ZAKONO POTVRĐIVANJU REVIDIRANE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Revidirana evropska socijalna povelja usvojena u Strazburu 3. maja 1996. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Revidirane evropske socijalne povelje u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
REVIDIRANA EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA
Strazbur, 3. maj 1996.
Vlade potpisnice ovog dokumenta, kao članice Saveta Evrope,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo među svojim članicama radi očuvanja i ostvarivanja ideala i principa koji predstavljaju njihovo zajedničko nasleđe i radi olakšavanja njihovog ekonomskog i društvenog razvoja, naročito očuvanjem i daljim ostvarivanjem ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Smatrajući da su se u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda potpisanoj u Rimu 4. novembra 1950, i Dodatnim protokolima države članice Saveta Evrope složile da obezbede svom stanovništvu građanska i politička prava i slobode navedene u tim dokumentima;
Smatrajući da su se Evropskom socijalnom poveljom koja je otvorena za potpis u Torinu 18. oktobra 1961. godine i Dodatnim protokolima države članice Saveta Evrope složile da obezbede svom stanovništvu socijalna prava koja su precizirana u tim dokumentima kako bi poboljšali životni standard i socijalno blagostanje;
Podsećajući da je Ministarska konferencija o ljudskim pravima održana u Rimu 5. novembra 1990. godine naglasila potrebu da se, s jedne strane, očuva nedeljiva priroda svih ljudskih prava bilo da su ona građanska, politička, ekonomska, socijalna ili kulturna i da se, s druge strane, Evropskoj socijalnoj povelji pruži svež podsticaj;
Rešeni da, kao što je i odlučeno za vreme Ministarske konferencije održane u Torinu 21. i 22. oktobra 1991. godine osavremene i prilagode suštinski sadržaj Povelje, kako bi posebno uzele u obzir suštinske socijalne promene do kojih je došlo od usvajanja teksta Povelje;
Uviđajući prednost da u Revidiranu povelju, koja je zamišljena tako da postepeno zauzme mesto Evropske socijalne povelje, unesu prava garantovana Poveljom i njenim dosadašnjim izmenama, prava garantovana Dodatnim protokolom iz 1988. godine i da dodaju nova prava,
Složile su se o sledećem:
Strane ugovornice prihvataju kao cilj svoje politike, kojem teže svim odgovarajućim sredstvima, kako nacionalnim, tako i međunarodnim, postizanje uslova u kojima sledeća prava i principi mogu biti delotvorno ostvareni:
1. Svako mora imati priliku da zaradi za život obavljanjem posla koji je slobodno izabran.
2. Svi radnici imaju pravo na pravedne uslove rada.
3. Svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.
4. Svi radnici imaju pravo na pravičnu naknadu koja je dovoljna za pristojan životni standard njih i njihovih porodica.
5. Svi radnici i poslodavci imaju pravo na slobodu udruživanja u nacionalne ili međunarodne organizacije radi zaštite svojih ekonomskih i socijalnih interesa.
6. Svi radnici i poslodavci imaju pravo na kolektivno pregovaranje.
7. Deca i omladina imaju pravo na posebnu zaštitu od fizičkih i moralnih rizika kojima su izloženi.
8. Zaposlene žene, u slučaju materinstva, imaju pravo na posebnu zaštitu.
9. Svako ima pravo na odgovarajuću pomoć prilikom profesionalne orijentacije sa ciljem da mu se pomogne u izboru zanimanja koje je u skladu sa njegovim ličnim sposobnostima i interesovanjima.
10. Svako ima pravo na odgovarajuće pogodnosti prilikom profesionalne obuke.
11. Svako ima pravo da koristi pogodnosti svih mera koje mu omogućavaju da uživa najviši mogući dostupni standard zdravlja.
12. Svi radnici i oni koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalnu sigurnost.
13. Svako bez odgovarajućih sredstava ima pravo na socijalnu i medicinsku pomoć.
14. Svako ima pravo da koristi usluge službi socijalne zaštite.
15. Osobe sa invaliditetom imaju pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i na učešće u životu zajednice.
16. Porodica kao osnovna jedinica društva ima pravo na odgovarajuću društvenu, pravnu i ekonomsku zaštitu radi obezbeđivanja svog punog razvoja.
17. Deca i omladina imaju pravo na odgovarajuću socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu.
18. Državljani svake od strana ugovornica imaju pravo da se bave bilo kojim unosnim poslom na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice na osnovi jednakosti sa njenim državljanima, uz ograničenja koja su zasnovana na ubedljivim ekonomskim ili društvenim razlozima.
19. Radnici migranti koji su državljani jedne od strana ugovornica ili njihove porodice imaju pravo na zaštitu i pomoć na teritoriji bilo koje od strana ugovornica.
20. Svi radnici imaju pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pogledu zapošljavanja i nameštenja bez diskriminacije na osnovu pola.
21. Radnici imaju pravo da budu informisani i konsultovani u okviru svog preduzeća.
22. Radnici imaju pravo da učestvuju u odlučivanju i unapređivanju uslova rada i radne sredine u svom preduzeću.
23. Svako staro lice ima pravo na socijalnu zaštitu.
24. Svi radnici imaju pravo na zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa.
25. Svi radnici imaju pravo na zaštitu svojih potraživanja u slučaju nesolventnosti svojih poslodavaca.
26. Svi radnici imaju pravo na dostojanstvo na radu.
27. Sva lica koja imaju porodične obaveze, a koja su zaposlena ili žele da se zaposle imaju na to pravo bez diskriminacije i, koliko god je to moguće, bez sukoba između zaposlenja i porodičnih odgovornosti.
28. Radnički predstavnici u preduzeću imaju pravo na zaštitu od radnji štetnih po njih kao i da im se obezbede odgovarajuće pogodnosti kako bi obavljali svoju funkciju.
29. Svi radnici imaju pravo da budu informisani o postupku u slučaju kolektivnog otpuštanja.
30. Svako ima pravo na zaštitu od siromaštva i socijalne isključenosti.
31. Svako ima pravo na stanovanje.
Strane ugovornice prihvataju da, na način kako je predviđeno Delom III, preuzmu obaveze koje su navedene u sledećim članovima i stavovima:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na rad, strane ugovornice obavezuju se:
1. da prihvate kao jedan od svojih primarnih ciljeva i dužnosti da obezbede i očuvaju što je moguće viši i stabilniji nivo zapošljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti;
2. da efektivno štite pravo radnika da zarađuje za život na poslu koji je slobodno odabrao;
3. da uspostave ili očuvaju besplatne usluge zapošljavanja za sve radnike;
4. da obezbede ili unapređuju odgovarajuću profesionalnu orijentaciju, obuku i rehabilitaciju.
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na pravične uslove rada, strane ugovornice se obavezuju:
1. da obezbede razuman broj dnevnih i nedeljnih radnih sati, da se radna nedelja postepeno smanjuje do nivoa koji dozvoljavaju porast produktivnosti i drugi relevantni faktori;
2. da obezbede plaćene praznične dane;
3. da obezbede najmanje četiri nedelje plaćenog godišnjeg odmora;
4. da uklone rizike prilikom obavljanja izuzetno opasnih ili nezdravih zanimanja, a tamo gde to nije moguće, da obezbede ili smanjivanje broja radnih sati ili dodatan broj plaćenih dana odmora za radnike koji su angažovani na takvim poslovima;
5. da obezbede period nedeljnog odmora koji će, u meri u kojoj je to moguće, da se poklopi sa danom koji je tradicionalno ili po običaju dan odmora u toj zemlji ili tom regionu;
6. da osiguraju da radnici budu obavešteni u pisanoj formi, u što je moguće kraćem roku, a u svakom slučaju ne kasnije od isteka dva meseca od datuma zasnivanja radnog odnosa, o suštinskim aspektima ugovornog ili radnog odnosa;
7. da obezbede da radnici koji obavljaju rad tokom noći imaju korist od onih mera koje uvažavaju posebnu prirodu takvog rada.
Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na bezbedne i zdrave radne uslove, države ugovornice se obavezuju, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika:
1. da formulišu, primene i periodično nadgledaju jedinstvenu nacionalnu politiku o bezbednosti na radu, zdravlju na radu i u radnoj sredini.
Prvenstveni cilj ove politike jeste poboljšavanje bezbednosti i zdravlja na radu i sprečavanje nezgoda i povreda do kojih može doći, a vezane su za radno mesto ili se dešavaju za vreme rada, posebno tako što bi se smanjivali uzroci i rizici do kojih neminovno dolazi u radnoj sredini;
2. da donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem;
3. da obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajućeg nadzora;
4. da unaprede postepeni razvoj službe medicine rada za sve radnike, koja bi imala prevashodno preventivne i savetodavne funkcije.
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na pravičnu naknadu, strane ugovornice obavezuju se:
1. da priznaju pravo radnika na naknadu koja će njima i njihovim porodicama obezbediti pristojan životni standard;
2. da priznaju pravo radnika na povećanu stopu naknade za prekovremeni rad, uz mogućnost izuzetaka u određenim slučajevima;
3. da priznaju pravo muškarcima i ženama na jednaku platu za rad jednake vrednosti;
4. da priznaju pravo svih radnika na razuman period otkaznog roka u slučaju prekida radnog odnosa;
5. da dozvole smanjenje plate samo pod uslovima i do iznosa propisanog nacionalnim zakonodavstvom ili propisima ili utvrđenog kolektivnim ugovorima ili arbitražnim odlukama.
Ostvarivanje ovih prava omogućuje se slobodno dogovorenim kolektivnim ugovorima, statutarnim mehanizmima utvrđivanja visine nadnica, ili drugim sredstvima u skladu sa nacionalnim uslovima.
U nameri da obezbede unapređivanje slobode radnika i poslodavaca da stvaraju lokalne, nacionalne ili međunarodne organizacije za zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih interesa i da se priključuju tim organizacijama, strane ugovornice se obavezuju da svojim nacionalnim zakonodavstvom neće ugrožavati, niti ga primenjivati na način koji ugrožava ovu slobodu. Obim primene garancija predviđenih ovim članom u odnosu na policiju određuje se nacionalnim zakonima ili propisima. Princip kojim se uređuje primena ovih garancija na pripadnike vojnih snaga i stepen njihove primene na lica u ovoj kategoriji takođe se utvrđuje nacionalnim zakonima ili propisima.
Pravo na kolektivno pregovaranje
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, strane ugovornice se obavezuju:
1. da unapređuju zajedničke konsultacije između radnika i zaposlenih;
2. da unapređuju, kada je neophodno i prihvatljivo, mehanizam za dobrovoljne pregovore između poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa ciljem da se regulišu uslovi i pogodnosti zapošljavanja putem kolektivnih ugovora;
3. da unapređuju uspostavljanje i upotrebu odgovarajućih mehanizama za pomirenje i dobrovoljnu arbitražu za rešavanje radnih sporova;
i priznaju
4. pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju u slučaju sukoba interesa, uključujući pravo na štrajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu iz kolektivnih ugovora koje su prethodno zaključili.
Pravo dece i omladine na zaštitu
Da bi se obezbedilo efektivno ostvarivanje prava dece i omladine na zaštitu, strane ugovornice se obavezuju:
1. da obezbede da minimalni uzrast za prijem na posao bude 15 godina, uz izuzetak za decu koja su zaposlena na propisanim lakim radnim mestima bez štete po njihovo zdravlje, moral ili obrazovanje;
2. da obezbede da minimalna starosna dob za prijem na posao bude osamnaest godina u odnosu na propisana radna mesta koja se smatraju opasnim i nezdravim;
3. da obezbede da lica koja još uvek podležu obaveznom obrazovanju ne budu zapošljavana na takva radna mesta koja bi ih lišila svih prednosti obrazovnog procesa;
4. da obezbede da radno vreme lica ispod 18 godina starosti bude ograničeno u skladu sa potrebama njihovog razvoja, a naročito sa njihovom potrebom za stručnim osposobljavanjem;
5. da priznaju pravo mladih radnika i pripravnika na pravičnu zaradu ili druga odgovarajuća primanja;
6. da obezbede da se vreme koje mlade osobe provedu na stručnom osposobljavanju za vreme uobičajenog radnog vremena uz saglasnost poslodavca smatra sastavnim delom radnog dana;
7. da obezbede da zaposlena lica mlađa od 18 godina imaju pravo na najmanje četiri nedelje plaćenog godišnjeg odmora;
8. da obezbede da se lica ispod 18 godina starosti ne zapošljavaju na radna mesta koja podrazumevaju noćni rad, izuzimajući određena zanimanja definisana nacionalnim zakonima i propisima;
9. da obezbede da lica ispod 18 godina starosti zaposlena na radnim mestima propisanim nacionalnim zakonima ili propisima podležu redovnoj zdravstvenoj kontroli;
10. da obezbede posebnu zaštitu od fizičkih i moralnih opasnosti kojima su izložena deca i mladi ljudi, a naročito od onih opasnosti koje, neposredno ili posredno, nastaju kao rezultat njihovog rada.
Pravo zaposlenih žena na zaštitu materinstva
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava zaposlenih žena na zaštitu materinstva, strane ugovornice obavezuju se:
1. da obezbede zaposlenim ženama, ili putem plaćenog odsustva, ili putem adekvatnih davanja iz socijalnog osiguranja ili iz javnih fondova, da koriste odsustvo pre i posle rođenja deteta u ukupnoj dužini od najmanje 14 nedelja;
2. da smatraju nezakonitim ako poslodavac ženi uruči obaveštenje o otkazu u periodu od trenutka kada je obavestila svog poslodavca da je u drugom stanju do isteka njenog porodiljskog odsustva ili ukoliko joj uruči obaveštenje o otkazu uz otkazni rok koji ističe za vreme takvog odsustva;
3. da obezbede da majke koje neguju svoju decu imaju pravo na dovoljno slobodnog vremena za te svrhe;
4. da regulišu zapošljavanje trudnica, žena koje su nedavno rodile dete i one koje neguju svoje dete, za rad u noćnoj smeni;
5. da zabrane zapošljavanje trudnih žena, žena koje su nedavno rodile dete ili onih koje neguju svoju decu, u podzemnim rudnicima i na svim drugim radnim mestima koja za njih nisu adekvatna a iz razloga što su opasna, nezdrava ili iscrpljujuća, i da preduzmu odgovarajuće mere da zaštite pravo ovih žena na zapošljavanje.
Pravo na profesionalnu orijentaciju
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na profesionalnu orijentaciju, strane ugovornice obavezuju se da obezbede, ili unapređuju, prema potrebi, službu koja će pomagati svim licima, uključujući i osobe sa invaliditetom, da rešavaju probleme izbora zanimanja i napredovanja u poslu, uzimajući u obzir karakteristike pojedinaca i njihov odnos prema profesionalnim mogućnostima: ova pomoć treba da bude dostupna besplatno, kako omladini, uključujući školsku decu, tako i odraslima.
