;
(b) stvori uslove za napredak i slobodnu interakciju kultura na uzajamno koristan način;
(c) podstakne dijalog među kulturama radi obezbeđivanja intenzivnije i uravnoteženije kulturne razmene u svetu u prilog poštovanja među kulturama i kulture mira;
(d) neguje interkulturalnost radi razvoja kulturne interakcije u duhu izgradnje mostova među narodima;
(e) unapređuje poštovanje raznolikosti kulturnih izraza i širenje svesti o njenoj vrednosti na lokalnom, državnom i međunarodnom nivou;
(f) iznova potvrdi važnost povezanosti kulture i razvoja u svim zemljama, naročito u zemljama u razvoju, i da ohrabruje napore preduzete na državnom i međunarodnom planu radi prepoznavanja istinske vrednosti te povezanosti;
(g) oda priznanje posebnoj ulozi kulturnih delatnosti, dobara i usluga kao nosiocima identiteta, vrednosti i smisla;
(h) iznova potvrdi suvereno pravo država da se pridržavaju, usvajaju i sprovode politike i mere koje smatraju prikladnim za zaštitu i promociju raznolikosti kulturnih izraza na svojim teritorijama;
(i) ojača međunarodnu saradnju i solidarnost u duhu partnerstva, naročito zarad uvećanja sposobnosti zemalja u razvoju u pogledu zaštite i promovisanja raznolikosti kulturnih izraza.
1. Načelo poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda
Kulturna raznolikost može biti zaštićena i unapređena samo ukoliko su zagarantovana ljudska prava i osnovne slobode, kao što su sloboda izražavanja, informisanja i razmene informacija, kao i mogućnost da pojedinci biraju odgovarajuće kulturne izraze. Niko se ne može pozivati na odredbe ove Konvencije da bi kršio ili ograničavao ljudska prava i osnovne slobode određene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima ili zagarantovane međunarodnim pravom.
2. Načelo suvereniteta
U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo da usvajaju mere i politiku za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza na svojoj teritoriji.
3. Načelo jednakog dostojanstva i poštovanja svih kultura
Zaštita i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza pretpostavljaju priznavanje jednakog dostojanstva i poštovanja svih kultura, uključujući i one koje pripadaju manjinama i autohtonim narodima.
4. Načelo međunarodne solidarnosti i saradnje
Međunarodna saradnja i solidarnost treba da budu usmerene na pružanje mogućnosti svim zemljama, a posebno zemljama u razvoju, da stvaraju i jačaju svoja sredstva kulturnog izraza, uključujući tu i njihove kulturne industrije, bilo da su u začetku ili su već utemeljene, na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
5. Načelo komplementarnosti ekonomskih i kulturnih aspekata razvoja
Budući da je kultura jedan od osnovnih pokretača razvoja, kulturni aspekti razvoja jednako su važni koliko i ekonomski, u kojima pojedinci i narodi imaju osnovno pravo da učestvuju i uživaju.
6. Načelo održivog razvoja
Kulturna raznolikost je veliko bogatstvo za pojedince i društva. Zaštita, promocija i održavanje kulturne različitosti suštinski su uslov održivog razvoja u korist sadašnjih i budućih generacija.
7. Načelo ravnopravnog pristupa
Ravnomeran pristup bogatom i raznolikom nizu kulturnih izraza iz celog sveta i pristup kultura sredstvima izražavanja i difuziji, čine važne elemente u vrednovanju kulturne raznolikosti i podsticanju na međusobno razumevanje.
8. Načelo otvorenosti i ravnoteže
Kada države usvajaju mere da bi pomogle raznolikost kulturnih izraza, treba da nastoje da, na odgovarajući način, unaprede otvorenost prema drugim kulturama sveta i da osiguraju da ove mere budu usmerene na ciljeve postavljene ovom Konvencijom.
Ova Konvencija će se odnositi na politiku i mere koje usvajaju Strane potpisnice, a odnose se na zaštitu i promociju raznolikosti kulturnih izraza.
Za potrebe ove Konvencije podrazumeva se da izraz:
1. Kulturna raznolikost
"Kulturna raznolikost" obuhvata mnoštvo načina na koje kulture grupa i društva nalaze svoj izraz. Ovi izrazi se prenose unutar i između grupa i društava.
Kulturna raznolikost se manifestuje ne samo kroz različite načine kojima se kulturno nasleđe čovečanstva izražava, uvećava i prenosi kao raznolikost kulturnih izraza, već i kroz različite načine umetničkog stvaralaštva, produkcije, difuzije i distribucije i uživanja u kulturnim izrazima, bez obzira na korišćena sredstva i tehnologije.
