PRAVILNIKO PROJEKTOVANJU, IZGRADNJI I REKONSTRUKCIJI CIVILNIH AERODROMA I NJIHOVOJ KLASIFIKACIJI("Sl. list SFRJ", br. 2/66) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se osnovni elementi i normativi koji se primenjuju pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji civilnih aerodroma (u daljem tekstu: aerodromi) i prema kojima se vrši klasifikacija aerodroma.
Osnovni elementi i normativi za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju aerodroma određuju se prema njihovoj vrsti. Vrste aerodroma prema kojima se određuju osnovni elementi i normativi jesu:
1) aerodromi za javni vazdušni saobraćaj,
2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe,
3) aerodromi za hidroavione (hidrodromi),
4) aerodromi za helikoptere.
Pre izrade projekta mora se utvrditi lokacija aerodroma, i u tu svrhu moraju se proučiti i utvrditi topografski, geološki, geomehanički, hidrološki, navigacioni i meteorološki uslovi koji su od uticaja na bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova i na nesmetano vršenje vazdušnog saobraćaja.
Utvrđivanje lokacije aerodroma treba da bude u skladu sa urbanističkim i prostornim planovima i sa planovima izgradnje vojnih aerodroma.
Na razdaljini od 3 km ne smeju biti dalekovodi visokog napona koji seku pravac poletno-sletne staze, a na razdaljini do 1 km - ne smeju biti takvi dalekovodi koji su paralelni sa poletno-sletnom stazom.
Reke, kanali i vode treba na pravcu poletanja i sletanja da su udaljeni najmanje 1 km od praga poletno-sletne staze, a od produžnih ivica aerodroma - najmanje 400 m.
Aerodromi se svrstavaju u klase, i to:
1) aerodromi za javni vazdušni saobraćaj - u 7 klasa,
2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe - u 3 klase,
3) hidrodromi - u 3 klase,
4) aerodromi za helikoptere na zemlji ili na objektima - u 4 klase, a na vodi - u 2 klase.
Klase aerodroma označavaju se kodeksnim slovima A, B, C, D, E, F, G. Kod hidrodroma klasa se označava pored kodeksnog slova i dopunskim kodeksnim brojem, radi označavanja dubine kanala za poletanje i sletanje.
Dubina kanala za poletanje i sletanje označava se, i to dubina preko 4,5 m - kodeksnim brojem 1, dubina preko 3,7 do 4,5 m - kodeksnim brojem 2, i dubina od 2,4 do 3,7 m - kodeksnim brojem 3.
Osnovni element prema kome se određuje klasa aerodroma je dužina glavne poletno-sletne staze odnosno glavnog kanala za poletanje i sletanje. Pored dužine glavne poletno-sletne staze odnosno glavnog kanala za poletanje i sletanje, aerodrom po svojim fizičkim svojstvima treba da zadovoljava i druge osnovne elemente i normative za tu klasu predviđene ovim pravilnikom.
Ako povoljni meteorološki uslovi, vrsta vazduhoplova koji će sletati na određeni aerodrom i vremenski period iskorišćavanja omogućavaju da se aerodrom sa nižim elementima i normativima fizičkih svojstava koristi za bezbedno sletanje i poletanje vazduhoplova pod uslovima koje omogućavaju viši elementi i normativi fizičkih svojstava, tome aerodromu može se odrediti odgovarajuća viša klasa, ali ne više od klase u koju on spada prema dužini poletno-sletne staze odnosno kanala za sletanje i poletanje.
II OSNOVNI ELEMENTI I NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I REKONSTRUKCIJU AERODROMA
A. Aerodromi za javni vazdušni saobraćaj
1. Poletno-sletne staze
Osnovna dužina glavne poletno-sletne staze mora biti na aerodromu:
1) klase A |
preko |
2.550 m, |
|
2) klase B |
" |
2.150 m do 2.550 m, |
|
3) klase C |
" |
1.800 m do 2.150 m, |
|
4) klase D |
" |
1.500 m do 1.800 m, |
|
5) klase E |
" |
1.280 m do 1.500 m, |
|
6) klase F |
" |
1.080 m do 1.280 m, |
|
7) klase G |
od |
900 m do 1.080 m. |
|
Osnovne dužine poletno-sletnih staza iz stava 1. ovog člana primenjuju se pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0 (nivo mora), pri temperaturi od +15°C.
