ZAKONO POTVRĐIVANJU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009) |
ČLAN 1
Potvrđuju se akti Svetskog poštanskog saveza, i to:
Osmi dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza;
Prvi dodatni protokol Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza;
Pravilnik o postupanju na Kongresu;
Svetska poštanska konvencija i Završni protokol Svetske poštanske konvencije;
Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama,
usvojeni na Kongresu Svetskog poštanskog saveza u Ženevi, 12. avgusta 2008. godine, u originalu na francuskom, engleskom, španskom i arapskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst akata Svetskog poštanskog saveza u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
OSMI DODATNI PROTOKOL USTAVU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, okupljeni na Kongresu u Ženevi, na osnovu člana 30. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su, uz rezervu ratifikacije, sledeće izmene navedenog Ustava.
(Izmenjen član 1bis)
1. Za potrebe Akata Svetskog poštanskog saveza, dole navedeni termini su definisani na sledeći način:
1.1. Poštanska usluga: skup poštanskih uslužnih delatnosti čiji obim određuju organi Saveza. Osnovne obaveze koje iz obavljanja ovih usluga proizilaze sastoje se u zadovoljavanju određenih socijalnih i ekonomskih ciljeva država članica, pri čemu je obezbeđeno prikupljanje, sortiranje, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka.
1.2. Država članica: država koja ispunjava uslove navedene u članu 2. Ustava.
1.3. Jedinstvena poštanska teritorija (jedna ista poštanska teritorija): obaveza ugovornih strana po aktima Saveza je da, shodno principu reciprociteta, obezbeđuju ravnopravnu razmenu pismonosnih pošiljaka, poštujući načelo slobodnog tranzita i postupanja sa poštanskim pošiljkama koje dolaze iz drugih zemalja, a koje su u tranzitu kroz njihovu zemlju, kao sa njihovim sopstvenim poštanskim pošiljkama, bez diskriminacije.
1.4. Sloboda tranzita: načelo prema kome je posrednička država članica dužna da prenosi poštanske pošiljke koje joj je u tranzitu predala druga država članica, pri čemu sa ovim pošiljkama mora da se postupa na isti način kao i sa pošiljkama u unutrašnjem saobraćaju.
1.5. Pismonosna pošiljka: pošiljke koje su opisane u Konvenciji.
1.6. Međunarodna poštanska usluga: poštanske delatnosti ili usluge regulisane Aktima; skup ovih delatnosti ili usluga.
1.7. Ovlašćeni operator: svaki vladin ili nevladin entitet koji je zvanično određen od strane države članice, da obavlja poštanske usluge i da na njegovoj teritoriji ispunjava odnosne obaveze, koje proističu iz Akata Saveza.
1.8. Rezerva: klauzula o izuzimanju kojom država članica namerava da izuzme ili izmeni pravni efekat neke odredbe Akta prilikom primene istog u toj državi članici, ako nije u pitanju odredba iz Ustava ili Opšteg pravilnika. Svaka rezerva će biti kompatibilna sa ciljem i svrhom Saveza, kako su one definisane u preambuli i članu 1. Ustava. Ona mora biti u potpunosti opravdana i odobrena od strane većine koja je potrebna za odobravanje Akta koji je u pitanju i odobrenje priloženo Završnom Protokolu.
(Izmenjen član 4)
Države članice čiji ovlašćeni operatori pružaju usluge na teritorijama koje nisu uključene u Savez, obavezne su da nastupaju kao posrednici prema drugim državama članicama. Odredbe Konvencije i njenih propisa, važe i na takve posebne odnose.
(Izmenjen član 8)
1. Države članice, ili njihovi ovlašćeni operatori mogu, ako to dopušta zakonodavni okvir tih država članica, osnovati Uže saveze i sklopiti Posebne ugovore koji se tiču međunarodnih poštanskih usluga, pod uslovom da nikako ne uvode odredbe koje su manje povoljne za javnost nego one odredbe iz Akata koje su ove države članice potpisale i postale ugovorne strane.
2. Uži savezi mogu da šalju posmatrače na Kongrese, na konferencije i sastanke Saveza, Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća.
3. Savez može slati posmatrače na Kongrese, konferencije i sastanke Užih saveza.
Pristupanje ili prijem u Savez, Procedura
(Izmenjen član 11)
1. Svaki član Ujedinjenih Nacija može biti primljen u Savez.
2. Svaka suverena država, koja nije član Ujedinjenih Nacija, može podneti zahtev da postane država članica Saveza.
3. Prijem, ili zahtev za prijem u Savez, sa sobom obavezno zahteva i formalnu deklaraciju o prihvatanju Ustava i obaveznih Akata Saveza. Zahtev upućuje vlada zemlje koja je u pitanju, Generalnom direktoru Međunarodnog biroa, koji obaveštava o prijemu, ili konsultuje države članice vezano za zahtev za prijem, zavisno od slučaja.
4. Smatraće se da je neka država, koja nije članica Ujedinjenih Nacija, postala država članica Saveza, ako je njen zahtev odobrilo najmanje dve trećine država članica Saveza. Države članice koje nisu odgovorile u roku od četiri meseca računajući od datuma konsultacija, smatraće se uzdržanima.
5. Generalni direktor Međunarodnog biroa obaveštava vlade država članica o prijemu u članstvo. Članstvo stupa na snagu od datuma takvog obaveštenja.
(Izmenjen član 22)
1. Ustav je osnovni Akt Saveza. On sadrži pravila o strukturi i organima Saveza i ne podleže rezervama.
2. Opšti pravilnik sadrži odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i funkcionisanje Saveza. On je obavezan za sve države članice i ne podleže rezervama.
3. Svetska poštanska Konvencija, Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i Pravilnik o poštanskim paketima sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodne poštanske usluge, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i na pakete. Ova Akta su obavezna za sve države članice. Države članice će obezbediti da njihovi ovlašćeni operatori ispunjavaju obaveze koje proističu iz Konvencije i njenih propisa.
4. Aranžmani Saveza i njihovi Pravilnici regulišu ostale usluge, osim pismonosnih pošiljaka i paketa, između država članica koje su njihove ugovornice. Oni su obavezni samo za te zemlje. Države članice koje su i potpisnice, će obezbediti da njihovi ovlašćeni operatori ispunjavaju obaveze koje proističu iz Sporazuma i njihovih propisa.
5. Pravilnike, koji sadrže pravila potrebna za primenu Konvencija i Aranžmana, donosi Poštansko operativno veće, imajući u vidu odluke koje je doneo Kongres.
6. Eventualni završni protokoli priloženi Aktima Saveza, predviđeni u stavovima od 3. do 5, sadrže rezerve na ova Akta.
Potpis, provera autentičnosti, ratifikovanje i drugi oblici davanja odobrenja na Akte Saveza
(Izmenjen član 25)
1. Akta Saveza koja su usvojena na Kongresu, potpisuju ovlašćeni predstavnici država članica.
2. Propise overavaju i potvrđuju predsedavajući i Generalni sekretar Poštanskog operativnog veća.
3. Države potpisnice treba da, što je pre moguće, ratifikuju Ustav.
4. Potvrđivanje drugih Akata Saveza, koji nisu Ustav, uređuje se ustavnim propisima svake države potpisnice.
5. Kada država članica ne ratifikuje Ustav, ili ne potvrdi druge Akte koje je potpisala, Ustav i ti drugi akti više neće biti obavezujući za druge države članice koje su ih ratifikovale ili potvrdile prema državi članici koja ih nije ratifikovala.
(Izmenjen član 29)
1. Država članica ima pravo da, bilo na Kongresu, bilo između Kongresa, podnese predloge koji se tiču onih Akata Saveza čija je ugovorna strana.
2. Međutim, predlozi koji se tiču Ustava i Opštih propisa, mogu se podnositi samo na Kongresu.
3. Osim toga, predlozi koji se tiču Propisa, podnose se direktno Poštanskom operativnom veću, ali ih Međunarodni biro najpre treba poslati svim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima.
(Član 32, izmenjen)
U slučaju spora između dve ili više država članica oko tumačenja Akata Saveza ili odgovornosti koju ima država članica prilikom primene ovih Akata, sporno pitanje će se rešavati arbitražom.
Pristupanje Dodatnom protokolu i drugim Aktima Saveza
1. Države članice koje nisu potpisale ovaj Protokol mogu mu pristupiti u svako vreme.
2. Države članice, ugovornice Akata obnovljenih na Kongresu, koje ih nisu potpisale, treba tim Aktima da pristupe što je moguće pre.
3. Instrumenti pristupanja koji se odnose na slučajeve predviđene stavovima 1. i 2, upućuju se Generalnom direktoru Međunarodnog biroa. On o tome obaveštava vlade država članica.
Početak primene i trajanje Dodatnog protokola Ustavu Svetskog poštanskog saveza
Ovaj Dodatni protokol počeće da se primenjuje 1. januara 2010. godine i ostaće na snazi neograničeno vreme.
Punomoćnici vlada država članica su sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu pravosnažnost i istu zakonitost kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Ustava, i oni su ga potpisali u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornoj strani.
Usvojeno u Ženevi, 12. avgusta 2008. godine
PRVI DODATNI PROTOKOL OPŠTEM PRAVILNIKU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza, okupljeni na Kongresu u Ženevi, na osnovu člana 30. stav 3. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su, sporazumno i pod rezervom člana 25. stav 4. pomenutog Ustava, sledeće izmene Opšteg pravilnika.
Član I
(Izmenjen član 101bis)
1. Na osnovu predloga država članica, Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća, Kongres će:
1.1. odrediti opštu poslovnu politiku postojanja svrhe Saveza i dostizanje cilja, datih u Preambuli i članu 1. Ustava;
1.2. razmatrati i, ako su odgovarajući, usvajati predloge amandmana na Ustav, Opšti pravilnik, Konvenciju i Sporazume, koje predlože države članice i Savet i Veće, a u skladu sa članom 29. Ustava i sa članom 122. Opšteg pravilnika;
1.3. određivati datum za stupanje ovih Akata na snagu;
1.4. usvajati svoj Pravilnik i amandmane na taj Pravilnik;
1.5. razmatrati sveobuhvatne izveštaje o radu i aktivnostima Administrativnog saveta, Poštanskog operativnog veća i Konsultativnog komiteta, za period od prethodnog Kongresa, koje podnose ovi organi u skladu sa članom 103, 105. i 107. Opšteg pravilnika;
1.6. usvajati strateški plan Saveza;
1.7. utvrđivati maksimalni iznos rashoda Saveza, u skladu sa članom 21. Ustava;
1.8. birati države članice koje će biti članovi Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća;
1.9. birati Generalnog direktora i Zamenika generalnog direktora;
1.10. rezolucijom odrediti gornji limit troškova koje Savez može snositi za izradu dokumenata na kineskom, nemačkom, portugalskom i ruskom jeziku.
2. Kongres, kao najviši organ Saveza, bavi se i drugim pitanjima koja se tiču poštanskih usluga.
Sastav, funkcionisanje i zasedanje Administrativnog saveta
Član II
(Izmenjen član 102)
1. Administrativni savet se sastoji od četrdeset i jednog člana, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva uzastopna Kongresa.
2. Predsedničko mesto pripada po pravu državi domaćinu Kongresa. Ako ta država odustane od toga, ona postaje po pravu član Saveta i na taj način geografska zona kojoj ona pripada raspolaže jednim mestom više, na koje se ne primenjuju ograničenja iz stava 3. U tom slučaju, Administrativni savet bira na predsedničko mesto jednog od članova iste geografske zone kojoj pripada država domaćin.
3. Ostalih četrdeset članova Administrativnog saveta bira Kongres na osnovu pravične geografske raspodele. Na svakom Kongresu menja se najmanje polovina članova; nijedna država članica ne može biti izabrana uzastopno na tri Kongresa.
4. Svaki član Administrativnog saveta određuje svog predstavnika, koji treba da bude stručan za oblast poštanskih usluga.
5. Funkcije člana Administrativnog saveta obavljaju se besplatno. Troškovi rada Saveta padaju na teret Saveza.
6. Administrativni savet ima sledeće nadležnosti:
6.1. nadzire celokupan rad Saveza u vremenu između Kongresa, vodeći računa o odlukama Kongresa, proučavajući pitanja politike vlada u poštanskoj oblasti i vodeći računa o razvoju međunarodne regulative, kao što je ona koja se odnosi na razmenu usluga i na konkurenciju;
6.2. razmatra i usvaja, u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra neophodnom radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije;
6.3. unapređuje, usaglašava i nadgleda sve oblike poštanske tehničke pomoći u okviru međunarodne tehničke saradnje;
6.4. razmatra i usvaja dvogodišnji Program i Budžet, kao i račune Saveza;
6.5. dozvoljava prekoračenje gornje granice rashoda, ako okolnosti to zahtevaju, u skladu sa članom 128.3 do 5;
6.6. donosi Finansijski pravilnik Saveza;
6.7. donosi pravila kojima se reguliše Rezervni fond;
6.8. donosi pravila kojima se reguliše Specijalni fond;
6.9. donosi pravila kojima se reguliše Fond za posebne aktivnosti;
6.10. donosi pravila kojima se reguliše Dobrovoljni fond;
6.11. obezbeđuje kontrolu rada Međunarodnog biroa;
6.12. odobrava izbor nižeg razreda doprinosa, ako je zatraženo, u skladu sa uslovima predviđenim u članu 130.6;
6.13. odobrava promenu geografske zone, ako to neka država članica traži, vodeći računa o mišljenjima država koje su iz iste geografske zone;
6.14. donosi Statut osoblja i uslove rada izabranih funkcionera;
6.15. otvara ili ukida radna mesta u Međunarodnom birou, vodeći računa o ograničenjima uslovljenim utvrđenom gornjom granicom rashoda;
6.16. donosi Pravilnik Socijalnog fonda;
6.17. odobrava dvogodišnje izveštaje Međunarodnog biroa o radu Saveza i o finansijskom poslovanju i, ako treba, daje komentare u vezi sa njima;
6.18. odlučuje o kontaktima koje treba uspostaviti sa državama članicama, radi izvršenja svojih funkcija;
6.19. posle konsultovanja sa Poštanskim operativnim većem, odlučuje o kontaktima sa organizacijama koje nisu punopravni posmatrači, razmatra i odobrava izveštaje Međunarodnog biroa o odnosima Saveza sa drugim međunarodnim organizacijama i donosi odluke koje smatra opravdanim o vođenju ovih odnosa i o koracima koje treba preduzeti u vezi sa njima; blagovremeno imenuje, nakon konsultovanja sa Poštanskim operativnim većem i sa Generalnim sekretarom, međunarodne organizacije, udruženja, preduzeća i kvalifikovane osobe, koje treba pozvati da budu zastupljene na posebnim sednicama Kongresa i njegovih komisija, kada je to u interesu Saveza, ili može koristiti radu Kongresa, i zadužuje Generalnog direktora Međunarodnog biroa da pošalje potrebne pozive;
6.20. donosi, ako to smatra korisnim, načela o kojima Poštansko operativno veće treba da vodi računa kad proučava pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovna stopa vazdušnog prevoza pošte i prijem pismonosnih pošiljaka u inostranstvu), pažljivo prati proučavanje ovih pitanja i razmatra i usvaja, u cilju obezbeđenja usklađenosti sa navedenim načelima, predloge Poštanskog operativnog veća o ovim pitanjima;
6.21. na zahtev Kongresa, Poštanskog operativnog veća ili država članica proučava probleme upravnog, zakonodavnog i pravnog karaktera od interesa za Savez ili međunarodnu poštansku službu; Administrativni savet odlučuje da li je opravdano izraditi studiju u navedenim oblastima, a na zahtev država članica između Kongresa;
6.22. sastavlja predlog koji će se podnositi na usvajanje ili Kongresu ili državama članicama u skladu sa članom 125;
6.23. odobrava, u okviru svojih nadležnosti, preporuke Poštanskog operativnog veća koje se odnose na usvajanje, ako je potrebno, pravila ili novih postupaka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju;
6.24. razmatra godišnji izveštaj koji sačinjava Poštansko operativno veće i, prema slučaju, predloge koje on podnosi;
6.25. podnosi studijske teme na razmatranje Poštanskom operativnom veću, u skladu sa članom 104. stav 9.16;
6.26. određuje zemlju u kojoj treba da se održi naredni Kongres, u slučaju predviđenom u članu 101. stav 4;
6.27. utvrđuje blagovremeno, i posle konsultovanja sa Poštanskim operativnim većem, broj komisija potrebnih za uspešan rad Kongresa i određuje njihove nadležnosti;
6.28. određuje, posle konsultovanja sa Poštanskim operativnim većem, i uz rezervu da to prihvati Kongres, države članice koje bi mogle:
- da vrše funkcije zamenika predsednika Kongresa i predsednika i zamenika predsednika komisija, vodeći, što je moguće više, računa o pravičnoj geografskoj zastupljenosti država članica;
- da uđu u sastav užih komisija Kongresa;
6.29. razmatra i odobrava, u saradnji sa Poštanskim operativnim većem, nacrt Strategije za podnošenje Kongresu;
6.30. da usvaja četvorogodišnji izveštaj koji se podnosi narednom Kongresu, a koji je sačinio Međunarodni biro uz konsultacije sa Poštanskim operativnim većem, o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres;
6.31. utvrđuje organizacioni okvir Konsultativnog komiteta i odobrava organizovanje Konsultativnog komiteta, saglasno odredbama člana 106;
6.32. utvrđuje kriterijume za članstvo u Konsultativnom komitetu i odobrava ili odbacuje zahteve za prijem prema ovim kriterijumima, brinući se o tome da se zahtevi razmatraju prema ubrzanoj proceduri, između sastanaka Administrativnog saveta;
6.33. određuje one svoje članove koji će biti i članovi konsultativnog komiteta;
6.34. dobija i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i razmatra preporuke Konsultativnog komiteta, pre nego što ih podnese Kongresu.
7. Na svom prvom sastanku, koji saziva predsednik Kongresa, Administrativni savet bira među svojim članovima četiri zamenika predsednika i donosi svoj Poslovnik.
8. Na poziv svog predsednika, Administrativni savet se sastaje u načelu jedanput godišnje, u sedištu Saveza.
9. Predsednik, zamenici predsednika, predsednici komisija Administrativnog saveta, kao i predsednik Grupe za strateško planiranje čine Upravni odbor. Ovaj Odbor priprema i upravlja radom svake sednice Administrativnog saveta. On odobrava, u ime Administrativnog saveta, godišnji izveštaj o radu Saveza koji sačinjava Međunarodni biro i izvršava sve druge zadatke koje Administrativni savet odluči da mu poveri ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
10. Putne troškove predstavnika svih država koje su članovi Administrativnog saveta i prisustvuju sastancima snosi država članica. Međutim, predstavnici svake države članice koja je klasifikovana kao zemlja u razvoju ili nerazvijena, shodno listi koju su utvrdile Ujedinjene Nacije, osim za sastanke koji se održavaju tokom trajanja Kongresa, će moći da naplate putne troškove u ceni povratne avionske karte u ekonomskoj klasi, ili povratne železničke karte u prvoj klasi, kao i troškove putovanja drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne premašuje cenu povratne avionske karte u ekonomskoj klasi. Isto pravo se daje i svakom članu odbora Administrativnog saveta, Radnih grupa ili drugih tela, kada se njihovi sastanci održavaju van Kongresa i sednica Administrativnog saveta.
11. Predsednik Poštanskog operativnog veća predstavlja taj organ na zasedanjima Administrativnog saveta, na čijem dnevnom redu se nalaze pitanja od interesa za organ kojim on upravlja.
12. Predsednik Konsultativnog komiteta predstavlja ovaj Komitet na sastancima Administrativnog saveta, onda kada dnevni red obuhvata pitanja od interesa za Konsultativni komitet.
13. Da bi se obezbedila uspešna veza između rada dva organa, Poštansko operativno veće može da imenuje predsednike da prisustvuju sastancima Administrativnog saveta u svojstvu posmatrača.
14. Država članica u kojoj se sastaje Administrativni savet pozvana je da učestvuje na sastancima u svojstvu posmatrača, ako nije članica Administrativnog saveta.
15. Administrativni savet može pozvati na svoje sastanke, bez prava glasa, svaku međunarodnu organizaciju, svakog predstavnika udruženja ili preduzeća ili svako kvalifikovano lice čiju saradnju želi. On može pozvati, pod istim uslovima, jednu ili više država članica zainteresovanih za pitanja koja su na njegovom dnevnom redu.
16. Dole navedeni posmatrači mogu, na svoj zahtev, da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima komisija i Administrativnog saveta, bez prava glasa:
16.1. članovi Poštanskog operativnog veća;
16.2. članovi Konsultativnog komiteta;
16.3. međuvladine organizacije koje se interesuju za rad Administrativnog saveta;
16.4. ostale države članice Saveza.
17. Iz logističkih razloga, Administrativni savet može da ograniči broj učesnika po posmatračkom mestu. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
18. Članovi Administrativnog saveta učestvuju aktivno u njegovom radu. Posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svoga rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju radnim grupama, projektnim timovima, kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača koji nisu članovi Administrativnog saveta ne stvaraju dopunske troškove za Savez.
19. U izuzetnim okolnostima, posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka. Na isti način, može biti ograničeno njihovo pravo da dobijaju izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi različiti slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Poštanskom operativnom veću, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Poštanskim operativnim većem, kada je to potrebno.
Obaveštenje o radu Administrativnog saveta
Član III
(Izmenjen član 103)
1. Posle svakog zasedanja, Administrativni savet obaveštava države članice i njihove ovlašćene operatore, Uže saveze i članove Konsulatativnog komiteta o svom radu, šaljući im analitički izveštaj kao i svoje rezolucije i odluke.
2. Administrativni savet podnosi Kongresu izveštaj o svom ukupnom radu i dostavlja ga državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima i članovima Konsultativnog komiteta najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa.
Sastav, funkcionisanje i zasedanje Poštanskog operativnog veća (Ustav 18)
Član IV
(Izmenjen član 104)
1. Poštansko operativno veće se sastoji od četrdeset članova, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva uzastopna Kongresa.
2. Članove Poštanskog operativnog veća bira Kongres na osnovu posebne geografske raspodele. Dvadeset četiri mesta pripadaju državama članicama u razvoju, a šesnaest razvijenim državama članicama. Najmanje trećina članova se menja na svakom Kongresu.
3. Svaki član Poštanskog operativnog veća određuje svog predstavnika koji na sebe preuzima odgovornosti navedene u Aktima Saveza u pogledu pružanja usluga.
4. Troškovi rada Poštanskog operativnog veća padaju ne teret Saveza. Njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu. Troškovi putovanja i boravka predstavnika država članica koji učestvuju u radu Poštanskog operativnog veća padaju na teret tih država članica. Međutim, predstavnik svake države članice koja se, prema spisku Ujedinjenih Nacija, smatra ekonomski slabom, ima pravo, osim za sastanke koji se održavaju za vreme Kongresa, na naknadu cene povratne avionske karte ekonomske klase ili vozne karte prvog razreda, ili troškove putovanja bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne bude viši od cene povratne avionske karte ekonomske klase.
5. Na svom prvom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Poštansko operativno veće, između svojih članova bira predsednika, zamenika predsednika, predsednike komisija.
6. Poštansko operativno veće donosi svoj Poslovnik.
7. U načelu, Poštansko operativno veće se sastaje svake godine, u sedištu Saveza. Datum i mesto sastanka utvrđuje njegov predsednik, u dogovoru sa predsednikom Administrativnog saveta i Generalnim direktorom Međunarodnog biroa.
8. Predsednik, zamenik predsednika, predsednici komisija Poštanskog operativnog veća čine Upravni odbor. Ovaj Odbor priprema i upravlja radom svake sednice Poštanskog operativnog veća i ispunjava sve zadatke koje mu ovaj poveri, ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
9. Nadležnosti Poštanskog operativnog veća su sledeće:
9.1. vodi studije najvažnijih eksploatacionih, komercijalnih, tehničkih, ekonomskih problema i problema tehničke saradnje, koji su od interesa za sve države članice i njihove ovlašćene operatore, kao što su pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovna stopa vazdušnog prevoza pošte, poštarine za poštanske pakete i prijem pismonosnih pošiljaka za inostranstvo), sačinjava informacije i mišljenja po ovim pitanjima i preporučuje mere koje treba preduzeti;
9.2. vrši reviziju pravilnika Saveza u roku od šest meseci posle završetka Kongresa, ukoliko Kongres ne odluči drugačije; u slučaju hitne potrebe, Poštansko operativno veće može isto tako da izmeni ove pravilnike i na drugim zasedanjima; u oba slučaja, Poštansko operativno veće je podređeno direktivama Administrativnog saveta, u pogledu politike i osnovnih načela;
9.3. usklađuje praktične mere za razvoj i poboljšanje međunarodnih poštanskih usluga;
9.4. preduzima, uz uslov da Administrativni savet to usvoji u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra potrebnom za očuvanje i unapređenje kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije;
9.5. sačinjava predloge koji će se podneti na usvajanje ili Kongresu ili državama članicama, u skladu sa članom 125; usvajanje od strane Administrativnog saveta je neophodno kada se ovi predlozi odnose na pitanja iz njegove nadležnosti;
9.6. razmatra, na zahtev jedne države članice, svaki predlog koji ova država članica dostavi Međunarodnom birou prema članu 124, o tome sačinjava komentare i zadužuje Biro da ih priključi ovom predlogu pre nego što ga podnese na usvajanje državama članicama;
9.7. preporučuje, ako je potrebno, i eventualno posle usvajanja od strane Administrativnog saveta i konsultovanja sa svim državama članicama i, usvajanje pravila ili novog postupka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju;
9.8. sastavlja i podnosi, u obliku preporuka državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, tehničke i eksploatacione standarde kao i standarde iz drugih oblasti u okviru svoje nadležnosti, gde je jedinstvena praksa neophodna; isto tako sprovodi u slučaju potrebe izmene standarda koje je već utvrdio;
9.9. obezbeđuje ulazne podatke za Administrativni savet za sačinjavanje nacrta Strategije koja će se podneti na Kongresu;
9.10. usvaja godišnji izveštaj Međunarodnog biroa o aktivnostima Saveza u delovima koji se tiču odgovornosti i rada Poštanskog operativnog veća;
9.11. odlučuje o kontaktima sa državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima u cilju obavljanja svojih funkcija;
9.12. proučava probleme stručne nastave i obuke od interesa za države članice i njihove ovlašćene operatore, kao i za nove države i države u razvoju;
9.13. preduzima potrebne mere u cilju proučavanja i objavljivanja iskustava i dostignuća nekih država članica i njihovih ovlašćenih operatora u oblastima tehnike, eksploatacije, ekonomije i stručne obuke od interesa za poštanske usluge;
9.14. proučava postojeće stanje i potrebe poštanskih usluga u novim zemljama i zemljama u razvoju i priprema odgovarajuće preporuke o načinima i sredstvima poboljšanja poštanskih službi u tim zemljama;
9.15. preduzima, u dogovoru sa Administrativnim savetom, odgovarajuće mere u oblasti tehničke saradnje sa svim državama članicama Saveza i njihovim ovlašćenim operatorima, a naročito sa novim državama i državama u razvoju i njihovim ovlašćenim operatorima;
9.16. razmatra sva ostala pitanja koja mu podnese neki član Poštanskog operativnog veća, Administrativni savet ili bilo koja država članica ili ovlašćeni operator;
9.17. proverava i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i, kada je reč o pitanjima od značaja za Poštansko operativno veće, proučava i komentariše preporuke Konsultativnog komiteta pre nego što ih podnese Kongresu;
9.18. imenuje one od svojih članova koji će biti u sastavu Konsultativnog komiteta.
