PRAVILNIKO NAČINU EVIDENTIRANJA PODATAKA O VANREDNIM DOGAĐAJIMA NASTALIM U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU I O DRUGIM PODACIMA OD ZNAČAJA ZA BEZBEDNOST ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA("Sl. list SRJ", br. 76/99) |
Ovim pravilnikom određuju se način evidentiranja podataka o vanrednim događajima nastalim u železničkom saobraćaju i drugi podaci od značaja za bezbednost železničkog saobraćaja.
Vanredni događaj u železničkom saobraćaju je udes u kome je jedno ili više lica poginulo ili teže povređeno, u kome je nastala znatna materijalna šteta i u kome je nastao veći prekid u železničkom saobraćaju, ili nezgoda u kojoj je jedno ili više lica lakše povređeno, nastala manja materijalna šteta, manji prekid železničkog saobraćaja, nastalo ugrožavanje, ili otežano odvijanje železničkog saobraćaja.
Vanredni događaji evidentiraju se, statistički prate i objavljuju po vrstama, uzrocima, mestu nastanka i posledicama.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na železnička transportna preduzeća i Zajednicu jugoslovenskih železnica (u daljem tekstu: Zajednica JŽ).
U smislu odredaba ovog pravilnika:
1) poginulo lice je lice koje je poginulo u vanrednom događaju, umrlo na licu mesta ili najkasnije 30 dana posle vanrednog događaja usled povreda zadobijenih u tom događaju, sa izuzetkom slučajeva samoubistava, ubistava ili prirodne smrti lica u železničkom saobraćaju;
2) teže povređeno lice je lice čije telesne povrede zadobijene u vanrednom događaju iziskuju lekarsku negu ili bolničko lečenje zbog kojih je to lice, prema oceni lekara ili zdravstvene ustanove, onesposobljeno za rad najmanje 14 dana uključujući i dan nastanka vanrednog događaja;
3) lakše povređeno lice je lice čije telesne povrede zadobijene u vanrednom događaju iziskuju, prema oceni lekara ili odgovornog železničkog radnika, intervenciju lekara ili zdravstvene ustanove, a ne spada u grupu teže povređenih lica.
Razvrstavanje povređenih lica vrši se samo radi podnošenja izveštaja koji se telegramom daje nadležnim organima o nastalom vanrednom događaju, ako u tom momentu nije pribavljen lekarski nalaz.
Konačno ocenjivanje i razvrstavanje povređenih lica, koja se iskazuju u statističkom izveštaju, vrše se prema nalazu i mišljenju lekara, odnosno nadležne zdravstvene ustanove.
4) veći prekid saobraćaja je prekid duži od šest sati, a manji prekid saobraćaja je prekid koji je trajao duže od jednog sata, a najviše šest sati;
5) materijalna šteta je šteta procenjena na železničkim vozilima, pruzi, objektima, uređajima i postrojenjima po cenama koje su važile na dan nastanka štete. U iznos procenjene štete ulazi i vrednost troškova otklanjanja posledica vanrednog događaja (materijala, radne snage i sl.), bez iznosa štete na stvarima primljenim na prevoz.
Znatna materijalna šteta je šteta veća od dinarskog iznosa koji određuje Zajednica JŽ, u skladu sa propisima Međunarodne železničke unije (UIC), a manja materijalna šteta je šteta čiji je iznos veći od jedne petine znatne materijalne štete i ne može biti veći od celokupnog iznosa znatne materijalne štete.
Materijalna šteta procenjena na način iz prethodnih stavova služi za razvrstavanje vanrednih događaja u smislu člana 6. ovog pravilnika, kao i za statističko praćenje, a ne služi za utvrđivanje iznosa ukupne pričinjene štete koja je posledica vanrednog događaja.
Razvrstavanje vanrednih događaja
Vanredni događaji u železničkom saobraćaju razvrstavaju se na:
1) udese;
2) nezgode.
Udesi se razvrstavaju na:
1) udese pri vršenju železničkog saobraćaja;
2) udese na putnim prelazima;
3) udese van putnih prelaza na železničkom području.