Za razliku u atmosferskom pritisku od standardnog pritiska, zbog veće nadmorske visine, treba osnovnu dužinu poletno-sletne staze produžiti, i to za razliku u visini od svakih 300 m treba na osnovnu dužinu dodati 7% od te dužine. Za povećanje temperature preko +15°C treba osnovnu dužinu za svaki 1°C produžiti za 1%.
Za proučavanje dužine staze uzima se srednja dnevna temperatura u najtoplijem mesecu godine u predelu lokacije aerodroma.
Osnovna dužina poletno-sletne staze zbog veće nadmorske visine i povećanja temperature produžava se najviše do 35%. Ako se proračunom dobiva veći procent korekture od 35%, poletno-sletna staza produžava se samo za 35% od njene osnovne dužine.
Ako aerodrom, pored glavne poletno-sletne staze ima i druge poletno-sletne staze, dužina tih drugih staza ne sme biti manja od 85% od izabrane osnovne dužine glavne poletno-sletne staze zajedno sa dodatim dužinama. Izuzetno, može dužina druge poletno-sletne staze biti manja od 75% od dužine glavne poletno-sletne staze ako na aerodromu duvaju vetrovi jakog intenziteta, ali ne sme biti manja od 70% od izabrane osnovne dužine glavne poletno-sletne staze.
Poletno-sletne staze na aerodromu moraju biti tako postavljene i njihov broj mora biti tako određen da se obuhvati mogućnost poletanja i sletanja vazduhoplova u odnosu na vetrove koji najčešće duvaju u predelu lokacije aerodroma - u što većem procentu. Taj procent ne treba da bude ispod 95%.
Širina poletno-sletne staze ne sme biti manja:
1) od 45 m - na aerodromima klase A, B, C, D i E,
2) od 30 m - na aerodromima klase F i G.
Ako se na nekom aerodromu predviđaju paralelne poletno-sletne staze, njihov razmak za letenje sa spoljnom vidljivošću treba da bude, računajući od osovine jedne do osovine druge poletno-sletne staze, najmanje:
1) 210 m - na aerodromima klase A, B i C,
2) 150 m - na aerodromima klase D, E, F i G.
Ako se predviđa istovremena upotreba paralelnih poletno-sletnih staza pod uslovima instrumentalnog letenja, razmak iz stava 1. ovog člana treba da bude znatno veći. Koliko se povećava razmak između paralelnih poletno-sletnih staza, utvrđuje se u investiciono-tehničkoj dokumentaciji.
Prosečan uzdužni nagib poletno-sletne staze ne sme da pređe 1%.
Uzdužni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da pređe:
1) 1,25% - na aerodromima klase A, B i C,
2) 1,50% - na aerodromima klase D, E, F i G.
Na aerodromima klase A, B i C, prva i poslednja četvrtina dužine poletno-sletne staze, po mogućstvu, ne treba da ima uzdužni nagib veći od 0,8%.
Promena uzdužnog nagiba na mestima na kojima se ne može izbeći prelaz sa jednog nagiba na drugi, treba da bude izvedena krivom površinom kod koje stepen promene ne prelazi:
1) 0,1% na 30 m, odnosno minimalni poluprečnik od 30.000 m na aerodromima klase A, B, C i D,
2) 0,2% na 30 m, odnosno minimalni poluprečnik od 15.000 m na aerodromima klase E i F,
3) 0,3% na 30 m, odnosno minimalni poluprečnik od 10.000 m na aerodromu klase G.
Poprečni nagib poletno-sletne staze mora biti takav da je obezbeđeno odvođenje atmosferskih voda sa kolovoznih površina, ali ne sme preći 1,5%.
2. Osnovna staza
Duž oba praga i pored ivica poletno-sletne staze mora postojati dopunska površina stabilizovanog zemljišta, radi veće bezbednosti sletanja i poletanja vazduhoplova (osnovna staza).
Ukupna širina osnovne staze duž pragova i ivica poletno-sletne staze iznosi:
1) ako se predviđa letenje pri spoljnoj nevidljivosti (instrumentalno letenje) - 300 m,
2) ako se predviđa letenje samo pri spoljnoj vidljivosti (neinstrumentalno letenje) - 150 m.
Uzdužni nagib osnovne staze na udaljenosti od 75 m od osovine poletno-sletne staze ne sme biti veći:
1) od 1,75% - na aerodromima klase A, B i C,
2) od 2,0% - na aerodromima klase D, E, F i G.