2. Kulturni sadržaj
"Kulturni sadržaj" se odnosi na simbolično značenje, umetničku dimenziju i kulturne vrednosti koje proizlaze iz ili izražavaju kulturne identitete.
3. Kulturni izrazi
"Kulturni izrazi" su oni izrazi koji su rezultat kreativnosti pojedinaca, grupa i društava i koji imaju kulturni sadržaj.
4. Kulturne delatnosti, dobra i usluge
"Kulturne delatnosti, dobra i usluge" obuhvata one delatnosti, dobra i usluge koje, onda kada se smatra da imaju određeni kvalitet, upotrebu ili svrhu, sadrže ili prenose kulturne izraze, bez obzira na komercijalnu vrednost koju mogu da imaju. Kulturne delatnosti mogu da budu same po sebi cilj, ili mogu da doprinose produkciji kulturnih dobara i usluga.
5. Kulturne industrije
"Kulturne industrije" podrazumeva industrije koje proizvode i distribuiraju kulturna dobra i usluge kako je definisano u gorenavedenom paragrafu 4.
6. Kulturna politika i mere
"Kulturna politika i mere" podrazumeva one politike i mere koje su u vezi s kulturom, bilo na lokalnom, nacionalnom, regionalnom ili međunarodnom nivou, koje su usredsređene na kulturu kao takvu, ili im je namena da utiču na kulturne izraze pojedinaca, grupa ili društava, uključujući stvaranje, produkciju, distribuciju, difuziju i pristup kulturnim delatnostima, dobrima i uslugama.
7. Zaštita
"Zaštita" podrazumeva usvajanje mera koje imaju za cilj očuvanje, obezbeđivanje i promociju raznolikosti kulturnih izraza.
"Zaštititi" znači primeniti takve mere.
8. Interkulturalnost
"Interkulturalnost" se odnosi na postojanje i ravnopravnu interakciju različitih kultura, kao i na mogućnost stvaranja zajedničkih, ali ne jedinstvenih kulturnih izraza, kroz dijalog i uzajamno poštovanje.
IV PRAVA I OBAVEZE STRANA POTPISNICA
Opšte pravilo koje se odnosi na prava i obaveze
1. Strane potpisnice, u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, načelima međunarodnog prava i univerzalno priznatim instrumentima iz oblasti ljudskih prava, ponovo potvrđuju svoje suvereno pravo da formulišu i sprovode svoju kulturnu politiku, da usvajaju mere za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza, i da jačaju međunarodnu saradnju radi ostvarenja ciljeva ove konvencije.
2. Kada Strana potpisnica sprovodi kulturnu politiku i mere za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza na svojoj teritoriji, njena politika i mere moraju biti u skladu sa odredbama ove konvencije.
Prava Strana potpisnica na nacionalnom nivou
1. U okviru svojih kulturnih politika i mera, kako je definisano u članu 4. paragraf 6, i uzimajući u obzir sopstvene potrebe i specifične okolnosti, svaka Strana potpisnica može da usvoji mere namenjene zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza na svojoj teritoriji.
2. Te mere mogu da obuhvate sledeće:
(a) regulatorne mere čiji je cilj zaštita i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza;
(b) mere koje, na prikladan način, pružaju mogućnost domaćim kulturnim delatnostima, dobrima i uslugama, među svima onima koje postoje na državnoj teritoriji, za stvaranje, produkciju, difuziju, distribuciju i uživanje u njima, uključujući i odredbe koje se odnose na jezik koji se koristi za takve delatnosti, dobra i usluge;
(v) mere čiji je cilj da obezbede efektivan pristup sredstvima produkcije, difuzije i distribucije kulturnih delatnosti, dobara i usluga nezavisnim domaćim kulturnim industrijama i aktivnostima civilnog društva;
(g) mere čiji je cilj obezbeđivanje javnog finansiranja;
(d) mere čiji je cilj da podstaknu neprofitne organizacije, javne i privatne institucije, umetnike i pripadnike drugih profesija na polju kulture, da razvijaju i unapređuju slobodnu razmenu i protok ideja i kulturnih izraza, kao i kulturnih delatnosti, dobara i usluga, i da stimulišu stvaralački i preduzetnički duh u svojim aktivnostima;
(đ) mere čiji je cilj da uspostave i podrže, na prikladan način, institucije od javnog značaja;
(e) mere čiji je cilj da podstaknu i podrže umetnike, kao i sve učesnike u procesu stvaranja kulturnih izraza;
(ž) mere čiji je cilj da podstiču raznolikost medija, uključujući tu i raznolikost unutar javnog radiodifuznog servisa.