Udesi pri vršenju železničkog saobraćaja razvrstavaju se na:
1) sudar vozila - kada jedan voz udari u čelo, bok ili kraj drugog voza, bilo da se kreću oba ili samo jedan od njih, nezavisno od smera kretanja;
2) nalet voza - kad voz naleti na manevarski sastav, grupu ili pojedinačna vozila ili pružno vozilo, koji stoje na koloseku ili se kreću i obratno;
3) iskliznuće voza - kada isklizne jedno ili više vozova u vozu ili vučno vozilo;
4) požar ili eksploziju u kojima je jedno ili više lica poginulo ili teže povređeno, nastala znatna materijalna šteta, nastao veći prekid u železničkom saobraćaju bez obzira da li su se dogodili u vozu na pruzi ili objektu na pruzi, ako ugrožavaju železnički saobraćaj;
5) iskliznuće i nalet vozila pri manevrisanju u kojem je jedno ili više lica poginulo ili teže povređeno, nastala znatna materijalna šteta, nastao veći prekid u železničkom saobraćaju, i kada isklizne ili naleti jedno ili više vozila ili vučno vozilo prilikom manevrisanja ili odbegnuća vozila;
6) sudar, nalet i iskliznuće pružnih vozila, u kojima je jedno ili više lica poginulo, teže povređeno, nastala znatna materijalna šteta ili je nastao veći prekid u železničkom saobraćaju, kao i kada se sudare ili nalete jedno na drugo ili na druga vozila, odnosno kada isklizne pružno vozilo;
7) ostali udesi koji nisu razvrstani u udese pod tač. 1. do 6. ovog člana u kojima je jedno ili više lica poginulo ili teže povređeno ili je nastala znatna materijalna šteta ili veći prekid u železničkom saobraćaju (nastradala lica od udara kola ili predmeta palih iz kola, od odrona zemlje ili stene na prugu prouzrokovanim radovima na radilištu u blizini pruge, od strujnog udara, napad na železničke radnike i putnike, usmrćenje ili teža povreda železničkih radnika koji učestvuju u vršenju železničkog saobraćaja kada nisu nastradali sopstvenom krivicom i sl.).
Udesi na putnim prelazima, koji su nastali zbog nedozvoljenog i neopreznog kretanja lica, drumskih vozila ili krupne stoke na putnim prelazima, koji su izazvali veći prekid železničkog saobraćaja, znatnu materijalnu štetu ili smrt, težu povredu jednog ili više lica, razvrstavaju se na:
1) udese na putnim prelazima za drumska vozila na kojima se saobraćaj obezbeđuje signalno-sigurnosnim uređajima za zaustavljanje drumskog saobraćaja i najavljivanje približavanja voza (branici, polubranici i svetlosni signali);
2) udese na putnim prelazima za drumska vozila na kojima se saobraćaj obezbeđuje saobraćajnim znakovima na putevima;
3) udese na putnim prelazima za pešake i bicikliste.
Udesi van putnih prelaza koji su nastali na železničkom području zbog nedozvoljenog i neopreznog kretanja lica, ispadanja, uskakanja i iskakanja iz voza, pada drumskih vozila na prugu i sl., koji su izazvali veći prekid železničkog saobraćaja, znatnu materijalnu štetu ili smrt, težu povredu jednog ili više lica, kao i smrt ili težu povredu železničkih radnika koji su pri vršenju železničkog saobraćaja nastradali svojom krivicom, razvrstavaju se na:
1) udese na otvorenoj pruzi;
2) udese u službenim mestima;
3) udese usled ispadanja iz voza;
4) udese usled uskakanja i iskakanja iz voza.
Nezgode se razvrstavaju na:
1) nezgode pri vršenju železničkog saobraćaja;
2) nezgode na putnim prelazima;
3) nezgode van putnih prelaza na železničkom području.
Nezgode pri vršenju železničkog saobraćaja razvrstavaju se na:
1) izbegnuti sudar vozova, kada je zbog nedozvoljenog kretanja vozova moglo doći do sudara;
2) izbegnuti nalet voza ili pružnog vozila, kada je zbog nedozvoljenog kretanja voza ili vozila moglo doći do naleta;
3) prolaz voza ili pružnog vozila pored signala koji zabranjuje dalju vožnju ili nedozvoljen prolaz voza ili pružnog vozila kroz službeno mesto na pruzi gde je trebalo da stane, kada voz prođe pored glavnog signala koji pokazuje signalni znak "Stoj", ili drugog signala koji zabranjuje dalju vožnju, kao i kada voz prođe kroz službeno mesto na pruzi u koje po redu vožnje ili po naređenju treba da stane, a da pri tome nije prouzrokovan drugi vanredni događaj;
4) iskliznuće ili nalet vozila pri manevrisanju, kada isklizne ili naleti jedno ili više vozila prilikom manevrisanja ili odbegnuća vozila, a da pri tom nije bilo poginulih ili teže povređenih lica, znatne materijalne štete ili većeg prekida železničkog saobraćaja;
5) požar ili eksploziju, a da pri tome nije bilo poginulih ili teže povređenih lica, znatne materijalne štete ili većeg prekida železničkog saobraćaja;
6) sudar ili nalet pružnih vozila, a da pri tome nije bilo poginulih ili teže povređenih lica ili znatne materijalne štete ili većeg prekida železničkog saobraćaja;
7) ostale nezgode koje nisu razvrstane pod tač. 1. do 6. ovog člana, a da pri tome nije bilo poginulih ili teže povređenih lica, znatne materijalne štete ili većeg prekida saobraćaja (ulazak voza na zatvoren kolosek, pokušaj ugrožavanja bezbednosti saobraćaja od strane trećih lica na bilo koji način, pad stena, zemlje, stabla i sl. na prugu pri miniranju na radilištu i blizini pruge, nespušteni branici na putnim prelazima kod prolaza voza i sl.).