U nameri da se obezbedi efektivno ostvarivanje prava na profesionalnu obuku, strane ugovornice se obavezuju:
1. da obezbede ili unapređuju, prema potrebi, tehničku i profesionalnu obuku svih lica, uključujući osobe sa invaliditetom, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika, i da obezbede kapacitete za pristup višem tehničkom i univerzitetskom obrazovanju u zavisnosti isključivo od individualnih sposobnosti;
2. da obezbede ili unapređuju sistem pripravničkog rada i drugih sistematskih oblika obuke mladih u različitim zanimanjima;
3. da obezbede ili unapređuju, prema potrebi:
a) adekvatne i dostupne mogućnosti za obuku odraslih radnika;
b) posebne mogućnosti za prekvalifikaciju odraslih radnika koja je potrebna zbog tehnološkog razvoja ili novih trendova u zapošljavanju;
4. da obezbede ili unapređuju, prema potrebi, posebne mere za prekvalifikaciju i reintegraciju dugoročno nezaposlenih lica;
5. da podstiču puno korišćenje mogućnosti koje su obezbeđene odgovarajućim merama, kao što su:
a) smanjenje ili ukidanje svih taksi i drugih nadoknada;
b) pružanje finansijske pomoći u odgovarajućim slučajevima;
c) uključivanje vremena provedenog na dodatnoj obuci, koju radnik pohađa na zahtev poslodavca, u redovne radne sate, za vreme trajanja radnog odnosa;
d) obezbeđivanje, putem odgovarajućeg nadzora, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika, efikasno pripravničkog staža i drugih vidova obuke mladih radnika, i adekvatnu zaštitu mladih radnika uopšte.
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na zaštitu zdravlja, strane ugovornice obavezuju se da, bilo same bilo u saradnji sa javnim ili privatnim organizacijama, preduzmu odgovarajuće mere kojima treba, inter alia:
1. da uklone u najvećoj mogućoj meri uzroke lošeg zdravlja;
2. da obezbede savetodavne i obrazovne pogodnosti za unapređivanje zdravlja i podsticanje individualne odgovornosti po pitanjima zdravlja;
3. da spreče u najvećoj mogućoj meri epidemska, endemska i druga oboljenja, kao i nesrećne slučajeve.
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu sigurnost strane ugovornice se obavezuju:
1. da uspostave ili održavaju sistem socijalne sigurnosti;
2. da održavaju sistem socijalne sigurnosti na zadovoljavajućem nivou, barem na onom koji je neophodan za ratifikaciju Evropskog kodeksa socijalne sigurnosti;
3. da nastoje da postupno podignu sistem socijalne sigurnosti na viši nivo;
4. da preduzmu korake, zaključivanjem odgovarajućih bilateralnih i multilateralnih sporazuma, ili na drugi način, i zavisno od uslova postavljenih u takvim sporazumima, da obezbede:
a) jednak tretman državljana drugih država ugovornica sa tretmanom sopstvenih državljana u pogledu prava socijalnu sigurnost, uključujući i zadržavanje pogodnosti koje proističu iz zakonodavstva o socijalnoj sigurnosti, bez obzira na kretanja koje zaštićena lica mogu da preduzmu između teritorija strana ugovornica;
b) dodeljivanje, održavanje i nastavak prava iz socijalne sigurnosti takvim sredstvima kao što je sabiranje staža osiguranja ili radnog staža navršenih prema propisima svake od strana ugovornica.
Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu i medicinsku pomoć, strane ugovornice se obavezuju:
1. da obezbede da svako lice koje nema adekvatna sredstva za život i koje nije u stanju da obezbedi takva sredstva sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naročito povlastice iz šeme socijalne sigurnosti, dobije adekvatnu pomoć i, u slučaju bolesti, pomoć koja mu je neophodna;
2. da obezbede da lica koja dobijaju pomoć iz prethodnog stava, neće po tom osnovu trpeti bilo kakvo smanjivanje svojih političkih ili socijalnih prava;
3. da obezbede da svako lice može preko odgovarajuće javne ili privatne službe da dobije savete i ličnu pomoć koji su mu potrebni radi sprečavanja, otklanjanja ili ublažavanja lične ili porodične oskudice;
4. da primene odredbe navedene u stavovima 1, 2. i 3. ovog člana, na ravnopravnoj osnovi prema svojim državljanima i državljanima drugih strana ugovornica koji borave zakonito na toj teritoriji, u skladu sa obavezama prema Evropskoj konvenciji o socijalnoj i medicinskoj pomoći, potpisanoj u Parizu 11. decembra 1953.
Pravo na beneficije iz službe socijalnog staranja
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na beneficije iz socijalnog staranja, strane ugovornice obavezuju se:
1. da unapređuju ili obezbede službe koje, metodama socijalnog rada, mogu da doprinesu socijalnom staranju i razvoju kako pojedinaca tako i grupa u zajednici, i njihovom prilagođavanju društvenoj sredini;
2. da podstiču učešće pojedinaca i dobrovoljnih ili drugih organizacija u uspostavljanju i održavanju takvih službi.
Pravo osoba sa invaliditetom na nezavisnost, socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice
U nameri da se obezbedi efektivno ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom, bez obzira na uzrast ili prirodu invaliditeta, na nezavisnost, socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice, strane ugovornice posebno se obavezuju:
1. da preduzmu neophodne mere kako bi obezbedile osobama sa invaliditetom potrebno usmerenje, obrazovanje i profesionalnu obuku, u okviru redovnih mehanizama kada god je to moguće, ili, kada to nije moguće, pomoću specijalizovanih tela, javnih ili privatnih;
2. da unaprede njihov pristup zapošljavanju putem svih mera kojima se poslodavci podstiču da zaposle i da zadrže u radnom odnosu osobe sa invaliditetom u redovnoj radnoj sredini i da prilagode radne uslove potrebama osoba sa invaliditetom ili, kada tako nešto nije moguće zbog težine invaliditeta, organizovanjem ili stvaranjem posebne vrste zapošljavanja prilagođene težini invalidnosti. U određenim situacijama takve mere mogu obuhvatiti poseban raspored i službe podrške;
3. da unaprede njihovu punu socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice posebno takvim merama, uključujući i tehničku pomoć, koje imaju za cilj da prevaziđu barijere u sporazumevanju i pokretljivosti i da omoguće pristup transportu, stambenom smeštaju, kulturnim aktivnostima i razonodi.
Pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu
U nameri da se obezbede neophodni uslovi za pun razvoj porodice, koja je osnovna jedinica društva, strane ugovornice obavezuju se da unapređuju ekonomsku, pravnu i socijalnu zaštitu porodičnog života takvim sredstvima kao što su socijalne i porodične povlastice, poreske obaveze, obezbeđivanje porodičnog smeštaja, povlastice za novosklopljene brakove i druge odgovarajuće mere.
Pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zaštitu
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava dece i omladine da odrastaju u okruženju koje podstiče pun razvoj njihove ličnosti i njihovih fizičkih i mentalnih sposobnosti, strane ugovornice se obavezuju da, direktno ili u saradnji sa javnim i privatnim organizacijama, preduzimaju odgovarajuće i neophodne mere koje imaju za cilj:
1.
a) da osiguraju da deca i omladina, uzimajući u obzir prava i dužnosti njihovih roditelja, dobiju brigu, pomoć, obrazovanje i obuku koji su im potrebni, naročito kroz obezbeđivanje osnivanja i održavanja ustanova i službi dovoljnih i odgovarajućih za ovu namenu;
b) da zaštite decu i omladinu od zapostavljanja, nasilja i iskorišćavanja;
c) da obezbede zaštitu i posebnu pomoć države za decu i mlade koji su privremeno ili trajno lišeni porodične podrške;
2. da obezbede deci i mladima besplatno osnovno i srednje obrazovanje, kao i da ohrabruju redovno pohađanje nastave.
Pravo na unosan posao na teritoriji druge strane ugovornice
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na obavljanje unosnog posla na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice, strane ugovornice se obavezuju:
1. da primene postojeće propise u liberalnom duhu;
2. da pojednostave postojeće formalnosti i da smanje ili ukinu sudske takse i druge troškove koje plaćaju strani radnici ili njihovi poslodavci;
3. da liberalizuju, individualno ili kolektivno, propise koji regulišu zapošljavanje stranih radnika,
i da priznaju
4. pravo svojim državljanima da napuste zemlju i da se angažuju na unosnom poslu na teritoriji drugih strana ugovornica.
Pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć na teritoriji bilo koje druge strane ugovornice, strane ugovornice obavezuju se:
1. da imaju ili da se uvere da imaju adekvatne i besplatne službe za pružanje pomoći ovim radnicima, naročito u pribavljanju preciznih informacija, i da preduzmu sve neophodne korake, koliko im to dozvoljavaju nacionalni zakoni i propisi, protiv propagande koja dovodi u zabludu u vezi sa emigracijom i imigracijom;
2. da usvoje odgovarajuće mere u okviru svoje nadležnosti kako bi olakšali odlazak, put i prijem ovih radnika i njihovih porodica, i da omoguće, u okviru svoje nadležnosti, odgovarajuće službe zdravstvene i medicinske zaštite i dobre higijenske uslove za vreme puta;
3. da unaprede, koliko je to moguće, saradnju između socijalnih službi, javnih i privatnih, u zemljama emigracije i zemljama imigracije;
4. da obezbede za radnike koji zakonito borave na njihovim teritorijama u meri u kojoj su ta pitanja regulisana zakonom ili propisima ili su podložna kontroli organa upravnih vlasti, tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledu:
a) naknade i drugih uslova zapošljavanja i rada;
b) članstva u sindikatima i uživanja prava od kolektivnog pregovaranja;
c) smeštaja;
5. da obezbede za ove radnike, koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji, tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledu taksi za zapošljavanje, obaveza ili doprinosa koji se plaćaju za zaposlena lica;
6. da obezbede, u najvećoj mogućoj meri, spajanje porodice stranog radnika kome je dozvoljeno da se nastani na teritoriji te zemlje;
7. da obezbede za radnike koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju njihovi državljani u pogledu pravnih postupaka koji se tiču pitanja navedenih u ovom članu;
8. da obezbede da radnici koji u skladu sa zakonom borave na njihovoj teritoriji ne budu proterani, sem ako ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili naprave prestup protiv javnog interesa ili morala;
9. da dozvole, u okviru pravnih ograničenja, transfer delova zarada i ušteda takvih radnika prema njihovoj želji;
10. da prošire zaštitu i pomoć predviđene ovim članom na samozaposlene migrante, u obimu u kojem se ove mere na njih mogu primeniti;
11. da za potrebe radnika migranata i članova njihovih porodica unaprede ili omoguće nastavu nacionalnog jezika zemlje prijema, ili ukoliko postoji nekoliko zvaničnih jezika u toj zemlji, jednog od ovih jezika;
12. da, za potrebe dece radnika migranata unaprede ili omoguće, koliko god je to izvodljivo u praksi, nastavu maternjeg jezika radnika migranata.
Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na jednake mogućnosti i jednak tretman u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola, strane ugovornice se obavezuju da priznaju to pravo i preduzmu odgovarajuće mere da obezbede ili unaprede njegovu primenu u sledećim oblastima:
a) pristup zapošljavanju, zaštita od otpuštanja i vraćanje na rad;
b) profesionalno usmeravanje, obuka, prekvalifikacija i rehabilitacija;
c) uslovi zapošljavanja ili radni uslovi, uključujući i nadoknadu;
d) razvoj karijere koji podrazumeva i unapređenja.
Pravo na informisanje i konsultovanje
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika da budu informisani i konsultovani u okviru svojih preduzeća, strane ugovornice se obavezuju da usvoje ili podstaknu mere koje omogućuju radnicima ili njihovim predstavnicima, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom:
a) da budu redovno ili u odgovarajućem trenutku informisani na razumljiv način o ekonomskoj i finansijskoj situaciji u preduzeću koje ih zapošljava, pri čemu se podrazumeva da otkrivanje određenih informacija koje bi mogle biti štetne po preduzeće može da se uskrati ili smatra poverljivim i
b) da budu pravovremeno konsultovani o predloženim odlukama koje bi mogle značajno uticati na interese radnika, posebno o onim odlukama koje bi mogle da imaju značajan uticaj na situaciju u pogledu radnog odnosa u preduzeću.
Pravo učešća u odlučivanju o radnim uslovima i radnoj sredini i njihovom poboljšavanju
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika da učestvuju u odlučivanju o radnim uslovima i radnoj sredini i njihovom poboljšavanju u okviru preduzeća, strane ugovornice se obavezuju da usvoje ili podstaknu mere koje omogućuju radnicima ili njihovim predstavnicima da, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i praksom, doprinesu:
a) odlučivanju o radnim uslovima, organizaciji rada i radnoj sredini i njihovom poboljšavanju;
b) zaštiti zdravlja i bezbednosti u preduzeću;
c) organizaciji društvenih i društveno-kulturnih službi i pogodnosti u okviru preduzeća;
d) nadzoru nad primenom propisa o ovim pitanjima.
Pravo starijih lica na socijalnu zaštitu
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava starijih lica na socijalnu zaštitu, strane ugovornice se obavezuju da usvoje ili podstaknu, direktno ili u saradnji sa javnim i privatnim organizacijama, odgovarajuće mere koje imaju za cilj da omoguće starijim licima da ostanu punopravni članovi društva koliko god je to moguće, putem:
a) adekvatnih materijalnih sredstava koja im omogućuju da pristojno žive i aktivno učestvuju u javnom, društvenom i kulturnom životu;
b) pružanja informacija o uslugama i pogodnostima koja stoje na raspolaganju starijim licima kao i o mogućnostima korišćenja istih;
Da omoguće starijim licima da slobodno odaberu svoj način života i da vode nezavisan život u svom porodičnom okruženju sve dok to žele i mogu, putem:
a) obezbeđivanja smeštaja u skladu sa njihovim potrebama i zdravstvenim stanjem ili odgovarajuće podrške za adaptaciju njihovog stambenog smeštaja;
b) pružanja zdravstvene zaštite i usluga koje su im potrebne u njihovom stanju;
da garantuju starijim licima koja žive u ustanovama odgovarajuću podršku, uz puno poštovanje njihove privatnosti i učešće u odlučivanju o pitanjima koja se tiču životnih uslova u tim ustanovama.
Pravo na zaštitu u slučajevima prestanka radnog odnosa
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika na zaštitu u slučajevima prestanka radnog odnosa, strane ugovornice se obavezuju da priznaju:
a) pravo svih radnika da ne dođe do prestanka radnog odnosa bez valjanih razloga koji su vezani za njihove sposobnosti ili ponašanje ili su zasnivani na operativnim zahtevima preduzeća, ustanove ili službe;
b) pravo radnika čiji je radni odnos prestao bez odgovarajućeg razloga na adekvatnu nadoknadu ili odgovarajuću pomoć.
U ovom cilju strane ugovornice se obavezuju da osiguraju da radnici koji smatraju da je njihov radni odnos prestao bez valjanog razloga imaju pravo na žalbu nepristrasnom telu.
Pravo radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti poslodavca
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovog poslodavca, strane ugovornice se obavezuju da obezbede da potraživanja radnika koja proizlaze iz ugovora o radu ili radnog odnosa, garantuje neka garantna institucija ili da se garantuju nekim drugim oblikom efektivne zaštite.
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava svih radnika na zaštitu njihovog dostojanstva na radu, strane ugovornice se obavezuju da, u konsultacijama sa organizacijama poslodavaca i radnika:
1. unapređuju svest, informisanost i sprečavanje seksualnog uznemiravanja na radnom mestu ili u vezi sa radom i da preduzmu sve odgovarajuće mere za zaštitu radnika od takvog ponašanja;
2. unapređuju svest, informisanost i da sprečavaju ponavljano neprihvatljivo ili izrazito negativno i uvredljivo ponašanje protiv pojedinih radnika na radnom mestu ili u vezi sa poslom kao i da preduzmu sve odgovarajuće mere da zaštite radnike od takvog ponašanja.