Poprečni nagib osnovne staze na udaljenosti do 75 m od osovine poletno-sletne staze ne sme biti veći od 2,5%. Na ostalim delovima osnovne staze poprečni nagib može biti najviše do 5%.
Produžni nagib pretpolja poletno-sletne staze na aerodromima klase A, B i C ne sme biti veći od 1,25%, a na aerodromima klase D, E, F i G ne sme biti veći od 1,5%.
Pretpolje je stabilizovana površina zemljišta, duga 60 m, između praga poletno-sletne staze i unutrašnje ivice prilazne ravni za poletanje.
3. Rulne staze
Izlazak vazduhoplova na poletno-sletnu stazu odnosno prilazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze do platforme obezbeđuje se rulnim stazama.
Rulne staze moraju biti izvedene tako da vazduhoplovi što je moguće brže izlaze na poletno-sletnu stazu odnosno odlaze sa nje i da je put najkraći do platforme.
Širina rulne staze određuje se prema predviđenoj frekventnosti saobraćaja, vodeći računa i o tipovima i veličinama vazduhoplova koji se predviđaju da će na njoj voziti, i treba da bude najmanje:
1) 20 m - na aerodromima klase A, B i C,
2) 15 m - na aerodromima klase D, E i F,
3) 12,5 m - na aerodromu klase G.
Proširenje rulne staze treba predvideti na mestu njenog ukrštanja sa poletno-sletnom stazom, drugom rulnom stazom ili platformom.
Poluprečnik proširenja rulne staze određuje se zavisno od ugla pod kojim je rulna staza postavljena u odnosu na poletno-sletnu stazu, drugu rulnu stazu ili platformu, kao i od tipova vazduhoplova koji se predviđaju da će na njoj voziti i treba da iznosi najmanje:
a) za vazduhoplove na mlazni pogon:
1) 23 m - ako je ugao postavljanja manji od 45°,
2) 30 m - ako je ugao postavljanja od 45° do 135°,
3) 60 m - ako je ugao postavljanja veće od 135°,
b) za ostale tipove vazduhoplova:
1) 7,5 m - ako je ugao postavljanja manji od 45°,
2) 15 m - ako je ugao postavljanja od 45° do 135°,
3) 60 m - ako je ugao postavljanja veći od 135°.
Na spoju rulne staze sa poletno-sletnom stazom ili sa platformom, na kome se ne vrši okretanje vazduhoplova, poluprečnik krivina treba da iznosi najmanje 7,5 m.
Razmak između bilo koje tačke na ivici rulne staze i ivice poletno-sletne staze, druge rulne staze ili stalne prepreke, mora biti prema sledećim normativima, zavisno od klase aerodroma, i to:
a) između ivice rulne staze i ivice poletno-sletne staze: |
||
1) za instrumentalno letenje |
|
|
|
- na aerodromima klase A, B, C, D i E |
150 m, |
|
- na aerodromima klase F i G |
145 m, |
2) za neinstrumentalno letenje |
|
|
|
- na aerodromima klase A, B, C, D i E |
73 m, |
|
- na aerodromima klase F i G |
69 m, |
b) između ivice jedne i ivice druge rulne staze: |
||
|
- na aerodromima klase A, B, C i D |
52 m, |
|
- na aerodromima klase E i F |
43 m, |
|
- na aerodromima klase G |
40 m, |
v) između ivice rulne staze i ivice stalne prepreke: |
||
|
- na aerodromima klase A, B, C i D |
30 m, |
|
- na aerodromima klase E i F |
26 m, |
|
- na aerodromima klase G |
24 m. |
Maksimalni dozvoljeni uzdužni nagib rulnih staza iznosi:
1) 1,5% - na aerodromima klase A, B, C i D,
2) 3% - na aerodromima klase E, F i G.
Promena uzdužnog nagiba rulne staze treba da bude sa krivom površinom čiji stepen promene ne prelazi 1% na 60 m, odnosno treba da bude najmanje sa poluprečnikom od 3.000 m.
Na mestima gde se promena uzdužnog nagiba rulne staze ne može izbeći mora biti obezbeđena takva vidljivost da se mogu sa bilo koje tačke na visini od 3 m iznad nivelete rulne staze videti površine rulne staze na udaljenosti od najmanje 300 m od tačke posmatranja.
Poprečni nagib rulne staze ne sme da pređe 1,5%.