Nezgode na putnim prelazima, koje su nastale zbog nedozvoljenog i neopreznog kretanja lica, drumskih vozila ili krupne stoke na putnim prelazima koje su izazvale manji prekid saobraćaja, manju materijalnu štetu ili lakšu povredu jednog ili više lica, razvrstavaju se na:
1) nezgode na putnim prelazima za drumska vozila na kojima se saobraćaj obezbeđuje signalno-sigurnosnim uređajima za zaustavljanje drumskog saobraćaja i najavljivanje približavanja voza (branici, polubranici i svetlosni signali);
2) nezgode na putnim prelazima za drumska vozila na kojima se saobraćaj obezbeđuje saobraćajnim znakovima na putevima;
3) nezgode na putnim prelazima za pešake.
Nezgode van putnih prelaza koje su nastale na železničkom području zbog nedozvoljenog i neopreznog kretanja lica, ispadanja, uskakanja i iskakanja iz voza, pada drumskih vozila na prugu i sl., koji su izazvali manji prekid saobraćaja, manju materijalnu štetu ili lakšu povredu jednog ili više lica, razvrstavaju se na:
1) nezgode na otvorenoj pruzi;
2) nezgode u službenim mestima na pruzi;
3) nezgode usled ispadanja iz voza;
4) nezgode usled uskakanja i iskakanja iz voza.
Vanredni događaj koji je nastao iz više uzroka razvrstava se prema uzroku koji je izazvao najtežu posledicu.
Prema uzrocima nastanka vanredni događaji razvrstavaju se na vanredne događaje nastale zbog:
1) ličnih propusta pri vršenju železničkog saobraćaja;
2) tehničkih mana na sredstvima;
3) više sile;
4) nepažnje i zlonamernog delovanja putnika i trećih lica.
Vanredni događaji nastali zbog ličnih propusta pri vršenju železničkog saobraćaja, odnosno nepridržavanja propisa su: puštanje voza na zauzet kolosek, zauzet međik, jednovremeno ulaženje vozova čiji se putevi seku ili dodiruju, podbacivanje i nepravilno postavljanje skretnice, otprema voza bez dopuštanja ili primljene odjave, prolazak pored signala koji zabranjuje dalju vožnju, prolazak voza kroz službeno mesto u koje treba da stane ili odlazak voza bez otpreme, nezaštićivanje voza ili ugroženog mesta, neobaveštenost voznog osoblja o ulasku voza u skretanje ili na zauzet kolosek, neblagovremeno obustavljanje manevre, nedozvoljeno manevrisanje preko granice manevrisanja, prekoračenje propisane brzine, nepropisno kočenje, odbegla vozila, neblagovremeno obustavljanje drumskog saobraćaja na putnim prelazima, nepoštovanje signalnih znakova za električnu vuču i ostalo (nailazak vozila na iskliznicu, pogrešno manipulisanje sekcionerima, nepažnja železničkih radnika koji neposredno učestvuju u vršenju železničkog saobraćaja, zbog čega je nastala njihova smrt ili teža povreda, neutvrđeni uzroci vanrednih događaja za koje se sigurno zna da su nastali zbog ličnih propusta železničkih radnika, ali se nije moglo utvrditi kojih radnika i sl.).