10. Na osnovu Strategije Saveza koja je usvojena na Kongresu, a posebno dela koji se odnosi na strategiju stalnih organa Saveza, Poštansko operativno veće sačinjava, na svojoj prvoj sednici posle Kongresa, osnovni program rada koji sadrži izvestan broj taktika za realizaciju strategija. Ovaj osnovni program, koji obuhvata ograničeni broj radova na teme od zajedničke aktuelnosti i interesa, revidira se svake godine, zavisno od aktuelnosti i novih prioriteta.
11. U cilju obezbeđenja uspešne veze između delatnosti dva organa, Administrativni savet može da imenuje predstavnike da prisustvuju sastancima Poštanskog operativnog veća u svojstvu posmatrača.
12. Dole navedeni posmatrači mogu, na svoj zahtev, i bez prava glasa, da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima Komisija Poštanskog operativnog veća:
12.1. članovi Administrativnog saveta;
12.2. članovi Konsultativnog komiteta;
12.3. međuvladine organizacije koje se interesuju za rad Poštanskog operativnog veća;
12.4. ostale države članice Saveza.
13. Iz logističkih razloga, Poštansko operativno veće može da ograniči broj učesnika po posmatračkom mestu. Ono takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
14. Članovi Poštanskog operativnog veća aktivno učestvuju u njegovom radu. Posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Veće može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svoga rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju radnim grupama i projektnim timovima kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača ne proizvodi dopunske troškove za Savez.
15. U izuzetnim okolnostima, posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka ili sa dela sastanka. Na isti način može biti ograničeno njihovo pravo da dobijaju izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi različiti slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Poštanskom operativnom veću, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Poštanskim operativnim većem, kada je to potrebno.
16. Predsednik Konsultativnog komiteta predstavlja ovaj Komitet na sastancima Poštanskog operativnog veća, onda kada dnevni red obuhvata pitanja od značaja za Konsultativni komitet.
17. Poštansko operativno veće može da pozove na svoje sastanke, bez prava glasa:
17.1. svaku međunarodnu organizaciju ili kvalifikovano lice čiju saradnju želi;
17.2. svaku državu članicu koja nije u Poštanskom operativnom veću;
17.3. svako udruženje ili preduzeće koje želi da konsultuje o pitanjima koja se odnose na njegove aktivnosti.
Obaveštenje o radu Poštanskog operativnog veća
Član V
(Izmenjen član 105)
1. Posle svakog zasedanja, Poštansko operativno veće obaveštava države članice, njihove ovlašćene operatore, Uže saveze i članove Konsultativnog komiteta o svom radu, dostavljajući im analitički izveštaj, kao i svoje rezolucije i odluke.
2. Poštansko operativno veće sačinjava za Administrativni savet godišnji izveštaj o svom radu.
3. Poštansko operativno veće sačinjava za Kongres izveštaj o svome ukupnom radu i dostavlja ga državama članicama, njihovim ovlašćenim operatorima i članovima Konsulatativnog komiteta najkasnije dva meseca pre otvaranja Kongresa.
Sastav, funkcionisanje i zasedanje Konsultativnog komiteta
Član VI
(Izmenjen član 106)
1. Cilj Konsultativnog komiteta je da predstavlja interese međunarodnog poštanskog sektora u širokom smislu te reči i da odredi okvir za efikasni dijalog između zainteresovanih strana. On obuhvata nevladine organizacije koje predstavljaju korisnike, davaoce usluga distribucije, udruženja radnika, davaoce dobara i usluga koji rade za sektor poštanskih usluga i slične organizacije formirane od strane privatnih lica, kao i preduzeća koja su zainteresovana za podržavanje misije i ciljeva Saveza. Ove organizacije moraju biti registrovane unutar države članice Saveza. Administrativni savet i Poštansko operativno veće određuju svaki svoje članove koji će zasedati kao članovi Konsultativnog komiteta. Pored članova koje određuje Administrativni savet i Poštansko operativno veće, o prijemu u Konsultativni savet se odlučuje nakon postupka podnošenja zahteva za prijem i odobrenja prijema, koga utvrđuje Administrativni savet, a koji se sprovodi saglasno članu 102 tačka 6.31.
2. Svaki član Konsultativnog komiteta određuje svog predstavnika.
3. Troškovi rada Konsulatativnog komiteta se dele između Saveza i članova Komiteta, prema modalitetima koje određuje Administrativni savet.
4. Članovi Konsultativnog komiteta ne primaju nikakvu platu ili naknadu.
5. Konsultativni komitet se reorganizuje posle svakog Kongresa, prema smernicama koje utvrđuje Administrativni savet. Predsednik Administrativnog saveta predsedava na organizacionom sastanku Konsultativnog komiteta, tokom koga se bira predsednik ovog Komiteta.
6. Konsultativni komitet određuje svoju unutrašnju organizaciju i utvrđuje svoj pravilnik, uzimajući u obzir opšte principe Saveza i uz rezervu odobrenja od strane Administrativnog saveta, a nakon konsultovanja sa Poštanskim operativnim većem.
7. Konsultativni komitet se sastaje dva puta godišnje. Po pravilu, sastanci se održavaju u sedištu Saveza, u vreme zasedanja Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća. Datum i mesto svakog sastanka određuje predsednik Konsultativnog komiteta, u dogovoru sa predsednicima Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća i Generalnog direktora Međunarodnog biroa.
8. Konsultativni komitet utvrđuje svoj program u okviru sledećih nadležnosti:
8.1. proučava dokumente i odgovarajuće izveštaje Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća; u izuzetnim okolnostima, može mu biti ograničeno pravo da dobija izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi različiti slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Poštanskom operativnom veću, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Poštanskim operativnim većem, kada je to potrebno;
8.2. vodi studije i diskutuje o pitanjima od značaja za članove Konsultativnog komiteta;
8.3. proučava pitanja koja se odnose na sektor poštanskih usluga i podnosi izveštaje o ovim pitanjima;
8.4. doprinosi radu Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća, uključujući podnošenje izveštaja i preporuka, i iznošenje svoga gledišta na zahtev Saveta i Veća;
8.5. podnosi preporuke Kongresu, uz rezervu odobrenja od strane Administrativnog saveta a, kada je reč o pitanjima od interesa za Poštansko operativno veće, na osnovu proučavanja i mišljenja tog Veća.
9. Predsednik Administrativnog saveta i predsednik Poštanskog operativnog veća predstavljaju ove organe na sastancima Konsultativnog komiteta, onda kada dnevni red ovih sastanaka sadrži pitanja od značaja za ove organe.
10. Da bi obezbedio efikasnu vezu sa organima Saveza, Konsultativni komitet može da odredi predstavnike koji će učestvovati na sastancima Kongresa, Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća, kao i sastancima svake od njihovih komisija, u svojstvu posmatrača, bez prava glasa.
11. Članovi Konsultativnog komiteta, na svoj zahtev, mogu prisustvovati plenarnim sednicama i sastancima komisija Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća, saglasno članovima 102. tačka 16. i 104. tačka 12. Oni takođe mogu učestvovati u radu projektnih timova i radnih grupa, u smislu članova 102. tačka 18. i 104. tačka 14. Članovi Konsultativnog komiteta mogu prisustvovati Kongresu u svojstvu posmatrača bez prava glasa.
12. Dole navedeni posmatrači mogu, na svoj zahtev, bez prava glasa, da učestvuju na sednicama Konsultativnog komiteta:
12.1. članovi Administrativnog saveta i Poštanskog operativnog veća;
12.2. međuvladine organizacije koje se interesuju za rad Konsultativnog komiteta;
12.3. Uži savezi;
12.4. ostali članovi Saveza.
13. Iz logističkih razloga, Konsultativni komitet može da ograniči broj učesnika po posmatračkom mestu. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
14. U izuzetnim okolnostima, posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka. Na isti način može biti ograničeno njihovo pravo da dobijaju izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačni slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu, kao i Poštanskom operativnom veću, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Poštanskim operativnim većem, kada je to potrebno.
15. Međunarodni biro, pod nadležnošću Generalnog direktora, predstavlja i Sekretarijat Konsultativnog komiteta.
Obaveštenje o aktivnostima Konsultativnog komiteta
Član VII
(Izmenjen član 107)
1. Posle svakog zasedanja, Konsultativni komitet obaveštava Administrativni savet i Poštansko operativno veće o svom radu, upućujući predsednicima ovih organa, između ostalih, analitički izveštaj sa svojih sastanaka, kao i svoje preporuke i mišljenja.
2. Konsultativni komitet podnosi Administrativnom savetu izveštaj o godišnjem radu i jedan primerak izveštaja dostavlja Poštanskom operativnom veću. Ovaj izveštaj je uključen u dokumentaciju Administrativnog saveta, koja se dostavlja državama članicama, njihovim ovlašćenim operatorima i Užim savezima, saglasno članu 103.
3. Konsultativni komitet sačinjava izveštaj Kongresu o svom ukupnom radu i dostavlja ga državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, najmanje dva meseca pre početka rada Kongresa.
Jezici koji se koriste za dokumentaciju, diskusije i službenu prepisku
Član VIII
(Izmenjen član 110)
1. Za dokumentaciju Saveza koriste se francuski, engleski, arapski i španski jezik. Koriste se takođe nemački, kineski, portugalski i ruski jezik, pod uslovom da se samo najznačajnija osnovna dokumentacija izrađuje na ovim jezicima. I drugi jezici se koriste, pod uslovom da države članice koje to traže snose sve troškove.
2. Država ili države članice, koje traže neki drugi jezik koji nije zvanični jezik, obrazuju jezičku grupu.
3. Međunarodni biro objavljuje dokumentaciju na zvaničnom jeziku i na jezicima obrazovanih jezičkih grupa, neposredno ili posredovanjem regionalnih biroa ovih grupa, u skladu sa postupcima koji su dogovoreni sa Međunarodnim biroom. Objavljivanje na raznim jezicima vrši se po istom uzorku.
4. Dokumentacija koju Međunarodni biro objavljuje neposredno, dostavlja se istovremeno na različitim traženim jezicima, koliko je to moguće.
5. Prepiska između država članica ili njihovih ovlašćenih operatora i Međunarodnog biroa i između Međunarodnog biroa i trećih lica može se vršiti na svakom jeziku za koji Međunarodni biro raspolaže prevodilačkom službom.
6. Troškovi prevođenja na bilo koji jezik, računajući tu i one koji nastaju primenom stava 5, padaju na teret jezičke grupe koja je tražila taj jezik. Države članice koje koriste službeni jezik plaćaju, na ime prevođenja neslužbenih dokumenata, paušalni doprinos, čiji je iznos po jedinici doprinosa jednak onom koji snose države članice koje koriste drugi radni jezik Međunarodnog biroa. Svi drugi troškovi isporuke dokumenata padaju na teret Saveza. Visina troškova koje snosi Savez za izradu dokumenata na nemačkom, kineskom, portugalskom i ruskom jeziku utvrđena je rezolucijom Kongresa.
7. Troškovi koji padaju na teret jedne jezičke grupe dele se između članova te grupe srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Ovi troškovi mogu da se dele između jezičke grupe prema nekom drugom ključu, pod uslovom da se zainteresovane države članice o tome slože i da obaveste Međunarodni biro o svojoj odluci preko predstavnika grupe.
8. Međunarodni biro postupa prema svakom zahtevu za promenu jezika neke države članice u roku koji ne može biti duži od dve godine.
9. Za diskusije na sastancima organa Saveza dozvoljeni su francuski, engleski, španski i ruski jezik, primenom sistema za prevođenje - sa ili bez elektronske opreme - čiji se izbor stavlja na procenu organizatora sastanka, posle konsultovanja sa Generalnim direktorom Međunarodnog biroa i zainteresovanim državama članicama.
10. Drugi jezici su takođe dozvoljeni za diskusije i sastanke navedene u stavu 9.
11. Delegacije koje koriste druge jezike obezbeđuju simultano prevođenje na jedan od jezika navedenih u stavu 9, bilo preko sistema navedenog u istom stavu, kada se mogu izvršiti potrebne tehničke izmene, bilo preko posebnih prevodilaca.
12. Troškovi prevodilačkih usluga dele se između država članica koje koriste isti jezik srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Međutim, troškove montaže i održavanja tehničke opreme snosi Savez.
13. Države članice i/ili njihovi ovlašćeni operatori se mogu sporazumeti o tome koji će se jezik koristiti za službenu prepisku u njihovim međusobnim odnosima. Ako takav sporazum ne postoji, koristiće se francuski jezik.
Član IX
(Izmenjen član 112)
1. Generalni direktor organizuje, upravlja i rukovodi Međunarodnim biroom, čiji je zakoniti predstavnik. On je ovlašćen da klasifikuje radna mesta od stepena G1 do D2 i da imenuje i unapređuje funkcionere na te stepene. Kod imenovanja na stepene P1 do D2, on je dužan da uzme u obzir profesionalne kvalifikacije kandidata, koje su preporučile države članice čiji su oni državljani, ili u kojima obavljaju svoje profesionalne aktivnosti, vodeći računa o pravičnoj geografskoj, kontinentalnoj i jezičkoj zastupljenosti. Radna mesta stepena D2 treba koliko je moguće, da budu popunjena kandidatima koji potiču iz različitih regiona i iz regiona iz kojih ne potiču generalni direktor i zamenik generalnog direktora, vodeći računa o tome da je efikasnost Međunarodnog biroa najbitnija. U slučaju radnog mesta za koje su potrebne posebne kvalifikacije, generalni direktor može da traži kandidata spolja. On takođe vodi računa, prilikom imenovanja novog funkcionera, da u načelu lica koja zauzimaju mesta stepena D2, D1 i P5 potiču iz različitih država članica Saveza. Prilikom unapređenja funkcionera Međunarodnog biroa na stepene D2, D1 i P5, nije obavezan da primenjuje isti princip. Osim toga, u postupku odabira, zahtevi pravične geografske i jezičke zastupljenosti dolaze posle ocene vrednosti kandidata. Generalni direktor obaveštava Administrativni savet jednom godišnje o imenovanjima i unapređenjima u stepene P4 do D2.
2. Generalni direktor ima sledeće nadležnosti:
2.1. služi kao depozitar Akata Saveza i kao posrednik u postupku pristupanja i prijema u Savez, kao i istupanja iz Saveza;
2.2. saopštava odluke donete na Kongresu svim Vladama država članica;
2.3. saopštava svim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima Pravilnike koje je donelo ili izmenilo Poštansko operativno veće;
2.4. priprema nacrt godišnjeg budžeta Saveza na što je moguće nižem nivou, u skladu sa potrebama Saveza, i blagovremeno ga podnosi na razmatranje Administrativnom savetu; saopštava budžet državama članicama Saveza pošto ga je odobrio Administrativni savet i izvršava ga;
2.5. izvršava specifične aktivnosti koje traže organi Saveza i one koje su mu određene Aktima;
2.6. preuzima inicijative radi realizacije ciljeva koje su odredili organi Saveza, u okviru utvrđene politike i raspoloživosti fondova;
2.7. podnosi sugestije i predloge Administrativnom savetu ili Poštanskom operativnom veću;
2.8. nakon završetka rada Kongresa, podnosi Poštanskom operativnom veću predloge koji se odnose na potrebne izmene u Pravilnicima na osnovu odluka Kongresa, a saglasno Poslovniku Poštanskog operativnog veća;
2.9. priprema za Administrativni savet, i na osnovu direktiva dobijenih od toga Saveta, nacrt Strategije Saveza za podnošenje Kongresu;
2.10. da za odobrenje i usvajanje u Administrativnom savetu, pripremi četvorogodišnji izveštaj o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres i koji će se podneti na narednom Kongresu;
2.11. obezbeđuje predstavljanje Saveza;
2.12. posreduje u odnosima između:
- Saveza i Užih saveza;
- Saveza i Ujedinjenih Nacija;
- Saveza i međunarodnih organizacija čije su delatnosti od interesa za Savez;
- Saveza i međunarodnih organizacija, udruženja ili preduzeća koje organi Saveza žele da konsultuju ili da sa njima sarađuju;
2.13. vrši dužnost generalnog sekretara organa Saveza i u tom svojstvu, vodeći računa o posebnim odredbama ovog Pravilnika, stara se o:
- pripremi i organizaciji rada organa Saveza;
- pripremi, izradi i distribuciji dokumenata, izveštaja i zapisnika;
- radu sekretarijata u toku sastanaka organa Saveza;
2.14. prisustvuje sastancima organa Saveza i učestvuje u diskusijama bez prava glasa, s mogućnošću da to svoje pravo prisustva prenese na neko drugo lice.
Član X
(Izmenjen član 114)
Međunarodni biro obavlja poslove sekretarijata organa Saveza, a za njegov rad odgovara Generalni direktor. Sekretarijat dostavlja sva objavljena dokumenta sa svakog zasedanja državama članicama organa i njihovim ovlašćenim operatorima, državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, koje, iako nisu članice tog organa, sarađuju na preduzetim studijama, Užim savezima i drugim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima koje to zatraže.
Obaveštenja. Mišljenja. Zahtevi za tumačenje i izmenu Akata. Ankete
Posredovanje u likvidaciji računa (Ustav 20; Opšti propisi 124, 125, 126)
(Izmenjen član 116)
1. Međunarodni biro u svako doba stoji na raspolaganju Administrativnom savetu, Poštanskom operativnom veću i državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, da im pruži svako korisno obaveštenje o pitanjima koja se odnose na usluge.
2. Posebno, on je zadužen da prikuplja, usklađuje, objavljuje i dostavlja sva obaveštenja od interesa za međunarodne poštanske usluge, da daje mišljenje na zahtev stranaka u sporu o spornim pitanjima, da postupa prema zahtevima za tumačenje i izmenu Akata Saveza i, uopšte, da sprovodi studije i da obavlja poslove redakcijskog ili dokumentacionog karaktera koje mu navedena Akta nalažu ili koji se mogu od njega tražiti u interesu Saveza.
3. Isto tako, sprovodi ankete koje traže države članice i njihovi ovlašćeni operatori da bi pribavio mišljenje drugih država članica i njihovih ovlašćenih operatora o nekom određenom pitanju. Ishod ankete nema karakter glasanja i formalno ne obavezuje.
4. Može da posreduje, kao služba za kompenzaciju, u likvidaciji svih vrsta računa iz poštanske usluge.
Obrasci koje dostavlja Međunarodni biro (Ustav 20)
(Izmenjen član 118)
Međunarodni biro je dužan da se stara o izradi međunarodnih kupona za odgovor i da njima snabdeva, po ceni koštanja, države članice i njihove ovlašćene operatore koji su ih naručili.
Akta Užih saveza i posebni aranžmani
(Izmenjen član 119)
1. Biroi Užih saveza ili, ako ovi ne postoje, jedna od strana ugovornica, dostavljaju Međunarodnom birou po dva primerka Akata Užih saveza i posebnih aranžmana, zaključenih primenom člana 8. Ustava.
2. Međunarodni biro vodi računa o tome da Akta Užih saveza i posebni aranžmani ne sadrže nepovoljnije uslove za korisnike od uslova koji su predviđeni Aktima Saveza i obaveštava države članice i njihove ovlašćene operatore o postojanju takvih saveza i aranžmana. Međunarodni biro ukazuje Administrativnom savetu na svaku nepravilnost utvrđenu primenom ove odredbe.
Dvogodišnji izveštaj o radu Saveza
(Izmenjen član 121)
Međunarodni biro sastavlja dvogodišnji izveštaj o radu Saveza koji, pošto ga usvoji Administrativni savet, dostavlja državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, Užim savezima i Ujedinjenim Nacijama.
Postupak za podnošenje predloga Kongresu
(Izmenjen član 122)
1. Pod rezervom izuzetaka predviđenih u stavovima 2. i 5, postupak za podnošenje svih vrsta predloga koje države članice dostavljaju Kongresu sastoji se u sledećem:
a) primaju se predlozi koji stignu Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre utvrđenog datuma za Kongres;
b) ne prima se nikakav predlog redakcione prirode u periodu od šest meseci koji prethodi utvrđenom datumu za Kongres;
c) suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između šest i četiri meseca pre utvrđenog datuma za Kongres, primaju se samo ako ih podrže najmanje dve države članice;
d) suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između četiri i dva meseca pre utvrđenog datuma za Kongres, primaju se samo ako ih podrži najmanje osam država članica; predlozi koji stignu posle toga vremena više se ne prihvataju;
e) izjave o podržavanju moraju stići Međunarodnom birou u istom roku u kome i predlozi na koje se odnose.
2. Predlozi koji se odnose na Ustav ili Opšti pravilnik moraju se dostaviti Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre otvaranja Kongresa; predlozi koji stignu posle ovog datuma, ali pre otvaranja Kongresa, mogu se razmatrati samo ako Kongres tako odluči dvotrećinskom većinom država zastupljenih na Kongresu i ako su poštovani uslovi predviđeni u stavu 1.
3. Svaki predlog mora, po pravilu, imati samo jedan cilj i sadržavati samo izmene koje taj cilj opravdava. Slično tome, svaki predlog koji može dovesti do većih troškova po Savez, mora da sadrži i naznaku finansijskog uticaja koju priprema država članica koja podnosi predlog, zajedno sa Međunarodnim biroom, tako da mogu da se utvrde finansijska sredstva koja su potrebna za implementaciju takvog predloga.
4. Nacrti predloga treba da sadrže naslov "Nacrt predloga" one države članice koja ih podnosi i Međunarodni biro ih objavljuje pod brojem koji se nalazi posle slova R. Predlozi koji ne nose ovu oznaku, ali koji se, po mišljenju Međunarodnog biroa, bave samo nacrtom, objavljuju se uz odgovarajuću naznaku; Međunarodni biro tada sačinjava spisak ovih predloga za Kongres.
5. Postupak propisan u stavovima 1. i 4. ne primenjuje se na predloge koji se tiču Poslovnika Kongresa, niti na amandmane već podnetih predloga.
Postupak kojim se Poštanskom operativnom veću podnose predlozi za pripremu novih pravilnika, saglasno odlukama donetim na Kongresu
(Izmenjen član 123)
1. Pravilnike Svetske poštanske konvencije i Aranžmana poštanskih novčanih usluga donosi Poštansko operativno veće, saglasno odlukama koje je doneo Kongres.
2. Predlozi koji proizilaze na osnovu amandmana na Konvenciju ili na Aranžman o poštanskim novčanim uslugama moraju biti podneti Međunarodnom birou istovremeno kada se Kongresu podnose predlozi na koje se ovi prvi odnose. Predloge može podneti jedna država članica Svetskog poštanskog saveza, bez podrške drugih država članica. Ove predloge treba poslati svim državama članicama, najkasnije mesec dana pre Kongresa.
3. Ostali predlozi koji se odnose na pravilnike koje treba da pregleda Poštansko operativno veće kako bi, tokom šest meseci posle Kongresa, pripremio nove pravilnike, moraju biti podneti Međunarodnom birou najmanje dva meseca pre Kongresa.
4. Predlozi koji se odnose na izmene koje treba uneti u pravilnike na osnovu odluka Kongresa, a koje su podnele države članice, moraju stići u Međunarodni biro najkasnije dva meseca pre početka rada Poštanskog operativnog veća. Ove predloge treba dostaviti svim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, najkasnije mesec dana nakon početka rada Poštanskog operativnog veća.
Postupak za podnošenje predloga između dva Kongresa
(Izmenjen član 124)
1. Da bi se uzeo u razmatranje, svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju ili Aranžmane, koji je podnela neka država članica između dva Kongresa, mora imati podršku najmanje dve druge države članice. Ovi predlozi se ne uzimaju u postupak ako Međunarodni biro u isto vreme ne dobije potreban broj izjava o podržavanju.
2. Ovi predlozi se upućuju drugim državama članicama posredstvom Međunarodnog biroa.
3. Za predloge koji se odnose na Pravilnike ne traži se podrška, ali ih Poštansko operativno veće razmatra samo ako oceni da su hitno potrebni.
Razmatranje predloga između dva Kongresa
(Izmenjen član 125)
1. Na svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju, Aranžmane i njihove Završne protokole primenjuje se sledeći postupak: kada država članica pošalje predlog Međunarodnom birou, Međunarodni biro prosleđuje ovaj predlog na uvid svim državama članicama. Njima se ostavlja rok od dva meseca da razmotre predlog i da Međunarodnom birou dostave svoje primedbe, ako ih ima. Amandmani nisu dozvoljeni. Po isteku roka od dva meseca, Međunarodni biro prosleđuje državama članicama sva mišljenja koja je prikupio i poziva sve države članice koje imaju pravo glasa, da se izjasne za predlog ili protiv njega. Za države članice koje se ne izjasne u roku od dva meseca, smatra se da su se uzdržale. Pomenuti rokovi računaju se od datuma objave cirkulara Međunarodnog biroa.
2. Poštansko operativno veće se bavi predlozima za izmene Pravilnika.
3. Ako se predlog odnosi na neki Aranžman ili njegov Završni protokol, samo države članice koje su ugovornice takvog Aranžmana mogu uzeti učešća u postupku navedenom u stavu 1.
Saopštavanje odluka usvojenih između dva Kongresa
(Izmenjen član 126)
1. Izmene unete u Konvenciju, Aranžmane i Završne protokole ovih Akata potvrđuje Generalni direktor Međunarodnog biroa obaveštavanjem Vlada država članica.
2. Izmene koje Poštansko operativno veće unese u Pravilnike i njihove Završne protokole Međunarodni biro saopštava državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima. Isti postupak se primenjuje i na tumačenja predviđena u članu 36.3.2. Konvencije i u odgovarajućim odredbama Aranžmana.
Utvrđivanje i plaćanje troškova Saveza
(Izmenjen član 128)
1. Uz rezervu stavova 2. do 6, godišnji troškovi za rad organa Saveza ne smeju preći dole navedene iznose za 2009. i naredne godine: 37.000.000 švajcarskih franaka za godine 2009. i 2010. Osnovna granica za 2012. godinu važiće i za kasnije godine, u slučaju odlaganja Kongresa predviđenog za 2012. godinu.