Pravo radnika sa porodičnim obavezama na jednake mogućnosti i jednak tretman
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na jednakost u mogućnostima i tretmanu zaposlenih muškaraca i žena sa porodičnim obavezama i između takvih i drugih radnika, strane ugovornice se obavezuju:
1. da preduzmu odgovarajuće mere:
a) da omoguće radnicima sa porodičnim obavezama da zasnuju radni odnos i ostanu u njemu, kao i da ponovo zasnuju radni odnos posle odsustva zbog porodičnih obaveza, uključujući i mere u oblasti profesionalnog usmerenja i obuke;
b) da uzmu u obzir njihove potrebe u smislu uslova zapošljavanja i socijalne sigurnosti;
c) da razviju ili da unaprede usluge, javne ili privatne, posebno u domenu čuvanja dece ili drugih oblika dečje zaštite;
2. da obezbede za bilo kog roditelja da dobije u periodu posle porodiljskog odsustva, roditeljsko odsustvo tokom kojeg bi se starao o detetu, čija dužina i uslovi treba da se određuju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, kolektivnim ugovorima ili praksom;
3. da obezbedi da porodične obaveze ne mogu, kao takve, predstavljati valjan razlog prestanka radnog odnosa.
Pravo radničkih predstavnika na zaštitu u preduzeću i na dodeljivanje adekvatnih pogodnosti
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava radničkih predstavnika da obavljaju svoje funkcije, strane ugovornice se obavezuju da obezbede da u preduzeću:
a) radnički predstavnici uživaju efektivnu zaštitu od radnji koje su po njih štetne, uključujući otpuštanje zasnovano na njihovom statusu ili aktivnostima radničkih predstavnika u preduzeću;
b) dobiju odgovarajuće pogodnosti koje im omogućavaju pravovremeno i efikasno obavljanje svojih funkcija uzimajući u obzir sistem privrednih odnosa u zemlji i potrebe, veličinu i mogućnosti dotičnog preduzeća.
Pravo na informisanje i konsultacije u slučajevima kolektivnog otpuštanja
U nameri da se obezbedi efektivno ostvarivanje prava radnika da budu obavešteni i konsultovani u situacijama kolektivnog otpuštanja, strane ugovornice se obavezuju da obezbede da poslodavci obaveste i konsultuju radničke predstavnike, blagovremeno i pre nego što dođe do kolektivnog otpuštanja, o načinima i sredstvima da se izbegne kolektivno otpuštanje ili za ograničavanje takve pojave i ublažavanje njenih posledica, na primer, uvođenjem odgovarajućih socijalnih mera, naročito sa ciljem preraspoređivanja na druga radna mesta ili prekvalifikaciju zainteresovanih radnika.
Pravo radnika na zaštitu od siromaštva ili socijalne isključenosti
U nameri da se obezbedi efektivno ostvarivanje prava na zaštitu od siromaštva i socijalne isključenosti, strane se obavezuju:
a) da preduzmu mere, u okviru sveobuhvatnog i usklađenog pristupa, za unapređivanje efektivnog pristupa, naročito zapošljavanju, smeštaju, obrazovanju, obuci, kulturi i socijalnoj i medicinskoj pomoći za lica koja žive ili su u opasnosti da počnu da žive u uslovima socijalne isključenosti ili siromaštva, kao i njihovih porodicama;
b) da preispituju ove mere u cilju njihovog prilagođavanja po potrebi.
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na stanovanje, strane ugovornice se obavezuju da preuzimaju mere koje imaju za cilj:
1. unapređivanje pristupa stambenom smeštaju odgovarajućeg standarda;
2. sprečavanje ili umanjivanje pojave beskućnika, kako bi se ona postepeno uklonila;
3. da učine da cene stambenog smeštaja budu dostupne onima koji nemaju dovoljno sredstava.
1. Uzimajući u obzir član B, svaka od strana ugovornica se obavezuje:
a) Da smatra Deo I ove Povelje za deklaraciju ciljeva čijem će ostvarenju težiti svim odgovarajućim sredstvima, kako je rečeno u uvodnom stavu ovog Dela;
b) da se smatra obavezanom na poštovanje najmanje šest od sledećih devet članova Dela II ove Povelje - čl. 1, 5, 6, 7, 12, 13, 16, 19 i 20;
c) da se smatra obavezanom na poštovanje još jednog broja članova ili numerisanih stavova Dela II Povelje koji može sama da odabere, pod uslovom da ukupni broj članova ili numerisanih stavova na koje se obaveže nije manji od šesnaest članova ili šezdeset tri numerisana stava.
2. Članovi i stavovi koji su odabrani u skladu sa podstavovima b) i c) stava 1. ovog člana biće dostavljeni generalnom sekretaru Saveta Evrope u vreme deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja i saglasnosti.
3. Svaka strana može, u nekom kasnijem trenutku, izjaviti u obaveštenju koje uputi generalnom sekretaru da se obavezuje na poštovanje bilo kojih drugih članova ili numerisanih stavova Dela II koje još nije prihvatila u skladu sa uslovima stava 1 ovog člana. Ove naknadno preuzete obaveze smatraju se sastavnim delom ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti i proizvode iste efekte prvog dana meseca od isteka mesec dana od datuma obaveštenja.
4. Svaka strana obavezna je da ima sistem inspekcije rada koji odgovara nacionalnim uslovima.
Veze sa Evropskom socijalnom poveljom i Dodatnim protokolom iz 1988.
1. Nijedna strana ugovornica Evropske socijalne povelje ili Dodatnog protokola od 5. maja 1988. ne može ratifikovati, pristupiti ili prihvatiti ovu Povelju a da se ne smatra obavezanom na poštovanje, u najmanjoj meri onih odredaba koje korespondiraju sa odredbama Evropske socijalne povelje i, kada to odgovara, Dodatnog protokola na koje se obavezala.
2. Prihvatanje obaveza na osnovu bilo koje odredbe ove Povelje, od datuma stupanja na snagu ovih obaveza za dotičnu stranu ugovornicu, proizvodi dejstvo prestanka primene odgovarajućih odredaba Evropske socijalne povelje i, kada to odgovara, Dodatnog protokola u odnosu na dotičnu stranu ugovornicu, u slučaju kada se ona obavezala na poštovanje jednog ili oba ova instrumenta.
Nadzor nad primenom obaveza sadržanih u ovoj Povelji
Primena pravnih obaveza sadržanih u ovoj Povelji podleže istom nadzoru kao i u slučaju Evropske socijalne povelje.
1. Odredbe Dodatnog protokola uz Evropsku socijalnu povelju koje predviđaju sistem kolektivnih žalbi primenjuju se na obaveze iz Povelje a za države koje su ratifikovale Protokol.
2. Država koja nije prihvatila Dodatni protokol uz Evropsku socijalnu povelju koji predviđa sistem kolektivnih žalbi, može, u trenutku kada deponuje instrumente ratifikacije saglasnosti ili prihvatanja, Povelje, ili naknadno, da izjavi u posebnom obaveštenju koje uputi generalnom sekretaru Saveta Evrope da prihvata nadzor nad poštovanjem obaveza sadržanih u Povelji u skladu sa procedurom koju predviđa pomenuti Protokol.
Ostvarivanje prava predviđenih ovom Poveljom obezbeđuje se bez ikakve diskriminacije na osnovu rase, boje, pola, jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, zdravlja, pripadnosti nacionalnoj manjini, rođenju ili drugom statusu.
Derogacija u vreme rata ili javne opasnosti
1. U vreme rata ili druge javne opasnosti koja ugrožava život nacije, bilo koja strana ugovornica može da preduzme mere kojima poništava svoje obaveze prema ovoj Povelji do obima koji je striktno određen okolnostima date situacije, pod uslovom da takve mere nisu u suprotnosti sa njenim drugim obavezama prema međunarodnom pravu.
2. Svaka strana ugovornica koja je koristila pravo derogacije obavezna je da u razumnom roku redovno obaveštava generalnog sekretara o merama koje je preduzela i o razlozima njihovog preduzimanja. Osim toga obavezna je da obavesti generalnog sekretara kada one više nisu na snazi i o ponovnoj primeni prihvaćenih odredaba Povelje.