Mere za unapređenje kulturnih izraza
1. Strane potpisnice će ulagati napore da na svojoj teritoriji stvore okruženje koje podstiče pojedince i društvene grupe:
(a) na stvaranje, produkciju, difuziju i distribuciju, te da imaju pristup sopstvenim kulturnim izrazima, posvećujući dužnu pažnju posebnim okolnostima i potrebama žena i različitih društvenih grupa, uključujući tu i osobe koje pripadaju manjinama, kao i autohtone narode;
(b) da imaju pristup raznolikim kulturnim izrazima sa svoje teritorije, kao i teritorija drugih zemalja;
2. Strane potpisnice će takođe nastojati da prepoznaju važnost doprinosa umetnika i svih onih koji su uključeni u stvaralačke procese, kulturnih zajednica i organizacija koje podržavaju njihov rad, kao i njihovu ključnu ulogu u negovanju raznolikosti kulturnih izraza.
Mere za zaštitu kulturnih izraza
1. Ne dovodeći u pitanje odredbe čl. 5. i 6. Strana potpisnica može da utvrdi postojanje posebnih situacija u kojima su kulturni izrazi na njenoj teritoriji izloženi riziku od nestajanja, odnosno da su ozbiljno ugroženi, ili ih je iz nekog drugog razloga potrebno hitno obezbediti.
2. Strane potpisnice mogu preduzeti sve odgovarajuće mere da zaštite i očuvaju kulturne izraze u situacijama opisanim u paragrafu 1. u skladu s odredbama ove konvencije.
3. Strane potpisnice će podnositi izveštaj Međuvladinom komitetu iz člana 23. o svim merama koje su preduzete da bi se zadovoljila hitnost situacije, a Komitet može da na osnovu toga dâ odgovarajuće preporuke.
Razmena informacija i transparentnost
Strane potpisnice će:
(a) svake četiri godine, u svojim izveštajima Unesku, pružati odgovarajuće informacije o preduzetim merama za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza na svojoj teritoriji i na međunarodnom nivou;
(b) odrediti kontakt tačku za razmenu informacija koje se odnose na ovu Konvenciju;
(v) zajedno deliti i razmenjivati informacije koje se odnose na zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza.
Obrazovanje i podizanje svesti javnosti
Strane potpisnice će:
(a) podsticati i unapređivati razumevanje o značaju zaštite i unapređenja raznolikosti kulturnih izraza, naročito putem programa obrazovanja i podizanja svesti javnosti;
(b) sarađivati sa drugim Stranama potpisnicama, međunarodnim i regionalnim organizacijama radi postizanja cilja iz ovog člana;
(v) nastojati da podstaknu stvaralaštvo i ojačaju proizvodne kapacitete ustanovljavanjem programa obrazovanja, obuke i razmene u oblasti kulturnih industrija. Ove mere treba da budu sprovedene na način koji nema negativan uticaj na tradicionalne oblike stvaranja.
Strane potpisnice priznaju ključnu ulogu civilnog društva u zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza. Strane potpisnice će podsticati aktivno učešće civilnog društva u svojim naporima da ostvare ciljeve ove konvencije.
Unapređenje međunarodne saradnje
Strane potpisnice nastojaće da ojačaju svoju bilateralnu, regionalnu i međunarodnu saradnju radi stvaranja uslova koji su pogodni za unapređenje raznolikosti kulturnih izraza, posebno vodeći računa o situacijama pomenutim u čl. 8. i 17. naročito radi:
(a) olakšavanja međusobnog dijaloga o kulturnoj politici;
(b) unapređenja strateških kapaciteta i kapaciteta uprave javnog sektora u institucijama kulture od javnog značaja, kroz stručnu i međunarodnu kulturnu razmenu i uzajamno korišćenje primera najbolje prakse;
(v) jačanja partnerstva s civilnim društvom, nevladinim organizacijama i privatnim sektorom, i saradnje među njima, u cilju podrške i unapređenja raznolikosti kulturnih izraza;
(g) promovisanja upotrebe novih tehnologija i podsticanja partnerstva radi unapređenja razmene i korišćenja informacija i razumevanja kulture i negovanja raznolikosti kulturnih izraza;
(d) podsticanja zaključivanja ugovora o koprodukciji i kodistribuciji.
Uključivanje kulture u održivi razvoj
Strane potpisnice nastojaće da uključe kulturu u svoju razvojnu politiku na svim nivoima, u cilju stvaranja pogodnih uslova za održivi razvoj, i u sklopu toga, negovati aspekte vezane za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza.