4. Prilazna ravan
Na oba kraja poletno-sletne staze moraju se predvideti prilazne ravni. Prilazna ravan prostire se u pravcu ose poletno-sletne staze u određenom nagibu iznad površine zemljišta.
Iznad površine prilazne ravni ne sme biti nikakvih objekata, instalacija ili drugih prepreka.
Prilazne ravni određene su za poletanje i za sletanje vazduhoplova.
Unutrašnja ivica prilazne ravni nalazi se na odstojanju od 60 m od praga poletno-sletne staze.
Određuju se sledeći elementi prilazne ravni za poletanje:
1) |
za glavnu poletno-sletnu stazu |
|
unutrašnja širina |
180 m |
|
prelazni nagib za stranu |
12,5% |
|
spoljna širina |
1.200 m |
|
dužina (ukupno) |
15.000 m |
|
nagib prilazne ravni |
2% (1 50) |
|
2) |
za ostale poletno-sletne staze |
|
unutrašnja širina |
180 m |
|
prelazni nagib za stranu |
12,5% |
|
spoljna širina |
1.200 m |
|
dužina (ukupno) |
12.000 m |
|
nagib prilazne ravni |
2,5% (1 40) |
|
Ako se lokacija aerodroma nalazi u složenim topografskim uslovima, prilazna ravan za poletanje pri spoljnoj vidljivosti može imati unutrašnju širinu od 150 m, s tim što je na 3 km širina 750 m. U ovakvom slučaju mora najmanje sa jedne strane od praga poletno-sletne staze do 3 km na svakom mestu da bude avionu omogućen standardni zaokret sa poluprečnikom dobivenim kao funkcija brzine aviona u penjanju i uslova zaokreta od 3° u sekundu.
Određuju se sledeći elementi prilazne ravni za sletanje:
1) na aerodromima za instrumentalno letenje, klase A do G |
||
|
||
|
unutrašnja širina |
300 m |
prelazni nagib za svaku stranu |
15% |
|
dužina (ukupno) |
15.000 m |
|
nagib za dužinu do 3.000 m od pretpolja |
2% (1 50) |
|
nagib posle 3.000 m |
2,5% (1 40) |
|
2) na aerodromima za neinstrumentalno letenje, klase |
|||
|
A do D |
E do F |
G |
unutrašnja širina |
150 m |
150 m |
150 m |
prelazni nagib za svaku stranu |
10% |
10% |
10% |
dužina (ukupno) |
3.000 m |
3.000 m |
3.000 m |
nagib za dužinu do 3.000 m od pretpolja |
2,3% (1 40) |
3,33% (1 30) |
5% (1 20) |
5. Horizontalna ravan
Horizontalna ravan je kružna, sa centrom u koordinatnoj tački aerodroma, i određuje se kod svih klasa aerodroma na 45 m iznad srednje kote aerodroma, i sa poluprečnikom od 4.000 m.
Na periferiji horizontalne ravni mora se predvideti konusna ravan, koja se produžuje u nagibu od 5%, s tim da se završava iznad kote horizontalne ravni, i to:
1) 100 m - na aerodromima klase A, B i C,
2) 75 m - na aerodromima klase D, E i F.
Prelazni nagib od ivica osnovne staze do horizontalne ravni ne sme biti veći od 14,3% (1 7).
Svi prirodni ili veštački objekti viši od kote horizontalne ravni ili konusne ravni smatraju se preprekama i moraju biti obeleženi orijentacionim znakovima.
Iznad prilaznih, horizontalnih i konusnih ravni ne smeju se podizati novi objekti.
B. Aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe
Dužina i širina poletno-sletnih staza aerodroma za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe mora biti, i to aerodroma:
1) klase A - dužina 1.200 m ili veća, a širina najmanje 150 m,
2) klase B - dužina 800 do 1.200 m, a širina najmanje 150 m,
3) klase C - dužina 700 do 800 m, a širina najmanje 100 m.
Dužina poletno-sletne staze iz stava 1. ovog člana primenjuje se pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0, pri temperaturi od +15°C.
Odredbe člana 8. st. 3, 4. i 5. ovog pravilnika važe i za povećanje dužine poletno-sletne staze aerodroma za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe, u slučaju promena standardnih uslova nastalih u atmosferskom pritisku zbog veće nadmorske visine, ili u srednjoj dnevnoj temperaturi u najtoplijem mesecu u godini.
