OSNOVNI PODACI PRIVREDNE STATISTIKE

1 - 30. jun 2009. godine

1. Indeksi cena na malo i troškova života u Srbiji u 2009. godini

Mesec

Cene na malo

Troškovi života

Januar/2009.

103,0 102,4

Februar/2009.

102,3 101,3

Mart/2009.

100,5 100,4

April/2009.

101,1 101,0

April/2009.

101,5 101,6

Maj 2009.
Maj 2008.

110,4

108,2

Maj 2009.
Decembar 2008.

108,7

106,8

Januar-Maj 2009.
Januar-Maj 2008.

110,0

109,1

Komentar:

Cene na malo roba i usluga u Republici Srbiji u maju 2009. godine u proseku su više za 1,5% u odnosu na prethodni mesec (cene roba više su za 2,0%, dok su cene usluga povećane za 0,3%). U maju 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine cene na malo su povećane za 10,4% a u odnosu na decembar 2008. povećane su za 8,7%.

Troškovi života u Republici Srbiji u maju 2009. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su viši za 1,6%. U maju 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine troškovi života su povećani za 8,2% a u odnosu na decembar 2008. povećani su za 6,8%. Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.

Posmatrano po grupama proizvoda u maju 2009. godine u odnosu na prethodni mesec:

• cene poljoprivrednih proizvoda više su za 9,3%. Na formiranje ovog indeksa uticalo je sezonsko pomeranje cena povrća, voća i ribe. Zabeležene su niže cene jaja,
• cene industrijsko prehrambenih proizvoda u proseku su povećane za 0,6%,
• cene pića u proseku su povećane za 0,6%,
• cene duvana su ostale nepromenjene,
• cene industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku su više za 2,3%. U ovoj grupi proizvoda zabeležen je rast cena derivata nafte dok su cene ostalih proizvoda mirovale,
• cene usluga u proseku su povećane za 0,3%.

2. Indeksi cena na malo, po područjima - maj 2009. godine

Nivo

V 2009.
Ø 2008.

V 2009.
IV 2009.

V 2009.
V 2008.

I-V 2009.
Ø 2008.

I-V 2009.
I-V 2008.

V 2009.
XII 2008.

REPUBLIKA SRBIJA1)
 Ukupno - sa sezonskim proizvodima

110,8

101,5

110,4

108,0

110,0

108,7

Roba

108,7

102,0

107,6

105,8

107,4

107,9

- Poljoprivredni proizvodi - sa sezonskim2)

130,6

109,3

98,6

117,5

96,7

120,0

- Industrijski proizvodi - ukupno

107,5

101,5

108,2

105,1

108,1

107,1

a) industrijski prehrambeni proizvodi

106,6

100,6

107,7

105,9

110,7

102,1

b) pića

116,7

100,6

118,5

114,3

118,4

110,2

c) duvan

122,0

100,0

125,8

122,0

125,8

114,9

d) industrijski neprehrambeni proizvodi

105,4

102,3

105,5

101,9

103,8

108,7

Usluge

116,4

100,3

118,5

114,3

117,2

110,7

Prehrambeni proizvodi - ukupno3)

110,5

102,1

106,2

107,8

108,3

105,1

CENTRALNA SRBIJA
 Ukupno - sa sezonskim proizvodima

110,9

101,6

110,5

108,0

109,9

109,1

Roba

108,6

102,1

107,3

105,5

107,1

108,1

Usluge

117,3

100,2

119,3

114,9

117,5

111,8

VOJVODINA
Ukupno - sa sezonskim proizvodima

110,8

101,4

110,3

108,4

110,0

107,6

Roba

109,5

101,7

108,1

106,8

107,7

107,5

Usluge

114,7

100,5

116,9

113,3

117,0

107,9

1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju.
2) Obuhvata sveže povrće, sveže voće, svežu ribu i jaja.
3) Obuhvata poljoprivredne (sezonske i nesezonske) proizvode i industrijske prehrambene proizvode.

Saopštenje RZS Srbije 136/2009

3. Indeksi troškova života, po područjima - maj 2009. godine

Nivo

V 2009.
Ø 2008.

V 2009.
IV 2009.

V 2009.
V 2008.

I-V 2009.
Ø 2008.

I-V 2009.
I-V 2008.

V 2009.
XII 2008.

REPUBLIKA SRBIJA1)
Ukupno

110,0

101,6

108,2

107,5

109,1

106,8

Ishrana

111,1

102,4

104,8

108,2

108,0

105,1

Duvan i pića

119,1

100,2

121,7

118,1

121,8

112,6

Odeća i obuća

106,4

100,7

106,4

105,2

106,6

102,4

Stanovanje

110,3

100,4

112,8

109,4

112,8

104,8

- stan

110,8

101,0

112,2

107,1

109,2

107,0

- ogrev i osvetljenje

111,1

100,1

114,2

111,1

115,2

104,5

- pokućstvo

105,8

100,9

106,2

104,3

105,3

104,0

Higijena i nega zdravlja

108,6

100,7

108,9

105,0

105,9

109,2

Obrazovanje, kultura i razonoda

107,0

100,1

111,0

105,4

109,9

103,1

Saobraćajna sredstva i usluge

106,1

102,8

104,9

102,1

102,6

113,4

Roba

109,6

101,8

107,3

107,1

108,4

106,4

Usluge

112,5

100,3

114,8

110,5

113,4

109,4

CENTRALNA SRBIJA
Ukupno

110,3

101,7

108,4

107,7

109,3

107,0

Ishrana

111,4

102,6

105,4

108,5

108,6

105,2

Stanovanje

110,5

100,5

112,9

109,1

112,5

105,2

VOJVODINA
Ukupno

109,5

101,2

108,3

107,4

109,1

106,5

Ishrana

110,1

101,5

103,5

107,8

106,3

104,5

Stanovanje

110,3

100,2

113,3

110,0

113,7

104,4

1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Saopštenje RZS Srbije 136/2009

4. Eskontna i stopa zatezne kamate

Za mesec

Eskontna stopa NBS

Zatezna kamata

Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode
(na godišnjem nivou)

Mesečna

Godišnja

Januar/2009.

0,69%

8,5%

3,5150%

23,5%

Februar/2009.

0,63%

8,5%

2,8115%

23,5%

Mart/2009.

0,69%

8,5%

1,0025%

23,5%

April/2009.

0,67%

8,5%

1,6055%

23,5%

Maj/2009.

0,69%

8,5%

2,0075%

  

Jun/2009.

0,67%

8,5%

2,0075%
do datuma objavljivanja podatka o rastu cena na malo u Srbiji za jun 2009. godine

23,5%

5. Indeks potrošačkih cena u Srbiji - maj 2009. godine

  

Struktura
(%)

V 2009.
IV 2009.

V 2009.
V 2008.

I-V 2009.
 I-V 2008.

V 2009.
 XII 2008.

Ukupno

100,00

102,1

109,1

109,6

107,0

Hrana i bezalkoholna pića

38,48

103,8

106,8

109,6

106,4

Alkoholna pića i duvan

4,95

100,3

126,5

126,3

114,5

Odeća i obuća

6,18

100,7

105,7

106,2

102,1

Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva

14,80

100,3

114,3

114,4

104,8

Nameštaj, pokućstvo, tekuće održavanje

4,87

100,6

103,6

102,1

102,7

Zdravstvo

4,24

100,9

114,4

109,6

115,2

Transport

11,44

103,6

105,8

102,6

115,4

Komunikacije

3,08

100,0

107,4

107,3

106,9

Rekreacija i kultura

4,97

100,0

110,4

109,8

103,4

Obrazovanje

1,14

100,1

107,4

107,4

100,3

Restorani i hoteli

1,85

100,6

107,7

108,3

103,1

Ostala roba i usluge

4,00

100,6

105,7

106,0

102,1

Saopštenje RZS Srbije 157/2009

6. Cene proizvođača industrijskih proizvoda - maj 2009. godine

OPIS

5.2009.
Ø 2008.

5.2009.
4.2009.

5.2009.
5.2008.

5.2009.
12.2008.

Republika Srbija

105,0

101,4

105,5

103,6

Centralna Srbija

106,2

100,6

106,5

103,4

Vojvodina

103,3

102,9

104,1

103,8

Saopštenje RZS Srbije 153/2009

7. Cene proizvođača industrijskih proizvoda po delatnostima - maj 2009. godine

 

5.2009.
Ø 2008.

5.2009.
4.2009.

5.2009.
12.2008.

UKUPNO

105,0

101,4

103,6

Po nameni potrošnje

 

 

 

Energija

106,1

102,2

104,7

Intermedijarni proizvodi, osim energije

101,0

101,9

100,7

Kapitalni proizvodi

109,1

100,3

109,2

Trajni proizvodi za široku potrošnju

103,8

100,6

102,9

Netrajni proizvodi za široku potrošnju

106,2

101,0

103,2

Po delatnostima

 

 

 

VAÐENJE RUDA I KAMENA

128,6

104,2

112,6

Vađenje energetskih sirovina

132,5

104,7

113,7

Vađenje uglja

107,3

96,6

96,6

Vađenje sirove nafte i gasa, usluge

151,1

109,4

125,4

Vađenje ostalih sirovina i materijala

101,4

100,7

103,5

Vađenje ruda metala

83,1

101,5

99,6

Vađenje ostalih ruda i kamena

107,6

100,5

104,6

PRERAÐIVAČKA INDUSTRIJA

101,8

101,4

103,1

Prehrambeni proizvodi, pića i duvan

104,1

101,2

102,1

Proizv. prehrambenih proizvoda i pića

104,0

101,3

101,9

Proizv. duvanskih proizvoda

104,8

100,0

103,5

Proizv. tekstila i tekstilnih proizvoda

106,1

103,2

106,4

Proizv. tekstilnih prediva i tkanina

107,5

100,7

104,5

Proizv. odevnih predmeta i krzna

102,8

109,4

111,3

Prerada kože i proizv. predmeta od kože

110,4

100,0

108,6

Prerada drveta i proizvodi od drveta

101,2

102,4

98,3

Proizv. papira, izdavanje i štampanje

108,9

100,1

104,2

Proizv. celuloze, papira i prerada papira

106,4

100,4

105,6

Izdavanje, štampanje i reprodukcija

110,3

100,0

103,7

Proizv. koksa i derivata nafte

75,5

103,9

104,1

Proizv. hemijskih proizvoda i vlakana

102,1

104,2

103,1

Proizv. proizvoda od gume i plastike

104,9

100,2

105,0

Proizv. proizvoda od ostalih minerala

110,8

100,3

104,4

Proizv. metala i metalnih proizvoda

100,8

100,2

98,2

Proizv. osnovnih metala

78,9

100,0

78,2

Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina

107,5

110,2

104,3

Proizv. ostalih mašina i uređaja

104,6

100,0

101,7

Proizv. električnih i optičkih uređaja

104,3

101,1

109,0

Proizv. kancelarijskih i računskih mašina

109,0

100,0

118,3

Proizv. dr. električnih mašina i aparata

98,3

103,8

101,8

Proizv. radio, TV i komunikac. opreme

105,9

100,0

104,9

Proizv. preciznih i optičkih instrumenata

102,9

100,0

102,4

Proizv. saobraćajnih sredstava

109,6

101,1

105,4

Proizv. motornih vozila i prikolica

107,5

101,2

104,4

Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava

117,0

100,3

109,0

Ostala prerađivačka industrija

103,1

100,9

101,8

PROIZVODNJA EL. ENERGIJE, GASA I VODE

107,7

100,4

100,6

Proizv. el. energije, gasa i vode

107,7

100,4

100,6

Proizv. el. energije, gasa i tople vode

107,1

100,3

99,6

Prečišćavanje i distribucija vode

112,4

101,3

108,4

Izabrane grupe proizvoda

 

 

 

Poljoprivredne mašine i oruđa

110,4

100,1

106,1

Hemijska sredstva za poljoprivredu

104,3

100,0

97,8

Elementi i mat. za ugrađ. u građ.