Strane potpisnice obavezuju se da podrže saradnju u cilju održivog razvoja i smanjenja siromaštva, posebno u odnosu na specifične potrebe zemalja u razvoju, u cilju razvijanja dinamičnog kulturnog sektora, između ostalog sledećim sredstvima:
(a) jačanjem kulturnih industrija u zemljama u razvoju putem:
1) stvaranja i jačanja kapaciteta kulturne produkcije i distribucije u zemljama u razvoju;
2) olakšavanja šireg pristupa svetskom tržištu i međunarodnim distribucionim mrežama, njihovim kulturnim delatnostima, dobrima i uslugama;
3) omogućavanja stvaranja održivog lokalnog i regionalnog tržišta;
4) usvajanja, kad god je to moguće, prikladnih mera u razvijenim zemljama u cilju povećanja dostupnosti njihove teritorije za kulturne delatnosti, dobra i usluge zemalja u razvoju;
5) pružanja podrške stvaralačkom radu i olakšavanja, što je moguće veće, mobilnosti umetnika iz zemalja u razvoju;
6) podsticanja odgovarajuće saradnje među razvijenim zemljama i zemljama u razvoju, naročito u oblasti muzike i filma;
(b) podizanjem kapaciteta putem razmene informacija, iskustava i stručnih znanja, obučavanjem ljudskih resursa u javnom i privatnom sektoru u zemljama u razvoju, naročito putem širenja strateških kapaciteta i kapaciteta uprave, razvojem i sprovođenjem u delo kulturne politike, unapređenjem i širenjem kulturnih izraza, razvojem srednjih, malih i mikro preduzeća, korišćenjem tehnologija, kao i razvojem i prenošenjem veština;
(v) uvođenjem odgovarajućih stimulativnih mera za transfer tehnologija, znanja i iskustva, naročito u domenu kulturnih industrija i preduzetništva;
(g) finansijskom podrškom putem:
1) osnivanja Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost, kako je predviđeno u članu 18;
2) obezbeđivanja zvanične razvojne pomoći, prema potrebi, uključujući i tehničku pomoć, radi podsticanja i podrške stvaralaštvu;
3) drugih oblika finansijske pomoći, kao što su niskokamatni krediti, bespovratna pomoć i drugi mehanizmi finansiranja.
Strane potpisnice će podsticati razvoj partnerstava između i unutar javnog i privatnog sektora i neprofitnih organizacija, u cilju saradnje sa zemljama u razvoju i radi jačanja njihovih kapaciteta za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza. Na temelju konkretnih potreba zemalja u razvoju, ova inovativna partnerstva staviće akcenat na dalji razvoj infrastrukture, ljudskih resursa i politika, kao i na razmenu kulturnih delatnosti, dobara i usluga.
Povlašćeni tretman za zemlje u razvoju
Razvijene zemlje će olakšati kulturnu razmenu sa zemljama u razvoju odobravajući, kroz odgovarajuće institucionalne i pravne okvire, povlašćeni tretman umetnicima i drugim stručnjacima i zaposlenima u oblasti kulture, kao i za kulturna dobra i usluge iz zemalja u razvoju.
Međunarodna saradnja u situacijama ozbiljne ugroženosti kulturnih izraza
Strane potpisnice sarađivaće u uzajamnom pružanju pomoći, a posebno zemljama u razvoju, u situacijama pomenutim u članu 8.
Međunarodni fond za kulturnu raznolikost
1. Ovim se osniva Međunarodni fond za kulturnu raznolikost (u daljem tekstu: Fond).
2. Fond se sastoji od povereničkih fondova uspostavljenih u skladu sa finansijskim propisima Uneska.
3. Sredstva Fonda čine:
(a) dobrovoljni prilozi Strana potpisnica;
(b) za tu svrhu opredeljena sredstva od strane Generalne konferencije Uneska;
(v) prilozi, pokloni ili legati drugih država, organizacija i programa u sistemu Organizacije Ujedinjenih nacija, drugih regionalnih ili međunarodnih organizacija i javnih ili privatnih tela/organizacija ili pojedinaca;
(g) sve kamate na sredstva Fonda;
(d) sredstva dobijena prikupljanjem prihoda i finansijska dobit od manifestacija organizovanih u korist Fonda;
(đ) sva ostala sredstva odobrena pravilnikom Fonda.
4. O korišćenju sredstava Fonda odlučuje Međuvladin komitet na osnovu smernica utvrđenih na konferenciji Strana potpisnica navedenih u članu 22.