Poletno-sletnu stazu treba tako odrediti i postaviti da omogućuje poletanje i sletanje vazduhoplova sa obuhvaćenosti od najmanje 95% - u odnosu na vetrove koji duvaju u periodu od aprila do oktobra u predelu lokacije aerodroma.
Uzdužni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme preći 2%, s tim da uzdužni nagib poletno-sletne staze u proseku ne sme preći 1,2%.
Poprečni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da pređe 2,5%.
Na oba kraja poletno-sletne staze mora se predvideti prilazna ravan čija se unutrašnja strana nalazi na 60 m od praga poletno-sletne staze, i to sa sledećim dimenzijama:
1) za aerodrome klase A i B - širina unutrašnje strane 200 m, a širina spoljne strane 750 m,
2) za aerodrome klase C - širina unutrašnje strane 100 m, a širina spoljne strane 650 m.
Dužina prilaznih ravni mora da iznosi 3 km, a njen nagib 4% (1 25).
Dužina glavnog kanala za poletanje i sletanje hidroaviona mora biti, i to na hidrodromu:
1) klase A preko 4.500 m,
2) klase B preko 3.000 m do 4.500 m,
3) klase C preko 2.000 m do 3.000 m.
Ako hidrodrom, pored glavnog kanala za poletanje i sletanje, ima i druge kanale za poletanje i sletanje, dužina tih kanala mora biti najmanje 85% od dužine glavnog kanala. Izuzetno, na hidrodromu sa jakim vetrovima dužina drugih kanala za poletanje i sletanje može biti najmanje 70% od dužine glavnog kanala.
Dubina kanala za poletanje i sletanje mora biti najmanje 2,4 m u vreme niske vode koja se može očekivati na bilo kom mestu u kanalu.
Broj kanala za poletanje i sletanje mora biti određen tako i oni moraju biti postavljeni tako da se obuhvati mogućnost poletanja i sletanja hidroaviona u odnosu na vetrove koji najčešće duvaju u predelu lokacije hidrodroma - od najmanje 95%.
Širina kanala za poletanje i sletanje koji je predviđen za neinstrumentalno letenje, ne sme biti manja:
1) od 225 m - na hidrodromu klase A,
2) od 180 m - na hidrodromu klase B,
3) od 150 m - na hidrodromu klase C.
Izuzetno, ako brzina strujanja vode u kanalu ne prelazi 2 čvora u pravcu pružanja kanala, odnosno 1 čvor upravno na pravac pružanja kanala, minimalna širina kanala iz stava 2. ovog člana može se smanjiti, ali najviše za 30 m.
Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju postojati bazeni za okretanje hidroaviona. Bazeni za okretanje treba da imaju prečnik dug koliko najmanje dvostruka širina kanala propisana za odgovarajuću klasu hidrodroma.
Dubina bazena za okretanje ne sme biti manja od dubine glavnog kanala za poletanje i sletanje.
Kanali za vožnju za izlazak hidroaviona na kanal za poletanje i sletanje ili za dolazak do hidrodromskog sidrišta moraju imati širinu, merenu pri niskoj vodi, od najmanje:
1) 120 m - na hidrodromu klase A,
2) 105 m - na hidrodromu klase B,
3) 90 m - na hidrodromu klase C.
Dubina kanala za vožnju ne sme biti manja od 1,8 m, merena pri niskoj vodi.
Na sidrištu moraju se predvideti potrebni objekti za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, prtljaga i robe, kao i oprema za bezbedno usidrenje hidroaviona.
Dubina sidrišta, merena pri niskoj vodi, treba da odgovara najmanjoj dubini odgovarajućeg kanala za vožnju, ali ne sme da bude manja od 2,4 m.
Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju se predvideti prilazne ravni, čije se unutrašnje strane nalaze na 60 m od praga kanala, a spoljne strane na udaljenosti od 3.000 m od unutrašnje strane. Širina unutrašnje strane prilazne ravni mora biti ista kao širina kanala, a širina spoljne strane mora biti za 900 m veća od širine kanala za instrumentalno letenje, a za 600 m veća od širine kanala za neinstrumentalno letenje.
Nagib prilaznih ravni mora iznositi:
1) 1 50 - kod kanala za instrumentalno letenje na hidrodromima svih klasa, i kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni za međunarodni saobraćaj,
2) 1 40 - kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni samo za unutrašnji vazdušni saobraćaj i kod drugih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromima klase A i B koji su otvoreni za unutrašnji ili međunarodni vazdušni saobraćaj ili za oba ova saobraćaja,
3) 1 30 - kod kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromu klase C.