1. Efektivno ostvarivanje prava i principa iz Dela I i njihova praktična primena predviđena odredbama Dela II ne podležu nikakvim ograničenjima koja u tim delovima nisu predviđena, osim onih koja su predviđena zakonom i neophodna u demokratskom društvu radi zaštite prava i sloboda drugih ili radi zaštite javnog interesa, nacionalne bezbednosti, javnog zdravlja, ili morala.
2. Ograničenja koja se ovom Poveljom dozvoljavaju u pogledu prava i obaveza u njoj predviđenih ne primenjuju se u druge svrhe, sem predviđenih.
Odnosi između Povelje i unutrašnjeg prava ili međunarodnih sporazuma
Odredbe ove Povelje ne dovode u pitanje unutrašnje pravo ili bilo koji bilateralni ili multilateralni ugovor, konvenciju ili sporazum koji su već na snazi, ili mogu stupiti na snagu, a pružaju povoljniji tretman zaštićenim osobama.
1. Bez dovođenja u pitanje metoda primene predviđenih ovim članovima, relevantne odredbe članova od 1 - 31 Dela II ove Povelje primenjuju se na sledeći način:
a) zakonima ili propisima;
b) sporazumima između poslodavaca ili organizacija poslodavaca sa radničkim organizacijama;
c) kombinacijom ova dva metoda;
d) ostalim odgovarajućim metodama.
2. Smatraće se da je poštovanje obaveza koje proizilaze iz odredaba člana 2. st. 1, 2, 3, 4, 5 i 7, člana 7. st. 4, 6 i 7, člana 10. st. 1, 2, 3 i 5 i čl. 21. i 22. Dela II ove Povelje pravosnažno ako se ove odredbe primenjuju shodno stavu 1. ovog člana na veliku većinu zainteresovanih radnika.
1. Svaki amandman na Delove I i II ove Povelje koji ima za cilj proširenje prava zajamčenih ovom Poveljom kao i bilo koji amandman na Delove III - VI, koji predlože strana ugovornica ili Vladin komitet, dostavlja se generalnom sekretaru Saveta Evrope, koji ga prosleđuje ugovornicama Povelje.
2. Svaki amandman predložen u skladu sa odredbama prethodnog stava razmatra Vladin komitet i predloženi tekst podnosi Komitetu ministara na usvajanje posle konsultacija sa Parlamentarnom skupštinom. Pošto ga Komitet ministara odobri, tekst se upućuje stranama ugovornicama na usvajanje.
3. Svaki amandman na Delove I i II ove Povelje stupa na snagu, u odnosu na one strane koje su ga prihvatile, prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od mesec dana posle datuma kada su tri strane ugovornice obavestile generalnog sekretara da su ga prihvatile.
U slučaju drugih strana ugovornica koje ga naknadno prihvate, amandman stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od mesec dana od datuma kada je ta strana obavestila generalnog sekretara o svom prihvatanju.
4. Svi amandmani na delove III - VI ove Povelje stupaju na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana od datuma kada su sve države obavestile generalnog sekretara o njegovom prihvatanju.
Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu
1. Ovu Povelju mogu da potpišu države članice Saveta Evrope. Ona podleže postupku ratifikacije, prihvatanja i davanja saglasnosti. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ova Povelja stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana posle datuma kada tri države članice Saveta Evrope daju svoj pristanak na obavezivanje Poveljom u skladu sa prethodnim stavom.
3. U pogledu svake države članice koja kasnije izjavi da je spremna da se obaveže na poštovanje Povelje, ona stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana od datuma deponovanja njenih instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti.
1. Ova Povelja primenjuje se na matičnoj teritoriji svake strane ugovornice. Svaka potpisnica može, u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti, da u izjavi za generalnog sekretara Saveta Evrope odredi teritoriju koju smatra svojom matičnom teritorijom za ovu svrhu.
2. Svaka strana ugovornica može, u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili saglasnosti, ili naknadno, da putem obaveštenja upućenog generalnom sekretaru Saveta Evrope izjavi da se primena Povelje u celosti ili nekom njenom delu proširuje na teritoriju koja nije matična ili na teritorije navedene u izjavi za čije je međunarodne odnose ona odgovorna ili za koje preuzima međunarodnu odgovornost. Ona će u deklaraciji odrediti članove ili stavove Dela II Povelje koje prihvata kao obavezujuće u pogledu teritorija navedenih u deklaraciji.
3. Primena Povelje se proširuje na teritoriju ili teritorije navedene u gorespomenutoj izjavi počev od prvog dana u mesecu od isteka perioda od mesec dana od datuma prijema obaveštenja o takvoj izjavi kod generalnog sekretara.
4. Svaka strana ugovornica može kasnije da izjavi putem obaveštenja upućenog generalnom sekretaru Saveta Evrope da u pogledu jedne ili više teritorija na koje je primena Povelje proširena u skladu sa stavom 2 ovog člana, prihvata kao obavezujuće sve članove ili numerisane stavove koje još nije prihvatila u pogledu te teritorije ili tih teritorija. Ove obaveze date naknadno smatraju se sastavnim delom prvobitne izjave u pogledu teritorije o kojoj je reč, i postaju pravosnažne od prvog dana meseca od isteka perioda od mesec dana od datuma prijema obaveštenja kod generalnog sekretara.
1. Svaka strana ugovornica može otkazati Povelju tek na kraju petogodišnjeg perioda od datuma kada je Povelja za nju stupila na snagu, ili na kraju svakog narednog perioda od dve godine i, u svakom slučaju, šest meseci posle obaveštenja Generalnog sekretara Saveta Evrope o čemu on obaveštava druge strane ugovornice.
2. Svaka strana ugovornica može u skladu sa odredbama navedenim u prethodnim stavovima da otkaže svaki član ili stav Dela II ove Povelje koji je usvojila, pod uslovom da broj članova ili stavova koji obavezuju stranu ugovornicu nikada nije manji od šesnaest u prethodnom i šezdeset tri u potonjem slučaju, kao i da će ovaj broj članova ili stavova i dalje podrazumevati članove koje je strana ugovornica odabrala među onima koji su posebno pomenuti u članu A, stav 1, podstav (b).
3. Svaka strana ugovornica može da otkaže postojeću Povelju ili bilo koji od njenih članova ili stavova iz Dela II Povelje, pod uslovima navedenim u stavu 1 ovog člana u pogledu bilo koje teritorije na koju je pomenuta Povelja primenjiva izjavom koja je data u skladu sa stavom 2 člana L.
Dodatak uz ovu Povelju predstavlja njen sastavni deo.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope i generalnog direktora Međunarodne organizacije rada o:
a) svakom potpisu;
b) svakom deponovanju instrumenata ratifikacije, ili prihvatanja ili saglasnosti;
c) svakom datumu stupanja na snagu ove Povelje u skladu sa članom K;
d) svakoj izjavi datoj u primeni člana A st. 2 i 3, člana D st. 1 i 2, člana F stava 2 i člana L st. 1, 2, 3 i 4;
e) svakom amandmanu u skladu sa članom J;
f) svakom otkazivanju u skladu sa članom M;
g) svakom drugom postupku, obaveštenju ili dopisu u vezi sa ovom Poveljom.
Kao potvrdu navedenog, svedoci, dolepotpisani, propisno ovlašćeni punomoćnici, potpisali su ovu izmenjenu Povelju.
Sačinjeno u Strazburu, 3. maja 1996. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se deponuje u arhiv Saveta Evrope. Generalni sekretar dostavlja overenu kopiju svakoj državi članici Saveta Evrope i generalnom direktoru Međunarodne organizacije rada.