5. Međuvladin komitet može da prihvati priloge i druge oblike pomoći, za opšte ili posebne namene, koji se odnose na jasno definisane projekte, pod uslovom da je dao odobrenje za te projekte.
6. Prilozi Fondu ne smeju biti uslovljeni nikakvim političkim, ekonomskim ili bilo kakvim drugim uslovima koji nisu u skladu sa ciljevima ove konvencije.
7. Strane potpisnice nastojaće da dobrovoljne priloge daju redovno u cilju primene ove konvencije.
Razmena, analiza i širenje informacija
1. Strane potpisnice saglasne su da razmenjuju informacije i stručna znanja koja se odnose na prikupljanje podataka i statistiku vezanu za kulturne izraze, kao i na pronalaženje najboljih primera iz prakse za njihovu zaštitu i unapređenje.
2. Unesko će olakšavati, putem postojećih mehanizama u Sekretarijatu, prikupljanje, analizu i širenje svih relevantnih informacija, statistika i najboljih primera iz prakse.
3. Takođe, Unesko će oformiti i ažurirati bazu podataka o različitim sektorima i vladinim, privatnim i neprofitnim organizacijama koje deluju u ovom domenu.
4. U cilju olakšanja prikupljanja podataka, Unesko će posebnu pažnju posvetiti jačanju kapaciteta i stručnih znanja Strana potpisnica koje podnesu zahtev za pomoć u toj oblasti.
5. Prikupljene informacije, utvrđene u ovom članu, biće dopuna informacijama koje se prikupljaju u skladu sa odredbama člana 9.
V ODNOS PREMA DRUGIM INSTRUMENTIMA
Odnos prema drugim ugovorima: međusobna podrška, komplementarnost i nepodređivanje
1. Strane potpisnice prihvataju da u dobroj volji ispunjavaju obaveze prema ovoj konvenciji i svim drugim ugovorima čiji su potpisnik. Shodno tome, bez podređivanja ove konvencije bilo kom drugom sporazumu:
(a) Strane potpisnice će obezbeđivati međusobnu podršku između ove konvencije i drugih ugovora čiji su potpisnik; i
(b) Strane potpisnice, prilikom tumačenja i primene drugih ugovora čiji su potpisnik ili preuzimanja drugih međunarodnih obaveza, uzeće u obzir relevantne odredbe ove konvencije.
2. Ništa iz ove konvencije ne može biti protumačeno na način koji bi izmenio prava i obaveze Strana potpisnica prema bilo kojem drugom ugovoru čiji su potpisnik.
Međunarodne konsultacije i koordinacija
Strane potpisnice obavezuju se da promovišu ciljeve i načela ove konvencije na drugim međunarodnim forumima. U tom cilju, Strane potpisnice će se međusobno konsultovati, ukoliko za to ima potrebe, imajući u vidu ove ciljeve i načela.
1. Ovim se ustanovljuje Skupština Strana potpisnica. Skupština Strana potpisnica je vrhovni plenarni organ ove konvencije.
2. Skupština Strana potpisnica sastaje se na redovnoj sednici svake dve godine, ukoliko je moguće u vremenskom okviru kada zaseda i Generalna konferencija Uneska. Ona se može sastati i na vanrednoj sednici ukoliko je tako odlučeno ili ukoliko je za to podnet zahtev Međuvladinom komitetu od strane najmanje jedne trećine Strana potpisnica.
3. Skupština Strana potpisnica usvojiće sopstveni poslovnik.
4. Funkcije Skupštine Strana potpisnica, između ostalog jesu da:
(a) bira članove Međuvladinog komiteta;
(b) prima i razmatra izveštaje Strana potpisnica o konvenciji koje im prosledi Međuvladin komitet;
(v) odobrava operativne smernice pripremljene na njen zahtev od strane Međuvladinog komiteta;
(g) preduzme bilo koju drugu meru, koju smatra neophodnom, da bi se unapredili ciljevi ove konvencije.
1. U okviru Uneska osniva se Međuvladin komitet za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza, u daljem tekstu "Međuvladin komitet". Njega čine predstavnici osamnaest država Strana potpisnica konvencije, izabranih na period od četiri godine od strane Konferencije Strana potpisnica, od trenutka kad ova konvencija stupi na snagu prema članu 29.
2. Međuvladin komitet sastaje se jednom godišnje.
3. Međuvladin komitet radi pod nadležnošću i u skladu sa direktivama Konferencije Strana potpisnica i njoj odgovara za svoj rad.