2. Troškovi sazivanja sledećeg Kongresa (premeštanje sekretarijata, troškovi prevoza, troškovi montaže uređaja za simultano prevođenje, troškovi izrade dokumentacije za vreme Kongresa, itd.) ne smeju preći iznos od 2.900.000 švajcarskih franaka.
3. Administrativni savet je ovlašćen da prekorači iznose utvrđene u stavovima 1. i 2. zbog povećanja skala plata, doprinosa na ime penzija ili naknada, uključujući tu i naknade za radna mesta, koje su odobrile Ujedinjene Nacije radi primene na njihovo osoblje na radu u Ženevi.
4. Administrativni savet je, takođe, ovlašćen da svake godine prilagođava iznose za druge izdatke, osim izdataka na osoblje, u zavisnosti od kretanja indeksa potrošačke korpe u Švajcarskoj.
5. Bez obzira na stav 1, Administrativni savet može, a u slučaju neodložno hitne potrebe i generalni direktor, odobriti prekoračenje utvrđenih granica izdataka, radi plaćanja važnih i nepredviđenih opravki zgrade Međunarodnog biroa, pod uslovom da taj iznos ne prelazi 125.000 švajcarskih franaka godišnje.
6. Ukoliko se krediti predviđeni u stavovima 1. i 2. pokažu nedovoljni za obezbeđenje dobrog funkcionisanja Saveza, ove granice mogu da budu prekoračene samo uz odobrenje većine država članica Saveza. Svaka konsultacija mora da sadrži potpuni izveštaj o činjenicama koje opravdavaju takav zahtev.
7. Države koje pristupaju Savezu ili se primaju u svojstvo članica Saveza, kao i one koje istupaju iz Saveza, moraju da podmire svoj doprinos za celu godinu u toku koje njihov prijem ili napuštanje postaje izvršno.
8. Države članice plaćaju unapred svoj doprinos godišnjim izdacima Saveza na osnovu budžeta koji utvrdi Administrativni savet. Ovi doprinosi treba da budu uplaćeni najkasnije prvog dana finansijske godine na koju se budžet odnosi. Posle tog roka, na dugovane iznose plaća se kamata u korist Saveza, po stopi od 6% godišnje, počev od četvrtog meseca.
9. Ako su stara dugovanja obaveznih doprinosa jedne države članice Savezu, bez kamata, jednaka ili veća od sume doprinosa te države članice za dve prethodne finansijske godine, ova država članica može neopozivo da prepusti Savezu ceo iznos ili deo svojih potraživanja od drugih država članica, prema postupku koji utvrdi Administrativni savet. Uslovi cesije potraživanja se utvrđuju na osnovu sporazuma koji se zaključi između države članice, njenih dužnika/poverilaca i Saveza.
10. Države članice koje iz pravnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da izvrše takvu cesiju, obavezuju se da zaključe amortizacioni plan svojih starih dugovanja.
11. Osim u izuzetnim okolnostima, plaćanje obaveznih starih dugovanja doprinosa Savezu ne može da traje duže od deset godina.
12. U izuzetnim slučajevima, Administrativni savet može da oslobodi neku državu članicu celine ili dela dugujuće kamate, ako ta država isplati u potpunosti glavnicu svojih starih dugovanja.
13. Država članica se takođe može, u okviru amortizacionog plana starih dugovanja koji je usvojio Administrativni savet, osloboditi celine ili dela akumulirane kamate ili kamate u toku; ovo oslobađanje je ipak uslovljeno potpunim i urednim izvršenjem amortizacionog plana u dogovorenom roku, najduže za deset godina.
14. Da bi se prebrodio nedostatak sredstava u blagajni Saveza, obrazuje se Rezervni fond, čiju visinu utvrđuje Administrativni savet. Ovaj fond se popunjava, na prvom mestu, budžetskim viškovima. On može služiti i za uravnoteženje budžeta ili za smanjivanje iznosa doprinosa država članica.
15. U slučaju prolaznih nedostataka sredstava u blagajni, Vlada Švajcarske konfederacije daje potrebne kratkoročne avanse, pod uslovima koji će se sporazumno utvrditi. Ta Vlada, bez naknade, nadzire vođenje finansijskih računa i knjigovodstvo Međunarodnog biroa, u granicama kredita koje je utvrdio Kongres.
16. Odredbe iz stavova 9, 10, 11, 12. i 13. se analogno primenjuju i na troškove prevođenja koje Međunarodni biro ispostavi državama članicama koje pripadaju jezičkim grupama.
(Izmenjen član 130)
1. Države članice učestvuju u pokrivanju troškova Saveza, prema razredu doprinosa kojem pripadaju. Ovi razredi su sledeći:
- razred od 50 jedinica;
- razred od 45 jedinica;
- razred od 40 jedinica;
- razred od 35 jedinica;
- razred od 30 jedinica;
- razred od 25 jedinica;
- razred od 20 jedinica;
- razred od 15 jedinica;
- razred od 10 jedinica;
- razred od 5 jedinica;
- razred od 3 jedinice;
- razred od 1 jedinice;
- razred od 0,5 jedinice, predviđen za najmanje razvijene zemlje, navedene u listi zemalja Ujedinjenih Nacija, i za druge zemlje koje označi Administrativni savet.
2. Pored razreda doprinosa navedenih u stavu 1, svaka država članica može izabrati da plaća broj jedinica doprinosa veći nego što odgovara razredu doprinosa kome ona pripada, a na minimalni vremenski period koji je jednak periodu između dva Kongresa. Obaveštenje o promeni se najkasnije dostavlja na Kongresu. Po isteku perioda između dva Kongresa, država članica se automatski vraća u svoj originalni broj jedinica doprinosa, osim ukoliko ne odluči da održi svoj doprinos na većem broju jedinica. Uplata dodatnih doprinosa će shodno tome, povećati rashode.
3. Države članice su uvršćene u jedan od navedenih razreda doprinosa u trenutku njihovog prijema ili pristupanja Savezu, na osnovu postupka predviđenog u članu 21. stav 4. Ustava.
4. Države članice mogu kasnije da budu svrstane u niži razred doprinosa, pod uslovom da pošalju zahtev za promenom Međunarodnom birou najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Kongres daje neobavezujuće mišljenje o tom zahtevu za promenom razreda doprinosa. Država je slobodna da odluči da li će slediti mišljenje Kongresa. Konačna odluka države se šalje Sekretarijatu Međunarodnog biroa, pre završetka Kongresa. Ovaj zahtev za promenom, stupa na snagu kada i finansijske odredbe koje Kongres donese. Države članice koje nisu saopštile svoju želju da promene razred doprinosa u propisanom roku, zadržavaju se u razredu doprinosa kome su pripadale do tada.
5. Države članice ne mogu zahtevati da budu razvrstane u niži razred za više od jednog razreda odjedanput.
6. Međutim, u izuzetnim okolnostima, kao što su prirodne katastrofe, kada je neophodna međunarodna pomoć, Administrativni savet može odobriti privremeni prelazak za jedan niži razred doprinosa, samo jednom između dva Kongresa, na zahtev države članice, ako ona podnese dokaz da više ne može da zadrži razred doprinosa koji je prvobitno izabrala. Pod istim okolnostima, Administrativni savet može odobriti i privremeni prelazak u niži razred država članica koje ne pripadaju kategoriji najmanje razvijenih država i koje su već razvrstane u razred od jedne jedinice, tako što će ih razvrstati u razred od 0,5 jedinica.
7. Primenom stava 6. Administrativni savet može odobriti privremeno razvrstavanje u niži razred doprinosa najviše za period od dve godine, ili do idućeg Kongresa, ako se on održava pre kraja tog perioda. Po isteku utvrđenog perioda, država o kojoj se radi automatski ponovo stupa u svoj prvobitni razred doprinosa.
8. Protivno stavovima 4. i 5, za prelazak u viši razred doprinosa ne postoje nikakva ograničenja.
Plaćanje isporuka Međunarodnog biroa
(Izmenjen član 131)
Isporuke koje Međunarodni biro vrši državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima uz naknadu, moraju se platiti u što je moguće kraćem roku, a najkasnije za šest meseci računajući od prvog dana u mesecu koji dolazi posle meseca u kome je Međunarodni biro poslao račun. Po isteku tog roka, na dugovane iznose zaračunava se kamata u korist Saveza u iznosu od 5% godišnje, a računajući od dana isteka navedenog roka.
(Izmenjen član 132)
1. U slučaju spora koji treba rešiti arbitražnom presudom, svaka od država članica u sporu bira jednu državu članicu koja nije neposredno zainteresovana u sporu. Kada više država članica vode zajednički spor, one se, u pogledu primene ove odredbe, smatraju kao jedna država članica.
2. Kada jedna država članica u sporu ne odgovori na predlog o arbitraži u roku od šest meseci, Međunarodni biro, ako mu se za to podnese zahtev, zatražiće sa svoje strane, od države članice koja to nije učinila, da odredi arbitra, ili će ga sam odrediti po službenoj dužnosti.
3. Stranke u sporu mogu se sporazumeti da odrede samo jednog arbitra koji može biti Međunarodni biro.
4. Arbitri donose odluku većinom glasova.
5. U slučaju jednakog broja glasova, da bi se spor rešio, arbitri biraju drugu državu članicu isto tako nezainteresovanu u sporu. Ako se ne postigne saglasnost u izboru, ovu državu članicu određuje Međunarodni biro, između država članica koje arbitri nisu predložili.
6. Ako je reč o sporu koji se odnosi na jedan od Aranžmana, arbitri se mogu odrediti samo između država članica koje su stranke potpisnice tog Aranžmana.
7. Ako spor treba da se reši arbitražom između ovlašćenih operatora, operatori koji su u pitanju treba da zatraže od svojih država članica da postupaju u skladu sa procedurom koja je propisana stavovima od 1. do 6.
Amandmani, stupanje na snagu i trajanje Opšteg pravilnika
(Izmenjen član 135)
Amandmani koje je usvojio Kongres, predmet su dodatnog protokola i ako Kongres ne odluči drugačije, oni stupaju na snagu u isto vreme kada i Akti koje je doneo isti taj Kongres.
Opšti pravilnik stupa na snagu 1. januara 2006. godine i ostaje na snazi neograničeno.
Pristupanje Dodatnom protokolu
Države članice koje nisu potpisale postojeći Protokol mogu da pristupe istom u bilo koje vreme. Odgovarajući instrumenti pristupanja se deponuju kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa, koji o tome obaveštava vlade država članica.
Stupanje na snagu i trajanje Dodatnog protokola Opštem pravilniku
Ovaj Dodatni protokol počeće da se primenjuje 1. januara 2010. godine i ostaće na snazi neograničeno.
Punomoćnici vlada država članica su sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu pravosnažnost i istu zakonitost kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Opšteg pravilnika, i oni su ga potpisali u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornoj strani.
Usvojeno u Ženevi, 12. avgusta 2008. godine
PRAVILNIK O POSTUPANJU NA KONGRESU
Pravilnik o postupanju na Kongresu (dalje u tekstu: "Pravilnik") je sačinjen shodno Aktima Saveza i on upravlja radom Kongresa. U slučaju neslaganja jedne od njegovih odredbi i odredbi iz Akata, odredbe iz Akata imaju prioritet.
1. Izraz "delegacija" označava osobu ili telo koje čine osobe, određene od strane države članice da učestvuju na Kongresu. Delegacija se sastoji od Šefa delegacije i, ako je to prikladno, njegovog zamenika, jednog ili više delegata i možda i jednog ili više zvaničnika (uključujući eksperte, sekretare, itd.).
2. Šefovi delegacije, njihovi zamenici i delegati su predstavnici država članica u smislu sadržanom u članu 14. stav 2. Ustava, ako poseduju akreditacije koje zadovoljavaju uslove date u članu 3. ovog Pravilnika.
3. Pridruženi zvaničnici mogu prisustvovati sastancima i dobiti pravo da učestvuju u radu, ali obično nemaju pravo glasa. Međutim, Šef njihove delegacije ih može ovlastiti da glasaju u ime svoje države na sastancima odbora. Takva ovlašćenja treba da budu u pismenoj formi i da se predaju Predsedavajućem odbora na kome prisustvuju, pre početka takvog sastanka.
1. Akreditacije delegata treba da potpiše Šef države, Predsednik vlade ili Ministar spoljnih poslova zemlje koju predstavljaju. Oni moraju biti sačinjeni u traženoj ispravnoj formi. Akreditacije delegata koji imaju pravo da potpišu Akte (opunomoćenici) treba da sadrže vrednost takvog potpisa (da li je potpis predmet ratifikovanja ili odobrenja, potpis ad referendum, definitivan potpis). U odsustvu takvih specifičnih informacija, smatraće se da je potpis podložan ratifikaciji ili odobrenju. Akreditacija koja ovlašćuje imaoca da potpisuje Akte, mora implicitno da sadrži pravo obraćanja i pravo glasa. Delegati kojima su nadležni organi vlasti dodelili puna ovlašćenja bez posebnog navođenja vrste i obima istih, ovlašćeni su da govore na skupu, da glasaju i da potpisuju Akte, osim ukoliko tekst u akreditaciji eksplicitno ne navodi drugačije.
2. Akreditacije se dostavljaju na otvaranju Kongresa, kod organa koji je određen za prijem istih.
3. Delegati koji ne poseduju akreditacije, ili koji nisu podneli svoje akreditacije, mogu da uzmu učešće u raspravama i da glasaju od trenutka kada počnu svoje učešće u radu Kongresa, ako je njihova Vlada dostavila njihova imena Vladi zemlje domaćina. Isto se odnosi i na one akreditacije koje nisu ispravne.
Takvi delegati će prestati da poseduju pravo glasa od vremena kada Kongres odobri poslednji izveštaj Odbora za akreditacije kojim je utvrđeno da njihove akreditacije nisu primljene ili da nisu ispravne, pa do vremena dok se njihov položaj ne reguliše. Poslednji izveštaj treba da odobri Kongres, pre odobrenja nacrta Akata i pre bilo kakvog izbora, osim izbora Predsedavajućeg Kongresa.
4. Akreditacija države članice koja ovlašćuje delegaciju druge države članice da je predstavlja na Kongresu (ovlašćenje), treba da bude u istoj formi kao i akreditacija opisana u stavu 1.
5. Akreditacije i ovlašćenja neće biti prihvaćeni ako su poslati telegramom. Međutim, telegram poslat kao odgovor na zahtev za informacijama o akreditacijama se prihvata.
6. Delegacija koja, po podnošenju akreditacije, bude sprečena da prisustvuje jednom ili više sastanaka, može organizovati da je predstavlja delegacija druge države članice, pod uslovom da takvo pismeno obaveštenje dostavi Predsedavajućem tog sastanka. Međutim, delegacija može da predstavlja samo još jednu državu osim svoje.
7. Delegati država članica koje nisu ugovorne strane u Sporazumu, mogu uzeti na Kongresu učešće u raspravama koje se tiču Sporazuma, ali bez prava glasa.
1. Na sastancima Kongresa i odbora, delegacije će zauzeti mesta po redosledu po francuskom alfabetu imena država koje zastupaju.
2. Predsednik Administrativnog saveta će u predviđenom vremenu, izvlačiti cedulje sa imenom zemlje koja će biti smeštena najbliže govornici na sastancima Kongresa i odbora.
1. Predstavnici Ujedinjenih Nacija su primljeni kao posmatrači da prisustvuju Kongresu i da učestvuju u raspravama.
2. Uži savezi se prihvataju kao posmatrači u Kongresu i njegovim odborima.
3. Liga Arapskih zemalja i Afrička unija (AU) se prihvataju kao posmatrači u Kongresu i njegovim odborima.
4. Članovi Konsultativnog komiteta se prihvataju kao posmatrači na Kongresu i njegovim odborima.
5. Posmatrači iz stava 1. do 4. nemaju pravo glasa, ali mogu zauzeti govornicu uz dozvolu Predsedavajućeg tog sastanka.
6. U izuzetnim okolnostima, pravo posmatrača iz stava 4. da uzmu učešće na određenim sastancima ili delovima sastanaka, može se ograničiti ako tako zahteva poverljiva priroda teme o kojoj se raspravlja. Oni će o tome biti obavešteni što je pre moguće. Ovu odluku o ograničenjima može, za svaki slučaj pojedinačno, doneti telo koje je u pitanju ili njegov Predsedavajući. Takve odluke će preispitati Biro Kongresa, koji je ovlašćen da potvrdi ili opovrgne takvu odluku prostom većinom glasova.
1. Administrativni savet daje dozvolu predstavnicima specijalizovanih agencija Ujedinjenih Nacija i međuvladinih organizacija da prisustvuju određenim sastancima Kongresa i njegovih odbora, kada se raspravlja o pitanjima koja su od interesa za ove organizacije.
2. Predstavnici bilo kog međunarodnog tela, bilo koje organizacije ili preduzeća, kao i bilo koje kvalifikovano lice koje je ovlastio Administrativni savet, imaju pristup određenim sastancima Kongresa ili njegovih odbora.
3. Pozvani iz stava 1. do 2. nemaju pravo glasa, ali mogu pristupiti govornici uz dozvolu Predsedavajućeg tog sastanka.
1. Država članica - domaćin Kongresa, uz dogovor sa Međunarodnim biroom, predlaže koje osobe treba imenovati za Doajena Kongresa. Administrativni savet u predviđenom vremenu treba da odobri ovo imenovanje.
2. Na otvaranju prvog plenarnog sastanka na svakom Kongresu, Doajen nastupa kao Predsedavajući dok Kongres ne izabere Predsednika. On, takođe, obavlja funkcije koje su mu dodeljene po ovom Pravilniku.
Predsedavanje i potpredsedavanje Kongresom i komisijama
1. Na prvoj plenarnoj sednici, a na predlog Doajena, Kongres bira Predsednika Kongresa, a zatim, na predlog Administrativnog saveta odobrava imenovanje država članica koje će preuzeti potpredsedništvo u Kongresu, kao i predsedavajuće i potpredsedavajuće odbora. Ova mesta se raspodeljuju uzimajući u obzir koliko je to moguće, podjednaku geografsku raspoređenost država članica.
2. Predsednik otvara i zatvara sastanke kojima predsedava, vodi rasprave, daje reč govornicima, stavlja predloge na glasanje i objavljuje koja većina je potrebna za usvajanje predloga, objavljuje odluke i, zavisno od odobrenja Kongresa, tumači takve odluke ako je potrebno.
3. Predsednik vodi računa da se ovaj Pravilnik poštuje i da se održava red na sastancima.
4. Svaka delegacija može Kongresu ili odboru uložiti žalbe na odluke koje je doneo Predsednik na osnovu odredbi ili tumačenja ovog Pravilnika. Međutim, odluka Predsednika se smatra ispravnom osim ako je ne opozove većina prisutnih članova sa pravom glasa.
5. Ukoliko država članica koja je predsedavajući nije više u stanju da obavlja tu funkciju, jedan od potpredsednika koga odredi Kongres ili odbor zauzima njeno mesto.
1. Biro Kongresa je centralno telo odgovorno za upravljanje njegovim radom. On se sastoji od predsednika i potpredsednika Kongresa i predsedavajućih odbora. On se sastaje periodično da bi preispitao napredak u radu Kongresa i njegovih odbora, kao i da sačini preporuke koje imaju za cilj da omoguće takav napredak. Biro pomaže Predsedniku u izradi nacrta dnevnog reda za svaku plenarnu sednicu, kao i u koordinaciji rada odbora. On priprema preporuke koje se odnose na zaključivanje Kongresa.
2. Generalni sekretar Kongresa i Pomoćnik generalnog sekretara, pomenuti u članu 12. stav 1, takođe prisustvuju sastancima Biroa.
1. Države članice koje su zastupljene u Kongresu imaju pravo da budu članovi komisija koje su odgovorne za proučavanje predloga koji se tiču Ustava, Opšteg Pravilnika i Konvencije.
2. Države članice zastupljene u Kongresu, koje su ugovorne strane jednog ili više fakultativnih sporazuma, imaju pravo da budu članovi odbora koji su odgovorni za reviziju takvih Sporazuma. Pravo glasa članova odbora je ograničeno na sporazum ili sporazume u kojima su one ugovorne strane.
3. Delegacije koje nisu članice odbora koji se bave pitanjima sporazuma, mogu da prisustvuju sastancima takvih odbora i da uzimaju učešće u raspravama, ali bez prava glasa.
Kongres i svi odbori mogu da osnuju radne grupe za proučavanje posebnih pitanja.
Sekretarijat Kongresa i komisija
1. Generalni direktor i Zamenik generalnog direktora Međunarodnog biroa imaju funkcije Generalnog sekretara i Pomoćnika Generalnog sekretara Kongresa.
2. Generalni direktor i Zamenik generalnog direktora Međunarodnog biroa prisustvuju sednicama Kongresa i Biroa Kongresa, te učestvuju u raspravama, ali nemaju pravo glasa. Oni, takođe, mogu pod istim uslovima, prisustvovati sastancima odbora ili ih na njima može predstavljati viši zvaničnik Međunarodnog biroa.
3. Rad Sekretarijata Kongresa, Biroa Kongresa i odbora obavlja osoblje Međunarodnog biroa, zajedno sa državom članicom koja je domaćin.
4. Viši zvaničnici Međunarodnog biroa Kongresa su istovremeno Sekretarijat Kongresa, Biroa Kongresa i odbora. Oni pružaju pomoć Predsedniku tokom sastanaka i odgovorni su za sačinjavanje izveštaja.
5. Pomoćnici sekretara pružaju pomoć Sekretarijatu Kongresa i odbora.
Jezik koji se koristi u raspravama
1. Shodno stavu 2, u raspravama se mogu koristiti francuski, engleski, španski i ruski jezik, uz pomoć sistema za simultano ili konsekutivno prevođenje.
2. Rasprave Odbora za izradu nacrta se održavaju na francuskom jeziku.
3. Ostali jezici se, takođe, mogu koristiti u diskusiji i na sastancima, kako je navedeno u stavu 1. Jezik zemlje domaćina ima prioritet u vezi sa ovim. Delegacije koje koriste druge jezike, treba da dogovore simultani prevod na jedan od jezika navedenih u stavu 1, bilo sistemom za simultano prevođenje kada se mogu obaviti neophodne tehničke izmene, ili angažovanjem posebnih prevodilaca.
4. Troškove instaliranja i održavanja tehničke opreme, snosi Savez.
5. Troškovi prevodilačkih usluga se dele među članicama grupe država koje koriste isti jezik, srazmerno njihovim doprinosima u rashodima Saveza.
Jezici na kojima se sačinjavaju dokumenta Kongresa
1. Dokumente koji se pripremaju tokom trajanja Kongresa, uključujući i nacrte odluka koji se podnose Kongresu na odobrenje, objavljuje Sekretarijat Kongresa na francuskom jeziku.
2. U tom cilju, dokumenta koja su sačinile delegacije država članica, podnose se na francuskom jeziku, bilo direktno, bilo posredstvom prevodilačke službe koja je priključena Sekretarijatu Kongresa.
3. Gore navedene usluge prevođenja koje, o svom trošku organizuju jezičke grupe koje su osnovane u skladu sa relevantnim odredbama Opšteg pravilnika, mogu takođe, prevoditi dokumenta Kongresa na svoje jezike.
1. Sva pitanja koja se iznesu pred Kongres, biće predmet nacrta.
2. Svi nacrti koje pre Kongresa, objavi Međunarodni biro, smatraju se podnetim pred Kongres.
3. Dva meseca pre otvaranja Kongresa, ni jedan predlog se ne razmatra, osim onih za izmenu ranijih predloga.
4. Amandmanom se smatra sledeće: bilo koji predlog koji, bez menjanja suštine originalnog predloga, uključuje deo za brisanje, dodatak ili reviziju jednog dela originalnog predloga. Ni jedna predložena promena se neće smatrati amandmanom ako je nekonzistentna sa značenjem ili namenom originalnog predloga. U slučaju nedoumice, Kongres ili odbor će o tome doneti odluku.
5. Amandmani koji su Kongresu podneti na već date predloge, podnose se Sekretarijatu u pismenoj formi, na francuskom jeziku, do 12 časova onog dana koji prethodi danu kada će se o predlogu diskutovati, tako da se isti mogu distribuirati delegatima istog dana. Ovo vremensko ograničenje se ne odnosi na amandmane koji proisteknu direktno iz rasprava na Kongresu ili sastanku odbora. U ovom poslednjem slučaju, ako je tako traženo, autor amandmana podnosi pismenu verziju na francuskom jeziku, ili u slučaju poteškoća sa francuskim, na nekom drugom jeziku koji se koristio u raspravi. Predsedavajući će pročitati predlog glasno ili dati da se pročita naglas.
6. Procedura predviđena stavom 5. se, takođe, primenjuje na podnošenje predloga koji nisu sačinjeni da bi izmenili tekst Akata (nacrte rezolucija, nacrte preporuka, nacrte službenih mišljenja, itd.) kada su takvi predlozi rezultirali iz rada Kongresa.
7. Svaki predlog ili amandman treba da sadrži konačnu formu teksta koji će biti umetnut u Akte Saveza, naravno, zavisno od revizije Odbora za izradu nacrta.
Razmatranje predloga u Kongresu i komisijama
1. Izrada Nacrta (čiji broj stoji iza slova R) je dodeljena Odboru za izradu nacrta, bilo direktno kada Međunarodni biro nema nedoumica u pogledu njihove prirode (Odbor za izradu nacrta Međunarodnog biroa će sačiniti spisak takvih nacrta), ili, ako Međunarodni biro ima nedoumice u pogledu njihove prirode, tek pošto drugi odbori potvrde da je njihova priroda u skladu sa nacrtima (na isti način će se sačiniti spisak takvih nacrta za odbore koji se pitaju). Međutim, ako su takvi predlozi vezani za druge nacrte čiju suštinu treba da razmatra Kongres ili drugi odbori, Odbor za izradu nacrta će odložiti razmatranje istih dok Kongres ili drugi odbori ne donesu odluku o odgovarajućem predlogu njihove suštine. Predlozi čiji brojevi ne stoje iza slova R, ali koji, po mišljenju Međunarodnog biroa, imaju prirodu nacrta, upućuju se direktno nadležnim odborima koji se bave tom suštinom predloga. Kada ovi odbori započnu rad, oni donose odluku o tome koji od predloga će se direktno proslediti Odboru za izradu nacrta. Spisak tih predloga sačinjava Međunarodni biro za odnosne odbore.
2. Ako je jedno isto pitanje predmet nekoliko predloga, Predsednik odlučuje o redosledu po kome će se o njima raspravljati, počevši, po pravilu, od predloga koji se najviše udaljava od osnovnog teksta i povlači najznačajniju promenu u odnosu na status quo.
3. Ako neki predlog može da se podeli na nekoliko delova, svaki deo se može razmatrati i o njemu izjašnjavati odvojeno, ako se saglasi podnosilac predloga ili skupština.