DODATAK IZMENJENOJ EVROPSKOJ SOCIJALNOJ POVELJI (REVIDIRANA)
Obim izmenjene Evropske socijalne povelje (revidirana) u pogledu zaštićenih lica
1. Ne dovodeći u pitanje član 12. stav 4. i član 13. stav 4. osobe koje su zaštićene čl. od 1. do 17. i od 20. do 31. podrazumevaju i strance samo dok su državljani drugih država članica koji imaju zakonitu dozvolu boravka ili redovan radni odnos u okviru teritorije dotične države, podrazumevajući da bi ove članove trebalo tumačiti u svetlu odredaba članova 18. i 19. Ovo tumačenje neće ograničiti primenu sličnih odredaba od strane država ugovornica i na druga lica.
2. Svaka strana će dodeliti licima koja imaju položaj izbeglica prema Konvenciji o statusu izbeglica koja je potpisana 28. jula 1951. godine u Ženevi i Protokolu od 31. januara 1967. godine i zakonito borave na njenoj teritoriji najpovlašćeniji mogući tretman, a u svakom slučaju ne slabiji od položaja u skladu sa obavezama koje su prihvatile države članice pomenute Konvencije i u skladu sa svim ostalim međunarodnim instrumentima koji se primenjuju na ove izbeglice.
3. Svaka strana će dodeliti licima bez državljanstva u smislu Konvencije o statusu lica bez državljanstva, sačinjene u Njujorku 28. septembra 1954. godine, i koji zakonito borave na njenoj teritoriji, najpovoljniji mogući tretman, a u svakom slučaju ne manje povoljan od tretmana u skladu sa obavezama koje su strane prihvatile u skladu sa pomenutim instrumentom i ostalim međunarodnim instrumentima koji se primenjuju na lica bez državljanstva.
Smatra se da se ove odredbe ne odnose na pitanje ulaska na teritorije strana ugovornica i da ne dovode u pitanje odredbe Evropske konvencije o nastanjivanju koja je potpisana u Parizu 13. decembra 1955. godine.
Ova odredba se ne može tumačiti kao zabrana ili ovlašćenje za bilo kakvu klauzulu ili praksu u vezi sa sindikalnom zaštitom.
Strane mogu da predvide da se ove odredbe ne primenjuju:
a) Na radnike koji imaju ugovorni odnos ili radni odnos čija ukupna dužina ne prelazi jedan mesec i/ili sa radnom nedeljom koja nije duža od osam časova;
b) kada je ugovor ili radni odnos uzročne ili specifične prirode ukoliko je, u ovim slučajevima, izostanak primene opravdan objektivnim razlozima.
Smatra se da se, za potrebe ove odredbe, funkcije organizacija i uslovi rada ovih službi utvrđuju nacionalnim zakonima i propisima, kolektivnim ugovorima ili na druge načine koji odgovaraju nacionalnim uslovima.
Smatra se da se ova odredba ne može tumačiti kao zabrana trenutnog otkaza u slučaju ozbiljnih prekršaja.
Smatra se da strana ugovornica ispunjava obaveze koje podrazumeva ovaj stav ukoliko se ne dozvoli da se velikoj većini radnika smanji plata na osnovu zakona ili kolektivnog ugovora ili arbitražne odluke, uz izuzetak onih lica koja nisu predmet ove odredbe.
Smatra se da svaka strana ugovornica može, u meri u kojoj se to na nju odnosi, da reguliše uživanje prava na štrajk zakonom, pod uslovom da bilo koje drugo ograničenje dotičnog prava može da bude opravdano u skladu sa uslovima koje predviđa član G.
Ova odredba ne sprečava strane ugovornice da u svom zakonodavstvu predvide da mlade osobe koje još nisu dosegle minimalni predviđeni uzrast mogu obavljati rad samo ukoliko je takav rad apsolutno neophodan za njihovu profesionalnu obuku i kada se taj rad sprovodi u skladu sa uslovima koje su propisale nadležne vlasti a kada su preuzete mere da se zaštite zdravlje i bezbednost ovih mladih osoba.
Smatra se da strana ugovornica ispunjava obavezu predviđenu ovim stavom ukoliko ispunjava duh ove obaveze tako što zakonom predvidi da se velika većina osoba mlađih od osamnaest godina ne zapošljava na noćnom radu.
Ova odredba ne može se tumačiti kao da propisuje apsolutnu zabranu. Izuzeci su mogući, na primer, u sledećim slučajevima:
a) Ako je zaposlena žena kriva za nepravilnosti koje opravdavaju prestanak radnog odnosa;
b) ako je dotično preduzeće prestalo da postoji;
c) ako je istekao period koji je predviđen ugovorom o radu.
Pod izrazom "zavisno od uslova postavljenih takvim sporazumima" u uvodu ovog stava podrazumeva se da između ostalog, u pogledu pogodnosti koje su dostupne nezavisno od doprinosa od osiguranja, strana ugovornica može zahtevati da se navrši propisani period boravka pre nego što se dodele takve pogodnosti državljanima drugih strana.
Vlade koje nisu članice Evropske konvencije o socijalnoj i medicinskoj pomoći mogu ratifikovati Povelju u odnosu na ovaj stav ako obezbede državljanima drugih strana tretman koji je u skladu sa odredbama pomenute Konvencije.
Član 16
Smatra se da zaštita predviđena ovom odredbom podrazumeva porodice sa jednim roditeljem.
Član 17
Smatra se da ova odredba štiti sve osobe mlađe od osamnaest godina, osim ako se, prema zakonu koji se primenjuje na decu većina ostvaruje ranije, ne dovodeći u pitanje ostale posebne odredbe Povelje, posebno član 7. Ovo ne podrazumeva obavezu da se obezbedi obavezno obrazovanje do gorespomenutog uzrasta.
Radi primene ove odredbe, podrazumeva se da izraz "porodica stranog radnika" obuhvata makar bračnog druga i decu koja nisu u braku, sve dok se smatraju maloletnicima u državi u kojoj su dok ih izdržava radnik migrant.
Član 20
1. Smatra se da pitanja socijalne sigurnosti, kao i druge odredbe koje se odnose na doprinose u slučaju nezaposlenosti, starosti i opstanka, mogu da se izuzmu iz predmeta ovog člana.
2. Odredbe koje se odnose na zaštitu žena, posebno u pogledu trudnoće, porođaja i perioda posle rođenja deteta, ne smatraju se diskriminacijom o kojoj se govori u ovom članu.
3. Ovim članom ne sprečava se usvajanje posebnih mera koje imaju za cilj uklanjanje de faktor nejednakosti.
4. Posao koji se, zbog svoje prirode ili konteksta u kojem se sprovodi, može poveriti samo osobi određenog pola, može biti izuzet iz predmeta ovog člana ili nekih njegovih odredaba. Ova odredba se ne može tumačiti kao zahtev državama da u svoje zakone ili propise unesu listu zanimanja koja, zbog svoje prirode ili konteksta u kojem se sprovode, mogu biti rezervisani za osobe određenog pola.
Članovi 21. i 22.
1. Radi primene ovih članova izraz "radnički predstavnici" označava lica koja kao takve priznaju nacionalno zakonodavstvo ili praksa.
2. Izraz "nacionalno zakonodavstvo ili praksa" obuhvata, prema konkretnoj prilici, pored zakona i propisa, kolektivne ugovore, ostale sporazume između poslodavaca i radnika, običaje, kao i relevantnu sudsku praksu.
3. Radi primene ovih članova izraz "preduzeće" podrazumeva skup raznih komponenti, sa ili bez pravne ličnosti, koje proizvode dobra ili usluge radi finansijske dobiti i sa sposobnošću da odrede sopstvenu tržišnu politiku.
4. Smatra se da verske ustanove i njihove institucije mogu da se izuzmu iz primene ovih članova, čak i ako se prihvati da su ove ustanove "preduzeća" u okviru značenja predviđenog stavom 3. Organizacije koje sprovode aktivnosti koje su inspirisane određenim idealima ili rukovođene određenim moralnim konceptima, idealima ili konceptima koji su zaštićeni nacionalnim zakonodavstvom, mogu se izuzeti iz primene ovih članova do stepena potrebnog da se zaštiti orijentacija preduzeća.