4. Broj članova Međuvladinog komiteta povećava se kada broj Strana potpisnica Konvencije dostigne pedeset.
5. Izbor članova Međuvladinog komiteta zasniva se na principima ujednačene geografske zastupljenosti, kao i na principu rotacije.
6. Ne dovodeći u pitanje druge dužnosti koje su na njega prenete ovom konvencijom, funkcije Međuvladinog komiteta jesu da:
(a) unapređuje ciljeve ove konvencije i da podstiče i prati njeno sprovođenje;
(b) priprema i podnosi na odobrenje Skupštini Strana potpisnica, na njen zahtev, operativne smernice za sprovođenje i primenu odredaba ove konvencije;
(v) Skupštini Strana potpisnica prosleđuje izveštaje Strana potpisnica o konvenciji, zajedno sa svojim komentarima i kratkim prikazom njihovih sadržaja;
(g) daje odgovarajuće preporuke koje treba prihvatiti u situacijama koje su predočile Strane potpisnice konvencije u skladu sa relevantnim odredbama konvencije, a posebno člana 8;
(d) ustanovi procedure i druge mehanizme konsultacija radi predstavljanja ciljeva i načela ove konvencije na drugim međunarodnim forumima;
(đ) obavlja sve druge zadatke koje zatraži Skupština Strana potpisnica.
7. Međuvladin komitet, u skladu sa svojim poslovnikom, može u svakom trenutku da pozove javne ili privatne organizacije ili fizička lica da prisustvuju njegovim sastancima, radi konsultacija o određenim pitanjima.
8. Međuvladin komitet priprema i podnosi Skupštini Strana potpisnica, na odobrenje, sopstveni poslovnik.
1. Organima Konvencije pomaže Sekretarijat Uneska.
2. Sekretarijat priprema dokumentaciju za Skupštinu Strana potpisnica i Međuvladin komitet, kao i dnevni red njihovih sastanaka, pruža pomoć i podnosi izveštaj o sprovođenju njihovih odluka.
1. U slučaju spora između Strana potpisnica ove konvencije u pogledu tumačenja ili primene Konvencije, Strane potpisnice nastojaće da pronađu rešenje putem pregovora.
2. Ukoliko zainteresovane Strane potpisnice ne mogu da postignu dogovor putem pregovora, one zajedno mogu da potraže pomoć ili zahtevaju posredovanje treće strane.
3. Ukoliko nije bilo adekvatne pomoći ili posredovanja, ili se rešenje ne pronađe putem pregovora, pomoći ili posredovanja, Strana potpisnica može da pribegne mirenju u skladu s postupkom utvrđenim u Aneksu ove konvencije. Strane potpisnice će u dobroj volji razmotriti predlog koji Komisija za mirenje dâ u cilju rešavanja spora.
4. Svaka Strana potpisnica može, u momentu potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, da izjavi da ne priznaje gore predviđeni postupak mirenja. Svaka Strana potpisnica koja je dala takvu izjavu može u svakom trenutku da povuče tu izjavu obaveštenjem upućenim Generalnom direktoru Uneska.
Potvrđivanje, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje od strane država članica
1. Ova konvencija podleže potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju od strane država članica Uneska, u skladu s njihovim vlastitim ustavnim postupcima.
2. Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja deponuju se kod Generalnog direktora Uneska.
1. Ova konvencija otvorena je za pristupanje svim državama koje nisu članice Uneska, ali su članice Ujedinjenih nacija ili neke od njenih specijalizovanih agencija, a koje Generalna konferencija Uneska pozove da joj pristupe.
2. Ova konvencija takođe je otvorena za pristupanje i teritorijama koje uživaju potpunu unutrašnju autonomiju, priznatu kao takvu od strane Ujedinjenih nacija, a koje nisu dostigle punu nezavisnost u skladu s Rezolucijom Generalne skupštine br. 1514 (XV) i koje imaju nadležnost po svim pitanjima koja uređuje ova konvencija, uključujući tu i nadležnost da pristupe ugovorima (sporazumima) u pogledu takvih pitanja.