104,7

100,3

101,4

Drumska saobraćajna sredstva

102,4

100,1

99,3

Tečna goriva i maziva

74,4

101,4

106,0

Metalni aparati za domaćinstvo

107,5

100,0

106,1

Električni aparati

102,7

100,0

101,8

Drveni nameštaj

100,1

101,1

98,3

Odeća (tkanine i konfekcija)

104,4

106,5

107,4

Obuća (kožna i gumena)

112,9

100,0

112,0

Saopštenje RZS Srbije 153/2009

8. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

 

Vrsta osnovice

"Sl. glasnik RS"

Iznos osnovice
(din)

Period primene

1.

Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

29/2009

14.677

1.5.2009-31.7.2009.

2.

Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (samostalni umetnici, sveštenici, verski službenici i poljoprivrednici, odnosno zemljoradnici)

7/2009

17.348

za 2009. godinu

3.

Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku)

39/2009

226.520

Od 1.6-30.6.2009.

4.

Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2008. godinu

7/2009

2.740.440

za 2008. godinu

5.

Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu

7/2009

3.230.705

za 2009. godinu

6.

Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje

36/2009

 1)  14.677
 2)  16.773
 3)  22.644
 4)  27.256
 5)  33.546
 6)  36.482
 7)  48.223
 8)  53.255
 9)  64.996
10)  83.866
11) 125.799
12) 167.732
13) 209.664

1.5.2009-31.7.2009.

9. Minimalna zarada za period januar - jun 2009. godine

Mesec

Broj časova rada

Po času - neto

Minimalna neto zarada za mesec

1

2

3

4 (2 x 3)

Januar/2009

176

87,00 din.

15.312,00 din.

Februar/2009

160

87,00 din.

13.920,00 din.

Mart/2009

176

87,00 din.

15.312,00 din.

April/2009

176

87,00 din.

15.312,00 din.

Maj/2009

168

87,00 din.

14.616,00 din.

Jun/2009

176

87,00 din.

15.312,00 din.

Napomena:
U ovoj tabeli se ne daju iznosi "bruto minimalne zarade" zato što su poslodavci, koji isplaćuju minimalnu zaradu, obavezni da zaposlenima koji primaju ovu zaradu isplate i uvećanje za "minuli rad", topli obrok i regres, kao i druga uvećanja koja zaposleni ostvari u toku meseca (noćni rad, rad na praznik, prekovremeni rad i sl). Ukupan zbir ovih primanja čini isplatu zaposlenom, pa ako je ona veća od najniže osnovice, formula za prevođenje u bruto je: Bruto = [(Neto - 712,56) : 0,701].
Međutim, ako je obračunata neto minimalna zarada zaposlenog manja od najniže osnovice doprinosa (zbog neizvršenja norme i sl.), koja neto iznosi 11.001,14 dinar, utvrđeni neto iznos minimalne zarade se prevodi u bruto iznos pomoću formule:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,179 x NOD) - (5.938,00 x 12%)] : 0,88,
gde su: 0,179 - stopa zbirnih doprinosa za socijalno osiguranje na teret zaposlenog, NOD - važeća najniža osnovica doprinosa, a 0,88 - koeficijent utvrđen na osnovu poreske stope od 12% (100 - 12 = 88 : 100).
Pošto od 1. maja 2009. godine najniža osnovica doprinosa iznosi bruto 14.677,00 dinara, a doprinosi obračunati po stopi od 17,90% na tu osnovicu iznose 2.627,18 dinara, ova formula ima sledeći iskaz:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 2.627,18) - 712,56] : 0,88, odnosno
Bruto zarada = (Neto zarada + 1.914,62) : 0,88

10. Zarade po zaposlenom u Srbiji

Mesec

Zarada

Zarada bez poreza i doprinosa

Ukupno

Privreda

Vanprivreda

Ukupno

Privreda

Vanprivreda

Januar 2009.

40.245

38.153

44.844

28.877

27.447

32.020

Februar 2009.

43.353

39.562

51.485

31.121

28.494

36.755

Mart 2009.

42.213

38.032

51.624

30.362

27.485

36.839

April 2009.

45.304

41.526

53.295

32.571

29.981

38.050

Maj 2009.

43.183

39.628

51.010

31.086

28.657

36.434

Maj 2009.
Decembar 2008.

90,3

94,6

-

90,5

94,8

-

Maj 2009.
Maj 2008.

108,9

111,4

-

109,1

111,7

-

Januar-Maj 2009.
Januar-Maj 2008.

111,7

113,1

-

111,7

113,1

-

Prosečne zarade po zaposlenom u maju 2009. godine
Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2009. godine, iznosi 43.183 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u aprilu 2009. godine, nominalno je manja za 4,7%, a realno je manja za 6,2%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2009. godine, iznosi 31.086 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u aprilu 2009. godine, nominalno je manja za 4,6%, a realno je manja za 6,1%.

Maj 2009.
• Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2009. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u maju 2008. godine, nominalno je veća za 8,9%, a realno je veća za 0,6%.
• Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2009.godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u maju 2008. godine, nominalno je veća za 9,1%, a realno je veća za 0,8%.

Period januar - maj 2009.
• Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar - maj 2009. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar - maj 2008. godine, nominalno je veća za 11,7%, a realno je veća za 2,4%.
• Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar - maj 2009. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar - maj 2008. godine, nominalno je veća za 11,7%, a realno je veća za 2,4%.

11. Prosečne zarade po područjima - maj 2009. godine

Nivo

Prosečna zarada

Prosečna zarada
bez poreza i doprinosa

V/2009
Ukupno

I-V/2009
Ukupno

V/2009
Ukupno

I-V/2009
Ukupno

Republika Srbija

43.183

42.844

31.086

28.657

Centralna Srbija

43.544

43.104

31.330

28.825

Vojvodina

42.201

42.144

30.425

28.201

Beograd

55.658

54.396

39.929

39.306

Saopštenje RZS Srbije 170/2009

12. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

 

Vrsta osnovice

"Sl. glasnik RS"

Iznos osnovice
(din)

Period primene

1.

Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

29/2009

14.677

1.5. -31.7.09.

2.

Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (samostalni umetnici, sveštenici, verski službenici i poljoprivrednici, odnosno zemljoradnici)

7/2009

17.348

za 2009. godinu

3.

Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku)

39/2009
47/2009

226.520
215.915

od 1.6.-30.6.09.
od 1.7.-31.7.09.

4.

Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2008. godinu

7/2009

2.740.440

za 2008. godinu

5.

Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu

7/2009

3.230.705

za 2009. godinu

6.

Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje

36/2009

  1)  14.677
  2)  16.773
  3)  22.644
  4)  27.256
  5)  33.546
  6)  36.482
  7)  48.223
  8)  53.255
  9)  64.996
10)  83.866
11) 125.799
12) 167.732
13) 209.664

1.5.-31.7.09.

13. Najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa

Period primene

Iznos najviše osnovice

"Sl. glasnik RS"

1.01.2009. do 31.01.2009.

234.720 (5 x 46.944)

116/2008

1.02.2009. do 28.02.2009.

269.380 (5 x 53.876)

6/2009

1.03.2009. do 31.03.2009.

201.225 (5 x 40.245)

15/2009

1.04.2009. do 30.04.2009.

216.765 (5 x 43.353)

21/2009

1.05.2009. do 31.05.2009.

211.065 (5 x 42.213)

29/2009

1.06.2009. do 30.06.2009.

226.520 (5 x 45.304)

39/2009

1.07.2009. do 31.07.2009.

215.915 (5 x 43.183)

47/2009

14. Najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa

Period primene

Iznos najniže osnovice

"Sl. glasnik RS"

1.02.2008. do 30.04.2008.

15.072,00

11/2008

1.05.2008. do 31.07.2008.

14.631,00

44/2008

1.08.2008. do 31.10.2008.

15.843,00

71/2008

1.11.2008. do 31.01.2009.

16.141,00

100/2008

1.02.2009. do 30.04.2009.

17.348,00

7/2009

1.05.2009. do 31.05.2009.

14.677,00

29/2009

15. Osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje

Period primene

Iznos osnovice

"Sl. glasnik RS"

Januar - Mart 2008.

15.072

11/2008

April - Jun 2008.

14.631

44/2008

Jul - Septembar 2008.

15.843

71/2008

Oktobar - Decembar 2008.

16.141

100/2008

Januar - Mart 2009.

17.348

7/2009

April - Jun 2009.

14.677

29/2009

Napomena:
Shodno Pravilniku o utvrđivanju osnovice na koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 24/2006 i 33/2007), osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje, od 1.5.2007. godine, jeste najniža mesečna osnovica doprinosa utvrđena zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Stopa doprinosa na ovu osnovicu iznosi 12,3%, a uplatni račun je 840-721432843-34.

16. Podaci o otkupnoj ceni stana

Mesec u kome je podnet zahtev za otkup stana

"Sl. glasnik RS"

Bruto zarada u privredi Republike
za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev

Decembar/2008.

116/2008

44.177,00

Januar/2009.

6/2009

49.191,00

Februar/2009.

15/2009

38.153,00

Mart/2009.

21/2009

39.562,00

April/2009.

29/2009

38.032,00

Maj/2009.

39/2009

41.526,00

Jun/2009.

-

39.628,00

17. Koeficijent za izračunavanje visine zakupnine za korišćenje stanova,
u društvenoj, državnoj i svojini građana

Period

Koeficijent

"Sl. glasnik RS"

Januar - Jun 2008.

0,1133036

17/2008

Jul - Decembar 2008.

0,1225

76/2008

Januar - Jun 2009.

0,133631

7/2009

18. Prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji bez poreza i doprinosa

 

V 2009

I-V 2009

Republika Srbija

Republika Srbija

ukupno

centralna Srbija

Vojvodina

ukupno

centralna Srbija

Vojvodina

UKUPNO

31086

31330

30425

30793

30977

30294

PRIVREDA1)