Vanredni događaji nastali zbog tehničkih mana na sredstvima razvrstavaju se na:
1) vanredne događaje nastale zbog tehničkih mana vučnog vozila (na osovinskom sklopu, na vlačno-odbojničkom uređaju, kočionom uređaju, uređaju za električno grejanje, pogonskom i pomoćnom uređaju dizel-vozila, pogonskom i pomoćnom uređaju elektrovozila i sl.);
2) vanredne događaje nastale zbog tehničkih mana vučenih vozila (na osovinskom sklopu, vlačno-odbojničkom uređaju, kočionom uređaju i sl.);
3) vanredne događaje nastalom zbog tehničkih mana pruge i pružnih postrojenja (prsnuta šina, istrošen kolosečni pribor, truli ili deformisani pragovi, nedostatak kolosečnog zastora, nepropisan razmak šina - dilatacija, nepropisan otvor dilatacionih sprava i uređaja za sprečavanje putovanja šina, tehnička neispravnost skretnica i sl.);
4) vanredne događaje nastale zbog tehničkih mana na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim postrojenjima (na staničnim i pružnim signalno-sigurnosnim uređajima, na uređajima za obezbeđenje putnih prelaza, na telekomandi saobraćaja, na telekomunikacionim postrojenjima i sl.);
5) vanredne događaje nastale zbog tehničkih mana na stabilnim postrojenjima električne vuče (nestanak napona u kontaktnoj mreži (KM) zbog nestanka napona ili kvara u napojnim dalekovodima, kvar u energetskim postrojenjima elektrovučne podstanice i postrojenja za sekcionisanje, električnog proboja ili preskoka i kvara na samoj kontaktnoj mreži, mehaničko oštećenje kontaktne mreže zbog kojeg dolazi do vanrednog događaja nailaskom voza, neodgovarajuće reagovanje uređaja, električne zaštite na stabilnim postrojenjima električne vuče i sl.).
Vanredni događaji nastali usled više sile su: klizanja i odroni terena, poplave, bujice, bure, zavejavanje, smetovi, lavine, zemljotresi, atmosferska pražnjenja, aerozagađenja, požari van pružnog pojasa i sl., koji su uticali ili bi mogli uticati na bezbednost saobraćaja.
Vanredni događaji koje su prouzrokovali putnici ili treća lica su: nepažnja putnika, nepažnja trećih lica, nepažnja železničkih radnika koji su nastradali sopstvenom krivicom, napad na pruge, vozove i osoblje, požar, eksplozija, oštećenje sredstava, namerni prekid glavnog vazdušnog voda, kontaktne mreže, vazdušnog i kablovskog telekomunikacionog ili signalno-sigurnosnog voda i sl.
Prijavljivanje vanrednih događaja i obaveštavanje o tim događajima
Svaki nastali vanredni događaj u železničkom saobraćaju mora biti prijavljen zainteresovanim organima, službama i jedinicama telefonski ili nekim drugim telekomunikacionim uređajem (kao prvo obaveštenje) i pismeno.
Vanredne događaje prijavljuje šef stanice na čijem je području vanredni događaj nastao, odnosno rukovodilac jedinice vuče lokomotivskog depoa, radionice i sl.
Vanredni događaj koji je nastao u stanici mora se na najbrži način prijaviti otpravniku vozova te stanice ili voznom dispečeru na telekomandi, a vanredni događaj do koga je došlo na otvorenoj pruzi - otpravniku vozova najbliže stanice. Železnički radnik koji je u tom vanrednom događaju učestvovao, odnosno koji ga je primetio ili koji je za njega saznao (mašinovođa, čuvar pruge, skretničar, manevrista i dr.) dužan je da pored usmene prijave otpravniku vozova najbliže stanice, voznom dispečeru na telekomandi ili neposrednom rukovodiocu podnese pismeni izveštaj.
Obaveštenje sadrži najnužnije podatke o mestu i vrsti vanrednog događaja, ljudskim žrtvama, o oštećenju ili zakrčenju koloseka paralelne pruge ili drugog koloseka dvokolosečne pruge, odnosno o oštećenjima uređaja stabilnih postrojenja električne vuče ili daljinskog upravljanja na elektrificiranim prugama.
Posle obaveštavanja, lice koje je obavestilo o vanrednom događaju, ako se nalazi na mestu događaja, kao i železnički radnik i druga lica koja su se tu našla moraju preduzeti sve što je u njihovoj moći da se spreči pogoršanje situacije vanrednog događaja i da se pristupi spasavanju povređenih i ugroženih lica.
Šef stanice, odnosno lice koje ga zamenjuje na čijem se području vanredni događaj desio mora odmah dati prvo obaveštenje telefonom ili nekim drugim telekomunikacionim uređajem o nastalom vanrednom događaju nadležnom organu, odnosno organizaciji i pozvati lica čije je prisustvo neophodno radi učestvovanja u otklanjanju nastale smetnje, u cilju regulisanja saobraćaja vozova ili učestvovanja u komisiji za uviđaj i isleđivanje vanrednog događaja, ne čekajući na sve podatke koji treba da su sadržani u telegramu i pismenoj prijavi.
Železničko transportno preduzeće će utvrditi koje druge organe i organizacije izvan železnice treba obavestiti telefonski i telegramom o nastalim vanrednim događajima.