4. Svaki predlog koji iz Kongresa ili iz odbora povuče njegov podnosilac, može ponovo da podnese delegacija druge države članice. Slično tome, ako se neki amandman na predlog prihvati od strane podnosioca predloga, druga delegacija može ponovo da podnese originalni, neizmenjeni predlog.
5. Svaki amandman na predlog koji je prihvatila delegacija koja je podnela predlog, odmah će biti uključena u tekst istog. Ako podnosilac originalnog predloga ne prihvati amandman, Predsedavajući donosi odluku da li će se o amandmanu na predlog prvo glasati, počevši od onog koji se najviše udaljava od značenja ili namere osnovnog teksta i koji povlači najznačajnije promene u odnosu na status quo.
6. Postupak opisan u stavu 5. se primenjuje takođe i kada je podneto više od jednog amandmana na jedan predlog.
7. Predsednik Kongresa i predsedavajući odbora će se postarati da se posle svakog sastanka, tekstovi predloga, amandmana ili odluka koje su usvojene, proslede Odboru za izradu nacrta, u pismenoj formi.
1. Delegati ne mogu dobiti reč dok ne dobiju dozvolu od Predsedavajućeg tog sastanka. Oni se pozivaju da govore polako i razgovetno. Predsedavajući daje delegatima priliku da slobodno i u potpunosti izraze svoje poglede na teme o kojima se raspravlja, onoliko koliko je to kompatibilno sa normalnim tokom rasprave.
2. Obraćanja ne mogu trajati duže od pet minuta, osim ukoliko većina prisutnih članova sa pravom glasa drugačije ne odluči. Predsedavajući ima ovlašćenje da prekine bilo kog govornika koji premaši navedeno dozvoljeno vreme. Takođe može zamoliti delegata da se ne udaljava od teme diskusije.
3. Tokom rasprave, Predsedavajući može, uz saglasnost većine prisutnih članova sa pravom glasa, da objavi da je lista govornika zaključena, pošto je glasno pročita. Kada se iscrpi lista govornika, on zatvara raspravu, mada i posle zaključivanja liste, može da podnosiocu predloga o kom se raspravlja, dodeli pravo da odgovori na neko od obraćanja.
4. Predsedavajući takođe može, uz saglasnost većine prisutnih članova sa pravom glasa, da ograniči trajanje obraćanja bilo koje delegacije o predlogu iz određene grupe predloga; ali podnosilac predloga tada ima pravo da predlog predstavi i da se kasnije obrati, ako zatraži to pravo, da bi dodao nove činjenice kao odgovor na govore delegacija, te može, ako tako želi, da bude poslednji govornik.
5. Predsedavajući može, uz saglasnost većine prisutnih članova sa pravom glasa, da ograniči broj obraćanja o predlogu iz određene grupe predloga; ali ovaj limit ne sme biti manji od pet za i pet protiv predloga o kome se raspravlja.
Inicijative o tačkama koje su na dnevnom redu i proceduralne inicijative
1. Tokom rasprave o bilo kom pitanju i čak posle zaključivanja takve rasprave, a kada je to prikladno, delegacija može da podnese inicijativu o tački dnevnog reda da bi zatražila:
- pojašnjenje načina vođenja rasprava,
- poštovanje Pravilnika,
- promenu u redosledu diskusija o predlogu koji je predložio Predsednik.
Inicijativa ili predlog tačke sa dnevnog reda ima prednost nad drugim pitanjima, uključujući tu i proceduralne inicijative navedene u stavu 3.
2. Predsednik odmah daje tražena pojašnjenja ili donosi odluku koju smatra poželjnom, a koja se odnosi na predmet inicijative o tački dnevnog reda. U slučaju prigovora, odluka Predsednika se odmah stavlja na glasanje.
3. Osim toga, tokom diskusije o nekom pitanju, delegacija može da unese proceduralnu inicijativu koja se tiče predloga za:
a) prekid sastanka, tj. sednice,
b) zaključivanje sastanka, tj. sednice,
c) odlaganje rasprave o pitanju o kome se diskusije,
d) zaključivanje rasprave o pitanju o kome se diskusije.
Inicijative proceduralne prirode imaju prednost, uz redosled koji je naveden gore u tekstu, nad svim drugim predlozima, osim u odnosu na inicijative i predloge za tačke dnevnog reda iz stava 1.
4. Ne raspravlja se o inicijativama za prekid ili zaključivanje sednice, ali se one odmah stavljaju na glasanje.
5. Kada neka delegacija predloži odlaganje ili zaključivanje rasprave o pitanju o kome se diskutuje, mogu da se obrate samo dva govornika koja su protiv odlaganja ili zaključivanja rasprave, posle čega se inicijativa stavlja na glasanje.
6. Delegacija koja podnosi inicijativu koja se tiče tačke dnevnog reda ili proceduralni predlog, ne može po podnošenju da se bavi suštinom pitanja o kome se diskutuje. Predlagač proceduralne inicijative može da je povuče pre stavljanja na glasanje, a svaka inicijativa ove vrste, izmenjena ili ne, koja bude povučena, može da bude ponovo podneta od strane druge delegacije.
1. Zavisno od odredbi iz stava 2. i 3, kvorum koji je potreban za otvaranje sednice i za glasanje je polovina država članica zastupljenih na Kongresu, sa pravom glasa.
2. Za glasanje o izmenama Ustava i Opšteg pravilnika, potreban kvorum čine dve trećine država članica zastupljena na Kongresu sa pravom glasa.
3. Kada se radi o sporazumima, kvorum koji je potreban za otvaranje sastanaka i za glasanje je polovina država članica zastupljenih na Kongresu, koje su ugovorne strane u sporazumu o kome se raspravlja i sa pravom glasa.
4. Delegacije koje su prisutne, ali ne učestvuju u datom glasanju, ili su iz država koje ne žele da uzmu učešće u glasanju, ne smatraju se odsutnima kada se utvrđuje potreban kvorum iz stava 1, 2. i 3.
1. Pitanja koja ne mogu da se reše zajedničkim sporazumom, daju se na glasanje.
2. Glasanje se obavlja po tradicionalnom sistemu ili uz pomoć elektronskog sistema glasanja. Uobičajeno se koristi elektronski sistem, kada je taj sistem u upotrebi na Kongresu. Međutim, u slučaju tajnog glasanja, može se glasati tradicionalnim sistemom ako tako zahteva jedna delegacija koju podržava većina prisutnih delegacija sa pravom glasa.
3. Za glasanje po tradicionalnom sistemu, koriste se sledeće metode:
a) podizanje ruke. Ako postoji nedoumica o rezultatu takvog glasanja, Predsednik će, ako on to želi ili tako zahteva delegacija, odrediti odmah glasanje prozivanjem o istom pitanju,
b) prozivanje, na zahtev delegacije, ili ako tako odluči Predsednik; prozivanje se obavlja po francuskom alfabetnom redu imena zastupljenih država, počevši od države koju je izvukao Predsednik; rezultat ovog glasanja, zajedno sa spiskom država koje su grupisane po načinu na koji su glasali, prilaže se uz zapisnik sa sednice,
c) tajno glasanje, korišćenjem glasačkih listića, ako tako zahtevaju dve delegacije; u tom slučaju, Predsednik sastanka ili sednice imenuje tri lica za brojanje glasova, vodeći računa o jednakoj geografskoj zastupljenosti i nivou ekonomskog razvoja država članica, te pravi potrebne aranžmane za održavanje tajnog glasanja.
4. Za elektronsko glasanje, koriste se sledeće metode:
a) nesnimljeno/nezabeleženo glasanje: ono zamenjuje glasanje podizanjem ruke,
b) zabeleženo/snimljeno glasanje: ono zamenjuje glasanje prozivanjem, međutim, imena država se ne prozivaju osim ukoliko tako ne zahteva jedna delegacija koju podržava većina prisutnih delegacija sa pravom glasa,
c) tajno glasanje: ono zamenjuje tajno glasanje sa glasačkim listićima.
5. Bez obzira na sistem glasanja koji se koristi, tajno glasanje ima prednost nad bilo kojim drugim postupkom glasanja.
6. Jednom kada je postupak glasanja otpočeo, ni jedna delegacija ne sme da ga prekine, osim da istakne tačku koja se odnosi na način na koji se obavlja glasanje.
7. Posle glasanja, Predsednik može dozvoliti delegatima da daju objašnjenja za svoje glasanje.
1. Da bi se usvojili, predlozi koji sadrže amandmane na Akte moraju da:
a) kada se radi o Ustavu, budu prihvaćeni dvotrećinskom većinom država članica Saveza koje imaju pravo glasa,
b) u slučaju da se radi o Opštem pravilniku, da ih prihvati većina država članica zastupljena u Kongresu sa pravom glasa,
c) u slučaju da se radi o Konvenciji, da ih prihvati većina država članica sa pravom glasa, koje su prisutne,
d) u slučaju da se radi o sporazumima, da ih prihvati većina država članica sa pravom glasa, koje su prisutne, a koje su ugovorne strane u sporazumima.
2. Proceduralna pitanja koja ne mogu da se reše zajedničkim sporazumom, daju se na glasanje i odluka se donosi većinom glasova prisutnih država članica sa pravom glasa. Isto se odnosi na odluke koje ne sadrže promene u Aktima, osim ukoliko Kongres odluči drugačije glasovima većine država članica sa pravom glasa, koje su prisutne.
3. Zavisno od stava 5, prisutne države članice sa pravom glasa znači države članice koje imaju pravo glasa i koje glasaju "za" ili "protiv", pri čemu se uzdržani ne uzimaju u obzir pri brojanju glasova koji su potrebni za većinu, kao ni prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići, kada se radi o tajnom glasanju.
4. U slučaju izjednačenog rezultata, predlog će se smatrati odbijenim.
5. Kada broj uzdržanih, ili praznih i nevažećih glasačkih listića prelazi polovinu broja ubačenih glasova (za, protiv i uzdržanih), razmatranje dotičnog pitanja se odlaže za naredni sastanak, na kome se neće uzimati u obzir uzdržani glasovi, niti prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići.
Izbor članova Administrativnog saveta ili Poštanskog operativnog veća
Da bi se donela odluka između država koje su dobile isti broj glasova prilikom izbora članova Administrativnog saveta ili Poštanskog operativnog veća, Predsedavajući će doneti odluku žrebom.
Izbor Generalnog direktora i Zamenika generalnog direktora Međunarodnog biroa
1. Izbor Generalnog direktora Međunarodnog biroa i izbor Zamenika generalnog direktora se obavlja tajnim glasanjem na jednom ili više uzastopnih sastanaka koji se održavaju u jednom danu. Izabraće se kandidat koji dobije većinu ubačenih glasova prisutnih država članica sa pravom glasa. Održava se onoliko glasanja koliko bude potrebno da neki kandidat dobije većinu.
2. "Prisutne države članice sa pravom glasa", znači: države članice koje glasaju za kandidate čije kandidature su objavljene pravovremeno i u ispravnoj formi, a uzdržani, kao i prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići se ne uzimaju u obzir prilikom brojanja glasova koji su potrebni za većinu.
3. Kada broj uzdržanih, ili praznih i nevažećih glasačkih listića prelazi polovinu broja ubačenih glasova shodno stavu 2, izbor se odlaže za naredni sastanak, na kome se neće uzimati u obzir uzdržani glasovi, niti prazni ili nevažeći i poništeni glasački listići.
4. Kandidat koji dobije najmanji broj glasova tokom jednog glasanja će biti eliminisan.
5. U slučaju nerešenog rezultata, održaće se dodatno glasanje i ako je potrebno i drugo dodatno glasanje, u pokušaju da se donese odluka o izjednačenim kandidatima, pri čemu se dodatno glasanje obavlja samo za te kandidate. Ako je nemoguće dobiti rezultat, izbor se obavlja žrebom. Žreb obavlja Predsedavajući.
6. Kandidati za Generalnog direktora i Zamenika generalnog direktora Međunarodnog biroa mogu biti prisutni ili mogu imati zastupnika pri brojanju glasova, na svoj zahtev.
1. Izveštaji sa plenarnih sednica Kongresa beleže tok sastanka, sadrže sumirane govore i pomenute predloge i ishode rasprava.
2. Rasprave na sastancima Odbora se stavljaju u zapisnike i šalju Kongresu. Po pravilu, Radne grupe sačinjavaju izveštaj za telo koje ih je osnovalo.
3. Međutim, svaki delegat ima pravo da zatraži da se njegova izjava uvrsti u izveštaje, bilo doslovce, bilo sumirano, pod uslovom da se francuski ili engleski tekst predaje Sekretarijatu najkasnije dva sata posle završetka tog sastanka ili sednice.
4. Delegatima se ostavlja period od dvadeset i četiri sata, od trenutka kada su nacrti izveštaja distribuirani, da sačine svoje komentare za Sekretarijat, koji, ako je potrebno, nastupa kao posrednik između uključenih strana i Predsedavajućeg dotičnog sastanka ili sednice.
5. Po pravilu, a zavisno od odredbi iz stava 4, na početku svake sednice Kongresa, Predsedavajući podnosi na usvajanje izveštaj sa prethodnog sastanka. Isto se odnosi i na izveštaje Odbora. Izveštaji sa poslednjih sastanaka koje nije bilo moguće usvojiti na Kongresu ili sastanku Odbora, usvajaju Predsedavajući sa tih sastanaka. Međunarodni biro, takođe, uzima u obzir i eventualne komentare koje je dobio od delegata država članica u roku od četrdeset dana od slanja izveštaja istima.
6. Međunarodni biro je ovlašćen da u izveštajima sa sednica Kongresa ili sastanaka odbora, ispravi pisarske greške koje nisu otkrivene kada su zapisnici usvajani shodno stavu 5.
Žalbe na odluke Komisija i Kongresa
1. Svaka delegacija može uložiti žalbu na neku odluku koja se tiče predloga (Akata, rezolucija, itd.), koja je usvojena ili dobijena u Odboru. Obaveštenje o žalbi se mora predati Predsedniku Kongresa, u pismenoj formi i u roku od 48 časova od nastavka sastanka Odbora na kome je predlog bio usvojen ili odbijen. Žalba se razmatra u toku narednog plenarnog sastanka.
2. Kada je Kongres usvojio ili odbio neki predlog, taj predlog se može ponovo razmatrati u istom Kongresu, samo ako je žalbu podržalo najmanje 10 delegacija. Takvu žalbu mora da odobri većina prisutnih država članica sa pravom glasa, koje su glasale. Ova mogućnost je ograničena na predloge koji su podneti direktno na plenarnim sednicama, a podrazumeva se da jedno pitanje ne može izazvati više od jedne žalbe.
Usvajanje nacrta Akata, rezolucija, itd. na Kongresu
1. Po pravilu, svaki nacrt Akta koji podnese Odbor za izradu nacrta, proučava se član po član. Predsedavajući može, uz saglasnost većine, da koristi bržu proceduru, na primer: poglavlje po poglavlje. Svaki Akt se smatra usvojenim jedino posle većinskog glasanja u njegovu korist. Na takvo glasanje se primenjuje član 21. stav 1.
2. Međunarodni biro je ovlašćen da u konačnim verzijama Akata ispravi pravopisne greške koje nisu uočene tokom proučavanja nacrta Akata, kao i brojeve ispred članova, stavova i referenci.
3. Nacrti ostalih Akata, koje nisu odluke za izmenu Akata, a koje podnosi Odbor za izradu nacrta, po pravilu se razmatraju en block. Odredbe stava 2. se, takođe, odnose i na nacrte ovih odluka.
Dodela studija Administrativnom savetu i Poštanskom operativnom veću
Na preporuku svog Biroa, Kongres dodeljuje studije Administrativnom savetu i Poštanskom operativnom veću, u skladu sa odnosnim sastavom i odgovornostima ova dva organa, kako su ona utvrđena članovima 102. i 104. Opšteg Pravilnika.
1. Rezerva se mora podneti pismeno, u formi predloga, Sekretarijatu i na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa (predlozi koji se tiču Konačnog protokola), što je pre moguće po usvajanju predloga koji se odnosi na član za koji se traži rezerva.
2. Da bi omogućio distribuciju predloga o izuzimanju svim državama članicama pre usvajanja Konačnog protokola u Kongresu, Sekretarijat Kongresa utvrđuje vremenski rok za podnošenje rezervi i obaveštava o tome države članice.
3. Rezerve na Akta Saveza koje se podnesu posle roka kog je Sekretarijat odredio, Sekretarijat Kongresa neće razmatrati.
Akta koja je konačno usvojio Kongres, podnose se opunomoćenicima na potpisivanje.
1. Svaki Kongres može dodati amandmane na Pravilnik. Da bi se prihvatili za diskusiju, predloge za izmenu postojećeg Pravilnika treba da na Kongresu podrži najmanje 10 delegacija, osim ukoliko ih nije podnelo telo Svetskog poštanskog saveza koje je ovlašćeno da daje predloge.
2. Da bi se usvojili, predloge amandmana na postojeće Pravilnike mora da usvoji dvotrećinska većina država članica zastupljena u Kongresu sa pravom glasa.
Dole potpisani punomoćnici vlada država članica Saveza, imajući u vidu član 22. stav 3. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su, sporazumno i pod rezervom člana 25. stav 4. pomenutog Ustava, u ovoj Konvenciji, pravila koja se primenjuju na međunarodnu poštansku službu.
ZAJEDNIČKA PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA MEĐUNARODNU POŠTANSKU SLUŽBU
1. Za potrebe Svetske poštanske konvencije, sledeći termini imaju definisana značenja:
1.1. paket: pošiljka koja se prevozi pod uslovima ove Konvencije i Pravilnika o poštanskim paketima;
1.2. zatvoreni zaključak: vreća sa nazivnicom ili skup vreća ili drugih posuda, sa ili bez olovne blombe sa pečatom, koje sadrže poštanske pošiljke;
1.3. pogrešno usmereni zaključci: zaključci (posude) primljeni u izmeničnoj pošti koja nije označena na vrećnoj nazivnici (nalepnici);
1.4. pogrešno usmerene pošiljke: pošiljke primljene u izmeničnoj pošti, a glase za neku drugu izmeničnu poštu u drugoj zemlji članici;
1.5. poštanska pošiljka: opšti termin koji se odnosi na sve pošiljke koje se otpremaju poštom (pismonosne pošiljke, paketi, novčane uputnice, itd.);
1.6. tranzitni troškovi: nadoknada za usluge koje je prevoznik obavio u tranzitnoj zemlji (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu suvozemnog, pomorskog i/ili vazdušnog tranzita pošiljaka;
1.7. terminalni troškovi: nadoknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru odredišne zemlje na ime troškova nastalih u odredišnoj zemlji u vezi sa primljenim pismonosnim pošiljkama;
1.8. ovlašćeni operator: bilo koji vladin ili nevladin entitet službeno određen od države članice da obavlja poštanske usluge i da ispunjava obaveze koje proizilaze iz Akata Saveza na svojoj teritoriji;
1.9. mali paket: pošiljka koja se prenosi pod uslovima ove Konvencije i Pravilnika o pismonosnim pošiljkama;
1.10. deo poštarine za suvozemni prevoz u dolazu: nadoknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru odredišne zemlje na ime troškova nastalih u odredišnoj zemlji u vezi sa primljenim paketima;
1.11. deo poštarine za suvozemni tranzit: nadoknada za usluge koje je prevoznik obavio u tranzitnoj zemlji (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu suvozemnog i/ili vazdušnog tranzita paketa preko teritorije te zemlje;
1.12. deo poštarine za pomorski prevoz: nadoknada za usluge koje je obavio prevoznik (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) koji učestvuje u pomorskom prevozu paketa;
1.13. univerzalna poštanska usluga: neprekidno obezbeđivanje kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga na celoj teritoriji države članice, svim korisnicima, po pristupačnim cenama;
1.14. otvoreni tranzit: otvoreni tranzit, preko posredujuće zemlje, pošiljaka čiji broj ili masa ne opravdavaju sačinjavanje zatvorenih zaključaka za odredišnu zemlju.
Određivanje jednog ili više entiteta odgovornih za ispunjavanje obaveza koje proističu iz pristupanja Konvenciji
Član 2
Države članice će obavestiti Međunarodni biro, u roku od šest meseci od završetka Kongresa, o nazivu i adresi državnog tela zaduženog za nadzor po poštanskim pitanjima. U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice će takođe obavestiti Međunarodni biro o nazivu i adresi jednog ili više operatora koji su zvanično ovlašćeni za obavljanje poštanskih usluga na svojoj teritoriji i za ispunjavanje obaveza koje proističu iz Akata Saveza. O svim promenama kod državnih tela i zvanično ovlašćenih operatora koje nastanu u periodu između dva Kongresa, Međunarodni biro mora biti obavešten što je moguće pre.
Član 3
1. U cilju jačanja koncepta jedinstvene poštanske teritorije Saveza, države članice se staraju da svi korisnici/klijenti uživaju pravo na univerzalnu poštansku uslugu koja se sastoji u ponudi kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga, a obavlja se neprekidno na celoj teritoriji, po pristupačnim cenama.
2. U tom cilju, države članice utvrđuju, u okviru svog nacionalnog poštanskog zakonodavstva ili pomoću drugih uobičajenih sredstava, obim poštanskih usluga koje se nude, kao i uslove u pogledu kvaliteta i pristupačnih cena, vodeći računa istovremeno o potrebama stanovništva i o svojim nacionalnim interesima.
3. Države članice se staraju da operatori ovlašćeni za obavljanje univerzalne poštanske usluge poštuju uslove ponude poštanskih usluga i ispunjavaju standarde kvaliteta.
4. Države članice se staraju da se pružanje univerzalne poštanske usluge obavlja na jednoj realnoj osnovi, čime se garantuje njena održivost.
Član 4
Načelo slobode tranzita je izraženo u prvom članu Ustava. Ono obavezuje svaku državu članicu da obezbedi da njeni ovlašćeni operatori, uvek otpremaju najbržim vezama i najsigurnijim sredstvima, koje i sami koriste za sopstvene pošiljke, zatvorene zaključke i pismonosne pošiljke u otvorenom tranzitu, koje su im predali neki drugi ovlašćeni operatori. Ovaj princip se takođe odnosi na pogrešno usmerene pošiljke ili zaključke.
Države članice koje ne učestvuju u razmeni pisama koja sadrže infektivne supstance ili radioaktivne materije, mogu da ne primaju takve pošiljke u otvorenom tranzitu preko svoje teritorije. Isto važi za pismonosne pošiljke, osim pisama, dopisnica i sekograma. To takođe važi i za štampane stvari, časopise, magazine, male pakete i "M" vreće, čiji sadržaj ne zadovoljava zakonske odredbe koje propisuju uslove njihovog objavljivanja ili prometa u tranzitnoj zemlji.
Sloboda tranzita poštanskih paketa, koji se otpremaju suvozemnim i pomorskim putem, ograničena je na teritoriju zemalja koje učestvuju u ovoj službi.
Sloboda tranzita avionskih paketa zagarantovana je na celoj teritoriji Saveza. Međutim, države članice koje ne učestvuju u službi poštanskih paketa ne mogu biti obavezne da obezbeđuju površinski prenos avionskih paketa.
Ako jedna država članica ne poštuje odredbe o slobodi tranzita, ostale države članice imaju pravo da obustave poštansku službu sa tom državom članicom.
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Vraćanje iz pošte. Izmena ili ispravka adrese. Nadoslanje. Vraćanje neuručivih pošiljaka pošiljaocu
Član 5
Svaka poštanska pošiljka pripada pošiljaocu sve dok se ne uruči ovlašćenom licu, osim ukoliko je bila zaplenjena shodno zakonodavstvu zemlje porekla ili odredišne zemlje i, u slučaju primene člana 15.2.1.1. ili 15.3., u skladu sa zakonodavstvom države porekla.
Pošiljalac pismonosne pošiljke može zahtevati vraćanje pošiljke ili izmenu ili ispravku adrese. Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnikom.
Države članice obezbeđuju da ovlašćeni operatori vrše nadoslanje poštanskih pošiljaka, ako je primalac promenio adresu, i vraćaju neuručene pošiljke pošiljaocu. Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnicima.
Član 6
Države članice ili njeni ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, određuju poštarinu za različite međunarodne i druge posebne poštanske usluge, u skladu sa načelima navedenim u Konvenciji i Pravilnicima. Poštarina u načelu mora biti povezana sa troškovima pružanja ovih usluga.
Zemlja porekla ili njeni ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, utvrđuje poštarinu za prenos pismonosnih pošiljaka i poštanskih paketa. U poštarinu je uključena dostava pošiljaka na adresu pod uslovom da se u odredišnoj zemlji obavlja usluga dostave pošiljaka o kojima je reč.
Naplaćena poštarina, uključujući i onu koja je indikativno navedena u Aktima, treba da je bar jednaka onoj koja se naplaćuje za pošiljke u unutrašnjem saobraćaju sa istim karakteristikama (vrsta, količina, vreme prerade, itd.).
Države članice ili njeni ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, imaju pravo da pređu gornje limite svake poštarine indikativno navedene u Aktima.
Mimo najniže granice poštarine, utvrđene pod 3, države članice ili njeni ovlašćeni operatori mogu da odobre sniženu poštarinu, zasnovanu na nacionalnoj regulativi, za pismonosne pošiljke i pakete predate u svojoj zemlji. One tako mogu da odobre povlašćene tarife svojim korisnicima koji imaju veliki obim poštanskog saobraćaja.
Od korisnika se ne može naplatiti druga vrsta poštarine, osim one predviđene u Aktima.
Svaki ovlašćeni operator zadržava poštarinu koju je naplatio, osim u slučajevima kada je to drugačije propisano u Aktima.
Član 7
1. Načelo
1.1. Slučajevi oslobađanja od poštarine, u smislu oslobađanja od plaćanja poštarine, izričito su propisani Konvencijom. Pored toga, Pravilnici mogu propisati i oslobađanje od plaćanja poštarine i oslobađanje od plaćanja tranzitnih troškova, terminalnih troškova i delova poštarine u dolazu za pismonosne pošiljke i poštanske pakete upućene poštanskoj službi, koje otpremaju države članice, ovlašćeni operatori i Uži savezi. Osim toga, pismonosne pošiljke i paketi koje Međunarodni biro Saveza otprema Užim savezima, državama članicama i ovlašćenim operatorima smatraju se pošiljkama u poštanskom saobraćaju i oslobođene su od svih poštarina. Međutim, država porekla ili njen ovlašćeni operator može naplatiti dopunske avionske poštarine za gore navedene pošiljke.
2. Ratni zarobljenici i internirana civilna lica
2.1. Pismonosne pošiljke, poštanski paketi i pošiljke poštansko-finansijskih usluga upućene ratnim zarobljenicima, ili ako ih oni šalju, neposredno ili preko biroa oslobođene su plaćanja svake poštarine, izuzev avionske dopunske poštarine, navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštansko-finansijskim uslugama. Pripadnici zaraćenih strana, uhapšeni i internirani u neku neutralnu zemlju, izjednačeni su s ratnim zarobljenicima u pravom smislu, kada je reč o primeni prethodnih odredbi.