28657

28825

28201

28396

28422

28324

POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDA

27017

27330

26810

26611

26630

26599

Poljoprivreda, lov i usluge

25501

25800

25341

24678

24839

24593

Šumarstvo

32499

30994

35117

32605

30259

36506

Vodoprivreda

31745

29527

33714

34653

31083

37746

RIBARSTVO

12780

12081

13085

17807

12870

20128

VAĐENJE RUDA I KAMENA

43703

42606

54553

42218

41294

51173

Vađenje uglja

48292

48493

25750

46980

47046

39918

Vađenje sirove nafte i gasa, usluge

59680

-

59680

54414

-

54414

Vađenje ruda metala

36148

36148

-

34043

34043

-

Vađenje ostalih ruda i kamena

21584

21109

27875

22265

21994

26448

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA

24348

23172

27125

24390

23173

27280

Proizv. prehrambenih proizvoda i pića

27899

27658

28204

27257

26121

28691

Proizv. duvanskih proizvoda

65038

58307

100242

73337

70998

86310

Proizv. tekstilnih prediva i tkanina

14599

12880

19673

13658

12444

17189

Proizv. odevnih predmeta i krzna

13044

12831

14228

12508

12353

13340

Proizv. kože i predmeta od kože, obuće

16115

15789

16641

15483

15280

15817

Prerada i proizvodi od drveta i plute

15425

15548

15071

14427

14063

15421

Proizv. celuloze, papira i prerada papira

24372

25508

20070

25232

27487

17176

Izdavanje, štampanje i reprodukcija

26402

29100

21206

27607

30907

21081

Proizv. koksa i derivata nafte

59961

41965

63816

52001

43611

53884

Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda

40374

36107

45202

39568

33584

46368

Proizv. proizvoda od gume i plastike

23481

24357

21325

23778

24118

22888

Proizv. proizvoda od ostalih minerala

25209

23272

29233

25017

22529

30243

Proizv. osnovnih metala

25078

25253

23673

30776

31673

24244

Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina

19984

20071

19715

19938

20198

19100

Proizv. ostalih mašina i uređaja

25327

26395

16303

25034

25867

18239

Proizv. kancelarijskih i računskih mašina

32939

34459

20569

32422

34134

19868

Proizv. dr. električnih mašina i aparata

21471

22476

19279

22933

22865

23086

Proizv. radio, TV i komunikacine opreme

14052

14040

16651

15358

15345

18579

Proizv. preciznih i optičkih instrumenata

17142

18310

12257

16901

18386

10943

Proizv. motornih vozila i prikolica

21055

21133

20659

19735

19613

20361

Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava

16389

13070

23772

19421

16716

25757

Proizv. nameštaja i sl. proizvoda

17444

17725

16349

17053

17050

17063

Reciklaža

24649

24778

23873

21032

20564

23391

PROIZV. EL. ENERGIJE, GASA I VODE

45053

45389

43566

44308

44412

43849

Proizv. el. energije, gasa i tople vode

53538

53743

52523

52259

52459

51266

Prečišćavanje i distribucija vode

31621

31444

32282

31708

30969

34478

GRAĐEVINARSTVO

25650

24178

30103

26191

25269

28891

TRGOVINA NA VELIKO I MALO, OPRAVKA

23307

24307

20223

23278

24395

19844

Prodaja i opravka vozila

30241

30816

28777

27406

27653

26790

Trgovina na veliko i posredovanje

33915

36708

24032

33824

36634

24072

Trg. na malo, osim vozilima; opravka

18547

18915

17425

18851

19426

17088

HOTELI I RESTORANI

18197

18732

16189

18067

18669

15897

SAOBRAĆAJ, SKLADIŠTENJE I VEZE

36833

37729

33675

36325

37316

32859

Kopneni saobraćaj i cevovodni transport

29727

29464

30620

29739

29519

30481

Vodeni saobraćaj

29421

29284

29780

28981

31880

21372

Vazdušni saobraćaj

61796

62792

44593

59632

60664

42503

Prateće aktivnosti i putničke agencije

46438

51567

29729

48927

54984

29418

Poštanske aktivnosti i telekomunikacije

45002

46060

41134

42570

43559

38997

FINANSIJSKO POSREDOVANJE

69759

75848

54428

66235

68417

60726

Finansijsko posredovanje

77341

84224

56872

72174

74157

66258

Osiguranje i penzijski fondovi

55589

53216

58603

55951

55267

56815

Dr. poslovi u finansijskom posredovanju

20733

19117

24216

19383

18201

21893

POSLOVI S NEKRETNINAMA, IZNAJMLJIVANJE

34650

35552

31376

33409

34093

30882

Poslovi s nekretninama

34635

36665

30488

40946

39750

43206

Iznajmljivanje mašina i opreme

26614

19007

50268

25742

18717

42475

Kompjuterske i srodne aktivnosti

34990

29494

50288

33054

29274

43618

Istraživanje i razvoj

57181

55930

64529

50546

49490

56685

Ostale poslovne aktivnosti

29887

31150

25497

29402

30537

25347

DRŽAVNA UPRAVA I SOCIJALNO OSIGURANJE

36964

37253

36029

39298

39636

38212

OBRAZOVANJE

35653

36033

34745

35588

35899

34845

ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI RAD

36078

36294

35485

33995

34364

32986

DR. KOMUNALNE, DRUŠTVENE I LIČNE USLUGE

29987

29362

31876

29772

28749

32838

Odstranjivanje otpadaka, smeća i sl.

30323

29009

33243

30433

28550

34740

Delatnost organizacija na bazi učlanjenja

70666

70888

69595

67235

66678

69881

Sportske, kulturne i sl. aktivnosti

35731

35495

36416

34880

34591

35685

Ostale uslužne delatnosti

17729

17919

16856

18100

17774

19609

Saopštenje RZS Srbije 169/2009

19. Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji

Godina - Mesec

Prosečna mesečna zarada
po zaposlenom u Republici
(bez poreza i doprinosa)

Potrošačka korpa
u Republici

Odnos zarade i potrošačke korpe

Prosečna

Minimalna

(3:2)

(4:2)

1

2

3

4

5

6

2000. septembar

2.576

8.896,66

5.403,66

3,45

2,09

2000. decembar

4.061

12.071,07

7.203,44

2,97

1,77

2001. decembar

8.456

16.321,52

9.787,58

1,93

1,16

2002. decembar

11.555

16.886,64

10.383,52

1,46

0,90

2003. decembar

14.528

17.820,83

10.978,97

1,23

0,76

2004. decembar

17.346

20.745,95

12.640,38

1,20

0,73

2005. decembar

22.079

24.680,16

15.343,86

1,12

0,69

2006. decembar

28.267

26.211,12

16.262,17

0,93

0,58

2007. decembar

34.471

30.109,68

18.991,52

0,87

0,55

2008. decembar

38.626

33.573,10

21.298,22

0,87

0,55

2009. januar

28.877

34.874,93

21.996,60

1,21

0,76

2009. februar

31.121

35.648,66

22.567,27

1,15

0,73

2009. mart

30.362

35.724,62

22.671,88

1,18

0,75

2009. april

32.571

36.481,14

23.178,23

1,12

0,71

Indexi

  

  

  

 

III 2009.
III 2008.

98,5

114,1

113,8

XII 2008.
XII 2007.

112,05

111,5

112,1

XII 2007.
XII 2006.

121,9

114,9

116,8

XII 2006.
XII 2005.

128,0

106,2

106,0

XII 2005.
XII 2004.

127,3

119,0

121,4

XII 2004.
XII 2003.

119,4

116,4

115,1

Tabela je sačinjena u Ministarstvu trgovine i usluga na osnovu podataka RZS Srbije

20. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji po područjima - april 2009. godine

 

Učešće u proizvodnji, 2008.

Ø 2008 = 100

 IV 2009 
IV 2008

 I-IV 2009 
I-IV 2008

III

IV

I-IV

REPUBLIKA SRBIJA

 

 

 

 

 

 

Industrija ukupno1)

100,0

88,1

77,9

79,9

78,9

82,2

Vađenje ruda i kamena

6,2

100,5

82,1

89,7

85,4

90,9

Prerađivačka industrija1)

75,5

81,7

78,2

73,4

76,8

77,5

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

18,3

110,3

75,3

103,2

86,8

96,6

Centralna Srbija

 

 

 

 

 

 

Industrija ukupno

100,0

90,3

77,5

81,3

77,9

82,3

Vađenje ruda i kamena

6,1

103,9

76,8

88,7

81,1

88,8

Prerađivačka industrija

66,7

80,2

78,1

71,6

74,7

74,9

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

27,2

112,3

76,2

103,7

86,6

96,9

Vojvodina

 

 

 

 

 

 

Industrija ukupno

100,0

84,0

78,7

77,1

80,8

82,1

Vađenje ruda i kamena

6,4

94,3

91,5

91,5

92,7

94,8

Prerađivačka industrija

92,0

83,9

78,4

75,9

79,9

81,1

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

1,6

47,3

46,1

88,4

96,0

88,6

1) Za april 2009. godine urađena je ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća koja se ne obuhvataju redovnim statističkim istraživanjem industrije. Ocena je urađena na osnovu uzorka. Kad bi se uključila ocena industrijske proizvodnje za mala preduzeća, tada bi indeks industrijske proizvodnje april 2009. godine/prosek 2008. godine za ukupnu industrijsku proizvodnju iznosio 77,8 a za prerađivačku industriju taj indeks iznosio bi 78,0.

Saopštenje RZS Srbije 139/2009

Komentar:

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u aprilu 2009. godine, manja je za 21,1% u odnosu na april 2008. godine, a u odnosu na prosek 2008. godine manja je za 22,1%. U prva četiri meseca 2009. godine u odnosu na isti period 2008. godine ostvaren je pad industrijske proizvodnje od 17,8%.

Posmatrano po sektorima, u aprilu 2009. godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine zabeležena su sledeća kretanja:

• sektor Prerađivačka industrija - pad od 23,2%,
• sektor Vađenje ruda i kamena - pad od 14,6%,
• sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode - pad od 13,2%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji - po namenskim grupama, u aprilu 2009. godine, u odnosu na april prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji:

• trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 38,6%,
• intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 34,9%,
• kapitalnih proizvoda, za 32,0%,
• energije, za 13,0%, i
• netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 7,8%.

Obim industrijske proizvodnje u aprilu 2009. godine u odnosu na april 2008. godine beleži:

- pad kod 24 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 93%),
- rast kod 5 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 7%).

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u aprilu 2009. godine, u odnosu na april 2008. imale su: Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja električne energije, Proizvodnja motornih vozila i prikolica i Proizvodnja nameštaja.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april 2009. godine, u odnosu na prosek 2008. godine, za industriju - ukupno, pokazuje da je ostvaren pad od 18,1%, a za Prerađivačku industriju pad od 19,7%.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april 2009. u odnosu na mart 2009. godine pokazuje da je za industriju - ukupno ostvaren pad industrijske proizvodnje od 7,1%, a za Prerađivačku industriju pad od 3,4%.

21. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji, po sektorima i oblastima - april 2009. godine

Republika Srbija

Ø 2008 = 100

 IV 2009 
IV 2008

 I-IV 2009 
I-IV 2008

III

IV

I-IV

Industrija ukupno

88,1

77,9

79,9

78,9

82,2

Energija

108,5

78,5

101,2

87,0

95,9

Intermedijarni proizvodi, osim energije

74,9

73,5

65,8

65,1

65,5

Kapitalni proizvodi

78,2

74,0

67,5

68,0

71,6

Trajni proizvodi za široku potrošnju

66,6

54,7

58,8

61,4

70,6

Netrajni proizvodi za široku potrošnju

88,2

84,9

80,2

92,2

89,5

 

 

 

 

 

 

Vađenje ruda i kamena

100,5

82,1

89,7

85,4

90,9

Vađenje i briketiranje uglja

116,7

77,9

99,2

87,7

93,6

Vađenje sirove nafte i gasa

96,6

93,3

95,1

93,8

96,9

Vađenje ruda metala

112,0

109,8

122,7

114,4

129,4

Vađenje ruda nemetala i kamena

54,9

67,7

43,4

59,9

56,6

 

 

 

 

 

 

Prerađivačka industrija

81,7

78,2

73,4

76,8

77,5

Proizv. prehrambenih proizvoda i pića

86,2

90,1

79,1

96,6

90,4

Proizv. duvanskih proizvoda

84,4

83,0

75,2

106,1

85,6

Proizv. tekstilnih prediva i tkanina

85,6

72,1

76,1

60,1

70,1

Proizv. odevnih predmeta i krzna

84,1

72,6

76,1

67,2

71,6

Proizv. kože, predmeta od kože i obuće

92,5

61,3

77,5

65,0

74,4

Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja

59,0

59,4

49,3

51,5

50,1

Proizv. celuloze, papira i prerada papira

90,1

93,9

86,8

85,9

86,1

Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa

94,0

100,7

88,5

106,8

100,7

Proizv. koksa i derivata nafte

98,0

87,4

95,9

83,7

93,0

Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda

89,4

71,7

77,3

69,5

76,7

Proizvodi od gume i plastike

83,0

75,3

71,0

68,7

72,4

Proizvodi od nemetalnih minerala

68,8

92,7

55,8

90,6

71,4

Proizv. osnovnih metala

64,7

45,5

54,3

39,3

48,7

Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina

70,2

74,2

69,3

67,1

74,1

Proizv. mašina i uređaja, osim električnih

85,8

84,2

76,8

89,0

85,9

Proizv. kancelar. i računskih mašina

79,6

47,7

67,7

81,7

94,0

Proizv. električnih mašina i aparata

94,6

97,9

88,1

91,1

88,0

Proizv. radio, tv i komunikacione opreme

95,4

25,1

39,5

17,4

35,7

Proizv. preciznih i optičkih instrumenata

74,3

120,7

71,2

167,9

81,0

Proizv. motornih vozila i prikolica

40,9

39,1

34,6

27,0

32,8

Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava

76,0

72,0

69,1

65,0

87,9

Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda

65,6

50,1

57,4

57,4

69,0

Reciklaža

64,3

90,8

68,1

64,5

57,7

 

 

 

 

 

 

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

110,3

75,3

103,2

86,8

96,6

Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode

111,5

73,5

104,0

85,2

96,5

Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode

96,9

95,3

94,8

101,8

99,0

Saopštenje RZS Srbije 139/2009

22. Indeksi broja zaposlenih i produktivnosti rada u industriji - april 2009. godine

1. Indeksi broja zaposlenih u industriji

 