5. Ukoliko se u državi prava sadržana u ovim članovima ostvaruju u različitim organizacijama i preduzećima, smatra se da dotična država ispunjava obaveze koje proizilaze iz ovih odredaba.
6. Strane mogu da izuzmu iz obima primene ovih članova ona preduzeća koja zapošljavaju manje od određenog broja radnika, što se određuje nacionalnim zakonima ili praksom.
Član 22
1. Ova odredba ne utiče štetno na ovlašćenja ni obaveze država u pogledu usvajanja propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, niti ovlašćenja ili odgovornosti tela koja se bave nadzorom nad njihovom primenom.
2. Izraz "društvene i društveno-kulturne službe i pogodnosti" podrazumeva da se odnosi na društvene i društveno-kulturne pogodnosti za radnike koje obezbeđuju neka preduzeća kao što su socijalna pomoć, sportski tereni, prostorije za majke s decom, biblioteke, dečiji kampovi za odmor i drugo.
Da bi se primenio ovaj stav, izraz "dok god je moguće" odnosi se na fizičke, psihičke i intelektualne kapacitete starijih lica.
1. Smatra se da za potrebe ovog člana izraz "prestanak radnog odnosa" ili "prestanak" znači raskid radnog odnosa na inicijativu poslodavca.
2. Smatra se da su predmet ovog člana svi radnici, ali da strane ugovornice mogu da izuzmu deo ili celokupnu zaštitu sledećih kategorija zaposlenih lica:
a) radnike koji su angažovani ugovorom o radu na određeni period ili za određeni zadatak;
b) radnike koji su pripravnici ili su na probnom radu, pod uslovom da je ovo određeno unapred i na razuman rok;
c) radnike koji su angažovani za obavljanje povremenih poslova na kraći period.
3. Radi primene ovog člana, sledeći razlozi ne predstavljaju valjane osnove za prestanak radnog odnosa:
a) članstvo u sindikatu ili sindikalne aktivnosti van radnog vremena ili, uz pristanak poslodavca, u radno vreme;
b) traženje službe, ako se deluje ili se delovalo u svojstvu radničkog predstavnika;
c) podnošenje žalbe ili učešće u postupku protiv poslodavca u kojem se navode kršenja propisa ili obraćanje nadležnim upravnim vlastima;
d) rasa, boja, pol, bračni status, porodične odgovornosti, trudnoća, vera, političko mišljenje, nacionalno ili nadležnim upravnim vlastima;
e) roditeljsko odsustvo;
f) privremeno odsustvo sa posla usled bolesti ili povrede.
4. Smatra se da se nadoknada ili druga adekvatna pomoć u slučaju prestanka radnog odnosa bez valjanih razloga određuje nacionalnim zakonima ili propisima, kolektivnim ugovorima ili na drugi način koji odgovara nacionalnim uslovima.
Član 25
1. Smatra se da nadležni nacionalni organ može, posle konsultacija sa organizacijama poslodavaca i radnika, da izuzme određene kategorije radnika od zaštite koju obezbeđuje ovaj član zbog posebne prirode njihovog radnog odnosa.
2. Smatra se da definiciju izraza "nesolventnost" mora da odredi nacionalni zakon ili praksa.
3. Pod radničkim potraživanjima o kojima govori ova odredba u najmanjem obimu se podrazumevaju:
a) Radnička potraživanja plata koja se odnose na propisani period, koji ne sme da bude kraći od tri meseca prema sistemu privilegija niti od osam nedelja prema garantovanom sistemu, pre nesolventnosti ili prestanka radnog odnosa;
b) radničko potraživanje za plaćene praznične dane, koje je rezultat rada obavljenog tokom godine u kojoj je došlo do nesolventnosti ili prestanka radnog odnosa;
c) radnička potraživanja u odnosu na iznose u pogledu drugih tipova plaćenog odsustva koje se odnosi na određeni period, koji neće biti kraći od tri meseca prema sistemu privilegija niti kraći od šest nedelja prema garantovanom sistemu, pre nesolventnosti ili prestanka radnog odnosa.
4. Nacionalni zakoni ili propisi mogu da ograniče zaštitu radničkih potraživanja na propisani iznos, koji mora biti na društveno prihvatljivom nivou.
Član 26
Smatra se da ovaj član ne zahteva usvajanje novih zakona.
Smatra se da seksualno uznemiravanje nije predmet stava 2.
Član 27
Smatra se da se ovaj član primenjuje na muškarce i žene koji imaju porodične obaveze prema svojoj izdržavanoj deci, kao i prema drugim članovima porodice kojima je očigledno potrebna njihova briga ili podrška, kada su takve obaveze ograničene njihovim sposobnostima da pripreme, otpočnu ili unaprede ekonomsku aktivnost ili učestvuju u njoj. Izraz, "izdržavana deca" ili "ostali članovi najuže porodice kojima je očigledno potrebna njihova briga ili podrška" podrazumeva lica koja kao takva definiše nacionalno zakonodavstvo dotične države.
Članovi 28. i 29.
Da bi se primenio ovaj član, izraz "radnički predstavnici" označava lica koja su kao takva priznata domaćim zakonodavstvom ili praksom.
Smatra se da Povelja sadrži pravne obaveze međunarodnog karaktera, čije je sprovođenje u život pod isključivim nadzorom predviđenim Delom IV.
Smatra se da numerisani stavovi mogu da obuhvate članove koji se sastoje od samo jednog stava.
U cilju sprovođenja u život stava 2. člana B, odredbe Revidirane evropske socijalne povelje korespondiraju s odredbama Evropske socijalne povelje sa istim brojem stava i člana uz izuzetak:
a) člana 3. stava 2. Revidirane evropske socijalne povelje koji korespondira sa članom 3. st. 1. i 3. Evropske socijalne povelje;
b) člana 3. stava 3. Revidirane evropske socijalne povelje koji korespondira sa članom 3. st. 2. i 3. Evropske socijalne povelje;
c) člana 10. stava 5. Revidirane evropske socijalne povelje koji korespondira sa članom 10. stav 4. Evropske socijalne povelje;
d) člana 17. stav 1. Revidirane evropske socijalne povelje, koji korespondira sa članom 17. Evropske socijalne povelje.
Član E
Poseban/drugačiji tretman koji se zasniva na objektivnom i razumnom opravdanju ne smatra se diskriminatornim.
Član F
Pod izrazom "u vreme rata ili druge javne opasnosti" podrazumeva se i opasnost od rata.
Član I
Smatra se da se radnici koji su izuzeti u skladu sa Dodatkom, čl. 21. i 22. ne uzimaju u obzir prilikom određivanja broja dotičnih radnika.
Član J
Izraz "amandman" proširuje se tako da se odnosi i na dodavanje novih članova Povelji.
ČLAN 3
Prilikom predaje ratifikacionog instrumenta za Revidiranu evropsku socijalnu povelju, Republika Srbija će dati izjavu sledeće sadržine:
"Republika Srbija, u skladu sa Delom III članom A Revidirane evropske socijalne povelje, smatraće se obaveznom da prihvati sledeće odredbe dela II:
- Član 1;
- Član 2. st. 1, 2, 3, 5, 6, 7;
- Član 3;
- Član 4;
- Član 5;
- Član 6, osim u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije u pogledu tačke 4;
- Član 7;
- Član 8;
- Član 9;
- Član 10. st. 1, 2, 3, 4;
- Član 11;
- Član 12;
- Član 13;
- Član 14;
- Član 15;
- Član 16;
- Član 17. st. 1b, 1c, 2;
- Član 18;
- Član 19. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10;
- Član 20;
- Član 21;
- Član 22;
- Član 23;
- Član 24;
- Član 25;
- Član 26;
- Član 28;
- Član 29;
- Član 30."
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".