2.2. Odredbe predviđene pod 2.1. primenjuju se i na pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštanskih finansijskih usluga koje potiču iz drugih zemalja, a upućene su civilnim interniranim licima, ili ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštanskim finansijskim uslugama, na način kako je to utvrđeno u Ženevskoj konvenciji o zaštiti civilnih lica za vreme rata, od 12. avgusta 1949. godine.
2.3. Biroi navedeni u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštanskim finansijskim uslugama uživaju isto tako oslobađanje od plaćanja poštarine za pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštanskih finansijskih usluga koje se odnose na lica navedena pod 2.1. i 2.2., a koje oni šalju ili primaju, neposredno ili kao posrednici.
2.4. Paketi do mase od 5 kilograma predaju se bez plaćanja poštarine. Granica mase se povećava na 10 kilograma za pakete čija je sadržina nedeljiva i za pakete upućene nekom logoru ili njegovim poverenicima, radi podele zarobljenicima.
2.5. U obračunu između ovlašćenih operatora, ne obračunava se poštarina za službene pakete i pakete upućene ratnim zarobljenicima i civilnim interniranim licima, osim avionske dopunske poštarine koja se primenjuje na avionske pakete.
3. Sekogrami
3.1. Sekogrami su oslobođeni plaćanja svake poštarine, izuzev dopunske avionske.
Član 8
1. Termin "poštanska marka" je zaštićen po ovoj Konvenciji i rezervisan isključivo za marke koje ispunjavaju uslove iz ovog člana i Pravilnika.
2. Poštanske marke:
2.1. se izdaju i puštaju u promet samo uz odobrenje države članice ili teritorije, a u skladu sa Aktima Saveza;
2.2. su izraz suvereniteta i sadrže dokaz o unapred plaćenoj poštarini koja odgovara njihovoj stvarnoj vrednosti kada su nalepljene na poštanske pošiljke, u skladu sa Aktima Saveza;
2.3. moraju biti u prometu, za plaćanje poštarine unapred ili u filatelističke svrhe, u zemlji članici ili teritoriji na kojoj se izdaju, u skladu sa nacionalnom regulativom;
2.4. moraju biti dostupne svim građanima unutar države članice ili teritorije na kojoj se izdaju;
3. Poštanske marke sadrže:
3.1. naziv države članice ili teritorije na kojoj su izdate, ispisan latiničnim pismom;1
3.2. nominalnu vrednost, izraženu:
3.2.1. u principu, u važećoj valuti zemlje ili teritorije na kojoj je izdata, ili kao slovo ili simbol;
3.2.2. drugim karakteristikama za identifikaciju.
4. Amblemi države, zvanične kontrolne oznake i logotip međuvladinih organizacija koji su otisnuti na poštanskim markama, zaštićeni su u smislu Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
5. Teme i motivi poštanskih maraka moraju biti:
5.1. u skladu sa duhom preambule Ustava Saveza i odluka koje su doneli organi Saveza;
5.2. u bliskoj vezi sa kulturnim identitetom države članice ili teritorije, ili da doprinose širenju kulture ili održanju mira;
5.3. sa oznakom, kada obeležavaju značajne ličnosti ili događaje koji ne pripadaju zemlji članici ili teritoriji, koja jasno određuje zemlju članicu ili teritoriju o kojoj je reč;
5.4. bez političkog sadržaja ili bilo koje teme koja je uvredljive prirode za neku ličnost ili zemlju;
5.5. od velikog značaja za zemlju članicu ili teritoriju;
6. Otisci plaćene poštarine, otisci mašine za frankiranje i otisci dobijeni štamparskom mašinom ili drugim štamparskim postupkom saglasno Aktima Saveza, mogu se koristiti samo uz odobrenje države članice ili njene teritorije.
–––––––––––
1 Izuzeće je dopušteno Velikoj Britaniji, državi koja ja izumela poštanske marke.
Član 9
Države članice i njeni ovlašćeni operatori donose i primenjuju strateške aktivnosti u oblasti bezbednosti na svim nivoima poštanske eksploatacije, radi očuvanja i povećanja poverenja javnosti u poštansku službu, u interesu svih zaposlenih. Ova strategija treba da sadrži razmenu informacija o očuvanju sigurnog i bezbednog transporta i tranzita pošiljaka između država članica i njihovih ovlašćenih operatora.
Član 10
Države članice i/ili njihovi ovlašćeni operatori su dužne da prihvate i primenjuju proaktivnu strategiju razvoja na svim nivoima poštanske eksploatacije sa posebnim osvrtom na ekološke, društvene i privredne aktivnosti, kao i da promovišu svest o pomenutom razvoju u poštanskoj službi.
Član 11
1. Poštanske pošiljke
1.1. države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje niže navedenih dela i gonjenje i kažnjavanje svake osobe za koju se utvrdi da je kriva za:
1.1.1. stavljanje u poštanske pošiljke opojnih droga i psihotropnih materija, kao i eksploziva, zapaljivih ili drugih opasnih materija, tamo gde njihovo stavljanje nije izričito dozvoljeno Konvencijom;
1.1.2. stavljanje u poštanske pošiljke predmeta pedofilnog ili pornografskog karaktera koji predstavljaju zloupotrebu dece.
2. Sredstva plaćanja poštarine i načini plaćanja
2.1. države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje, gonjenje i kažnjavanje svakog prekršaja u vezi sa načinima plaćanja poštarine utvrđenim u ovoj Konvenciji, kao što su:
2.1.1. poštanske marke, u opticaju ili povučene iz prometa;
2.1.2. otisci plaćene poštarine;
2.1.3. otisci mašina za frankiranje ili otisci štamparskih mašina;
2.1.4. međunarodni kuponi za odgovor.
2.2. u ovoj Konvenciji, prekršaji u vezi sa sredstvima plaćanja poštarine odnose se na bilo koje od niže navedenih dela učinjenih s namerom da se na nelegitiman način ostvari dobitak za sebe ili treće lice. Sledeća dela su kažnjiva:
2.2.1. falsifikovanje, imitiranje ili krivotvorenje bilo kog sredstva plaćanja poštarine, ili svaki nelegalni ili zabranjeni postupak u vezi sa njihovom neovlašćenom proizvodnjom;
2.2.2. korišćenje, puštanje u promet, reklamiranje, distribuiranje, rasprostiranje, transport, izlaganje, prikazivanje ili objavljivanje bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je bilo falsifikovano, imitirano ili krivotvoreno;
2.2.3 korišćenje ili puštanje u promet, u poštanske svrhe, bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je već ranije korišćeno;
2.2.4. pokušaj da se izvrši neki od navedenih prekršaja.
3. Reciprocitet
3.1. Što se tiče sankcija, ne pravi se razlika između postupaka navedenih pod 2, bez obzira da li su u pitanju nacionalna ili inostrana sredstva plaćanja poštarine; ova odredba ne podleže reciprocitetu po bilo kom zakonskom ili ugovornom osnovu.
PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA PISMONOSNE POŠILJKE I NA POŠTANSKE PAKETE
PONUDA USLUGA
Član 12
1. Države članice odnosno njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka.
2. Pismonosne pošiljke su:
2.1. prioritetne pošiljke i neprioritetne pošiljke, do 2 kilograma;
2.2. pisma, dopisnice, štampana stvar i mali paketi, do 2 kilograma;
2.3. sekogrami, do 7 kilograma;
2.4. posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične štampane stvari za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", do 30 kilograma.
3. Pismonosne pošiljke su razvrstane ili prema brzini prenosa pošiljaka ili prema sadržaju pošiljaka u skladu sa Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
4. Veće granice mase od onih navedenih u stavu 2. primenjuju se fakultativno za izvesne kategorije pismonosnih pošiljaka pod uslovima utvrđenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
5. U zavisnosti od stava 8. ovog člana, države članice odnosno njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje poštanskih paketa do 20 kilograma, bilo na osnovu odredaba Konvencije, bilo u slučaju paketa u polazu i posle bilateralnog sporazuma, koristeći sva druga za njihove klijente pogodnija sredstva.
6. Granice mase preko 20 kilograma primenjuju se fakultativno za izvesne kategorije poštanskih paketa pod uslovima utvrđenim u Pravilniku o poštanskim paketima.
7. Svaka država članica, čiji ovlašćeni operator ne obavlja prevoz paketa, može da prenese izvršenje odredaba Konvencije na transportna preduzeća. Ona može, istovremeno, ograničiti ovu uslugu na pakete koji potiču ili se upućuju u mesta koja ova preduzeća opslužuju.
8. Suprotno stavu 5, one države članice, koje do 01. januara 2001. godine nisu potpisale Pravilnik o poštanskim paketima, nisu obavezne da obezbede službu poštanskih paketa.
Član 13
1. Države članice obezbeđuju obavljanje sledećih obaveznih dopunskih usluga:
1.1. preporučeno rukovanje za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke u polazu;
1.2. preporučeno rukovanje za neprioritetne i površinske pismonosne pošiljke u polazu do odredišta do kojih ne postoji usluga prioritetnih ili avionskih pošiljaka;
1.3. preporučeno rukovanje za sve pismonosne pošiljke u dolazu.
2. Usluga preporučenog rukovanja za neprioritetne i površinske pismonosne pošiljke u polazu do odredišta do kojih postoji usluga prioritetnih ili avionskih pošiljaka, obezbeđuje se fakultativno.
3. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu obezbediti sledeće fakultativne dopunske usluge u odnosima između onih ovlašćenih operatora koje su se dogovorile da obezbede usluge:
3.1. označavanja vrednosti za pismonosne pošiljke i pakete;
3.2. potvrdu uručenja za pismonosne pošiljke;
3.3. otkupnine za pismonosne pošiljke i pakete;
3.4. hitne dostave za pismonosne pošiljke i pakete;
3.5. uručenje lično primaocu preporučenih pošiljaka, pošiljaka sa potvrđenim uručenjem ili pismonosnih pošiljaka sa označenom vrednošću;
3.6. oslobađanja od plaćanja poštarine i dažbina za pismonosne pošiljke i pakete;
3.7. lomljivih i glomaznih paketa;
3.8. "Consignment" za grupisane pošiljke od samo jednog pošiljaoca, a upućene za inostranstvo.
4. Sledeće tri dopunske usluge sadrže i obavezni i fakultativni deo:
4.1. pošiljka sa plaćenim odgovorom u međunarodnom poštanskom saobraćaju (IBRS), je u osnovi fakultativna. Međutim, sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori su obavezni da obezbede uslugu vraćanja pošiljaka IBRS;
4.2. međunarodni kuponi za odgovor, koji se mogu zameniti u svakoj državi članici. Međutim, prodaja međunarodnih kupona za odgovor je fakultativna;
4.3. povratnica za preporučene pošiljke i pismonosne pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću. Sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori primaju povratnice u dolaznom saobraćaju. Međutim, povratnica u polaznom saobraćaju je fakultativna.
5. Opis ovih usluga kao i njihova poštarina utvrđeni su Pravilnicima.
6. Kada su uslugom obuhvaćene i niže navedene usluge koje podležu posebnoj poštarini u unutrašnjem saobraćaju, ovlašćeni operatori imaju pravo da naplate istu poštarinu kao onu koja se naplaćuje za međunarodne pošiljke, pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima:
6.1. dostava malih paketa preko 500 grama;
6.2. pismonosne pošiljke predate u poslednjem času;
6.3. pošiljke predate van redovnog radnog vremena šaltera;
6.4. preuzimanje pošiljke u stanu pošiljaoca;
6.5. vraćanje pismonosne pošiljke van redovnog radnog vremena šaltera;
6.6. poste restante;
6.7. ležarina za pismonosne pošiljke preko 500 grama, i za pakete;
6.8. dostava paketa, kao odgovor na izveštaj o prispeću;
6.9. naplata poštarine za rizik od više sile.
Elektronska pošta, EMS, poštanski logistički servis i nove usluge
Član 14
1. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu međusobno da se dogovore da obezbeđuju sledeće usluge, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1. elektronska pošta, poštanska usluga za prenos poruka elektronskim putem; ovlašćeni operatori mogu proširiti ovu uslugu uslugom elektronske registrovane pošte, koja dopunjuje uslugu elektronske pošte time što obezbeđuje dokaz o otpremi, dokaz o uručenju i osigurava komunikaciju između autentičnih korisnika.
1.2. EMS, poštanska hitna usluga za dokumente i robu, koji se, kad god je to moguće, otpremaju najbržim fizičkim linijama prenosa. Ova usluga se može obavljati na bazi Standardnog multilateralnog sporazuma o EMS pošiljkama ili na bazi bilateralnog sporazuma;
1.3. poštanski logistički servis je servis koji u potpunosti zadovoljava logističke zahteve korisnika i koji obuhvata faze pre i posle fizičkog prenosa robe i dokumenata;
1.4. elektronski poštanski sertifikacioni žig, koji je evidentni dokaz elektronskog prenosa, u datoj formi, u dato vreme, u kojem učestvuje jedna ili više strana.
2. Država članica ili ovlašćeni opertori mogu sporazumno uvesti novu uslugu, koja nije izričito predviđena Aktima Saveza. Poštarinu za novu uslugu utvrđuje svaki zainteresovani ovlašćeni operator, vodeći računa o troškovima eksploatacije usluge.
Pošiljke sa nedozvoljenim sadržajem. Zabrane
Član 15
1. Opšte
1.1. Ne primaju se pošiljke koje ne ispunjavaju uslove propisane Konvencijom i Pravilnicima. Ne primaju se pošiljke koje se šalju u svrhu obmane ili sa namerom da se izbegne puno plaćanje odgovarajuće poštarine.
1.2. Izuzeci od zabrana sadržanih u ovom članu, utvrđeni su Pravilnicima.
1.3. Sve države članice ili ovlašćeni operatori imaju mogućnost da prošire listu zabrana navedenih u ovom članu, koja se primenjuje odmah po unošenju zabranjenih predmeta u tu listu.
2. Zabrane koje se odnose na sve vrste pošiljaka
2.1. Zabranjeno je stavljati niže navedene predmete u sve vrste pošiljaka:
2.1.1. opojne droge i psihotropne materije, kao što je to propisano od Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika (International Narcotic Control Board), ili drugih zabranjenih lekova koji su zabranjeni u odredišnoj zemlji;
2.1.2. bestidne ili nemoralne predmete;
2.1.3. falsifikate i plagijate (predmete piraterije);
2.1.4. druge predmete čiji je uvoz ili promet zabranjen u odredišnoj zemlji;
2.1.5. predmete koji, po svojoj prirodi ili pakovanju, mogu biti opasni za službenike ili građane i koji mogu isprljati ili oštetiti druge pošiljke, poštansku opremu ili imovinu trećeg lica;
2.1.6. dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske, razmenjene između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
3. Eksplozivne, zapaljive ili radioaktivne materije i opasne materije
3.1. Zabranjeno je stavljati u sve vrste pošiljaka eksplozivne, zapaljive ili druge opasne materije, kao i radioaktivne materije.
3.2. Stavljanje replika i neaktivnih eksplozivnih naprava i vojne borbene tehnike, uključujući neaktivne granate, neaktivne čaure i sl., zabranjene su u svim poštanskim pošiljkama;
3.3. Izuzetno, sledeće opasne materije se mogu primati:
3.3.1. radioaktivne materije otpremljene u pismonosnim pošiljkama i poštanskim paketima predviđene u članu 16.1;
3.3.2. infektivne supstance otpremljene u pismonosnim pošiljkama i poštanskim paketima predviđene u članu 16.2;
4. Žive životinje
4.1. Zabranjeno je stavljanje živih životinja u sve vrste poštanskih pošiljaka.
4.2. Izuzetno se primaju u pismonosnim pošiljkama koje nisu pošiljke sa označenom vrednošću:
4.2.1. pčele, pijavice i svilene bube;
4.2.2. paraziti i utamanjivači štetnih insekata, namenjeni za kontrolu ovih insekata, a koji se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.2.3. vinske mušice (fam. Drosophilidae) radi bio-medicinskog istraživanja, a koje se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.3. Izuzetno se primaju u poštanskim paketima:
4.3.1. žive životinje čiji je prenos dozvoljen poštanskim propisima zainteresovanih zemalja.
5. Stavljanje prepiske u pakete
5.1. Zabranjeno je stavljati u poštanske pakete niže navedene predmete:
5.1.1. prepisku, izuzimajući arhivski materijal, razmenjenu između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
6. Metalni novac, novčanice i drugi vredni predmeti
6.1. Zabranjeno je stavljati metalni novac, novčanice, ili bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete:
6.1.1. u pismonosne pošiljke bez označene vrednosti;
6.1.1.1. međutim, ako nacionalna regulativa zemlje porekla i odredišta to dozvoljava, ovi predmeti se mogu otpremati u zatvorenom omotu kao preporučene ili vrednosne pošiljke;
6.1.2. u pakete bez označene vrednosti, osim gde nacionalna regulativa zemlje porekla i odredišta to dozvoljava;
6.1.3. u pakete bez označene vrednosti razmenjene između dve zemlje koje primaju pakete sa označenom vrednošću;
6.1.3.1. osim toga, država članica ili ovlašćeni operator mogu zabraniti stavljanje zlata u polugama u pakete sa ili bez označene vrednosti koji potiču sa njene teritorije ili se upućuju na njenu teritoriju ili se otpremaju u otvorenom tranzitu preko njene teritorije; ona može da ograniči stvarnu vrednost ovakvih pošiljaka.
7. Štampana stvar i sekogrami
7.1. Štampana stvar i sekogrami:
7.1.1. ne mogu imati nikakvu zabelešku niti sadržavati bilo kakav predmet koji ima karakter prepiske;
7.1.2. ne mogu sadržavati nikakvu poštansku marku niti oblik frankiranja, žigosan ili ne, kao ni bilo kakvu hartiju koja predstavlja neku novčanu vrednost, osim u slučajevima kada pošiljka sadrži kao prilog kartu, kovertu ili omot sa štampanom adresom pošiljaoca pošiljke ili njegovog agenta u zemlji prijema ili odredišta originalne pošiljke, koja je frankirana za vraćanje.
8. Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama
8.1. Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama utvrđen je Pravilnicima. Međutim, pošiljke koje sadrže predmete navedene pod 2.1.1., 2.1.2., 3.1. i 3.2. ni u kom slučaju se ne otpremaju na odredište, niti se uručuju primaocima, niti se vraćaju mestu porekla. U slučaju da su predmeti navedeni pod 2.1.1., 3.1. i 3.2. otkriveni u toku tranzita, sa takvim predmetima se postupa u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom tranzitne zemlje.
Dozvoljene radioaktivne materije i infektivne supstance
Član 16
1. Prijem radioaktivnih materija u pismonosnim pošiljkama i paketima dozvoljen je u odnosima između onih država članica koje su se saglasile da primaju te pošiljke, bilo u njihovim uzajamnim odnosima, bilo samo u jednom smeru, pod sledećim uslovima:
1.1. radioaktivne materije otpremljene i upakovane prema odgovarajućim odredbama Pravilnika;
1.2. kada se otpremaju u pismonosnim pošiljkama, radioaktivne materije podležu poštarini za prioritetne pošiljke ili poštarini za pisma i za preporučeno rukovanje;
1.3. radioaktivne materije, sadržane u pismonosnim pošiljkama ili poštanskim paketima, moraju biti otpremljene najbržim putem, obično vazdušnim putem, s tim da se naplati odgovarajuća dopunska avionska poštarina;
1.4. radioaktivne materije mogu slati poštom samo ovlašćeni pošiljaoci.
2. Infektivne supstance, izuzimajući infektivne supstance kategorije A koje utiču na ljude (UN 2814) i životinje (UN 2900), primaju se u pismonosnim pošiljkama i poštanskim paketima pod sledećim uslovima:
2.1. Infektivne supstance, kategorije B (UN 3373), mogu se razmenjivati samo između ovlašćenih pošiljalaca, potvrđenih od nadležnih državnih organa. Ove opasne materije mogu se primati u poštanskim pošiljkama, samo u skladu sa nacionalnom i međunarodno važećom regulativom, kao i u skladu sa važećim Preporukama Ujedinjenih Nacija za transport opasnih materija, koje je usvojila Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju (ICAO/IATA).
2.2. Infektivne supstance kategorije B (UN 3373) moraju se upakovati, označiti i sa njima rukovati u skladu sa odredbama propisanim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama i Pravilnikom o poštanskim paketima. Ove pošiljke primaju se kao prioritetne ili kao preporučene. Dozvoljena je naplata dodatne poštarine za rukovanje ovakvim pošiljkama.
2.3. Razmena ljudskih ili životinjskih uzoraka pacijenata putem poštanskih pošiljaka, dozvoljena je samo između ovlašćenih pošiljalaca, potvrđenih od nadležnih državnih organa. Ove materije mogu se primati u poštanskim pošiljkama, samo u skladu sa nacionalnom i međunarodno važećom regulativom, kao i u skladu sa važećim Preporukama Ujedinjenih Nacija za transport opasnih materija, koje je usvojila Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju (ICAO/IATA).
2.4. Ljudski ili životinjski uzorci pacijenata moraju se upakovati, označiti i sa njima rukovati u skladu sa odredbama Pravilnika o pismonosnim pošiljkama. Ove pošiljke primaju se kao prioritetne ili kao preporučene. Dozvoljena je naplata dodatne poštarine za rukovanje ovakvim pošiljkama.
2.5. Prijem infektivnih supstanci i ljudskih ili životinjskih uzoraka pacijenata je ograničen na onaj broj zemlja koje su objavile spremnost da ih prihvataju, bilo na bazi reciprociteta ili samo u jednom smeru.
2.6. Dozvoljene infektivne supstance i ljudski ili životinjski uzorci pacijenata otpremaju se najbržom vezom, obično vazdušnom, pod uslovom da se naplati odgovarajuća dopunska avionska poštarina, i imaju prioritet prilikom uručenja.
Član 17
1. Svaki ovlašćeni operator je dužan da primi potražnice za pakete ili preporučene pošiljke, vrednosne pošiljke ili pošiljke sa potvrđenim uručenjem predate u njegovoj službi ili bilo kom drugom ovlašćenom operatoru pod uslovom da su potražnice podnete u roku od šest meseci, računajući od prvog narednog dana posle predaje pošiljke. Prenos potražnica obavlja se putem prioritetnih pošiljaka, EMS pošiljaka ili elektronskim putem. Period od šest meseci tiče se odnosa između podnosioca zahteva i ovlašćenih operatora i ne obuhvata prenos potražnica između ovlašćenih operatora.
2. Potražnice se rešavaju u skladu sa uslovima propisanim u Pravilnicima.
3. Postupak sa potražnicama je besplatan. Međutim, ako se zahteva korišćenje usluge EMS, dopunski troškovi padaju u načelu na teret podnosioca takvog zahteva.
Carinska kontrola. Carinske i druge dažbine
Član 18
1. Ovlašćeni operatori zemlje porekla i odredišne zemlje ovlašćeni su da, prema zakonodavstvu tih zemalja, podnose pošiljke na carinski pregled.
2. Za pošiljke podnete na carinsku kontrolu može se naplatiti poštarina za podnošenje na carinski pregled, čiji je predviđeni iznos utvrđen u Pravilnicima. Ova poštarina se naplaćuje samo za podnošenje na carinski pregled i carinske formalnosti koje su opterećene carinskim dažbinama ili svakom drugom dažbinom iste prirode.
3. Ovlašćeni operatori koji imaju ovlašćenje da obavljaju carinjenje u ime klijenata, mogu da naplate od klijenata carinske dažbine zasnovane na stvarnim troškovima postupka carinjenja. Ove carinske dažbine mogu se naplatiti za sve pošiljke prijavljene na carini u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, uključujući i one koje su izuzete iz carinske procedure. Korisnici moraju biti unapred informisani o carinskim dažbinama.
4. Ovlašćeni operatori imaju ovlašćenje da naplate od pošiljalaca ili od primalaca pošiljaka, prema slučaju, carinske i sve druge eventualne dažbine.
Razmena zatvorenih zaključaka sa vojnim jedinicama
Član 19
1. Zatvoreni pismonosni zaključci se mogu razmenjivati posredovanjem suvozemnih, pomorskih ili vazdušnih službi drugih zemalja:
1.1. između pošta jedne od država članica i komandanata vojnih jedinica stavljenih na raspolaganje Organizaciji Ujedinjenih Nacija;
1.2. između komandanata ovih vojnih jedinica;
1.3. između pošta jedne od država članica i komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona te iste zemlje, stacioniranih u inostranstvu;
1.4. između komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona iste zemlje.
2. Pismonosne pošiljke sadržane u zaključcima predviđenim pod 1. moraju biti upućene isključivo na adresu ili poticati od članova vojnih jedinica ili glavnih štabova i posada brodova ili aviona za koje zaključci glase ili koji ih otpremaju. Poštarinu i uslove otpreme koji se na njih primenjuju određuju, prema svojim pravilima, ovlašćeni operatori države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju brodovi ili avioni.
3. Osim u slučaju posebnog sporazuma, ovlašćeni operator države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju ratni brodovi ili vojni avioni duguje odgovarajućim ovlašćenim operatorima tranzitne troškove za zaključke, terminalne troškove i troškove vazdušnog prevoza.
Standardi i ciljevi kvaliteta usluga
Član 20
1. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju da utvrde i objave svoje standarde i ciljeve kvaliteta usluga u pogledu roka dostave za pismonosne pošiljke i pakete u dolazu.
2. Ovi standardi i ciljevi kvaliteta usluga, uvećani za vreme koje je normalno potrebno za carinjenje, ne smeju biti nepovoljniji od onih koje uprave primenjuju na slične pošiljke u svom unutrašnjem saobraćaju.
3. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju takođe da utvrde i objave standarde kvaliteta usluga od prijema do uručenja "s kraja na kraj (end to end)" za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke, kao i pakete i ekonomske/površinske pakete.
4. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju pratiti primenu standarda kvaliteta usluga.
ODGOVORNOST
Odgovornost ovlašćenih operatora. Naknada štete
Član 21
1. Opšte odredbe
1.1. Osim u slučajevima predviđenim u članu 22., ovlašćeni operatori su odgovorni:
1.1.1. za gubitak, orobljenje ili oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa i pošiljaka sa označenom vrednošću;
1.1.2. za gubitak pošiljaka sa potvrđenim uručenjem;
1.1.3. za vraćanje preporučenih pošiljaka, pošiljaka sa označenom vrednošću i običnih paketa za koji nije dat razlog za neuručenje.