Republika Srbija

Ukupno

Centralna Srbija

Vojvodina

IV 2009 
Ø 2008

IV 2009 
IV 2008

 I-IV 2009 
I-IV 2008

IV 2009 
Ø 2008

IV 2009 
IV 2008

I-IV 2009 
I-IV 2008

IV 2009 
Ø 2008

IV 2009 
IV 2008

I-IV 2009 
I-IV 2008

Industrija - ukupno

91,4

90,5

91,1

92,2

91,1

92,0

89,5

89,0

88,8

Vađenje ruda i kamena

97,0

96,4

97,1

97,4

96,8

97,5

91,5

91,2

92,4

Prerađivačka industrija

89,7

88,5

89,2

90,3

89,0

89,9

88,4

87,4

87,7

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

98,8

99,4

99,3

98,1

98,0

99,2

101,8

106,2

100,1

Vađenje ruda i kamena

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vađenje i briketiranje uglja

99,7

99,7

100,2

99,8

99,9

100,4

85,5

84,3

87,4

Vađenje sirove nafte i gasa

100,0

99,9

99,9

100,0

100,0

100,0

100,0

99,9

99,9

Vađenje ruda metala

99,5

100,1

100,2

99,5

100,1

100,2

-

-

-

Vađenje ruda nemetala i kamena

84,5

81,2

83,2

85,3

81,5

83,3

80,5

80,1

82,5

Prerađivačka industrija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Proizv. prehrambenih proizvoda i pića

91,7

91,1

91,8

93,0

93,1

94,4

90,5

89,1

89,3

Proizv. duvanskih proizvoda

98,2

98,4

98,9

98,7

98,6

98,9

96,8

98,0

98,7

Proizv. tekstilnih prediva i tkanina

79,9

77,2

75,5

75,5

72,8

70,5

87,5

85,1

84,7

Proizv. odevnih predmeta i krzna

85,2

82,7

83,8

86,7

84,0

85,7

77,8

76,3

74,9

Proizv. kože, predmeta od kože i obuće

80,7

79,0

82,3

77,7

78,0

84,8

84,6

80,3

79,5

Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja

82,3

78,3

82,5

87,3

84,1

85,3

76,2

71,3

79,0

Proizv. celuloze, papira i prerada papira

95,5

94,9

94,7

91,1

91,4

93,0

111,0

106,5

100,2

Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa

92,3

92,0

91,5

95,4

94,7

93,0

83,6

83,9

87,0

Proizv. koksa i derivata nafte

98,0

97,2

96,9

97,5

100,6

101,5

98,1

96,8

96,3

Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda

94,2

92,7

89,6

94,5

91,8

87,9

93,9

93,9

91,6

Proizvodi od gume i plastike

90,3

89,7

89,3

94,0

94,8

92,0

81,1

77,8

82,7

Proizvodi od nemetalnih minerala

81,7

76,9

77,4

83,0

75,7

76,4

79,1

79,4

79,6

Proizv. osnovnih metala

79,7

79,9

83,5

77,5

74,6

79,4

91,8

118,9

111,7

Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina

93,4

93,1

96,6

94,6

94,1

98,7

89,5

89,7

89,8

Proizv. mašina i uređaja, osim električnih

101,3

103,4

100,9

107,7

110,5

106,8

75,9

76,2

78,4

Proizv. kancelar. i računskih mašina

56,9

54,9

61,0

54,2

52,3

58,6

97,9

97,9

97,4

Proizv. električnih mašina i aparata

91,1

90,1

92,1

92,0

91,0

91,3

89,4

88,1

93,9

Proizv. radio, TV i komunikacione opreme

93,8

93,2

93,3

93,8

93,2

93,3

-

-

-

Proizv. preciznih i optičkih instrumenata

92,0

94,6

81,1

91,5

92,9

82,2

100,0

124,0

67,8

Proizv. motornih vozila i prikolica

86,3

82,8

84,1

86,0

85,4

87,6

88,8

66,6

62,4

Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava

93,3

91,7

96,0

88,4

87,0

91,3

107,8

105,7

110,2

Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda

89,0

88,0

89,3

90,4

88,8

90,3

80,7

83,1

83,3

Reciklaža

84,5

85,8

90,1

83,8

84,2

87,7

89,0

96,3

105,9

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode

97,5

98,1

98,1

96,3

96,0

97,7

104,1

111,2

99,9

Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode

102,0

102,6

102,5

103,2

103,6

103,4

98,7

99,8

100,2

Saopštenje RZS Srbije 113/2009

2. Indeksi produktivnosti rada u industriji

 

Republika Srbija

Ukupno

Centralna Srbija

Vojvodina

IV 2009 
Ø 2008

IV 2009 
IV 2008

 I-IV 2009 
I-IV 2008

IV 2009 
Ø 2008

IV 2009 
IV 2008

I-IV 2009 
I-IV 2008

IV 2009 
Ø 2008

IV 2009 
IV 2008

I-IV 2009 
I-IV 2008

Industrija - ukupno

85,2

87,2

90,3

84,1

85,5

89,5

87,9

90,8

92,5

Vađenje ruda i kamena

84,7

88,6

93,6

78,8

83,8

91,1

100,0

101,7

102,6

Prerađivačka industrija

87,2

86,8

86,9

86,5

83,9

83,4

88,7

91,4

92,5

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

76,2

87,3

97,2

77,7

88,4

97,7

45,3

90,4

88,5

Vađenje ruda i kamena

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vađenje i briketiranje uglja

78,1

88,0

93,4

78,8

88,9

93,8

2,2

2,1

47,0

Vađenje sirove nafte i gasa

93,3

93,9

97,0

106,5

102,0

93,6

93,1

93,8

97,1

Vađenje ruda metala

110,4

114,3

129,1

110,4

114,3

129,1

-

-

-

Vađenje ruda nemetala i kamena

80,1

73,7

68,1

75,9

67,8

66,8

108,8

126,3

77,4

Prerađivačka industrija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Proizv. prehrambenih proizvoda i pića

98,2

106,0

98,5

103,9

107,0

97,6

93,8

105,3

99,6

Proizv. duvanskih proizvoda

84,6

107,8

86,6

84,6

103,2

87,4

84,1

125,3

84,0

Proizv. tekstilnih prediva i tkanina

90,3

77,8

92,9

89,0

80,8

90,5

87,6

71,9

89,2

Proizv. odevnih predmeta i krzna

85,2

81,2

85,5

78,3

73,2

83,7

134,7

150,2

94,2

Proizv. kože, predmeta od kože i obuće

75,9

82,2

90,4

88,4

95,1

85,2

66,4

73,2

95,8

Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja

72,2

65,8

60,7

77,7

69,9

58,6

68,5

63,5

63,5

Proizv. celuloze, papira i prerada papira

98,3

90,5

90,9

104,1

93,3

94,0

80,2

84,4

78,8

Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa

109,1

116,1

110,1

124,5

139,6

128,1

76,8

74,0

78,7

Proizv. koksa i derivata nafte

89,2

86,1

95,9

76,4

80,3

74,1

89,4

86,6

97,0

Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda

76,1

75,0

85,6

96,8

90,1

96,5

67,6

67,5

80,3

Proizvodi od gume i plastike

83,4

76,6

81,1

82,2

71,0

80,3

87,0

93,6

82,9

Proizvodi od nemetalnih minerala

113,5

117,8

92,3

107,0

124,6

90,9

124,1

108,6

93,1

Proizv. osnovnih metala

57,1

49,2

58,3

54,1

47,6

58,4

106,7

104,5

82,9

Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina

79,4

72,1

76,7

66,8

67,2

70,0

101,9

80,1

90,7

Proizv. mašina i uređaja, osim električnih

83,1

86,1

85,1

79,6

83,9

82,5

101,6

98,2

99,0

Proizv. kancelar. i računskih mašina

83,9

148,7

154,1

83,9

153,8

160,4

87,8

97,4

97,5

Proizv. električnih mašina i aparata

107,4

101,1

95,5

125,1

113,0

107,5

66,3

69,0

71,7

Proizv. radio, TV i komunikacione opreme

26,8

18,7

38,3

26,8

18,7

38,3

-

-

-

Proizv. preciznih i optičkih instrumenata

131,2

177,6

99,9

134,6

186,2

96,2

84,6

82,3

168,2

Proizv. motornih vozila i prikolica

45,3

32,6

39,0

40,6

27,4

33,6

98,0

141,0

120,0

Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava

77,2

70,9

91,6

75,2

69,6

98,0

78,4

70,8

77,4

Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda

56,3

65,3

77,3

55,4

65,4

79,6

62,2

63,7

63,5

Reciklaža

107,4

75,2

64,0

109,0

76,0

68,5

95,7

76,7

25,6

Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode

75,4

86,8

98,4

77,6

88,9

98,9

4,4

49,5

80,5

Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode

93,4

99,2

96,6

92,2

98,4

95,7

96,9

100,5

98,7

Saopštenje RZS Srbije 113/2009

23. Promet robe u trgovini na malo u Srbiji - april 2009. godine

Nivo

IV/2009.
III/2008.

IV/2009.
IV/2008.

I-IV/2009.
I-IV/2008.

Indexi prometa robe u tekućim cenama

Republika Srbija

108,8

102,1

96,8

Centralna Srbija

108,2

105,5

100,6

Vojvodina

110,7

91,7

84,6

Indexi prometa robe u stalnim cenama

Republika Srbija

107,5

95,6

90,4

Centralna Srbija

106,9

99,1

94,4

Vojvodina

109,5

85,6

78,9

Saopštenje RZS Srbije 142/2009

24. Dnevni konformni koeficijenti po mesečnim stopama zatezne kamate u 2009. godini

Dani 

Januar
3,5150%

Februar
2,8115%

Mart
1,0025%

April
1,6055%

Maj
2,0075%

Jun
2,0075%

1

0.00111502

0.00099074

0,00032183

0,00053106

0.00064137

0.00066276

2

0.00223128

0.00198246

0,00064376

0,00106240

0.00128316

0.00132596

3

0.00334879

0.00297517

0,00096580

0,00159402

0.00192535

0.00198959

4

0.00446754

0.00396886

0,00128794

0,00212592

0.00256796

0.00265367

5

0.00558754

0.00496353

0,00161018

0,00265811

0.00321098

0.00331819

6

0.00670879

0.00595919

0,00193253

0,00319058

0.00385441

0.00398314

7

0.00783129

0.00695584

0,00225498

0,00372333

0.00449825

0.00464854

8

0.00895504

0.00795347

0,00257753

0,00425636

0.00514251

0.00531438

9

0.01008005

0.00895209

0,00290019

0,00478968

0.00578718

0.00598066

10

0.01120631

0.00995170

0,00322295

0,00532328

0.00643226

0.00664738

11

0.01233382

0.01095230

0,00354582

0,00585716

0.00707776

0.00731454

12

0.01346259

0.01195390

0,00386879

0,00639133

0.00772367

0.00798215

13

0.01459262

0.01295648

0,00419186

0,00692578

0.00837000

0.00865020

14

0.01572391

0.01396006

0,00451504

0,00746052

0.00901674

0.00931869

15

0.01685647

0.01496463

0,00483832

0,00799554

0.00966389

0.00998762

16

0.01799028

0.01597020

0,00516171

0,00853084

0.01031146

0.01065700

17

0.01912536

0.01697676

0,00548520

0,00906643

0.01095945

0.01132682

18

0.02026170

0.01798432

0,00580879

0,00960230

0.01160785

0.01199709

19

0.02139932

0.01899288

0,00613249

0,01013845

0.01225666

0.01266780

20

0.02253820

0.02000244

0,00645629

0,01067490

0.01290590

0.01333895

21

0.02367835

0.02101300

0,00678020

0,01121162

0.01355555

0.01401055

22

0.02481977

0.02202456

0,00710421

0,01174863

0.01420561

0.01468259

23

0.02596246

0.02303712

0,00742832

0,01228593

0.01485609

0.01535508

24

0.02710643

0.02405069

0,00775254

0,01282351

0.01550699

0.01602802

25

0.02825167

0.02506526

0,00807687

0,01336138

0.01615831

0.01670140

26

0.02939819

0.02608083

0,00840129

0,01389953

0.01681005

0.01737522

27

0.03054599

0.02709741

0,00872583

0,01443797

0.01746220

0.01804950

28

0.03169507

0.02811500

0,00905046

0,01497669

0.01811477

0.01872422

29

0.03284543

 

0,00937520

0,01551570

0.01876776

0.01939938

30

0.03399707

 

0,00970005

0,01605500

0.01942117

0.02007500

31

0.03515000

 

0,01002500

 

0.02007500

 

25. Podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)" Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije

AKTUELNA KRETANJA - REZIME

Efekti svetske ekonomske krize, kao i u ostalim zemljama u regionu prenose se na sve segmente realnog sektora Srbije. Oštar pad privredne aktivnosti najviše je pogodio industriju. Recesija, polako dobija oblik stagflacije. Značajan pad eksterne likvidnosti prema inostranstvu inicirao je dogovor Srbije o kreditnom aranžmanu sa MMF od 3,0 mlrd. EUR koji će biti realizovan u periodu 2009-2011. U 2009. Srbiji će iz fondova ove finansijske organizacije biti doznačeno 2,2 mlrd. EUR. Od MMF se očekuje i podrška u reprogramiranju dospelih eksternih obaveza privatnog sektora.