3. Sledeće odredbe odnose se na regionalne organizacije za ekonomske integracije:
(a) Ova konvencija takođe je otvorena za pristupanje svakoj regionalnoj organizaciji za ekonomske integracije, koja će, osim kao što je dalje navedeno, biti u potpunosti vezana odredbama Konvencije, na isti način kao i države Strane potpisnice;
(b) U slučaju da je jedna ili više država članica takve organizacije istovremeno i Strana potpisnica ove Konvencije, ta organizacija i ta država članica ili države članice odlučuju o svojoj odgovornosti za izvršenje svojih obaveza prema ovoj Konvenciji. Ta podela odgovornosti stupa na snagu po obavljanju postupka notifikacije, opisanog u pod-paragrafu (v). Ta organizacija i te države članice nisu ovlašćene da istovremeno ostvaruju prava prema ovoj Konvenciji. Pored toga, Organizacija regionalne ekonomske integracije, po pitanjima unutar svoje nadležnosti, ostvaruje svoje pravo glasa brojem glasova jednakim broju svojih država članica koje su Strane potpisnice ove Konvencije. Takva organizacija neće koristiti svoje pravo da glasa ako bilo koja od njenih država članica iskoristi to svoje pravo, i obrnuto;
(v) Organizacija regionalne ekonomske integracije, i njena država članica ili države članice koje su se saglasile s podelom odgovornosti, kao što je predviđeno u pod-paragrafu (b), obavestiće Strane potpisnice o bilo kojoj tako predloženoj podeli odgovornosti, na sledeći način:
(I) u svom dokumentu o pristupanju, ta će organizacija precizno naznačiti podelu svojih odgovornosti u pogledu pitanja koja uređuje ova Konvencija;
(II) u slučaju naknadnih izmena njihovih vlastitih odgovornosti, Organizacija regionalne ekonomske integracije obavestiće depozitara o svakoj tako predloženoj izmeni; depozitar će sa svoje strane obavestiti Strane potpisnice o takvoj izmeni;
(g) Smatra se da su države članice neke Organizacije regionalne ekonomske integracije, koje postanu Strane potpisnice ove konvencije, zadržale nadležnost nad svim pitanjima u pogledu kojih depozitaru nije jasno naznačen ili saopšten prenos nadležnosti na organizaciju;
(d) "Organizacija regionalne ekonomske integracije" označava organizaciju koju čine suverene države, članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili bilo koje od njenih specijalizovanih agencija, na koju su te države prenele nadležnost u pogledu pitanja koja uređuje ova konvencija i koja je prema tome ovlašćena da, u skladu sa svojim internim procedurama, postane njena Strana potpisnica.
4. Dokument o pristupanju deponuje se kod Generalnog direktora Uneska.
Nakon što postanu Strane potpisnice ove konvencije, svaka Strana potpisnica određuje kontakt tačku, kao što je navedeno u članu 9.
1. Ova konvencija stupa na snagu tri meseca od datuma deponovanja tridesetog dokumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, ali samo u odnosu na one države ili Organizacije regionalne ekonomske integracije koje su deponovale vlastita dokumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju do tog datuma ili ranije. Ona stupa na snagu, u odnosu na svaku Stranu potpisnicu, tri meseca nakon deponovanja svog dokumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
2. Za svrhu ovog člana, nijedan dokument deponovan od strane regionalne organizacije za ekonomske integracije ne sme biti posmatran kao dodatak dokumentima koji su već deponovani od strane država članica te organizacije.
Savezna i neunitarna ustavna uređenja
Prepoznajući da međunarodni sporazumi podjednako obavezuju Strane potpisnice nezavisno od njihovih ustavnih uređenja, sledeće odredbe odnose se na Strane potpisnice koje imaju savezno ili neunitarno ustavno uređenje:
(a) u pogledu odredaba ove konvencije čija primena spada pod pravnu jurisdikciju savezne ili centralne zakonodavne vlasti, obaveze savezne ili centralne vlade biće iste kao i za one Strane potpisnice koje nisu savezne države;
(b) u pogledu odredaba ove konvencije čija primena potpada pod jurisdikciju svake od konstitutivnih jedinica kao što su države, okruzi, pokrajine ili kantoni, a koje ustavni sistem federacije ne obavezuje da preduzimaju zakonodavne mere, savezna vlada će obavestiti, prema potrebi, nadležne vlasti konstitutivnih jedinica kao što su države, okruzi, pokrajine ili kantoni o pomenutim odredbama, uz svoju preporuku za njihovo usvajanje.
1. Svaka od Strana potpisnica može da otkaže ovu konvenciju.
2. Otkazivanje se notifikuje putem pisanog dokumenta koji se deponuje kod Generalnog direktora Uneska.
3. Otkazivanje stupa na snagu dvanaest meseci po prijemu dokumenta o otkazivanju. Ono ni na koji način ne utiče na finansijske obaveze Strane potpisnice koja otkazuje konvenciju, sve do datuma kada otkazivanje stupa na snagu.