1.2. Ovlašćeni operatori ne snose odgovornost za pošiljke koje nisu obuhvaćene pod tačkama 1.1.1. i 1.1.2.
1.3. U svim ostalim slučajevima koji nisu obuhvaćeni ovom Konvencijom, ovlašćeni operatori nisu odgovorni.
1.4. Kada je gubitak, potpuno orobljenje ili potpuno oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa ili pošiljaka sa označenom vrednošću, rezultat slučaja više sile, koji ne daje pravo na obeštećenje, pošiljalac ima pravo na vraćanje naplaćene poštarine prilikom predaje pošiljke, izuzev poštarine za osiguranje.
1.5. Iznosi koje treba isplatiti kao naknadu ne mogu biti viši od iznosa naznačenih u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama i u Pravilniku o poštanskim paketima.
1.6. U slučajevima utvrđene odgovornosti, indirektna šteta ili nerealizovana dobit ne uzimaju se u obzir prilikom određivanja iznosa obeštećenja koji treba isplatiti.
1.7. Sve odredbe koje se odnose na odgovornost ovlašćenih operatora moraju biti precizne, obavezujuće i sveobuhvatne. Odgovornost ovlašćenih operatora je isključena u svim slučajevima izvan domena utvrđenih Konvencijom i pravilnicima, čak i u slučaju grube greške.
2. Preporučene pošiljke
2.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Ako pošiljalac zahteva iznos manji od iznosa utvrđenog Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, ovlašćeni operatori mogu da plate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od bilo kog drugog ovlašćenog operatora, uključenog u ceo proces.
2.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja odgovara, u načelu, stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3. Pošiljke sa potvrđenim uručenjem
3.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pošiljalac ima pravo samo na vraćanje poštarine plaćene prilikom predaje pošiljke.
4. Obični paketi
4.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnikom o poštanskim paketima. Ako pošiljalac potražuje iznos koji je manji od iznosa predviđenog u Pravilniku o poštanskim paketima, ovlašćeni opertori imaju mogućnost da isplate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od drugih eventualno uključenih ovlašćenih operatora.
4.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja u načelu odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
4.3. Ovlašćeni operatori mogu se dogovoriti da u svojim međusobnim odnosima primenjuju iznos po paketu utvrđen Pravilnikom o poštanskim paketima, bez obzira na masu paketa.
5. Pošiljke sa označenom vrednošću
5.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara iznosu označene vrednosti u SDR.
5.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona ipak ni u kom slučaju ne može preći iznos označene vrednosti u SDR.
6. Ako su preporučena pošiljka ili vrednosno pismo, vraćeni bez označenog razloga za njihovo vraćanje, pošiljalac ima pravo samo na refundaciju plaćenih troškova.
7. Ako je vraćen paket, bez označenog razloga za njegovo vraćanje, pošiljalac ima pravo samo na refundaciju troškova plaćenih prilikom prijema paketa u zemlji porekla i na troškove prouzrokovane vraćanjem iz odredišne zemlje.
8. U slučajevima predviđenim pod 2., 4. i 5., naknada štete se izračunava po tržišnoj ceni, preračunatoj u SDR, predmeta ili robe iste vrste, u mestu i u vreme kada je pošiljka primljena na otpremu. U nedostatku tržišne cene, naknada štete se izračunava prema redovnoj vrednosti predmeta ili robe, procenjenih na istim osnovama.
9. Kada se naknada štete duguje zbog gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, ima pravo, pored toga, na vraćanje plaćene poštarine, izuzev poštarine za preporučeno rukovanje ili rukovanje pošiljkom sa označenom vrednošću. Isto važi i za preporučene pošiljke, obične pakete ili pošiljke sa označenom vrednošću koje je primalac odbio zbog njihovog lošeg stanja, ako se ono može pripisati poštanskoj službi i uključuje njenu odgovornost.
10. Protivno odredbama predviđenim pod 2, 4 i 5, primalac ima pravo na naknadu štete posle preuzimanja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, koji su bili orobljeni ili oštećeni.
11. Ovlašćeni operator u zemlji porekla može da isplati pošiljaocima u svojoj zemlji odštetu predviđenu njenim unutrašnjim propisima za preporučene pošiljke i pakete bez označene vrednosti, pod uslovom da ne bude manja od one koja je utvrđena pod 2.1. i 4.1. To isto važi i za ovlašćene operatore odredišne zemlje, kada se naknada štete isplaćuje primaocu. Iznosi utvrđeni pod 2.1. i 4.1. ipak će se primenjivati:
11.1. u slučaju postupka protiv odgovornog ovlašćenog operatora; ili
11.2. ako se pošiljalac odrekne svojih prava u korist primaoca i obratno.
12. Neće se praviti nikakve rezerve koje se odnose na prekoračenje rokova za potražnice i isplate naknade štete ovlašćenih operatora, uključujući rokove i uslove koji su propisani Pravilnicima, osim na osnovu bilateralnog ugovora.
Nepostojanje odgovornosti država članica i ovlašćenih operatora
Član 22
1. Ovlašćeni operatori prestaju da budu odgovorni za preporučene pošiljke, pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću čije su uručenje izvršile pod uslovima utvrđenim u njihovim propisima za pošiljke iste vrste. Odgovornost ipak postoji:
1.1. kada se orobljenje ili oštećenje utvrdi bilo pre uručenja, bilo u toku uručenja pošiljke;
1.2. kada to unutrašnji propisi dozvoljavaju, primalac ili pošiljalac, ako se pošiljka vraća u mesto porekla, stavi primedbe prilikom preuzimanja orobljene ili oštećene pošiljke;
1.3. kada je, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, preporučena pošiljka dostavljena u poštanski sandučić, a primalac izjavi u potražnom postupku da je nije primio;
1.4. kada primalac ili, u slučaju vraćanja u mesto porekla, pošiljalac paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, i pored propisno potvrđenog uručenja, bez odlaganja izjavi ovlašćenom operatoru koji mu je pošiljku uručio da je utvrdio štetu; on mora da podnese dokaz da orobljenje ili oštećenje nije nastalo posle uručenja. Termin "bez odlaganja" se primenjuje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
2. Države članice ili ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
2.1. u slučaju više sile, uz rezervu člana 13.6.9;
2.2. kada ne mogu da pruže podatke o pošiljkama zbog toga što su službena dokumenta uništena usled više sile, ako njihova odgovornost nije na drugi način dokazana;
2.3. kada je šteta nastala zbog greške ili nehata pošiljaoca ili proizilazi iz prirode sadržine pošiljke;
2.4. kada se radi o pošiljkama čija sadržina pada pod udar zabrana predviđenih u članu 15;
2.5. u slučaju zaplene na osnovu zakonodavstva odredišne zemlje, prema obaveštenju države članice ili ovlašćenog operatora te zemlje;
2.6. kada se radi o pošiljkama sa označenom vrednošću, na kojima je lažno označena viša vrednost od stvarne vrednosti sadržine;
2.7. kada pošiljalac nije podneo nikakvu potražnicu u roku od šest meseci, računajući od narednog dana posle predaje pošiljke;
2.8. kada se radi o paketima ratnih zarobljenika i interniranih civilnih lica;
2.9. kada postoji sumnja da je pošiljalac lažno postupao sa ciljem da dobije naknadu štete.
3. Države članice ili ovlašćeni operatori ne preuzimaju nikakvu odgovornost za carinske deklaracije, bez obzira na oblik u kome su sastavljene, i za odluke carinskih organa donete prilikom pregleda pošiljaka podnetih na carinsku kontrolu.
Član 23
1. Pošiljalac pošiljke je odgovoran za povrede zaposlenih u pošti i za sve štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama kao i na poštanskoj opremi, slanjem predmeta nedozvoljenih za prenos ili nepoštovanjem uslova za prijem.
2. U slučaju štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama, pošiljalac je odgovoran za svaku oštećenu pošiljku u istim granicama kao i ovlašćeni operatori.
3. Pošiljalac ostaje odgovoran čak i ako pošta primi takvu pošiljku.
4. Međutim, kada je pošiljalac poštovao uslove kod predaje pošiljke, on nije odgovoran ako je bilo greške ili nehata ovlašćenog operatora ili prevoznika u toku obrade pošiljke nakon prijema.
Član 24
1. Zadržavajući pravo podnošenja zahteva protiv odgovornog ovlašćenog operatora, obaveza isplate naknade štete i vraćanja poštarine i dažbina pada na teret, prema slučaju, na ovlašćenog operatora zemlje porekla ili na ovlašćenog operatora odredišne zemlje.
2. Pošiljalac može da se odrekne svojih prava na naknadu štete u korist primaoca. I obrnuto, primalac može da se odrekne svojih prava u korist pošiljaoca. Pošiljalac ili primalac mogu ovlastiti treće lice da primi naknadu štete, ako unutrašnje zakonodavstvo to dozvoljava.
Eventualno vraćanje isplaćene naknade štete od pošiljaoca ili primaoca
Član 25
1. Ako se, posle isplaćene naknade štete, pronađe preporučena pošiljka, paket ili pošiljka sa označenom vrednošću ili deo pošiljke, koji su ranije smatrani izgubljenim, pošiljalac ili, prema slučaju, primalac se obaveštava da mu je pošiljka na raspolaganju u roku od tri meseca, ako vrati iznos plaćene naknade štete. On se istovremeno izjašnjava kome pošiljka treba da bude uručena. U slučaju odbijanja ili izostajanja odgovora u datom roku, isti se postupak sprovodi prema primaocu ili pošiljaocu, prema slučaju, dajući mu isti rok za odgovor.
2. Ako pošiljalac ili primalac odbiju da preuzmu pošiljku ili ne odgovore u roku propisanom u stavu 1, ona postaje svojina ovlašćenog operatora ili, ako je takav slučaj, ovlašćenih operatora koji su isplatili štetu.
3. U slučaju da se naknadno pronađe pošiljka sa označenom vrednošću, za čiju se sadržinu ispostavi da je niže vrednosti od isplaćene naknade štete, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, mora vratiti iznos te naknade uz uručenje pošiljke, što nema uticaja na posledice koje proizlaze iz lažnog označavanja vrednosti.
POSEBNE ODREDBE O PISMONOSNIM POŠILJKAMA
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
Član 26
1. Nijedan ovlašćeni operator nije dužan da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje pošiljaoci, nastanjeni na teritoriji tih država članica, predaju na otpremu ili daju da se predaju na otpremu u stranoj zemlji, a u cilju korišćenja povoljnih uslova u pogledu tarifa koje se tamo primenjuju.
2. Odredbe predviđene pod 1. primenjuju se podjednako na pismonosne pošiljke pripremljene u zemlji u kojoj živi pošiljalac, pa zatim prenete preko granice, kao i na pismonosne pošiljke pripremljene u nekoj stranoj zemlji.
3. Ovlašćeni operator odredišne zemlje ima pravo da traži od pošiljaoca i, ako to ne učini, onda od ovlašćenog operatora zemlje porekla, plaćanje poštarine po cenama u unutrašnjem saobraćaju. Ako ni pošiljalac ni ovlašćeni operator zemlje porekla ne prihvate da plate tu poštarinu u roku koji je odredio ovlašćeni operator odredišne zemlje, ona može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru zemlje porekla uz pravo da joj budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa njima postupa u skladu sa svojom nacionalnom regulativom.
4. Nijedan ovlašćeni operator nije dužan da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje su pošiljaoci predali ili dali da se predaju u velikoj količini u nekoj drugoj zemlji, a ne u onoj u kojoj borave, ako je iznos terminalnih troškova za naplatu niži od iznosa koji bi bio naplaćen da su pošiljke bile predate u zemlji boravišta pošiljaoca. Ovlašćeni operator odrediše zemlje ima pravo da od ovlašćenog operatora zemlje porekla traži plaćanje nadoknade srazmerno učinjenim troškovima, čiji iznos ne može biti viši od najvišeg iznosa izračunatog na osnovu sledeće dve formule: ili 80% od poštarine u unutrašnjem saobraćaju koja se primenjuje na odgovarajuće pošiljke, ili stope shodno članovima od 28.3. do 28.7. ili 29.7, kako bude pogodno. Ako prijemni ovlašćeni operator ne prihvati da plati traženi iznos u roku koji je odredio ovlašćeni operator odredišne zemlje, on može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru zemlje prijema pošiljke, uz pravo da joj budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa njima postupa u skladu sa nacionalnom regulativom.
NADOKNADE
POSEBNE ODREDBE O PISMONOSNIM POŠILJKAMA
Terminalni troškovi. Opšte odredbe
Član 27
1. Uz rezervu izuzetaka utvrđenih u Pravilnicima, svaki ovlašćeni operator koji od drugog ovlašćenog operatora prima pismonosne pošiljke, ima pravo da od otpremnog ovlašćenog operatora naplati naknadu za troškove koje joj prouzrokuje primljena međunarodna pošta.
2. U cilju primene odredaba o plaćanju terminalnih troškova njihovih ovlašćenih operatora, zemlje i teritorije su razvrstane saglasno spisku koji je u tu svrhu sačinio Kongres u rezoluciji C 18/2008 (Congress resolution C 18/2008), kao što sledi:
2.1. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu pre 2010. godine;
2.2. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu od 2010. i 2012. godine (nove zemlje u ciljnom sistemu);
2.3. zemlje i teritorije u tranzicionom sistemu.
3. Odredbe ove Konvencije o plaćanju terminalnih troškova predstavljaju prelazne mere ka usvajanju sistema plaćanja na kraju tranzicionog perioda.
4. Pristup unutrašnjem režimu. Direktni pristup
4.1. U principu, svaki ovlašćeni operator stavlja na raspolaganje drugim ovlašćenim operatorima sve poštarine koje nudi u svom unutrašnjem saobraćaju pod jednakim uslovima svojim nacionalnim korisnicima. Na ovlašćenom operatoru odredišne zemlje je da odluči da li su ispunjeni rokovi i uslovi od strane ovlašćenog operatora zemlje porekla.
4.2. Ovlašćeni operatori zemalja u ciljnom sistemu omogućiće drugim ovlašćenim operatorima poštarine, rokove i uslove koje imaju u svom unutrašnjem saobraćaju, pod istim uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.3. Ovlašćeni operatori novih zemalja u ciljnom sistemu mogu onemogućiti drugim ovlašćenim operatorima poštarine, rokove i uslove u svom unutrašnjem saobraćaju, pod istim uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji. Ti ovlašćeni operatori mogu, međutim, ponuditi određenom broju ovlašćenih operatora primenu domaćih uslova, na bazi reciprociteta, na probni period od 2 (dve) godine. Nakon tog perioda, moraju odlučiti da li da prekinu sa korišćenjem uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili da omoguće svim ovlašćenim operatorima korišćenje tih uslova. Međutim, ako ovlašćeni operatori novih zemalja u ciljnom sistemu zatraže od drugih ovlašćenih operatora iz zemalja ciljnog sistema da omoguće uslove iz unutrašnjeg saobraćaja, onda moraju i oni da omoguće svim ovlašćenim operatorima one poštarine, rokove i uslove koje pružaju u unutrašnjem saobraćaju, a pod uslovima koji su identični uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.4. Ovlašćeni operatori zemalja u tranzicionom sistemu mogu onemogućiti drugim ovlašćenim operatorima mogućnost primene unutrašnjih uslova. Međutim, oni mogu da izaberu da određenom broju ovlašćenih operatora omoguće pristup unutrašnjim uslovima, na bazi reciprociteta, za period od 2 (dve) godine. Nakon tog perioda, moraju izabrati da li da omoguće korišćenje uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili da omoguće svim ovlašćenim operatorima te uslove.
5. Nadoknade terminalnih troškova zasnivaju se na kvalitetu usluga u odredišnoj zemlji. Stoga je Poštansko operativno veće ovlašćeno da izmeni nadoknade u članovima 28. i 29, kako bi podstaklo učešće u sistemima praćenja kvaliteta usluga i nagradilo ovlašćene operatore koji su postigli ciljeve kvaliteta usluga. Poštansko operativno veće takođe može utvrditi visinu kazni koje se plaćaju u slučaju nedovoljnog kvaliteta usluga, ali ne može lišiti uprave minimalnih naknada shodno članovima 28. i 29.
6. Bilo koji ovlašćeni operator može se odreći u potpunosti ili delimično nadoknade predviđene pod 1.
7. Za M vreće, stopa terminalnih troškova iznosi 0,793 SDR za kilogram. M vreće mase manje od 5 kilograma smatraće se da imaju masu 5 kilograma za plaćanje terminalnih troškova.
8. Za preporučene pošiljke postoji dodatno plaćanje od 0,55 SDR po pošiljci za 2010. i 2011. godinu i 0,6 SDR za 2012. i 2013. godinu. Za vrednosna pisma dodatno plaćanje iznosi 1,1 SDR po pošiljci za 2010. i 2011. godinu i 1,2 SDR za 2012. i 2013. Poštansko operativno veće je ovlašćeno da dopuni iznos nadoknade za ove i druge dopunske usluge, kada te usluge sadrže dodatne karakteristike, precizno navedene u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
9. Bilo koji ovlašćeni operator može, na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma, primenjivati drugi sistem obračuna terminalnih troškova.
10. Ovlašćeni operatori mogu razmenjivati neprioritetne pošiljke fakultativno, primenjujući 10% popusta na stope prioritetnih terminalnih troškova.
11. Ovlašćeni operatori mogu razmenjivati pošiljke predsortirane po formatu, na fakultativnoj osnovi, sa umanjenim terminalnim troškovima.
12. Odredbe koje se primenjuju između ovlašćenih operatora iz zemalja u ciljnom sistemu odnose se na bilo kog ovlašćenog operatora iz zemalja u tranzicionom sistemu, koji želi da se priključi ciljnom sistemu. Poštansko operativno veće može utvrditi mere tranzicije Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Kompletne odredbe ciljnog sistema mogu se primeniti na bilo kog novog ovlašćenog operatora, koji izjavi da želi da primenjuje sve odredbe iz ciljnog sistema, bez tranzicionih mera.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove poštanskih pošiljaka između ovlašćenih operatora zemalja u ciljnom sistemu
Član 28
1. Naknada za pismonosne pošiljke, uključujući i pošiljke u velikom broju, izuzev M vreća i IBRS pošiljaka, utvrđena je primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, koje odražavaju troškove prerade u odredišnoj zemlji; ovi troškovi moraju biti zasnovani na unutrašnjim poštarinama. Izračunavanje stopa se vrši prema uslovima predviđenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
2. Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
3. Stope po pošiljci i po kilogramu izračunavaju se na bazi procentualnog iznosa poštarine za prioritetno pismo od 20 grama iz unutrašnjeg saobraćaja, koji je 70% za zemlje u ciljnom sistemu do 2010. godine i 100% za zemlje koje ulaze u ciljni sistem od 2010. ili 2012. godine (nove zemlje u ciljnom sistemu).
4. Poštansko operativno veće će sprovesti studiju o naplati rukovanja poštanskim pošiljkama u dolazu u toku 2009. i 2010. godine. Ako ova studija ukaže na drugačiji procenat od 70% iz stava 2. ovog člana, ovo veće će razmotriti da li da izmeni procenat naplate za prioritetno pismo mase do 20 grama za godine 2012. i 2013.
5. Od naplate koja se koristi za izračunavanje iz stava 3. ovog člana, izuzima se 50% za PDV ili drugih poreza za 2010. i 2011. godinu, a 100% za 2012. i 2013. godinu.
6. Primenjene stope za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine ne mogu biti veće od sledećih iznosa:
6.1. za 2010. godinu 0,253 SDR po pošiljci + 1,980 SDR po kilogramu;
6.2. za 2011. godinu 0,263 SDR po pošiljci + 2,059 SDR po kilogramu;
6.3. za 2012. godinu 0,274 SDR po pošiljci + 2,141 SDR po kilogramu;
6.4. za 2013. godinu 0,285 SDR po pošiljci + 2,227 SDR po kilogramu.
7. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine ne mogu biti manje od stopa za 2009. godinu, pre primene pokazatelja kvaliteta usluga. Stope, takođe, ne mogu biti manje od:
7.1. za 2010. godinu 0,165 SDR po pošiljci + 1,669 SDR po kilogramu;
7.2. za 2011. godinu 0,169 SDR po pošiljci + 1,709 SDR po kilogramu;
7.3. za 2012. godinu 0,173 SDR po pošiljci + 1,750 SDR po kilogramu;
7.4. za 2013. godinu 0,177 SDR po pošiljci + 1,792 SDR po kilogramu.
8. Stope koje se primenjuju na tokove za, iz i između novih zemalja u ciljnom sistemu, za pošiljke koje nisu u velikom broju (bulk), su:
8.1. za 2010. godinu 0,155 SDR po pošiljci + 1,562 SDR po kilogramu
8.2. za 2011. godinu 0,159 SDR po pošiljci + 1,610 SDR po kilogramu
8.3. za 2012. godinu 0,164 SDR po pošiljci + 1,648 SDR po kilogramu
8.4. za 2013. godinu 0,168 SDR po pošiljci + 1,702 SDR po kilogramu
9. Plaćanje za pošiljke u velikom broju biće određeno primenom poštarina po pošiljci i po kilogramu, utvrđenim članom 28. od stavova 3. do stava 7.
10. Za preporučene ili pošiljke sa označenom vrednošću (vrednosno pismo) koje nemaju barkod identifikaciju ili barkod identifikaciju koja nije u skladu sa Tehničkim standardom S10 (UPU Technical standard S10), naplaćivaće se dodatno 0,5 SDR po pošiljci, ako nije drugačije dogovoreno bilateralnim sporazumom.
11. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove pošiljaka za, iz i između ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu
Član 29
1. U pripremi za ulazak ovlašćenih operatora sa terminalnim troškovima iz tranzicionog sistema u ciljni sistem, plaćanje za pismonosne pošiljke uključujući pošiljke u velikom broju (bulk), ali bez M vreća i IBRS pošiljaka, će se računati na bazi godišnjeg rasta od 2,8% na usklađene poštarine za 2009. godinu, koristeći svetski prosek od 14,64 pošiljaka u jednom kilogramu.
2. Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
3. Poštarine koje se primenjuju za tokove za, iz i između ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu su:
3.1. za 2010. godinu 0,155 SDR po pošiljci + 1,562 SDR po kilogramu;
3.2. za 2011. godinu 0,159 SDR po pošiljci + 1,610 SDR po kilogramu;
3.3. za 2012. godinu 0,164 SDR po pošiljci + 1,648 SDR po kilogramu;
3.4. za 2013. godinu 0,168 SDR po pošiljci + 1,702 SDR po kilogramu.
4. Za tokove manje od 100 tona godišnje, komponente po kilogramu i po pošiljci će se konvertovati u ukupnu poštarinu po kilogramu na bazi svetskog proseka od 14,64 pošiljaka u kilogramu. Primenjivaće se sledeće poštarine:
4.1. za 2010. godinu 3,831 SDR po kilogramu;
4.2. za 2011. godinu 3,938 SDR po kilogramu;
4.3. za 2012. godinu 4,049 SDR po kilogramu;
4.4. za 2013. godinu 4.162 SDR po kilogramu.
5. Za tokove veće od 100 tona godišnje, koristiće se jedinstvena, gore pomenuta, poštarina po kilogramu, ako ni ovlašćeni operator zemlje porekla ni zemlje odredišta ne zatraže mehanizme za revidiranje poštarina na bazi stvarnog broja pošiljaka u kilogramu, umesto svetskog proseka. Uzimanje uzorka, ako dođe do pokretanja mehanizma za revidiranje poštarina, primenjivaće se u skladu sa uslovima propisanim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
6. Revidiranje ukupne poštarine iz stava 4. ovog člana ne može da traži zemlja iz ciljnog sistema protiv zemlje iz tranzicionog sistema, osim ako ova druga nije tražila reviziju u suprotnom pravcu.
7. Plaćanje za pošiljke u velikom broju (bulk) ovlašćeni operatori u zemljama sa ciljnim sistemom će se utvrditi poštarinama po pošiljci i po kilogramu datih u članu 28. Za primljene pošiljke u velikom broju (bulk), ovlašćeni operatori u tranzicionom sistemu mogu zahtevati plaćanje u skladu sa stavom 3. ovog člana.
8. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
Član 30
1. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje sve zemlje i teritorije plaćaju zemljama koje je Kongres svrstao u grupu 5 za terminalne troškove Fonda za kvalitet usluga (QSF), uvećaće se za 20% stope od stopa datih članom 29. u korist unapređenja kvaliteta usluga u grupi zemalja klasifikovanih u grupi 5. Takvo plaćanje se neće izvršavati između zemalja grupe 5.
2. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 1, zemljama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 4 biće povećani za 10% u odnosu na stope date u članu 29., za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupi zemalja 4.
3. Od 01. januara 2012. godine terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 2, zemljama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 4 biće povećani za 10% u odnosu na stope date u članu 29, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupi zemalja 4.
4. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 1 i koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine za zemlje koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 3 biće povećani za 8% u odnosu na stope iz člana 29, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje usluga u grupi zemalja 3.
5. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 1 koje će pristupiti ciljnom sistemu u 2010. godini za zemlje koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 3 biće povećani za 4% u odnosu na stope iz člana 29, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje usluga u grupi zemalja 3.
6. Od 01. januara 2012. godine, terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 2, zemljama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 3 biće povećani za 4% u odnosu na stope date u članu 29, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupi zemalja 3.
7. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 1 za zemlje koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 2, a koje su koristile benefit od 8% pre 2010. godine biće povećani u 2010. i 2011. godini za 4% u odnosu na stope iz člana 29, i u 2012. i 2013. godini za 2% date u članu 28.8, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje usluga u grupi zemalja 2.
8. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljaka i pošiljaka u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 1 za zemlje koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 2, a koje su koristile benefit od 1% pre 2010. godine biće povećani u 2010. i 2011. godini u odnosu na stope iz člana 29, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje usluga u grupi zemalja 2.
9. Kombinovani terminalni troškovi koji se uplaćuju u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupama zemalja 2,3,4 i 5 biće predmet najmanje 12.565 SDR po godini za svaku zemlju korisnika. Dodatni fondovi koji su neophodni da se dostigne ovaj minimalni iznos, biće fakturisani u srazmeri sa obimom razmene, zemljama u ciljnom sistemu pre 2010. godine.
10. Regionalni projekti treba posebno da doprinesu realizaciji programa za poboljšanje kvaliteta usluga i uvođenju analitičkog sistema obračuna u zemljama u razvoju. Poštansko operativno veće će usvojiti, najkasnije 2010. godine, procedure za finansiranje ovih projekata.
1. Za zatvorene zaključke i pošiljke u otvorenom tranzitu koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora ili između dve pošte iste države članice posredovanjem službi jednog ili više ovlašćenih operatora (treće lice), plaćaju se tranzitni troškovi. Oni predstavljaju nadoknadu za usluge suvozemnog, pomorskog i vazdušnog tranzita. Ovaj princip takođe važi i za pogrešno usmerene zaključke ili pošiljke.