Sastavni deo aranžmana sa MMF je i Program kojim je Srbija preuzela obavezu da javnu potrošnju prilagodi budžetskim prihodima. Ocenjuje se da će kreditna podrška MMF uticati na stabilnosti deviznog kursa, održavanje kreditnog rejtinga, povećanje poverenja investitora ali i na rast kreditnog priliva iz multilateralnih izvora.

Makroekonomska kretanja u prva dva meseca 2009. godine karakterišu negativne tendencije. Produbljuje se opadanje industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, prisutno je usporavanje rasta tražnje stanovništva, inflacija je značajna, ali u granicama ciljanog raspona, visok spoljnotrgovinski i fiskalni deficit. Prema procenama RZR, pad bruto domaćeg proizvoda u Q1 2009. u odnosu na Q1 2008. iznosi 1,5%. Takođe, procenjuje se pad bruto dodate vrednosti (BDV) od 0,1% i pad nepoljoprivredne dodate vrednosti (NPBDV) za 0,8%.

Realni sektor. Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu januar-februar 2009. godine, u odnosu na isti period 2008. godine manji je za 18,7%. Pad proizvodnje ostvaren je u sva tri industrijska sektora: vađenju rude i kamena 9,3%, prerađivačkoj industriji 24,4% i u proizvodnji i distribuciji električne energije gasa i vode 3,9%. Industrijska proizvodnja u februaru 2009. godine, u odnosu na februar 2008. godine manja je za 19,7%, a veća je za 4,8% od ostvarene proizvodnje u prethodnom mesecu. Oblasti koje su najviše doprinele padu industrijske proizvodnje u februaru 2009. godine u odnosu na februar 2008. su: proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja proizvoda od nemetalnih sirovina i proizvodnja električne energije. Pad industrijske aktivnosti posledica je pre svega pada domaće i ino-tražnje, smanjenja investicija i povećanja cena kapitala, kao i gasne krize u januaru 2009. godine.

Fizički obim usluga saobraćaja u 2008. godini je registrovao blago povećanje (0,4%). Obim usluga poštanskih aktivnosti i telekomunikacija u 2008. godini bio je veći za 41,3% u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući pre svega dominantnom uticaju povećanja telekomunikacionih usluga. U 2009. godini, svetska ekonomska kriza i pojedine mere koje će Vlada preduzimati za njeno ublažavanje i prevazilaženje (povećanje akciza na motorna goriva i mobilnu telefoniju), neminovno će se odraziti i na usporavanje privrednih aktivnosti u oblasti saobraćaja i telekomunikacija, u odnosu na prethodnu godinu.

Produktivnost rada u ukupnoj industriji u februaru 2009. godine smanjena je za 11,9%, a u prerađivačkoj industriji za 14,5% u odnosu na februar 2008. godine. Pad produktivnosti rada većim delom je posledica smanjenja fizičkog obima industrijske proizvodnje u ukupnoj i prerađivačkoj industriji (19,7, odnosno 23,7%).

Tražnja, zarade i cene. Na tendenciju usporavanja rasta tražnje stanovništva, upućuju podaci o kretanju prometa u trgovini na malo, zarada zaposlenih, kredita plasiranih sektoru stanovništva. Promet robe u trgovini na malo u februaru 2009. godini u odnosu na februar 2008. manji je nominalno za 9,5%, a realno za 16,0%.
Prosečno isplaćena neto zarada u februaru iznosila je 31.121 dinar i nominalno je povećana za 7,8%, a realno za 6,4% u odnosu na prethodni mesec. Najveća neto zarada je u oblasti finansijskog posredovanja (74.474 dinara), a najniža u proizvodnji odevnih predmeta i krzna (12.672 dinara). Pozitivnu tendenciju u periodu januar-februar 2009. godine predstavlja usporavanje rasta realnih zarada koje su realno povećanje u prva dva meseca 2009. u odnosu na isti period 2008. za 2,8%.
U prva dva meseca 2009. godine ostvaren je pad ukupne zaposlenosti za 0,5% u odnosu na isti period prethodne godine, a broj registrovanih zaposlenih smanjen je za 0,4%. Ukupan broj zaposlenih u februaru 2009. godine iznosio je 1.970.731 lice, što je za 0,6% manje nego u januaru, a za 0,8% u odnosu na februar 2008. godine. Broj lica koja traže zaposlenje, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, krajem februara 2009. godine bio je 817.697 lica, što je za 4,9% manje u odnosu na februar 2008. godine. Od tog broja 749.691 su nezaposleni koji aktivno traže zaposlenje, što je 1,7% više nego u januaru i za 5,8% manje u odnosu na februar 2008. godine. Stopa nezaposlenosti u februaru 2009. je 27,6%.
Kretanje inflacije u periodu januar-mart 2009. godine određeno je brojnim faktorima: visokim inflatornim očekivanjima, jačim oscilacijama kursa i depresijacijom dinara i visokim rastom regulisanih cena. Sa januarskim mesečnim rastom cena na malo od 3,0%, februarskim od 2,3% i martovskim od 0,5%, u prva tri meseca 2009. godine ostvaren je ukupan rast cena na malo od 5,8% (mart 2009/decembar 2008), a njihov međugodišnji rast iznosio je 9,9% (mart 2009/ mart 2008). Rast indeksa potrošačkih cena, koji od 2009. godine predstavlja zvaničnu meru inflacije u Srbiji, u januaru 2009. godine iznosio je 2,1%, u februaru 1,2%, tako da je u prva dva meseca 2009. godine ostvaren ukupan rast potrošačkih cena od 3,4% (februar 2009/decembar 2008), a njihov međugodišnji rast iznosio je 10,7% (februar 2009/ februar 2008).

Monetarna politika je u periodu januar-februar 2009. godine zadržala restriktivni karakter. Smanjenjem referentne kamatne stope u januaru 2009. godine (sa 17,75% na 16,5%) smanjen je stepen njene restriktivnosti. Međugodišnje stope rasta monetarnih agregata u februaru u odnosu na prethodni mesec su povećane, s tim što je stopa rasta novčane mase M1 i dalje negativna.

Ekonomski odnosi sa inostranstvom. Turbulencije na globalnom tržištu uticale su na opadajuću dinamiku spoljnotrgovinske razmene. U prva dva meseca 2009. godine, nastavljena je tendencija pada izvoza i uvoza s kraja 2008. godine. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u periodu januar-februar 2009. godine iznosi 3,1 mlrd. USD, što je manje za 35,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije (53% ukupne razmene). Izvoz roba je smanjen za 35,0%, a uvoz za 36,4%. Ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od 1,1 mlrd. USD, koji je manji za 37,6% u odnosu na isti period 2008. godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 47,8% i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu 2008. godine, kada je iznosila 46,8 %.

Privatizacija. U periodu januar-mart 2009. godine tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 49 preduzeća, ostvareno je 62,4 mil. EUR prihoda i obezbeđeno je 36,8 mil. EUR za investicije.
U periodu januar-mart 2009. godine je preko Akcijskog fonda realizovana prodaja akcija 50 kompanija i ostvaren prihod od 2,2 mil. EUR.
Programom Fonda za razvoj Republike Srbije za 2009. godinu definisani su okvirni plasmani u iznosu od 11,2 mlrd. dinara. Krediti u 2009. godini će se odobravati sa rokom otplate do 5 godina (i grejs periodom do jedne godine) sa kamatnom stopom od 3% na godišnjem nivou, odnosno 1% u slučaju zajedničkog finansiranja investicionih kredita sa poslovnim bankama.

Konjunkturne perspektive. Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), a prema oceni anketiranih industrijskih proizvođača, nastavlja se pogoršavanje tekuće poslovne situacije i iskazuje se sve manji optimizam u pogledu budućih poslovnih aktivnosti. Ocena tekuće poslovne situacije i dalje je negativna. Sve je više preduzeća koja procenjuju da će se njihovo poslovanje u budućem šestomesečnom periodu značajno pogoršati - ovo su najniže ocene od oktobra 2004. godine. Indikator poslovne klime BCI i dalje je u fazi opadanja, a u drugoj polovini 2008. godine nalazi se ispod dugoročnog proseka, zbog opadanja svih pet komponenti, a posebno izvoznih porudžbina (pad ekonomije u zemljama EU koje su i glavni trgovinski partneri Srbije). Očekivanja o budućoj proizvodnji anketiranih proizvođača, koja već duže vreme imaju silazni trend, drastično su opala (u odnosu na februar 2008. za 49 procentnih poena). Kretanje indikatora poslovne klime Srbije je gotovo istovetno trendu u EU, tako da promene u Srbiji u velikoj meri zavise od impulsa koji stižu sa tržišta Evropske unije.

Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 3/09 Republičkog zavoda za razvoj

26. Rezultati poslovanja privrednih društava u 2008. godini

U Narodnoj banci Srbije, izrađena su saopštenja o ostvarenim rezultatima poslovanja privrednih društava i zadruga i preduzetnika u Republici Srbiji, na osnovu podataka iz obrađenih godišnjih finansijskih izveštaja za 2008. godinu.

Osnovne karakteristike makroekonomskih kretanja srpske privrede u 2008. godini ogledaju se u rastu bruto domaćeg proizvoda (5.4%) i privredne aktivnosti (fizički obim industrijske proizvodnje 1.1%), rastu izvoza (24.3%) i uvoza (24.0%), nominalnom povećanju prosečnih neto zarada (18.0%), kretanju ukupne inflacije nešto iznad projektovanih okvira (6.8%), bazne inflacije iznad gornje granice ciljanog raspona odnosno 10.1%, rastu troškova života (7.9%), rastu cena industrijskih proizvoda (9.0%) i cena poljoprivrednih proizvoda (13.5%), kao i u izuzetno visokom spoljno-trgovinskom deficitu od 12.0 milijardi USD koji je veći za 23.6% u odnosu na 2007. godinu.

U 2008. godini bio je zaposlen 1,118,771 radnik, što je u odnosu na prethodnu godinu više za 5,122 radnika, pre svega kao rezultat povećanog broja privrednih društava. Više od četvrtine (25.8%) privrednih društava u Republici Srbiji čine privredna društva u kojima nije bilo zaposlenih. Istovremeno, privredna društva u kojima je bilo do 10 zaposlenih, a koja su po standardima Evropske unije svrstana u mikro preduzeća, čine 86.2% od ukupnog broja društava.

Najveći broj privrednih društava (95.1%) su mala privredna društva, u kojima je bilo zaposleno 386,005 radnika. U velikim privrednim društvima koja čine svega 1.0%, bilo je zaposleno 472,267 radnika. Po sektorskoj strukturi najveći broj privrednih društava, odnosi se na sektore: E - trgovina na veliko i malo... 36,039 ili 40.1%, G- prerađivačka industrija 18,518 ili 20.6% i J - aktivnosti u vezi sa nekretninama... 13,108 ili 14.6%.

1. Prihodi i rashodi

Privredna društva u Republici Srbiji su u 2008. godini, iskazala ukupne prihode u iznosu od 6,825,288 miliona dinara i ukupne rashode u iznosu od 6,836,858 miliona dinara, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za 19.3%, odnosno za 20.8%.

Više od polovine ukupnih prihoda ostvarila su privredna društva iz dva sektora i to: E - trgovina na veliko i malo... 2,492,128 miliona dinara i G - prerađivačka industrija 1,798,639 miliona dinara, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 19.3% odnosno 16.3%. Velika privredna društva ostvarila su više od polovine (3,719,670 miliona dinara) ukupnih prihoda, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 28.0%.