Zajednica JŽ će utvrditi za koje nastale vanredne događaje treba da obavesti nadležne organe telefonski ili na drugi način.
Za vanredni događaj koji izaziva pažnju šire javnosti železničko transportno preduzeće, odnosno Zajednica JŽ dužni su da preko sredstava javnog informisanja (štampe, radija i televizije) obaveste javnost službenim saopštenjem o njihovom uzroku i posledicama.
Ako se vanredni događaj desio na graničnoj pruzi u pograničnom saobraćaju između stanice smene saobraćaja (stanice u kojoj se vrši primopredaja vozova) i susedne pogranične stanice susedne železnice (železnice koja svojim lokomotivama i voznim osobljem prevlači vozove na graničnoj pruzi do stanice smene saobraćaja), stanica koja prva sazna za vanredni događaj mora o tome telefonski i telegramom obavestiti drugu pograničnu stanicu.
Evidencija vanrednih događaja i drugih podataka od značaja za bezbednost železničkog saobraćaja
Železnička transportna preduzeća dužna su da vode jedinstvenu evidenciju svih vanrednih događaja i evidenciju drugih podataka značajnih za bezbednost železničkog saobraćaja za svoje područje.
Za vođenje evidenciju služe:
1) Blok - prijava vanrednih događaja - obrazac S-76;
2) Knjiga evidencije vanrednih događaja - obrazac S-80;
3) Knjiga evidencije vanrednih događaja za operativne službe - obrazac S-81;
4) Statistički izveštaj o vanrednim događajima - obrazac St-79.
Obrasci za vođenje evidencije o vanrednim događajima nastalim u železničkom saobraćaju iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Zajednica JŽ vodi jedinstvenu evidenciju težih vanrednih događaja nastalih pri vršenju železničkog saobraćaja i evidenciju drugih podataka značajnih za bezbednost železničkog saobraćaja, na osnovu podataka koje dostavljaju železnička transportna preduzeća.
Podaci o samoubistvu, pokušaju samoubistva, ubistvu i prirodnoj smrti lica ne ulaze u evidencije predviđene ovim pravilnikom.
Podaci o vanrednim događajima vode se na obrascu St-79 - Statistički izveštaj o vanrednim događajima, koji za svoje područje mesečno sastavljaju železnička transportna preduzeća.
Železnička transportna preduzeća dužna su da do 1. marta i do 1. avgusta tekuće godine dostave Zajednici JŽ statističke podatke o vanrednim događajima za svoje područje za proteklih šest odnosno dvanaest meseci, a po potrebi i za period od tri, odnosno devet meseci.
Da bi se sagledalo stanje i problemi bezbednosti u železničkom saobraćaju i da bi se mogle preduzeti mere za otklanjanje uzroka i sprečavanje novih vanrednih događaja, neophodno je vršenje analiza vanrednih događaja nastalih u železničkom saobraćaju.
Analize vanrednih događaja moraju se vršiti u železničkim transportnim preduzećima, Zajednici JŽ i u saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja, i to najmanje jedanput godišnje.
Analiza vanrednih događaja treba da bude dopunjena i karakterističnim primerima vanrednih događaja do kojih je došlo u prvom redu iz subjektivnih razloga, zbog neizvršenja propisa, ili iz drugih razloga.
Izveštaj o vanrednim događajima
Na osnovu statističkih izveštaja železničkih transportnih preduzeća (St-79) i drugih odgovarajućih podataka, Zajednica JŽ sastavlja sumarni izveštaj o stanju bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Zajednica JŽ i železnička transportna preduzeća dužni su da nadležnim saveznim i republičkim organima za poslove saobraćaja najmanje jedanput godišnje dostave izveštaj o stanju bezbednosti u železničkom saobraćaju sa odgovarajućim statističkim podacima, a podatke o vanrednim događajima prema programu statističkih istraživanja od interesa za celu zemlju - nadležnim organizacijama za poslove statistike.
Objavljivanje statističkih podataka
Za objavljivanje statističkih podataka o vanrednim događajima u železničkom saobraćaju u smislu ovog pravilnika, nadležni su Zajednica JŽ i železnička transportna preduzeća za svoje područje.
Uputstvom koje donosi direktor Zajednice JŽ biće propisani postupci za vršenje i isleđivanje vanrednih događaja na železnici, mere za otklanjanje posledica vanrednih događaja, odgovarajući dinarski iznosi znatne materijalne štete, kao i vođenje ostalih podataka koji su od značaja za bezbednost u železničkom saobraćaju, a koji ne spadaju u vanredne događaje.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".