OSTALE ODREDBE
Osnovne stope i odredbe koje se odnose na troškove vazdušnog prevoza
1. Osnovnu stopu koja se primenjuje za plaćanje računa između ovlašćenih operatora za vazdušni prevoz usvaja Poštansko operativno veće. Nju izračunava Međunarodni biro, prema formuli utvrđenoj Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
2. Izračunavanje troškova vazdušnog prevoza zatvorenih zaključaka, prioritetnih pošiljaka, avionskih pošiljaka i avionskih paketa u otvorenom tranzitu, pogrešno usmerenih zaključaka i pošiljaka, kao i način obračunavanja koji se na to odnosi, propisuje Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i Pravilnik o poštanskim paketima.
3. Transportni troškovi za celokupan vazdušni prevoz:
3.1. kada se radi o zatvorenim zaključcima, padaju na teret ovlašćenog operatora zemlje porekla, uključujući i slučajeve kada se ti zaključci otpremaju u tranzitu preko jednog ili više posredujućih ovlašćenih operatora;
3.2. kada se radi o prioritetnim pošiljkama i avionskim pošiljkama u otvorenom tranzitu, uključujući i pogrešno otpremljene pošiljke, padaju na teret ovlašćenog operatora koji otprema pošiljke nekom drugom ovlašćenom operatoru.
4. Ova se ista pravila primenjuju na pošiljke oslobođene suvozemnih i pomorskih tranzitnih troškova, ako se otpremaju avionom.
5. Svaki ovlašćeni operator, koji obezbeđuje vazdušni prevoz međunarodnih pošiljaka unutar svoje zemlje, ima pravo da mu se nadoknade dodatni troškovi koje prouzrokuje ovaj prevoz, pod uslovom da srednja ponderisana razdaljina pređenih rastojanja bude veća od 300 kilometara. Poštansko operativno veće može srednju ponderisanu razdaljinu zameniti nekim drugim odgovarajućim kriterijumom. Osim u slučaju sporazuma o besplatnom prevozu, troškovi moraju biti isti za sve prioritetne zaključke i avionske zaključke poreklom iz inostranstva, bez obzira da li se ti zaključci nadošalju ili ne nadošalju vazdušnim putem.
6. Međutim, kada je nadoknada terminalnih troškova, koju naplaćuje ovlašćeni operator odredišne zemlje, zasnovana isključivo na stvarnim troškovima ili na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju, ne vrši se nikakva dodatna nadoknada za troškove unutrašnjeg vazdušnog prevoza.
7. Ovlašćeni operator isključuje, kod izračunavanja srednjeg ponderisanog rastojanja, masu svih zaključaka za koje je izračunavanje naknade terminalnih troškova zasnovano isključivo na stvarnim troškovima ili na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju ovlašćenog operatora odredišne zemlje.
Delovi poštarine za suvozemni i pomorski prevoz poštanskih paketa
1. Paketi koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora podležu delovima poštarine za suvozemni prenos u dolazu, koji se izračunavaju kombinovanjem osnovne stope po paketu i osnovne stope po kilogramu, utvrđenih Pravilnikom.
1.1. Imajući u vidu gore navedene osnovne stope, ovlašćeni operatori mogu, takođe, biti ovlašćeni da potražuju dodatne delove poštarine po paketu i po kilogramu u skladu sa pravilima utvrđenim Pravilnikom.
1.2. Delovi poštarine navedeni pod 1. i 1.1. padaju na teret ovlašćenog operatora zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanja od ovog načela.
1.3. Delovi poštarine za suvozemni prenos u dolazu moraju biti jedinstveni za celu teritoriju svake zemlje.
2. Paketi koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora ili između dve pošte iste zemlje, posredstvom površinskih službi jednog ili više ovlašćenih operatora, podležu, u korist ovlašćenih operatora čije službe učestvuju u suvozemnom prenosu, plaćanju delova poštarine za suvozemni tranzit, utvrđenih Pravilnikom prema stopi rastojanja.
2.1. Za pakete u otvorenom tranzitu, posredujući ovlašćeni operatori imaju pravo potraživanja paušalnog dela poštarine po pošiljci, utvrđenu Pravilnikom.
2.2. Delovi poštarine za suvozemni tranzit padaju na teret ovlašćenog operatora zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanja od ovog načela.
3. Svaki ovlašćeni operator čije službe učestvuju u pomorskom prevozu paketa, ovlašćen je da potražuje delove poštarine za pomorski prevoz. Ovi delovi poštarine padaju na teret ovlašćenog operatora zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanje od ovog načela.
3.1. Za svaku korišćenu pomorsku službu, deo poštarine za pomorski prevoz određuje Pravilnik o poštanskim paketima, prema stopi rastojanja.
3.2. Ovlašćeni operatori mogu da povećaju najviše do 50% deo poštarine za pomorski prevoz obračunate u skladu sa 3.1. S druge strane, oni mogu da ga smanje po svojoj želji.
Nadležnosti poštansko operativnog Veća u utvrđivanju poštarina i dažbina
1. Poštansko operativno veće je ovlašćeno da utvrdi sledeću poštarinu i delove poštarine koji padaju na teret ovlašćenih operatora, u skladu sa uslovima propisanim Pravilnicima:
1.1. tranzitne troškove za preradu i prevoz pismonosnih zaključaka preko jedne ili više posredujućih zemalja;
1.2. osnovne stope i troškove vazdušnog prevoza za prevoz zaključaka vazdušnim putem;
1.3. delove poštarine za suvozemni prevoz u dolazu za preradu paketa u dolazu;
1.4. delove poštarine za suvozemni tranzit za preradu i prevoz paketa preko neke posredujuće zemlje;
1.5. delove poštarine za pomorski prevoz za prevoz paketa pomorskim putem.
2. Svaka izmena koja se vrši u skladu sa metodologijom koja obezbeđuje pravičnu naknadu ovlašćenim operatorima koji pružaju usluge, mora biti zasnovana na pouzdanim i reprezentativnim ekonomskim i finansijskim podacima. Svaka usvojena izmena stupa na snagu onog dana kojeg odredi Poštansko operativno veće.
ZAVRŠNE ODREDBE
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Konvenciju i Pravilnike
1. Da bi predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na ovu Konvenciju, postali izvršni, mora ih usvojiti većina država članica s pravom glasa koje su prisutne i koje glasaju. Najmanje polovina država članica koje su zastupljene na Kongresu i koje imaju pravo glasa, mora biti prisutna u trenutku glasanja.
2. Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i na Pravilnik o poštanskim paketima postali izvršni, mora ih usvojiti većina članova Poštanskog operativnog veća koji imaju pravo glasa.
3. Da bi predlozi podneti između dva Kongresa koji se odnose na ovu Konvenciju i na njen Završni protokol postali izvršni, moraju dobiti:
3.1. dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina država članica Saveza sa pravom glasa učestvovala u glasanju, kada se radi o izmenama;
3.2. većinu glasova, kada se radi o tumačenju odredaba.
4. Bez obzira na odredbe pod 3.1, svaka država članica čije je nacionalno zakonodavstvo nepodudarno sa predloženom izmenom može, u roku od devedeset dana od dana kada to saopšti, dostaviti pisanu izjavu generalnom direktoru Međunarodnog biroa kojom potvrđuje da nije u mogućnosti da prihvati ovu izmenu.
1. Svaka rezerva koja nije u skladu sa misijom i ciljevima Saveza nije dozvoljena.
2. Opšte je pravilo da svaka država članica, čije stavove ne dele ostale države članice, uloži napore, u meri u kojoj je to moguće, da se prikloni mišljenju većine. Rezerva se može staviti samo u slučaju kada je to krajnje neophodno i kada za to postoje jaki razlozi.
3. Rezerve na bilo koji član ove Konvencije podnose se na Kongresu u formi kongresnog predloga napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa i u skladu sa odgovarajućim odredbama Poslovnika Kongresa.
4. Da bi postala izvršna, predloženu rezervu mora usvojiti ista ona većina koja je potrebna za izmenu člana na koji se ta rezerva odnosi.
5. U principu, rezerve se primenjuju na bazi reciprociteta u odnosima između država članica koje stavljaju rezerve i drugih država članica.
6. Rezerve na ovu Konvenciju unose se u Završni protokol ove Konvencije, na osnovu predloga koje je usvojio Kongres.
Početak primene i trajanje Konvencije
1. Ova Konvencija stupa na snagu 01. januara 2010. godine i primenjuje se do stupanja na snagu Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada država članica su potpisali ovu Konvenciju u jednom originalnom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Ženevi, 12. avgust 2008. godine
ZAVRŠNI PROTOKOL SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE
U trenutku potpisivanja Svetske poštanske konvencije, zaključene na današnji dan, niže potpisani punomoćnici saglasili su se o sledećem:
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Vraćanje iz pošte
Član I
Izmena ili ispravka adrese. Nadoslanje. Vraćanje pošiljaocu neuručivih pošiljaka
1. Odredbe članova 5.1. i 2. se ne primenjuju na Antigvu i Barbudu, Bahrein, Barbados, Belize, Botsvanu, Brunej Darusalam, Kanadu, Xong-Kong, Kinu, Dominiku, Egipat, Fiđi, Gambiju, Ujedinjenu Kraljevinu Velike Britanije i Severne Irske, prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjenje Kraljevine, Grenadu, Gijanu, Irsku, Jamajku, Keniju, Kiribati, Kuvajt, Lesoto, Malavi, Maleziju, Mauricijus, Nauru, Novi Zeland, Nigeriju, Papuu - Novu Gvineju, Sveti Kristof i Nevis, Svetu Luciju, Sveti Vinsent i Grenadine, Samou, Sejšele, Sijera Leone, Singapur, Salomonska Ostrva, Svaziland, Tanzaniju (Ujedinjena Rep.), Trinidad i Tobago, Tuvalu, Vanautu i Zambiju.
2. Članovi 5.1. i 2. se isto tako ne primenjuju na Austriju, Dansku i Iran (Islamska Rep.), čije zakonodavstvo ne dozvoljava vraćanje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca, od trenutka kada je primalac bio obavešten o prispeću pošiljke na njegovu adresu.
3. Član 5.1. ne primenjuje se na Australiju, Ganu i Zimbabve.
4. Član 5.2. ne primenjuje se na Bahame, Belgiju, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Irak i Mijanmar, čije zakonodavstvo ne dozvoljava vraćanje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca.
5. Član 5.2. ne primenjuje se na Sjedinjene Američke Države.
6. Član 5.2. se primenjuje na Australiju samo onoliko koliko je to dozvoljeno njenim unutrašnjim zakonodavstvom.
7. Protivno članu 5.2, Demokratska Republika Kongo, El Salvador, Panama (Rep.), Filipini i Venecuela ovlašćene su da ne vraćaju poštanske pakete, nakon što je primalac zahtevao njihovo carinjenje, pošto je to u suprotnosti sa carinskim propisima ovih zemalja.
Član II
1. Protivno članu 6., Australija, Kanada i Novi Zeland ovlašćeni su da naplaćuju poštarinu koja nije predviđena Pravilnicima, kada je ta poštarina dozvoljena zakonodavstvom njihovih zemalja.
Izuzeće od oslobađanja plaćanja poštarine za sekograme
Član III
1. Protivno članu 7, Indonezija, Sveti Vinsent i Grenadini i Turska, koje ne odobravaju oslobađanje od plaćanja poštarine za sekograme u svojoj unutrašnjoj službi, mogu naplaćivati poštarinu za frankiranje i poštarinu za posebne usluge, koje ipak ne mogu biti više od poštarine u njihovoj unutrašnjoj službi.
2. Protivno članu 7, Australija, Austrija, Kanada, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Japan, Švajcarska i Sjedinjene Američke Države, mogu naplaćivati poštarinu za posebne usluge, koja se primenjuje na sekograme u njihovoj unutrašnjoj službi.
Član IV
1. Bez obzira na odredbe člana 12, Australija ne prihvata da osnovne usluge obuhvataju poštanske pakete.
2. Odredbe člana 12.2.4. ne primenjuju se na Veliku Britaniju, čije unutrašnje zakonodavstvo propisuje nižu granicu mase. Zakonodavstvo u oblasti zdravlja i bezbednosti u Velikoj Britaniji ograničava masu vreća do 20 kilograma.
3. Protivno članu 12.2.4., Kazahstan i Uzbekistan imaju ovlašćenje da ograniče, u polazu i dolazu, najveću težinu M vreća na 20 kilograma.
Član V
1. Kanada je ovlašćena da ne primenjuje član 13.4.3. kada se radi o paketima, pošto ona ne pruža uslugu povratnice za pakete u svom unutrašnjem saobraćaju.
Pošiljka sa plaćenim odgovorom u međunarodnom poštanskom saobraćaju - IBRS
Član VI
1. Protivno članu 13.4.1, Bugarska (Rep.) će obezbediti uslugu Pošiljka sa plaćenim odgovorom u međunarodnom poštanskom saobraćaju, posle pregovora sa zainteresovanim državama članicama.
Član VII
1. Izuzetno, Demokratska Narodna Republika Koreja i Liban ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, ili novčanice, ili bilo koju vrednosnicu na donosioca, ili putničke čekove, ili platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete. Njih striktno ne obavezuju odredbe Pravilnika o pismonosnim pošiljkama kada se radi o njihovoj odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja preporučenih pošiljaka, kao i u pogledu pošiljaka koje sadrže predmete od stakla ili lomljive predmete.
2. Izuzetno, Bolivija, Kina (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Xong-Kong, Iraka, Nepala, Pakistana, Saudijske Arabije, Sudana i Vijetnama, ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice ili bilo koje vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete.
3. Mijanmar zadržava pravo da ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže skupocene predmete navedene u članu 15.5. pošto je to u suprotnosti sa njegovim unutrašnjim zakonodavstvom.
4. Nepal ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže novčanice ili metalni novac, osim u slučaju posebnog sporazuma zaključenog u tom cilju.
5. Uzbekistan ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke ili stranu valutu i odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljaka takve vrste.
6. Iran (Islamska Rep.) ne prihvata pošiljke koje sadrže predmete suprotne islamskoj religiji.
7. Filipini zadržavaju pravo da ne prihvataju pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete.
8. Australija ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice. Pored toga, ona ne prihvata preporučene pošiljke u odredištu za Australiju, niti pošiljke u otvorenom tranzitu koje sadrže predmete od vrednosti, kao što su nakit, plemeniti metali, drago ili poludrago kamenje, hartije od vrednosti, metalni novac ili druge vrednosti. Ona odbija svaku odgovornost kada se radi o poštanskim pošiljkama koje krše ovu rezervu.
9. Kina (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Konga, ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, bilo koje vrednosnice na donosioca ili putničke čekove, saglasno svojim unutrašnjim propisima.
10. Letonija i Mongolija zadržavaju pravo da ne prihvataju obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, vrednosnice na donosioca i putničke čekove, pošto se njihovo nacionalno zakonodavstvo tome protivi.
11. Brazil zadržava pravo da ne prihvata obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice u opticaju i bilo koje vrednosnice na donosioca.
12. Vijetnam zadržava pravo da ne prihvata pisma koja sadrže predmete i robu.
13. Indonezija ne prihvata preporučene i pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke, stranu valutu, ili bilo koju vrstu papira od vrednosti koje glase na donosioca u Indoneziji i neće prihvatati odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takve pošiljke.
14. Kirgistan zadržava prava da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene, vrednosne i male pakete) koje sadrže metalni novac, novčanice, papire od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro (bez obzira da li je prerađeno ili ne), drago kamenje, nakit i druge vrednosne predmete i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
15. Kazahstan ne prihvata preporučene ili vrednosne pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, papire od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, dragocene metale (bez obzira da li su prerađeni ili ne), drago kamenje, nakit i druge vrednosne predmete ili stranu valutu i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
16. Moldavija i Ruska Federacija ne prihvataju preporučene ili vrednosne pošiljke koje sadrže novčanice u opticaju, papire od vrednosti (čekove) bilo koje vrste koji glase na donosioca ili stranu valutu i neće prihvatati odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
Član VIII
1. Mijanmar i Zambija su ovlašćene da ne prihvataju pakete sa označenom vrednošću koji sadrže skupocene predmete navedene u članu 15.6.1.3.1, pošto je to u suprotnosti sa njihovim unutrašnjim propisima.
2. Izuzetno, Liban i Sudan ne prihvataju pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slične, ili lomljive. One nisu obavezne da primenjuju odredbe Pravilnika o poštanskim paketima koje se na to odnose.
3. Brazil je ovlašćen da ne prihvati pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, kao i svaku vrednosnicu na donosioca, pošto se njegovi unutrašnji propisi tome protive.
4. Gana je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, pošto se njeni unutrašnji propisi tome protive.
5. Pored predmeta navedenih u članu 15, Saudijska Arabija je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete. Ona ne prihvata ni pakete koji sadrže lekove svake vrste, osim ako ih prati lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ, proizvode namenjene za gašenje vatre, hemijske tečnosti ili predmete suprotne načelima islamske religije.
6. Pored predmeta navedenih u članu 15, Oman ne prihvata pakete koji sadrže:
6.1. lekove svih vrsta, osim u slučaju da ih prati lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ;
6.2. proizvode namenjene za gašenje vatre i hemijske tečnosti;
6.3. predmete suprotne načelima islamske religije.
7. Pored predmeta navedenih u članu 15, Iran (Islamska Rep.) je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže predmete suprotne načelima islamske religije.
8. Filipini su ovlašćeni da ne prihvate pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slične, ili lomljive.
9. Australija ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice.
10. Kina (Narodna Rep.) ne prihvata obične pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete. Pored toga, osim ako se radi o posebnom administrativnom regionu Xong-Kong, pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice na donosioca ili putničke čekove takođe se ne primaju.
11. Mongolija zadržava pravo da ne prihvata, prema svom nacionalnom zakonodavstvu, pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, vrednosne papire po viđenju i putničke čekove.
12. Letonija ne prihvata obične pakete ni pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice (čekove) na donosioca ili strani novac i ona odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
13. Moldavija, Ruska Federacija, Ukrajina i Uzbekistan ne prihvataju obične i vrednosne pakete koje sadrže novčanice u opticaju, papire od vrednosti plative na donosioca ili stranu valutu, i neće prihvatati odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
14. Kazahstan ne prihvata obične ili vrednosne pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, kreditne novčanice ili papire od vrednosti na donosioca, čekove, plemenite metale, bilo da su obrađeni ili ne, plemenito kamenje, nakit i druge vredne predmete ili stranu valutu, i neće prihvatiti odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovakvih pošiljaka.
Dozvoljene radioaktivne materije i infektivne supstance
Član IX
1. Protivno članu 16. Mongolija zadržava pravo da u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, ne prihvata pošiljke koje sadrže bilo kakav radioaktivni materijal i infektivne supstance.
Pošiljke koje podležu plaćanju carinskih dažbina
Član X
1. Pozivanjem na član 15, Bangladeš i El Salvador ne prihvataju pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina.
2. Pozivanjem na član 15, sledeće zemlje ne prihvataju obična i preporučena pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Avganistan, Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Kambodža, Čile, Kolumbija, Kuba, Demokratska Narodna Republika Koreja, El Salvador, Estonija, Italija, Kazahstan, Letonija, Moldavija, Nepal, Peru, Ruska Federacija, San Marino, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Venecuela.
3. Pozivanjem na član 15, sledeće zemlje ne prihvataju obična pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Benin, Burkina Faso, Obala Slonovače (Rep.) Hibuti, Mali i Mauritanija.
4. Bez obzira na odredbe predviđene pod 1. do 3, pošiljke seruma, vakcina, kao i pošiljke hitno potrebnih lekova koje je teško nabaviti, primaju se u svim slučajevima.
Član XI
1. Protivno članu 17.3, Bugarska (Rep.), Zelenortska ostrva, Čad, Demokratska Narodna Republika Koreja, Egipat, Gabon, prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjenog Kraljevstva, Grčka, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mijanmar, Filipini, Saudijska Arabija, Sudan, Sirija (Arapska Rep.), Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice za pismonosne pošiljke.
2. Protivno članu 17.3, Argentina, Austrija, Azerbejdžan, Litvanija, Moldavija i Slovačka zadržavaju pravo da naplaćuju posebnu poštarinu, kada se po sprovedenom potražnom postupku utvrdi da je potražnica bila neosnovana.
3. Avganistan, Bugarska (Rep.), Zelenortska ostrva, Kongo (Rep.) Egipat, Gabon, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mijanmar, Saudijska Arabija, Sudan, Surinam, Sirija (Arapska Rep.), Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za potražnice za pakete.
4. Protivno članu 17.3, Brazil, Panama (Rep.) i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za potražnice za pismonosne pošiljke i pakete otpremljene u zemljama koje primenjuju takvu vrstu poštarine u skladu sa stavovima 1. do 3. ovog člana.
Poštarina za podnošenje na carinjenje
Član XII
1. Gabon zadržava pravo da naplaćuje od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinski pregled.
2. Kongo (Rep.) i Zambija zadržavaju pravo da naplate od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinski pregled za svaki paket.
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
Član XIII
1. Australija, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Grčka, Novi Zeland i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu, srazmerno prouzrokovanim troškovima, od svakog ovlašćenog operatora koji im, na osnovu odredaba člana 26.4, vrati pošiljke koje nisu prvobitno otpremljene kao poštanske pošiljke njihovih službi.
2. Protivno članu 26.4, Kanada zadržava pravo da naplaćuje od ovlašćenog operatora zemlje porekla naknadu koja joj omogućuje da minimalno pokrije troškove koje joj prouzrokuje prerada takvih pošiljaka.
3. Član 26.4. dozvoljava ovlašćenom operatoru odredišne zemlje da traži od ovlašćenog operatora zemlje porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Australija i Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na iznos koji odgovara unutrašnjoj tarifi odredišne zemlje, koja se primenjuje na iste pošiljke.
4. Član 26.4. dozvoljava ovlašćenom operatoru odredišne zemlje da traži od ovlašćenog operatora zemlje porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Sledeće države članice zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na najveće iznose odobrene Pravilnikom za pošiljke u velikom broju: Bahami, Barbados, Brunej Darusalam, Kina (Narodna Rep.), Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske, prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grenada, Gijana, Indija, Malezija, Nepal, Xolandija, Holandski Antili i Aruba, Novi Zeland, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Singapur, Šri Lanka, Surinam, Tajland i Sjedinjene Američke Države.
5. Bez obzira na rezerve pod 4, sledeće države članice zadržavaju pravo da primenjuju u potpunosti odredbe člana 26. Konvencije na pošiljke koje prime od država članica Saveza: Argentina, Austrija, Benin, Brazil, Burkina Faso, Kamerun, Obala Slonovače (Rep.), Kipar, Danska, Egipat, Francuska, Nemačka, Grčka, Gvineja, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Liban, Luksemburg, Mali, Mauritanija, Monako, Maroko, Norveška, Portugal, Saudijska Arabija, Senegal, Sirija (Arapska Rep.) i Togo.
6. U cilju primene člana 26.4. Nemačka zadržava pravo da zahteva od zemlje u kojoj su pošiljke predate naknadu čiji je iznos jednak iznosu koji bi ona primila od zemlje gde pošiljalac stanuje.
7. Bez obzira na rezerve date u članu XIII, Kina (Narodna rep.) zadržava pravo da ograniči plaćanje za uručenje pismonosnih pošiljaka otpremljenih u inostranstvu u velikom broju na najveće iznose odobrene Konvencijom i Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama za pošiljke u velikom broju.
Izuzetni delovi poštarine za suvozemni prenos u dolazu
Član XIV
1. Protivno članu 33., Avganistan zadržava pravo da naplaćuje 7,50 SDR po paketu, kao dopunski izuzetni deo poštarine za suvozemni prenos u dolazu.
Član XV
1. Belgija, Norveška i Sjedinjene Američke Države mogu da naplaćuju za avionske pakete veće delove poštarine za suvozemni prenos nego za površinske pakete.
2. Liban je ovlašćen da naplaćuje za pakete do 1 kilograma poštarinu koja se primenjuje na pakete preko 1, a do 3 kilograma.
3. Panama (Rep.) je ovlašćena da naplaćuje 0,20 SDR po kilogramu za površinske pakete koji se u tranzitu prevoze vazdušnim putem (S.A.L.).
U potvrdu čega, niže navedeni punomoćnici su sačinili ovaj Protokol, koji će imati istu snagu i istu valjanost kao da su njegove odredbe bile unete u sam tekst Konvencije i potpisali su ga u jednom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Ženevi, 12. avgusta 2008. godine
ARANŽMAN O POŠTANSKO-FINANSIJSKIM USLUGAMA
Dole potpisani opunomoćenici vlada država članica Saveza su se saglasili da, shodno članu 22.4 Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog 10. jula 1964. god. u Beču, uz opštu saglasnost i u skladu sa članom 25.4 Ustava, pristupe sledećem Aranžmanu, koji je usklađen sa principima Ustava, a da bi implementirali bezbednu i dostupnu uslugu plaćanja, prilagođenu najvećem broju korisnika na osnovu sistema koji će omogućiti zajedničku operativnost mreža ovlašćenih operatora.
OPŠTI PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA POŠTANSKO-FINANSIJSKE USLUGE
OPŠTE ODREDBE
Član 1
1. Svaka država članica, potpisnica, obezbediće uz svoja najbolja nastojanja, da najmanje jedna od sledećih poštansko-finansijskih usluga bude obezbeđena na njenoj teritoriji.
1.1. Gotovinska poštanska uputnica: pošiljalac predaje sredstva na mestima određenim za opsluživanje korisnika za usluge kod ovlašćenog operatora i traži da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez odbitaka.
1.2. Uputnica za isplatu sa računa: pošiljalac daje uputstva i traži da se njegov račun koji ima kod ovlašćenog operatora, zaduži i da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez odbitaka.
1.3. Uputnica za uplatu: pošiljalac predaje sredstva na mestima određenim za opsluživanje korisnika za usluge kod ovlašćenog operatora i traži da pun iznos bude uplaćen na račun primaoca, bez odbitaka.
1.4. Poštanski transfer: pošiljalac daje uputstva i traži da se njegov račun koji ima kod ovlašćenog operatora, zaduži i da pun iznos bude stavljen na račun primaoca, kog ovaj ima kod ovlašćenog operatora koji će izvršiti isplatu, bez odbitaka.
2. Propisi definišu procedure za izvršenje ovog Aranžmana.
Član 2
1. Nadležni organ vlasti - bilo koji organ vlasti u državi članici Saveza, koji pomoću ovlašćenja koja mu daje zakon ili propisi, nadgleda aktivnosti ovlašćenog operatora, ili lica koja se pominju u ovom članu. Nadležni organ vlasti može da kontaktira administrativna ili pravna tela koja su angažovana u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorističkih organizacija, a naročito državnu službu bezbednosti, kao i tela za nadzor.