Više od polovine ukupnih rashoda iskazala su privredna društva iz dva sektora i to: E - trgovina na veliko i malo... 2,465,503 miliona dinara i G - prerađivačka industrija 1,790,834 miliona dinara, a u odnosu na prethodnu godinu veći su za 22.1% odnosno 18.0%. Od ukupnih rashoda, na velika privredna društva odnosi se više od polovine (3,776,991 milion dinara), a u odnosu na prethodnu godinu veći su za 27.8%.

U 2008. godini privredna društva su iskazala dobitak iz poslovnih aktivnosti u iznosu od 196,008 miliona dinara, koji je u odnosu na prethodnu godinu veći za 20.4%. S druge strane, negativan finansijski rezultat, koji je iskazan u iznosu od 232,192 miliona dinara, pet puta je veći u odnosu na prethodnu godinu. Povećanje negativnog finansijskog rezultata pre svega je posledica toga što su privredna društva efekte obračunate, ugovorene valutne klauzule najvećim delom iskazala na teret tekućih finansijskih rashoda odnosno negativnih kursnih razlika, kao i povećanja rashoda kamata.

2. Neto finansijski rezultat

Privredna društva u Republici Srbiji su u 2008. godini na ukupnom nivou iskazala negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 37,113 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je iskazan pozitivan neto finansijski rezultat. Neto dobitak iskazalo je 53,769 privrednih društava, neto gubitak 12 27,342 društva, a bez iskazanog neto finansijskog rezultata poslovalo je 4,390 privrednih društava.

Najveći negativan neto finansijski rezultat iskazala su velika privredna društva u iznosu od 71,263 miliona dinara, privredna društva koja posluju u sektoru D - proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i vodom 34,122 miliona dinara i u sektoru Z - saobraćaj i veze... 21,135 miliona dinara, zatim privredna društva koja posluju na teritoriji Grada Beograda 22,670 miliona dinara i Južno - banatskog okruga 12,856 miliona dinara. Iako su, po sektorima, najveći negativan neto finansijski rezultat iskazala privredna društva koja posluju u sektoru D - proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i vodom u ovom sektoru je negativan neto finansijski rezultat smanjen u odnosu na prethodnu godinu za dve trećine.

Najveći pozitivan neto finansijski rezultat u 2008. godini iskazala su mala privredna društva u iznosu od 35,165 miliona dinara, privredna društva koja posluju u sektoru E - trgovina na veliko i malo... 20,454 miliona dinara i u sektoru Đ - građevinarstvo 15,131 milion dinara, kao i privredna društva koja posluju u Južno-bačkom okrugu 16,561 milion dinara. Pozitivan neto finansijski rezultat je smanjen u odnosu na prethodnu godinu u sektoru G - prerađivačka industrija za 89.6% i u sektoru E - trgovina na veliko i malo... za 67.6%, zatim kod malih privrednih privrednih društava za 45.0%.

27. Kretanje indeksa akcija Beogradske berze - BELEXline

1) Opšti indeks akcija Beogradske berze - BELEXline

Datum

Vrednost indeksa

30.9.2004.

1.000,00

31.12.2004.

1.161,30

30.12.2005.

1.954,35

29.12.2006.

2.658,16

31.12.2007.

3.830,84

31.12.2008.

1.198,34

5.1.2009.

1.184,51

2.2.2009.

1.121,66

2.3.2009.

948,26

1.4.2009.

841,99

4.5.2009.

926,09

1.6.2009.

1.167,85

24.6.2009.

1.162,84

Istorijski Max (3.5.2007.)

5.007,34

Istorijski Min (1.4.2009.)

841,99

Stope kretanja indexa BELEXline su sledeće:

1) U 2005. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 67 poena;
2) U 2006. godini, od 9.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 36,3 poena;
3) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 42,8 poena;
4) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEXline je smanjen za 70,5 poena;
5) U 2009. godini, od 5.1. do 24.6, index BELEXline je smanjen za 2 poena.

2) Index BELEX15

Datum

Vrednost indeksa

1.10.2005.

1.000,00

31.12.2006.

1.675,20

31.12.2007.

2.318,37

31.12.2008.

565,18

5.1.2009.

545,93

2.2.2009.

532,69

2.3.2009.

418,14

1.4.2009

379,43

4.5.2009.

448,52

1.6.2009.

591,47

24.6.2009.

560,39

Istorijski Max (3.5.2007.)

3.335,20

Istorijski Min (11.3.2009.)

347,46

Stope kretanja indexa BELEX15 su sledeće:

1) U 2006. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 59 poena;
2) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 36 poena;
3) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEX15 je smanjen za 75 poena;
4) U 2009. godini, od 5.1. do 24.6. index BELEX15 je smanjen za 3 poena.

3) BELEXsentiment

- za mesec jun 2008. godine iznosi 116,25 poena
- za mesec jul 2008. godine iznosi 117,86 poena
- za mesec avgust 2008. godine iznosi 103,75 poena
- za mesec septembar 2008. godine iznosi 85,00 poena
- za mesec oktobar 2008. godine iznosi 69,00 poena
- za mesec novembar 2008. godine iznosi 47,29 poena
- za mesec decembar 2008. godine iznosi 55,00 poena
- za mesec januar 2009. godine iznosi 86,67 poena
- za mesec februar 2009. godine iznosi 93,88
- za mesec mart 2009. godine iznosi 68,18
- za mesec april 2009. godine iznosi 76,39
- za mesec maj 2009. godine iznosi 93,64
- za mesec jun 2009. godine iznosi 94,15

BELEXsentiment za jun 2009. godine iznosi 94,15 poena

Tržište kapitala u Srbiji je u dužem vremenskom periodu imalo silazni trend. Svetska finansijska kriza se odrazila na naše tržište i više nego što su mnogi očekivali. Dodatno otežavajuća okolnost je bila činjenica da se ta kriza nadovezala na uticaj političkih dešavanja u zemlji, a budući da akcije anticipiraju događaje, berza je počela sa padom još 2007. godine.

Nakon neprestanog pada vrednosti akcija koji je trajao skoro dve godine, konačno su cene zabeležile određeni rast, i verovatno svi učesnici na tržištu kapitala sa nestrpljenjem očekuju naredni period kako bi se uverili da li se trend definitivno preokrenuo ili je ovo samo kratki oporavak pre daljeg pada.

Postoje faktori koji utiču na kretanje vrednosti akcija u oba smera i potrebno je proceniti koji od njih će prevladati u određenom vremenskom periodu.

Negativna dešavanja su bila dominantna u proteklom periodu i još ne možemo reći da se kriza završava, ali postoji više faktora koji govore u prilog mišljenju da je najteži deo iza nas. Konsenzus vodećih zapadnih analitičara, na osnovu vodećih indikatora, je da se u bližem periodu očekuje završetak negativnog trenda, što dominantno utiče na sva tržišta kapitala. Vrednosti domaćih akcija su došle do nivoa na kome pokazatelji sve ubedljivije govore u prilog njihovoj potcenjenosti. Cene akcija domaćih kompanija koje su pale i po 80-90% od istorijskih maksimuma su već ugradile loše vesti o poslovanju u ovoj godini, i investitori su spremniji da preuzmu rizik ulaganja, čak i uz mogućnost da neke od kompanija ne opstanu u ovoj krizi. Posmatrajući početak godine, berze u svetu i okruženju su počele da se oporavljaju, tako da je bilo i za očekivati da pad domaće berze početkom godine privuče investitore.

4) Indikatori učešća stranih investitora u prometu na Beogradskoj berzi

FIS

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama

b-FIS

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - kupovna strana

s-FIS

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - prodajna strana

FIB

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu obveznicama

FIT

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu

 

Mesec

FIS

jun 2008.

51,01%

jul 2008.

29,92%

avgust 2008.

35,56%

septembar 2008.

33,50%

oktobar 2008.

47,04%

novembar 2008.

47,35%

decembar 2008.

50,96%

januar 2009.

37,57%

februar 2009.

18,27%

mart 2009.

54,52%

april 2009.

79,26%

maj 2009.

37,10%

 

Mesec

b-FIS

jun 2008.

63,53%

jul 2008.

22,16%

avgust 2008.

46,60%

septembar 2008.

33,36%

oktobar 2008.

35,26%

novembar 2008.

65,62%

decembar 2008.

47,30%

januar 2009.

34,85%

februar 2009.

14,75%

mart 2009.

39,14%

april 2009.

81,44%

maj 2009.

38,00%

 

Mesec

s-FIS

jun 2008.

38,49%

jul 2008.

37,69%

avgust 2008.

24,53%

septembar 2008.

33,63%

oktobar 2008.

58,82%

novembar 2008.

29,08%

decembar 2008.

54,61%

januar 2009.

40,29%

februar 2009.

21,79%

mart 2009.

69,90%

april 2009.

77,08%

maj 2009.

36,21%

 

Mesec

FIB

jun 2008.

4,14%

jul 2008.

7,96%

avgust 2008.

5,75%

septembar 2008.

10,97%

oktobar 2008.

25,14%

novembar 2008.

8,16%

decembar 2008.

7,88%

januar 2009.

3,70%

februar 2009.

4,94%

mart 2009.

13,96%

april 2009.

5,90%

maj 2009.

25,91%

 

Mesec

FIT

jun 2008.

44,63%

jul 2008.

27,30%

avgust 2008.

33,18%

septembar 2008.

31,53%

oktobar 2008.

43,36%

novembar 2008.

43,71%

decembar 2008.

45,40%

januar 2009.

27,89%

februar 2009.

15,29%

mart 2009.

42,53%

april 2009.

67,49%

maj 2009.

33,83%

5) Kretanje indeksa u regionu

Indeks Beogradske berze, BELEX15 i BELEXline zabeležili su lošije performanse u odnosu na indekse drugih berzi u regionu u prvih pet meseci ove godine. Međutim, tokom maja, sve regionalne berze beleže pozitivnu promenu vrednosti indeksnih pokazatelja, pri čemu je Beogradska uz Zagrebačku zabeležila najveći rast reprezentativnih indeksa.

Indeksi regionalnih berzi u periodu januar-maj 2009. godine

Period

Srbija

Slovenija

Hrvatska

Bugarska

Rumunija

BELEX15

BELEXline

SB120

CROBEX

SOFIX

BET

Januar - maj 2009.

+ 1,45%

- 4,74%

+ 9,84%

+ 24,50%

+ 5,82%

+ 15,18%

Maj 2009.

+ 34,28%

+ 26,38%

+ 11,38%

+ 34,55%

+ 5,86%

+ 9,60%

Saopštenje Beogradske berze

28. Pregled najvažnijih kamatnih stopa (u procentima, na godišnjem nivou)

Podatak

Decembar 2008.

Januar 2009.

Februar 2009.

Mart 2009.

April 2009.

Maj 2009.

1) Na plasmane banaka 1)

18,11

18,61

20,95

17,38

17,30

15,75

2) Na depozite banaka 1)2)

7,32

7,67

8,39

8,05

7,68

7,30

3) Na oročene depozite banaka 1)

13,26

12,95

13,85

12,82

12,19

11,65

4) Na državne zapise Republike Srbije 1)

9,61

-

16,08

16,50

16,61

15,12

5) Na hartije od vrednosti 3)

17,76

17,50

16,50

16,50

14,92

14,00

6) Na dugoročne obveznice Republike Srbije 4)

-

-

-

-

-

-

1) Prosečne ponderisane kamatne stope.
2) Uključeni svi depoziti.
3) Prosečne ponderisane kamatne stope na hartije od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu. Do 31.1.2005. godine Narodna banka Srbije obavljala je transakcije trajne prodaje sopstvenih blagajničkih zapisa, a od 31.1. započela je sa organizovanjem aukcijskih repo prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije.
4) Narodna banka Srbije započela je 12.8.2005. godine sa organizovanjem aukcija trajne prodaje dugoročnih obveznica Republike Srbije.