Horizontalna ravan je kružna, sa centrom u koordinatnoj tački hidrodroma, i određuje se na 45 m iznad kote hidrodroma.
Horizontalna ravan mora da ima poluprečnik od:
1) 4.000 m - na hidrodromu klase A,
2) 3.000 m - na hidrodromu klase B,
3) 1.800 m - na hidrodromu klase C.
Na periferiji horizontalne ravni obrazuje se konusna ravan, koja se produžuje u nagibu od 4% (1 25), s tim što se završava iznad kote horizontalne ravni, na:
1) 100 m - kod hidrodroma klase A,
2) 50 m - kod hidrodroma klase B.
Na periferiji horizontalne ravni hidrodroma klase C ne mora se obrazovati konusna ravan.
Prelazni nagib od ivice kanala do horizontalne ravni ne sme biti veći od 14,3% (1 7).
Aerodromi za helikoptere izgrađuju se na zemlji, zgradi ili drugom objektu i na vodi.
Dužina i širina staze odnosno kanala za poletanje i sletanje određuje se zavisno od klase aerodroma za helikoptere, i moraju odgovarati sledećim normativima, i to:
1) na aerodromima za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: |
||
|
Dužina |
Širina najmanje |
klase A |
preko 90 m |
30 m |
klase B |
preko 40 m do 90 m |
20 m |
klase C |
preko 15 m do 40 m |
15 m |
klase D |
do 15 m |
1,2 dužine propelera helikoptera |
2) na aerodromima za helikoptere na vodi: |
||
|
Dužina |
Širina najmanje |
klase A |
preko 10 m |
50 m |
klase B |
od 50 m do 100 m |
30 m |
Duž svake strane staze za poletanje i sletanje aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu treba predvideti osnovnu stazu sledećih dimenzija:
1) dužine 15 m - na aerodromima za helikoptere klase A, B i C, a 1,2 dužine propelera helikoptera - na aerodromu za helikoptere klase D,
2) širine zavisne od klase aerodroma za helikoptere, i to klase A - 50 m, klase B - 40 m, klase C - 30 m, a klase D - 1,2 dužine propelera helikoptera.
Staza za poletanje i sletanje i osnovne staze aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu, mogu imati maksimalni podužni nagib 2%, a maksimalni poprečni nagib 2,5%.
Najmanja širina rulne staze aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu može biti kod klase A - 15 m, kod klase B - 9 m, a kod klase C - 6 m.
Širina rulne staze aerodroma za helikoptere klase D određuje se u investiciono-tehničkoj dokumentaciji, i to tako da omogućava bezbednu vožnju za helikoptere koji se predviđaju da će na njoj voziti, s obzirom na njihovu vrstu i veličinu.
Širina kanala za vožnju aerodroma za helikoptere na vodi mora biti najmanje, i to kod klase A - 30 m, a kod klase B - 20 m.
Podružni i poprečni nagib rulnih staza aerodroma za helikoptere iz st. 1. i 2. ovog člana može iznositi najviše 3%.
Razmak od ivice rulne staze do stalne prepreke mora iznositi najmanje na aerodromu za helikoptere klase A - 15 m, klase B - 12 m, a klase C - 9 m.
Na aerodromu za helikoptere klase D razmak od ivice rulne staze do stalne prepreke može biti manji od 9 m ako je pod normalnim uslovima vožnja bezbedna.
Prilazna ravan aerodroma za helikoptere mora da odgovara sledećim normativima, i to:
1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu:
klase A - dužina 2.000 m, sa nagibom 1 20,
klase B - dužina 1.500 m, sa nagibom 1 10,
klase C i D - dužina 1.000 m, sa nagibom 1 10,
2) aerodroma za helikoptere na vodi:
klase A - dužina 2.000 m, sa nagibom 1 20,
klase B - dužina 1.500 m, sa nagibom 1 20.
Horizontalna ravan aerodroma za helikoptere je kružna i određuje se na visini od 45 m iznad kote aerodroma.
Horizontalna ravan treba da ima poluprečnik, i to:
1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu: |
|
klase A |
800 m, |
klase B |
600 m, |
klase C i D |
400 m, |
2) aerodroma za helikoptere na vodi: |
|
klase A |
800 m, |
klase B |
600 m. |
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".