2. Rata - delimično avansno plaćanje od strane ovlašćenog operatora izdavaoca, ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, da olakša situaciju sa gotovinom u službi poštansko-finansijskih usluga tog ovlašćenog operatora koji vrši isplatu.
3. Pranje novca - konverzija ili transfer sredstava pri saznanju da ta sredstva potiču iz kriminalnih radnji ili učestvovanja u takvim radnjama, a sa ciljem prikrivanja ili maskiranja zabranjenog porekla sredstava, ili sa ciljem da se bilo kom licu koje je učestvovalo u takvoj radnji, pomogne da izbegne pravne posledice svojih radnji; pranje novca će se proglasiti kada radnje koje su proizvele ta novčana sredstva za pranje, podležu gonjenju na teritoriji druge države članice Saveza ili treće države.
4. Izdvajanje fondova - obavezno izdvajanje fondova korisnika od fondova ovlašćenog operatora, što sprečava upotrebu korisničkih fondova u druge svrhe, već isključivo za obavljanje operacija poštansko-finansijskih usluga.
5. Klirinška kuća - u okviru multilateralnih razmena sredstava, klirinška kuća rešava međusobne dugove i naplate koji proističu iz usluga koje je jedan operator pružio drugom. Njena uloga je da stavi na račun sve razmene sredstava koje su se dogodile između operatora, a koje se poravnavaju preko banaka, kao i da preduzme neophodne korake u slučaju neregularnosti u poravnanju računa.
6. Kliring - sistem koji omogućava da se jedan broj transakcija koji treba obaviti održi na minimumu, vraćanjem periodičnih salda aktive i pasive od strana koje su uključene u kliring. Kliring obuhvata dve faze: utvrđivanje bilateralnih salda; i dodavanjem ovih salda, izračunavanje pozicija svih entiteta u odnosu na celu zajednicu ili sve zainteresovane entitete, da bi se obavilo samo jedno poravnanje zasnovano na poziciji dužnika ili poverioca koju ima entitet koji je u pitanju.
7. Namenski račun - sakupljanje sredstava iz različitih izvora, koji su kombinovani u jednom računu.
8. Vezni račun - žiro račun koji ovlašćeni operatori otvaraju recipročno, kao deo bilateralnih odnosa, a uz pomoć koga se rešavaju međusobna dugovanja i potraživanja.
9. Kriminalna aktivnost - bilo koja vrsta učešća, činjenje zločina ili prekršaja, kako ih definiše nacionalna zakonska regulativa.
10. Depozit za obezbeđenje - iznos koji se polaže u formi gotovine ili hartija od vrednosti, da bi garantovao plaćanja između ovlašćenih operatora.
11. Primalac - fizičko ili pravno lice koje je pošiljalac odredio kao korisnika uputnice ili poštanskog žiro transfera.
12. Treća valuta - posredna valuta koja se koristi u slučajevima nekonvertibilnosti jedne od dve valute, ili za pokrivanje, tj. poravnanje računa.
13. Dužna marljivost "due diligence" u odnosu sa korisnicima - opšta obaveza ovlašćenih operatora, koja obuhvata sledeće dužnosti:
- identifikacija korisnika,
- dobijanje informacija o svrsi uputnice,
- monitoring poštanskih uputnica,
- provera da su informacije o korisniku ažurirane,
- izveštavanje nadležnih organa vlasti o sumnjivim transakcijama.
14. Elektronski podaci koji se odnose na poštanske uputnice - podaci koji se prenose elektronskim putem, od jednog ovlašćenog operatora do drugog, a odnose se na izvršenje uputnica, potraživanja, izmene ili ispravke adresa ili nadoknade, koje aktivira bilo ovlašćeni operator, bilo da se generišu automatski u informacionom sistemu, a koji daju naznake o promeni u statusu uputnice ili zahteva.
15. Lični podaci - lični podaci za identifikaciju koji se odnose na pošiljaoca ili primaoca, koji se mogu koristiti jedino u svrhe u koje su i uzeti.
16. Poštanski podaci - podaci potrebni za usmeravanje i lociranje poštanske uputnice, kao i za centralizovani sistem kliringa i za statističke namene.
17. Elektronska razmena podataka (EDI) - razmena "od kompjutera do kompjutera", onih podataka o operacijama koji koriste mreže i upotrebljavaju standardne formate koji su kompatibilni sa sistemom Saveza.
18. Pošiljalac - fizičko ili pravno lice, koje daje nalog ovlašćenom operatoru da obavi poštansko-finansijsku uslugu u skladu sa Aktima Saveza.
19. Finansiranje terorističkih aktivnosti - pokriva finansiranje terorističkih aktivnosti, terorista i terorističkih organizacija.
20. Fondovi korisnika - suma koju je dao pošiljalac da bi je ovlašćeni operator isplatio u gotovini, ili za koju je račun pošiljaoca zadužen i to zapisano u knjizi ovlašćenog operatora koji isplaćuje, ili na drugi bezbedan način u elektronskom bankarstvu, stavljena na raspolaganje pošiljaocu od strane ovlašćenog operatora koji isplaćuje, ili bilo kog drugog finansijskog operatora, kako bi se isplate primaocu kog je naveo pošiljalac, u skladu sa ovim Aranžmanom i njegovim propisima.
21. Valuta izdavanja - valuta u zemlji odredišta ili treća valuta koju je odredila zemlja odredišta, u kojoj je uputnica izdata.
22. Ovlašćeni operator izdavalac - ovlašćeni operator koji prenosi poštansku uputnicu ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u skladu sa Aktima Saveza.
23. Ovlašćeni operator koji vrši isplatu - ovlašćeni operator odgovoran za obavljanje isplate poštanske uputnice u zemlji odredišta, u skladu sa Aktima Saveza.
24. Period važenja - vremenski period tokom koga poštanska uputnica može da bude izvršena ili otkazana.
25. Mesto određeno za opsluživanje korisnika - fizičko ili virtuelno mesto na kome korisnik može da pošalje ili dobije poštansku uputnicu.
26. Nadoknada - suma koju ovlašćeni operator - izdavalac duguje ovlašćenom operatoru koji plaća iznos primaocu.
27. Opozivost - mogućnost pošiljaoca da opozove svoju poštansku uputnicu (novčanu uputnicu ili transfer) do trenutka plaćanja, ili do isteka perioda važenja, ako isplata nije obavljena primaocu.
28. Rizik druge strane - rizik da će jedna od ugovornih strana u ugovoru počiniti prekršaj, što vodi do rizika od gubitka likvidnosti.
29. Rizik po likvidnost - rizik da je učesnik u sistemu poravnanja računa ili druga strana, privremeno nesposobna da ispuni obaveze u potpunosti i u potrebno vreme.
30. Prijavljivanje sumnjivih transakcija - obaveza ovlašćenog operatora, po nacionalnom zakonodavstvu i odlukama Saveza, da svojim nadležnim državnim vlastima pruži informacije o sumnjivim transakcijama.
31. Praćenje i lociranje "Track and Trace" - sistem koji omogućava da se prati kretanje poštanske uputnice, i da se u bilo koje vreme identifikuje njena lokacija i status.
32. Poštarina - iznos koji pošiljalac plaća ovlašćenom operatoru za poštansko-finansijsku uslugu.
33. Sumnjiva transakcija - jedan ili ponovljen nalog, ili zahtev za nadoknadu koji je povezan za prekršajem pranja novca ili finansiranja terorističkih aktivnosti.
34. Korisnik - fizičko ili pravno lice, pošiljalac ili primalac, koji koristi poštansko-finansijske usluge u skladu sa ovim Aranžmanom.
Član 3
1. Države članice imaju obavezu da u roku od šest meseci od završetka Kongresa, obaveste Međunarodni biro o imenu i adresi vladinog tela koje je odgovorno za nadzor poštansko-finansijskih usluga. U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice, takođe, treba da dostave Međunarodnom birou ime i adresu operatora koji su službeno ovlašćeni da obavljaju poštansko-finansijske usluge preko svoje mreže, kao i da na svojoj teritoriji, ispunjavaju obaveze koje proističu iz Akata Saveza. Promene kod vladinih tela i zvanično ovlašćenih operatora između Kongresa treba javiti Međunarodnom birou što je pre moguće.
2. Ovlašćeni operatori pružaju poštansko-finansijske usluge u skladu sa ovim Aranžmanom.
Član 4
1. Države članice treba da preduzimaju neophodne korake da obezbede kontinuitet poštansko-finansijskih usluga u slučaju da njihovi ovlašćeni operatori učine propust, bez prejudiciranja obaveza tog (ili tih) operatora prema drugim ovlašćenim operatorima koje proističu iz akata Saveza.
2. U slučaju propusta njegovog ovlašćenog operatora, država članica, preko Međunarodnog biroa obaveštava druge države članice koje su potpisnice Aranžmana:
2.1. o suspenziji svoje međunarodne poštansko-finansijske usluge, od datuma koji je naznačen do daljeg obaveštenja;
2.2. o merama koje su preduzete da se ponovo uspostave njene usluge pod odgovornošću bilo kog novog ovlašćenog operatora.
Član 5
1. Ovlašćeni operatori su odgovorni za obavljanje poštansko-finansijskih usluga preko drugih operatora.
2. Oni su odgovorni za rizike kao što su operativni rizici, rizici po likvidnost i rizici druge strane, u skladu sa nacionalnom zakonskom regulativom.
3. Da bi uveli poštansko-finansijske usluge, čije odredbe im poveravaju njihove države članice, ovlašćeni operatori treba da sklope bilateralne ili multilateralne ugovore sa ovlašćenim operatorima po svom nahođenju.
Vlasništvo nad fondovima poštansko-finansijske usluge
Član 6
1. Novčana suma koja se dostavlja u gotovini ili stavlja na račun za ispunjenje naloga po poštanskim uputnicama, pripada pošiljaocu do onog trenutka kada se isplati primaocu ili stavi na račun primaoca.
2. Tokom roka važenja poštanske uputnice, pošiljalac može da je opozove do onog trenutka kada se isplati primaocu ili stavi na račun primaoca.
Sprečavanje pranja novca, finansiranja terorista i finansijskih prekršaja
Član 7
1. Ovlašćeni operatori treba da preduzmu sve neophodne korake da ispune svoje obaveze koje proističu iz nacionalne ili međunarodne regulative i da se bore protiv pranja novca i finansiranja kriminala i terorizma.
2. Treba da obaveštavaju nadležne vlasti svoje zemlje o sumnjivim transakcijama, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
3. Propisi detaljno utvrđuju obaveze ovlašćenih operatora u smislu identifikovanja korisnika, obaveznim obeležavanjem transporta i procedura za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti.
Član 8
1. Ovlašćeni operatori treba da obezbede zaštićenost ličnih podataka, kao i njihovo korišćenje u skladu sa nacionalnim regulativama, a gde je to uputno, i sa međunarodnim obavezama i Propisima. Odredbe ovog člana neće ograničiti pružanje ličnih podataka na zahtev, baziranih na nacionalnim zakonima svake države članice.
2. Podaci koji su potrebni da se obavi poštansko-finansijska usluga, su poverljive prirode.
3. U statističke namene i za moguće namene merenja kvaliteta usluga i centralnog kliringa, ovlašćeni operatori treba da Međunarodnom birou Saveza dostave poštanske podatke, najmanje jednom godišnje. Međunarodni biro tretira sve pojedinačne poštanske podatke kao poverljive.
Član 9
1. Ova razmena podataka koja je neophodna za pružanje usluga definisanih ovim Aranžmanom, uređena je principom tehnološke neutralnosti, što znači da pružanje ovih usluga ne zavisi od korišćenja neke posebne tehnologije.
2. Procedure za obavljanje naloga za poštansko-finansijske usluge, uključujući uslove za davanje depozita, unos, otpremu, naloge za plaćanje, naknade i istrage procesa, kao i vremenski rok za stavljanje tih sredstava na raspolaganje primaocu, mogu varirati zavisno od tehnologije koja se koristi za prenos uputnica.
3. Poštansko-finansijske usluge se mogu pružati na osnovu kombinovanja različitih tehnologija.
OPŠTI PRINCIPI I KVALITET USLUGE
Član 10
1. Pristup putem mreže
1.1. Poštansko-finansijske usluge pružaju ovlašćeni operatori preko svojih mreža i/ili preko mreže bilo kog drugog partnera, da bi obezbedili dostupnost ovih usluga najvećem broju korisnika.
1.2. Svi korisnici mogu koristiti poštansko-finansijske usluge, bez obzira na bilo kakve ugovorne ili komercijalne odnose koji postoje sa ovlašćenim operatorom.
2. Razdvajanje fondova
2.1. Fondovi korisnika će biti izdvojeni. Ova sredstva i tokovi koje generišu, moraju biti odvojena od drugih sredstava i tokova tog operatora, a naročito od njihovih sopstvenih fondova.
2.2. Poravnanja koja se odnose na naknade između ovlašćenih operatora su odvojena od poravnanja sredstava korisnika.
3. Valuta izdavanja i valuta uplaćivanja u poštansko-finansijskim uslugama
3.1. Iznos za isplatu poštanske uputnice se izražava i plaća u valuti države odredišta, ili u bilo kojoj drugoj valuti koju odobri država na odredištu.
4. Nemogućnost poricanja
4.1. Prenos elektronske poštanske uputnice podleže principu nemogućnosti poricanja, u smislu da ovlašćeni operator - izdavalac ne dovodi u pitanje postojanje uputnice, a ovlašćeni operator koji isplaćuje, ne poriče prijem uputnice, sve dok je poruka u skladu sa primenjivim tehničkim standardima.
4.2. Nemogućnost poricanja elektronskih poštanskih uputnica se osigurava tehnološkim sredstvima, bez obzira na sistem koji koriste ovlašćeni operatori.
5. Realizacija poštanskih uputnica
5.1. Poštanska uputnica koja se prenosi između ovlašćenih operatora, mora da bude realizovana u skladu sa odredbama ovog Aranžmana i nacionalne zakonske regulative.
5.2. U mreži ovlašćenih operatora, suma koju određenom operatoru doznači pošiljalac treba da bude ista kao suma plaćena primaocu od strane ovlašćenih operatora koji vrši isplate.
5.3. Isplata primaocu nije uslovljena prijemom odgovarajućih sredstava od pošiljaoca, od strane određenog operatora koji vrši isplatu. Ona je predmet ispunjenja obaveza određenog operatora - izdavaoca, prema određenom operatoru koji vrši isplatu, u smislu rata ili iznosa za vezni račun.
6. Određivanje poštarine
6.1. Ovlašćeni operatori izdavaoci utvrđuju cene poštansko-finansijskih usluga.
6.2. Ovim poštarinama se mogu dodati naplate poštarine za svaku fakultativnu ili dopunsku uslugu koju zatraži pošiljalac.
7. Izuzimanje od plaćanja poštarine
7.1. Odredbe Svetske poštanske konvencije koje se tiču izuzetaka od naplata poštarine na pošiljke za ratne zarobljenike ili civilne zatočenike, mogu se primenjivati i na poštansko-finansijske usluge za ovu kategoriju primaoca.
8. Nadoknada ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu
8.1. Ovlašćeni operator koji vrši isplatu dobija naknadu od ovlašćenog operatora - izdavaoca, za vršenje isplate poštanske uputnice.
9. Intervali za poravnanje računa između ovlašćenih operatora
9.1. Učestalost pokrivanja računa između ovlašćenih operatora za sredstva koja su plaćena ili prebačena primaocu u ime pošiljaoca ne može biti različita od one koja se tiče poravnanja naknada između ovlašćenih operatora. Sredstva koja se isplate ili polože, pokrivaju se najmanje jednom mesečno.
10. Obaveza obaveštavanja korisnika
10.1. Korisnici imaju pravo na sledeće informacije koje se objavljuju i stoje na raspolaganju svim pošiljaocima: uslovi za pružanje usluga slanja novca uputnicama, cene, poštarine, kursevi valuta i aranžmani, uslovi za primenu odgovornosti i adrese službe za informacije i upite.
10.2. Pristup ovim informacijama je besplatan.
Član 11
1. Ovlašćeni operatori mogu odlučiti da identifikuju uslugu poštanskih uputnica brenda operatora.
PRINCIPI RAZMENE ELEKTRONSKIH PODATAKA
Član 12
1. Mreže
1.1. Da bi se razmenjivali podaci koji su potrebni da se obavi usluga slanja novca poštanskom uputnicom između svih ovlašćenih operatora, kao i da bi se pratio kvalitet usluge, ovlašćeni operatori su obavezni da koriste sistem razmene elektronskih podataka (EDI) Svetskog poštanskog saveza, ili bilo koji sistem, koji osigurava razmenu podataka u vršenju usluga poštanskog plaćanja u skladu sa ovim Sporazumom.
Bezbednost elektronske razmene podataka
Član 13
1. Ovlašćeni operatori su odgovorni za pravilno funkcionisanje njihove opreme.
2. Elektronski prenos podataka će se učiniti sigurnim, da bi se obezbedili autentičnost i integritet prenetih podataka.
3. Ovlašćeni operatori treba da učine transakcije sigurnim, u skladu sa međunarodnim standardima.
Član 14
1. Sistemi koje ovlašćeni operatori koriste, treba da dozvole monitoring i praćenje obrade uputnica i njihov opoziv od strane pošiljaoca, do onog vremena dok ne budu plaćene primaocu, ili prebačene na račun primaoca, ili, ako je to u pitanju, vraćene pošiljaocu.
PRAVILA KOJA UREĐUJU POŠTANSKO-FINANSIJSKE USLUGE
OBRADA UPUTNICA
Depozit, unos i prenos uputnica
Član 15
1. Uslovi za davanje depozita, unos i prenos poštanskih uputnica, utvrđeni su Propisima.
2. Period važenja poštanskih uputnica ne može da bude produžen i utvrđen je Propisima.
Član 16
1. Posle potvrđivanja identiteta primaoca, u skladu sa nacionalnom regulativom i tačnosti informacija koje je dao, ovlašćeni operator vrši isplatu u gotovini. Za uplatu ili transfer, ova isplata se vrši polaganjem sredstava na račun primaoca.
2. Vremenski rok za oslobađanje sredstava iz fondova uređuje se bilateralnim i multilateralnim sporazumima između ovlašćenih operatora.
Član 17
1 Ovlašćeni operatori obaveštavaju Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza o maksimalnim iznosima slanja ili prijema, koji su utvrđeni u skladu sa njihovim nacionalnim regulativama.
Član 18
1. Visina naknade
1.1. Naknada u okviru usluga poštanskih uputnica, pokriva pun iznos poštanske uputnice u valuti države izdavanja. Iznos koji se nadoknađuje je jednak iznosu koji je pošiljalac uplatio, ili iznosu za koji je zadužen njegov račun. Cena usluge poštanskih uputnice se dodaje na iznos koji je nadoknađen u slučaju da je ovlašćeni operator počinio grešku.
POTRAŽNICE I ODGOVORNOST
Član 19
1. Potražnice se šalju u periodu od šest meseci od narednog dana od dana prijema poštanske uputnice.
2. Zavisno od njihove nacionalne regulative, ovlašćeni operateri imaju pravo da od klijenata naplate poštarine za potražnice koji se tiču poštanskih uputnica.
Odgovornost ovlašćenih operatora prema korisnicima
Član 20
1. Upravljanje fondovima
1.1. Ovlašćeni operator - izdavalac je odgovoran pošiljaocu za sume koje su mu predate na šalteru ili za koje je zadužio račun pošiljaoca, dok poštanska uputnica ne bude u potpunosti plaćena ili prebačena na račun primaoca, ili dok se ta sredstva ne vrate pošiljaocu u gotovini ili polaganjem na njegov račun.
Međusobne obaveze i odgovornost ovlašćenih operatora
Član 21
1. Svaki ovlašćeni operator je odgovoran za svoje greške.
2. Uslovi i obim odgovornosti utvrđene su Propisima.
Nepostojanje odgovornosti ovlašćenih operatora
Član 22
1. Ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
1.1. u slučaju kašnjenja u izvršenju usluge;
1.2. kada ne mogu da računaju na izvršenje poštanske uputnice, zbog činjenice da su podaci službe poštanskih uputnica uništene dejstvom više sile, osim ako se na drugi način ne prezentuje dokaz o njihovoj odgovornosti;
1.3. kada je šteta počinjena greškom ili nemarom pošiljaoca, a naročito kada se radi o njegovoj odgovornosti da pruži tačne informacije da bi podržao svoju poštansku uputnicu, uključujući činjenicu da doznačena sredstva budu iz legitimnih izvora i u legitimne svrhe;
1.4. ako doznačena sredstva iz fondova budu zaplenjena;
1.5. u slučaju sredstava za ratne zarobljenike ili internirana lica;
1.6. kada korisnik nije pokrenuo potraživanje u roku koji je utvrđen Propisima;
1.7. kada istekne vreme koje je određeno za odštetu u smislu poštanskih uputnica u državi izdavaoca uputnice.
Član 23
1. Odredbe člana 20. do 22. ne mogu biti predmet rezervi, osim u slučaju okvira bilateralnog ugovora.
FINANSIJSKI ODNOSI
Član 24
1. Pravila obračuna
1.1. Ovlašćeni operatori moraju poštovati pravila računovodstva definisana u Propisima.
2. Priprema mesečnih i generalnih računa
2.1. Ovlašćeni operator koji vrši isplatu ima obavezu da svakom određenom operatoru izdavaocu dostavlja mesečni račun koji pokazuje iznose koji su plaćeni za poštanske uputnice. Mesečni računi se, u istim intervalima, uključuju u generalni račun za poravnanje, koji obuhvata gotovinske avanse i koji uvećava bilans.
3. Rata
3.1. U slučaju neravnoteže u razmeni usluga i sredstava između ovlašćenih operatora, ovlašćeni operator izdavalac plaća određenom operatoru koji vrši isplatu ratu, najmanje jednom mesečno, na početku svakog perioda za poravnanje računa. U slučajevima kada povećanje učestalosti poravnanja računa smanjuje period na manje od nedelju dana, operatori se mogu dogovoriti da se odreknu ove rate.
4. Namenski račun
4.1. U principu, svaki ovlašćeni operator ima jedan namenski račun za sredstva svojih korisnika. Ta sredstva se koriste jedino za pokrivanje uputnica koje su isplaćene primaocima, ili za nadoknadu neisplaćenih uputnica pošiljaocima.
4.2. Sve rate koje je platio ovlašćeni operator izdavalac, prenose se na namenski račun za određenog operatora koji vrši isplatu. Ove rate koriste se isključivo za isplate primaocima.
5. Depozit za obezbeđenje
5.1. Može se zahtevati isplata depozita za obezbeđenje, u skladu sa uslovima datim u Propisima.
Član 25
1. Centralizovano poravnanje
1.1. Poravnanje računa između ovlašćenih operatora može da prođe i kroz centralnu klirnišku kuću, u skladu sa procedurama predviđenim Propisima, a izvršava se sa namenskih računa ovlašćenih operatora.
2. Bilateralno poravnanje
2.1. Izdavanje računa na osnovu salda generalnog računa
2.1.1. Ovlašćeni operatori koji nisu članovi centralizovanog sistema kliringa, poravnavaju račune na osnovu salda generalnog računa.
2.2. Vezni račun
2.2.1. Kada ovlašćeni operatori imaju žiro mrežu, svaki od njih može da otvori vezni račun, uz pomoć koga će rešavati međusobne dugove i naplate koje proisteknu iz razmene usluga poštanskih uputnica.
2.2.2. Kada ovlašćeni operator koji vrši isplatu nema žiro sistem, može da otvori vezni račun kod druge finansijske institucije.
2.3. Valuta za poravnanje
2.3.1. Poravnanja se obavljaju u valuti države odredišta ili valuti treće države, o kojoj se ovlašćeni operatori sporazumeju.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 26
1. Neće se dozvoliti nikakve rezerve koje nisu kompatibilne sa ciljem i namenom Saveza.
2. Po pravilu, svaka država članica čije stavove ne dele druge države članice, postaraće se koliko je to u njenoj moći, da se složi sa mišljenjem većine. Rezerve treba da se učine samo u slučaju apsolutne potrebe i da se daju opravdani razlozi za isto.
3. Rezerve od bilo kog člana ovog Sporazuma, podnose se Kongresu kao predlog za Kongres, napisan na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa, u skladu sa relevantnim odredbama Pravilnika Kongresa.
4. Da bi postali pravosnažni, predloge koji se odnose na rezervu, mora da odobri tražena većina koja je potrebna za usvajanje amandmana na član na koji se rezerva odnosi.
5. U principu, rezerva se primenjuje na bazi reciprociteta između države članice koja je podnela rezervu i ostalih država članica.
6. Rezerva od ovog Aranžmana će se uneti u Završni protokol, na osnovu predloga koje je usvojio Kongres.
Član 27
1. Kada je to uputno, u svim slučajevima koji nisu izričito predviđeni ovim Aranžmanom, primenjuje se Konvencija, po analogiji.
2. Na ovaj Aranžman se ne primenjuje Član 4. Ustava.
3. Uslovi za usvajanje predloga vezanih za ovaj Aranžman i Propise
3.1. Da bi postali pravosnažni, predloge za Aranžman podnete Kongresu mora da prihvati većina država članica sa pravom glasa, koje su prisutne i koje su ugovorne strane u ovom Aranžmanu. U vreme glasanja treba da je prisutna najmanje polovina država članica zastupljenih u Kongresu, sa pravom glasa.
3.2. Da bi postali pravosnažni, predloge koji se odnose na propise iz ovog Aranžmana mora da prihvati većina država članica Izvršnog saveta sa pravom glasa, koje su ugovorne strane u ovom Aranžmanu.
3.3. Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se tiču ovog Aranžmana, a koji se podnesu između dva Kongresa moraju dobiti:
3.3.1. dve trećine glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom Aranžmanu, ako predlozi uključuju dodavanje novih odredbi;
3.3.2. većinu glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom Aranžmanu, ako predlozi uključuju amandmane na odredbe ovog Aranžmana;
3.3.3. većinu glasova, ako predlozi obuhvataju tumačenje odredbi ovog Aranžmana.
3.4. Ne uzimajući u obzir odredbe pod 3.3.1, svaka država članica čija nacionalna zakonska regulativa je još uvek nekompatibilna sa predloženim dodatkom, može, u roku od 90 dana od dana dobijanja obaveštenja o tome, da sačini pismenu izjavu Generalnom direktoru Međunarodnog biroa, u kojoj navodi da nije u stanju da prihvati ovaj dodatak.
Stupanje na snagu i trajanje Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama
Član 28
1. Ovaj Aranžman stupa na snagu 1. januara 2010. godine i ostaje na snazi do stupanja Akata narednog Kongresa na snagu.
U prisustvu opunomoćenika Vlada država članica, isti su potpisali ovaj Aranžman u jednom originalu, koji će se položiti i čuvati kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Kopije istog će svakoj strani dostaviti Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza.
Sačinjeno u Ženevi, 12. avgusta 2008. godine
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".