Podaci Narodne banke Srbije

29. Zbirni konformni koeficijenti zatezne kamate za period januar - jun 2009. godine

Dani

Januar
 3,5150%

Februar
2,8115%

Mart
1,0025%

April
1,6055%

Maj
2,0075%

Jun
2,0075%

-

 1 2

3

 4 5 6

1 

1,00000000

1,03515000

1,06425324

1,07492238

1,09218026

1,11410578

2 

1,00111502

1,03617557

1,06459575

1,07549323

1,09288075

1,11484416

3 

1,00223128

1,03720215

1,06493837

1,07606437

1,09358170

1,11558303

4 

1,00334879

1,03822975

1,06528109

1,07663583

1,09428309

1,11632239

5 

1,00446754

1,03925836

1,06562393

1,07720758

1,09498493

1,11706225

6 

1,00558754

1,04028800

1,06596688

1,07777964

1,09568722

1,11780259

7 

1,00670879

1,04131866

1,06630994

1,07835200

1,09638997

1,11854342

8 

1,00783129

1,04235034

1,06665311

1,07892467

1,09709316

1,11928474

9 

1,00895504

1,04338303

1,06699639

1,07949764

1,09779681

1,12002656

10 

1,01008005

1,04441676

1,06733978

1,08007091

1,09850090

1,12076887

11 

1,01120631

1,04545150

1,06768328

1,08064449

1,09920545

1,12151166

12 

1,01233382

1,04648728

1,06802689

1,08121838

1,09991045

1,12225496

13 

1,01346259

1,04752408

1,06837061

1,08179257

1,10061590

1,12299874

14 

1,01459262

1,04856190

1,06871444

1,08236706

1,10132180

1,12374301

15 

1,01572391

1,04960075

1,06905839

1,08294186

1,10202816

1,12448778

16 

1,01685647

1,05064064

1,06940244

1,08351696

1,10273497

1,12523305

17 

1,01799028

1,05168155

1,06974660

1,08409237

1,10344223

1,12597881

18 

1,01912536

1,05272350

1,07009088

1,08466809

1,10414995

1,12672506

19 

1,02026170

1,05376647

1,07043527

1,08524411

1,10485812

1,12747180

20 

1,02139932

1,05481048

1,07077976

1,08582043

1,10556675

1,12821904

21 

1,02253820

1,05585553

1,07112437

1,08639707

1,10627583

1,12896678

22 

1,02367835

1,05690161

1,07146909

1,08697400

1,10698536

1,12971501

23 

1,02481977

1,05794872

1,07181392

1,08755125

1,10769535

1,13046374

24 

1,02596246

1,05899688

1,07215886

1,08812880

1,10840579

1,13121296

25 

1,02710643

1,06004607

1,07250391

1,08870666

1,10911669

1,13196268

26 

1,02825167

1,06109630

1,07284907

1,08928482

1,10982805

1,13271290

27 

1,02939819

1,06214757

1,07319435

1,08986330

1,11053986

1,13346362

28 

1,03054599

1,06319989

1,07353973

1,09044208

1,11125213

1,13421483

29 

1,03169507

-

1,07388523

1,09102116

1,11196486

1,13496654

30 

1,03284543

-

1,07423083

1,09160056

1,11267804

1,13571875

31 

1,03399707

-

1,07457655

-

1,11339168

-

Napomena:
Koeficijenti za jun 2009. godine primenjuju se do objavljivanja indeksa cena na malo u Republici Srbiji za jun 2009. godine.

30. Podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)" Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije

AKTUELNA KRETANJA

Efekti svetske ekonomske krize uticali su na makroekonomske performanse privrede Srbije u prvom kvartalu 2009. godine. Svetska recesija najviše je pogodila industriju Srbije, pre svega, izvozni sektor. Nakon osam godina visokog privrednog rasta (prosečna stopa rasta BDP 5,4%) u 2009. godini se očekuje pad BDP. Ipak, na blagi optimizam ukazuju martovski podaci (porast industrije i izvoza u odnosu na februar).

Stoga je, primarni cilj ekonomske politike u 2009. godini adekvatan ekonomski odgovor na tekuće izazove, odnosno održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti primenom sveobuhvatnog paketa ekonomskih mera. Od presudnog značaja su konzistentna monetarna i fiskalna politika, uz značajna fiskalna prilagođavanja i strukturne reforme (kroz privatizaciju, restrukturiranje ili likvidaciju preduzeća u društvenom i državnom vlasništvu i podizanje kapaciteta privrede Srbije za veću proizvodnju i izvoz). U tom cilju Vlada Republike Srbije je u dogovoru sa privrednicima, sindikatima i bankama krajem januara 2009. godine sagledavajući efekte svetske krize na finansijski i realni sektor Srbije, usvojila Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji. Programom su definisane podsticajne mere koncentrisane u tri sektora:

(a) privrede: očuvanje konkurentnosti srpske privrede kroz povećanje likvidnosti preduzeća, posebno izvoznika, stimulisanje domaće tražnje, povećanje investicija kroz stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta;

(b) u sektoru stanovništva: održavanje zaposlenosti, povećanje štednje, socijalna zaštita;

(v) restriktivne mere u sektoru države: realizacija državnih investicija, smanjenje javne potrošnje uz mere štednje na svim nivoima državne uprave i u svim javnim preduzećima zbog neodrživosti planiranih rashoda. Nakon toga, Vlada Srbije je početkom maja usvojila dodatni paket podsticajnih i ekonomskih mera za podršku privredi.

U cilju ublažavanja efekata svetske krize na finansijsi sektor Srbije, NBS vodila je restriktivnu monetarnu politiku, sa visokom referentnom kamatnom stopom, i preduzetim prudencijalnim i administrativnim merama na povećanje likvidnosti komercijalnog bankarskog sektora, propisivana je visoka obavezna rezerva na deviznu štednju i zaduživanje banaka u inostranstvu, limitirano je zaduživanje stanovništva, uz pooštrenu kontrolu poslovnih banaka i dr.

Deficit tekućeg bilansa, pad trgovinske i privredne aktivnosti, pad eksterne likvidnosti prema inostranstvu inicirali su dogovor Srbije o kreditnom aranžmanu sa MMF od 3,0 mlrd. EUR koji će biti realizovan u periodu 2009-2011. godina. U 2009. godini Srbiji će iz fondova ove finansijske organizacije biti doznačeno 2,2 mlrd. EUR. Ocenjuje se da će kreditna podrška MMF uticati na stabilnosti deviznog kursa, održavanje kreditnog rejtinga, povećanje poverenja investitora ali i na rast kreditnog priliva iz multilateralnih izvora. Od MMF se očekuje i podrška u reprogramiranju dospelih eksternih obaveza privatnog sektora.

U prilog tome je i koordinacioni sastanak finansijskog sektora posvećen Srbiji održan u Beču 27.3.2009. godine. Pregovori sa bankama održani su pod pokroviteljstvom MMF i EBRD. Prema zaključcima sa tog sastanka banke su se koordinirano obavezale da će zadržati ukupan nivo izloženosti prema Srbiji do kraja 2010. godine, a na nivou iz decembra 2008. godine i na održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala i likvidnosti banaka na propisanom nivou. Obaveze koje banke treba da preuzmu odnose se na omogućavanje dužnicima da izvrše konverziju kredita u stranoj valuti i kredita indeksiranih deviznom klauzulom u dinarske i omogućavanje dužnicima izmene uslova otplate kredita u skladu s definisanim okvirom. Narodna banka Srbije je, u kontekstu aranžmana sa MMF, pripremila posebne mere podrške finansijskoj stabilnosti zamlje s ciljem očuvanja poverenja javnosti u bankarski sektor i očuvanja finansijske i makroekonomske stabilnosti. Mere su usmerene na obezbeđivanje kontinuiranog pristupa izvorima likvidnosti, kako dinarske tako i devizne, stabilizaciju deviznog tržišta, preventivno delovanje u pravcu očuvanja kvaliteta aktive banaka obezbeđivanjem okvira za izmenu uslova otplate kredita klijentima banaka, smanjenje odliva deviznih sredstava i smanjenje depresijacijskih pritisaka.

Sastavni deo aranžmana sa MMF je i ekonomski Program kojim je Srbija preuzela obavezu da javnu potrošnju prilagodi budžetskim prihodima. Vlada Republike Srbije početkom aprila 2009. godine usvojila je Plan Vlade za ekonomsku stabilnost Srbije koji predviđa: smanjenje troškova državne administracije, socijalnu odgovornost i zaštitu standarda građana, podsticaj privredne aktivnosti i zapošljavanja, podršku javnim radovima i kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu. Ove mere, usaglašene sa MMF, znače stabilnost kursa dinara i cena, jačanje deviznih rezervi zemlje, olakšavaju aktivnosti privrede i omogućavaju da se Srbija pred stranim investitorima i međunarodnim poslovnim svetom predstavi kao kredibilna država. Skupština Srbije je 29.4.2009. godine usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu i prateće zakone neophodne za primenu Plana Vlade za ekonomsku stabilnost (Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama, kao i Predlog zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru). Predviđeno je formiranje i posebnog budžetskog fonda, čija će sredstva biti korišćena za socijalne izdatke, pri čemu će se taj fond puniti sredstvima prikupljenim od posebnog oporezivanja zarada većih od 40.000 dinara (po stopi od 10%), kao i onih koje su veće od 100.000 dinara (po stopi od 15%), plus celokupan iznos preko šestostruke prosečne zarade u Republici Srbiji.

Makroekonomska kretanja u prvom kvartalu 2009. godine karakterišu negativne tendencije započete u drugoj polovini 2008. godine. Pad privredne aktivnosti najviše je pogodio industriju, izvoz, uvoz, unutrašnju trgovinu. Prisutno je usporavanje rasta tražnje stanovništva, umeren nivo inflacije, usporavanje spoljnotrgovinske aktivnosti i visok fiskalni deficit. Prema procenama RZR očekuje se pad bruto domaćeg proizvoda u 2009. od oko -4%.

Realni sektor. Fizički obim industrijske proizvodnje u Q1 2009. godine, u odnosu na Q1 2008. godine manji je za 16,9%. Pad proizvodnje ostvaren je u sva tri industrijska sektora: vađenju ruda i kamena 7,3%, prerađivačkoj industriji 22,5% i u proizvodnji i distribuciji električne energije gasa i vode 0,8%. Industrijska proizvodnja u martu 2009. godine, u odnosu na mart 2008. godine manja je za 14,2%, a veća je za 12,0% od ostvarene proizvodnje u prethodnom mesecu. Međugodišnji rezultati nešto su poboljšani, usled stabilizacije tekućih rezultata i slabijih prošlogodišnjih martovskih rezultata. Oblasti koje su najviše doprinele padu industrijske proizvodnje u martu 2009. godine u odnosu na mart 2008. godine su: proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja proizvoda od nemetalnih sirovina. Imajući u vidu činjenicu da će industrijska proizvodnja u 2009. godini biti pod nepovoljnim uticajem globalne svetske i ekonomske krize koja će usporavati inostranu i domaću tražnju, kao i kreditnu aktivnost procenjuje se da će fizički obim industrijske proizvodnje u 2009. godini ostvariti negativnu stopu rasta od oko 10% na godišnjem nivou.

Produktivnost rada u ukupnoj industriji u prvom kvartalu 2009. godine smanjena je za 9,0%, a u prerađivačkoj industriji za 13,3% u odnosu na prvi kvartal 2008. godine. Pad produktivnosti rada posledica je smanjenja fizičkog obima industrijske proizvodnje u ukupnoj i prerađivačkoj industriji.

Tražnja, zarade i cene. Na tendenciju usporavanja rasta tražnje stanovništva, upućuju podaci o kretanju prometa u trgovini na malo, zarada zaposlenih, kredita plasiranih sektoru stanovništva. Promet robe u trgovini na malo u prvom kvartalu 2009. godine u odnosu na Q1 2008. manji je nominalno za 5,5%, a realno za 11,7%.

Prosečno isplaćena neto zarada u martu iznosila je 30.362 dinara i nominalno je manja za 2,4% a realno 2,8% u odnosu na prethodni mesec. Najveća neto zarada je u proizvodnji duvanskih proizvoda (78.074 dinara), a najniža u proizvodnji odevnih predmeta i krzna (12.801 dinar). Pozitivnu tendenciju u Q1 2009. godine predstavlja usporavanje rasta realnih zarada koje su realno povećane za 2,6% u odnosu na Q1 2008. Procenjuje se da će se nastaviti dalji trend smanjenja rasta nominalnih i realnih zarada u 2009. godini.