Generalni direktor Uneska, u svojstvu depozitara ove konvencije, obaveštava države članice Organizacije, države koje nisu članice i Organizacije regionalne ekonomske integracije iz člana 27, kao i Organizaciju Ujedinjenih nacija, o deponovanju svih dokumenata o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju spomenutih u članu 26. i članu 27, kao i o otkazivanjima spomenutim u članu 31.
1. Strana potpisnica ove konvencije može da, putem pisanog saopštenja upućenog Generalnom direktoru, predloži izmene i dopune ove konvencije. Generalni direktor takvo saopštenje prosleđuje svim Stranama potpisnicama. Ako u roku od šest meseci od dana slanja takvog saopštenja najmanje polovina Strana potpisnica pozitivno odgovori na zahtev, Generalni direktor na sledećem zasedanju Konferencije iznosi taj predlog na raspravu i moguće usvajanje.
2. Izmene i dopune usvajaju se dvotrećinskom većinom glasova prisutnih Strana potpisnica.
3. Izmene i dopune ove konvencije, nakon što se usvoje, podnose se Stranama potpisnicama na potvrđivanje, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje.
4. Za Strane potpisnice koje su ih potvrdile, prihvatile, odobrile ili im pristupile, izmene i dopune ove konvencije stupaju na snagu tri meseca nakon što dve trećine Strana potpisnica deponuje dokumenta iz paragrafa 3. ovog člana. Potom, za svaku od Strana potpisnica koja potvrdi, prihvati, odobri ili pristupi nekoj izmeni i dopuni, pomenuta izmena i dopuna stupa na snagu tri meseca nakon što ta Strana potpisnica deponuje svoj dokument o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
5. Postupak ustanovljen u paragrafu 3. i 4. ne odnosi se na izmene i dopune člana 23. koji se tiče broja članova Međuvladinog komiteta. Ove izmene stupaju na snagu u trenutku usvajanja.
6. Država ili Organizacija regionalne ekonomske integracije, iz člana 27, koja postane Strana potpisnica ove konvencije po stupanju na snagu izmena i dopuna, u skladu sa paragrafom 4. ovog člana, ukoliko ne izrazi svoju drugačiju nameru, biće smatrana:
(a) Stranom potpisnicom ove konvencije kako je izmenjena i dopunjena; i
(b) Stranom potpisnicom konvencije koja nije izmenjena i dopunjena u odnosu na svaku Stranu potpisnicu koju te izmene i dopune ne obavezuju.
Ova konvencija napisana je na arapskom, engleskom, kineskom, ruskom, francuskom i španskom jeziku, i svih šest tekstova podjednako su merodavni.
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova konvencija registruje se kod Sekretarijata Organizacije Ujedinjenih nacija, na zahtev Generalnog direktora Uneska.
POSTUPAK MIRENJA
Član 1
Komisija za mirenje formira se na zahtev jedne od Strana potpisnica u sporu. Komisija je, ukoliko se Strane potpisnice ne dogovore drugačije, sastavljena od pet članova, od kojih dva imenuje svaka od Strana potpisnica, a predsednika ti članovi biraju zajedno.
Član 2
U sporovima između više od dve Strane potpisnice, Strane potpisnice koje zastupaju isti interes zajedno imenuju svoje članove Komisije na osnovu dogovora. Kada dve ili više Strana potpisnica zastupaju različite interese, ili kada ne postoji slaganje u pogledu toga da li imaju isti interes, one će odvojeno imenovati svoje članove Komisije.
Član 3
Ukoliko u roku od dva meseca od datuma podnošenja zahteva za formiranje Komisije za mirenje ne dođe ni do kakvih imenovanja od strane Strana potpisnica, Generalni direktor Uneska, ako to od njega zatraži Strana potpisnica koja je podnela zahtev, vrši ova imenovanja u roku od naredna dva meseca.
Član 4
Ako predsednik Komisije za mirenje nije izabran u roku od dva meseca od datuma kada je poslednji član Komisije imenovan, Generalni direktor Uneska, ako to od njega zatraži neka Strana potpisnica, imenuje predsednika u roku od naredna dva meseca.
Član 5
Komisija za mirenje donosi odluke većinom glasova svojih članova. Ukoliko se Strane potpisnice ne dogovore drugačije, ona utvrđuje sopstveni postupak. Ona donosi predlog za rešenje spora, koji Strane potpisnice razmatraju u dobroj volji.
Član 6
Neslaganje oko toga da li Komisija za mirenje ima nadležnost, biće razrešeno od strane Komisije.
ČLAN 3
Za izvršenje ove konvencije nadležno je Ministarstvo kulture.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".