U periodu januar-mart 2009. godine ostvaren je pad ukupne zaposlenosti za 0,6%, u preduzećima, ustanovama i organizacijama za 0,5%, i prvi put je došlo do smanjenja broja privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih za 1,0% u odnosu na isti period 2008. godine. Najveće smanjenje zaposlenih na nivou delatnosti je u prerađivačkoj industriji (5,8%). Ukupan broj zaposlenih u martu 2009. godine bio je 1.978.816 što je za 0,1% manje u odnosu na februar i za 1,4% u odnosu na mart 2008. godine. Prema prognozama za 2009. godinu očekuje se dalji trend smanjenja zaposlenosti, imajući u vidu činjenicu da ove godine ističu mnogi ugovori o privatizaciji (čime poslodavci imaju pravo da nakon dve godine otpuste višak zaposlenih), zbog likvidacije preduzeća koja do kraja 2008. godine nisu privatizovana i zbog negativnih posledica globalne ekonomske krize. Broj lica koja traže zaposlenje, u periodu januar-mart 2009. godine bio je 817.174 lica što je za 4,8% manje u odnosu na isti period 2008. Od tog broja, 748.297 lica su nezaposleni koji aktivno traže zaposlenje, što je 5,8% manje u odnosu na isti period 2008. godine.

Rast inflacije u prva četiri meseca 2009. najvećim delom posledica je visokog rasta regulisanih cena, kao i povećanja akciza, oscilacije kursa i depresijacije dinara. U periodu januar-april 2009. ostvaren je ukupan rast cena na malo od 7,0% (april 2009/decembar 2008), a njihov godišnji rast iznosio je 10,0% (april 2009/april 2008). Rast indeksa potrošačkih cena, koji od 2009. godine predstavlja zvaničnu meru inflacije u Srbiji, u Q1 2009. godine iznosio je 3,8% (mart 2009/decembar 2008), a njihov godišnji rast iznosio je 9,4% (mart 2009/mart 2008). Očekuje se da će ovogodišnja inflacija biti u okvirima utvrđenog ciljanog raspona za 2009. godinu (8%±2%).

Monetarna politika je zadržala restriktivni karakter. Smanjenjem referentne kamatne stope (sa 17,75% krajem decembra 2008. na 14% krajem aprila 2009) smanjen je stepen njene restriktivnosti. Osnovni monetarni agregati krajem marta 2009. godine zabeležili su pad u poređenju s vrednostima iz decembra 2008. godine, osim monetarnog agregata M3. Godišnje stope rasta primarnog novca i M2 u martu u odnosu na prethodni mesec su povećane, dok su godišnje stope rasta M1 i M3 smanjene, s tim što je stopa rasta M1 i dalje negativna. Nastavljen je trend usporavanja kreditne aktivnosti banaka.

Javni prihodi. U periodu januar-april 2009. godine ostvarena su ukupna primanja budžeta Republike Srbije od 188,7 mlrd. dinara, dok su ukupna izdavanja bila veća i iznosila su 217,5 mlrd. dinara, što je dovelo do budžetskog deficita od 28,8 mlrd. dinara. U odnosu na isti period 2008. godine primanja budžeta realno su manja 20,4%, a izdaci budžeta 11,6%.

Ekonomski odnosi sa inostranstvom. Negativne tendencije u robnom prometu sa inostranstvom započete u četvrtom kvartalu 2008. godine, u uslovima globalne ekonomske krize, nastavljene su i na početku 2009. godine. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2009. iznosi 4,0 mlrd. EUR (5,2 mlrd. USD) i na međugodišnjem nivou manja je 25,1% (34,6%). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije (52,8% ukupne razmene). Izvoz roba je smanjen za 23,8% (33,5%), a uvoz za 25,7% (35,2%). Registrovan je spoljnotrgovinski deficit od 1,4 mlrd. EUR (1,8 mlrd. USD), koji je manji za 27,3% (36,6%) u odnosu na isti period 2008. godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 47,6% i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu 2008. godine, kada je iznosila 46,4%.

Privatizacija. Proces privatizacije u Srbiji je u završnoj fazi. Posmatrano po veličini preduzeća najbolji rezultati postignuti su u oblasti privatizacije malih preduzeća, koja se odvijala najvećom brzinom, dok su najveći problemi i najveće zaostajanje u odnosu na zemlje okruženja, u oblasti privatizacije velikih sistema. U toku 2009. godine pored okončanja privatizacije preostalog društvenog kapitala (oko 800 preduzeća) tenderskom i aukcijskom prodajom ili putem stečaja, nastavak reformi javnog sektora treba da obezbedi odpočinjanje privatizacije javno-komunalnih preduzeća i rešavanje statusa infrastrukturnih preduzeća od strateškog značaja. U 2009. godini tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 55 preduzeća, ostvareno je 66,8 mil. EUR prihoda i obezbeđeno 96,9 mil. EUR za investicije.

U 2009. godini je preko Akcijskog fonda realizovana prodaja akcija 69 kompanija i ostvaren prihod od 3,1 mil. EUR.

Fond za razvoj je u periodu januar-maj 2009. godine za 92 dugoročna investiciona programa odobrio kredite u ukupnom iznosu od 1,9 mlrd. dinara za 43 opštine. Realizacijom ovih programa planirano je otvaranje 1.459 novih radnih mesta.

Konjunkturne perspektive. Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), a prema oceni anketiranih industrijskih proizvođača, nastavlja se pogoršavanje tekuće poslovne situacije i iskazuje se sve manji optimizam u pogledu budućih poslovnih aktivnosti. Kontinuirano pogoršanje ocene poslovnih prilika ilustruje pad indikatora poslovne klime BCI koji se već duže vreme nalazi ispod dugoročnog proseka, a u Q1 2009. zabeležene su najniže ocene od oktobra 2004. godine kada se otpočelo sa istraživanjem. Nepovoljan trend BCI opredeljen je kontinuiranim smanjenjem nivoa industrijske proizvodnje, ukupnih i izvoznih porudžbina, zaliha kao i sve manjim optimizmom privrednika u vezi proizvodnih očekivanja.

Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 4/09 Republičkog zavoda za razvoj

 

31. Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja (ažurirano 5.6.2009. godine)

Prethodna godina = 100

 

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

Bruto domaći proizvod, tekuće cene, mlrd dinara

762.2

972.9

1,133.0

1,384.3

1,687.8

1,980.2

2,362.8

2,790.91

2,994.91

Bruto domaći proizvod, mil. EUR

12,820.9

16,033.7

17,416.4

19,075.0

20,358.0

23,520.6

29,542.7

34,2591

30,8631

Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR

1,708.7

2,137.8

2,328.2

2,555.9

2,736.0

3,173.5

4,002.2

4,6511

4,1901

Bruto domaći proizvod, realni rast, u %

5.6

3.9

2.4

8,3

5.6

5,2

6,9

5,42

-2,01

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Cene i troškovi života, stope rasta

 

 

 

 

 

 

 

 

I-IV

Potrošačke cene, kraj perioda

-

-

-

-

-

-

11.0

8.6

4.8

Troškovi života, prosek perioda

93.3

16.6

9.9

11.4

16,2

11,7

7.0

13.5

9.3

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Spoljnoekonomska razmena, u mil. EUR3

 

 

 

 

 

 

 

 

I-IV

Izvoz robe

1,922.2

2,870.4

2,441.0

2,831.6

3,608.3

5,102.5

6,432.2

7,428.3

1,733.5

Izvoz robe u EU

892.4

960.7

1,202.3

1,456.5

2,117.6

2,942.9

3,602.7

4,028.4

943.1

Uvoz robe

4,759.2

5,956.6

6,585.5

8,623.3

8,439.2

10,462.6

13,506.8

15,580.5

3,628.9

Uvoz kapitalnih proizvoda4

-

-

-

2,495.3

1,971.6

2,429.8

3,495.9

3,829.8

826.0

Uvoz intermedijarnih proizvoda4

-

-

-

2,830.6

3,027.6

3,781.4

4,892.1

5,331.0

1,146.3

Deficit robne razmene

-2,837.0

-3,754.7

-4,144.3

-5,791.7

-4,831.0

-5,360.1

-7,074.5

-8,152.1

-1,895.4

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I-III

Deficit tekućih transakcija (bez donacija)5

977.0

-1,842.7

-1,674.8

-2,688.4

-2,050.0

-3,091.8

4.780,96

-6,086.2

-836.3

Deficit tekućih transakcija (bez donacija), % BDP

-7.6

-11.5

-9.6

-14.1

-10.1

-13.1

-16.2

-17.8

-

Platni bilans, ukupno5

559.9

981.1

813.5

360.2

1,627.6

4,316.1

742.1

-1,714.6

-240.0

Strane direktne investicije, neto, u mil. EUR

184.0

502.2

1,205.7

776.6

1,244.6

3,492.2

1,820.8

1,812.1

643.3

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Monetarni i devizni pokazatelji, kraj perioda

 

 

 

 

 

 

 

 

IV

Dinarski primarni novac, mil. dinara

41,643

69,543

72,267

82,383

100,341

143,409

169,020

319,781

287,843

Novčana masa M3, mil. Dinara

125,414

191,492

244,731

322,876

458,870

634,470

903,871

992,743

1,037,242

Ukupni dinarski plasmani banaka

75,187

97,589

141,498

231,866

394,118

521,189

759,261

1,036,175

1,130,413

    Plasmani privredi

68,377

77,845

109,047

161,776

255,965

308,197

440,049

631,605

710,198

    Plasmani stanovništvu

5,277

16,139

29,333

66,354

131,845

203,285

305,665

381,496

397,412

Devizne rezerve NBS, mil. EUR

1,325

2,186

2,840

3,117

4,935

9,025

9,641

8,160

8,110

Vrednost USD u odnosu na dinar 

67.67

58.98

54.64

57.94

72.22

59.98

53.73

62.90

71.64

Vrednost EUR u odnosu na dinar

59.71

61.52

68.31

78.89

85.50

79.00

79.24

88.60

95.24

Štednja stanovništva u mil. EUR, kraj perioda

330

813

1,100

1,465

2,275

3,414

5,029

4,881

4,977

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zaposlenost,  zarade i penzije

 

 

 

 

 

 

 

 

I-IV

Broj zaposlenih, prosek, u 000

2,102

2,067

2,040

2,051

2,069

2,026

2,002

1,999

1,979

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda, u 000

-

-

-

-

896

916

785

728

763

Stopa nezaposlenosti, MOR

-

-

-

19.5

21.8

21.6

18.8

14.4

-

Neto zarade, prosek perioda, u dinarima7

6,078

9,208

11,500

14,108

17,443

21,707

27,759

32,746

30,718

- realne stope rasta

16.5

29.9

13.6

10.1

6.4

11.4

19.5

3.9

2.7

Prosečna penzija, prosek perioda, u din.

4,505

6,134

7,393

8,725

10,568

12,151

13,612

17,660

19,781

- realne stope rasta 

17.9

16.8

9.7

5.9

4.2

2.9

4.7

14.3

10.1

Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih.

1 Procena MFIN.
2 Procena RZS.
3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena je Crna Gora.
4 Nova klasifikacija se primenjuje od 2004. godine.
5 Za preračunavanje iz dolara u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru od 2001. do 2006. godine. Za 2007, 2008. i 2009. godinu podaci NBS.
6 Nova metodologija.
7 Od 2009. godine nova metodologija obračuna prosečnih zarada.

32. Nominalni iznosi prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za jun 2009. godine

I

NOMINALNI IZNOSI PRAVA

REDOVAN
IZNOS

UVEĆAN
IZNOS

1.

RODITELJSKI DODATAK od 1. juna 2009. godine

 

 

-

za prvo dete - jednokratno

26.663,95

 

-

za drugo dete - 104.266,10 u 24 rate

4.344,42

 

-

za treće dete - 187.670,39 u 24 rate

7.819,60

 

-

za četvrto dete - 250.224,56 u 24 rate

10.426,02

 

2.

DEČIJI DODATAK za maj 2009. godine
(za prvo, drugo, treće i četvrto dete)

1.863,59

2.422,67

3.

NOVČANA POMOĆ MAJKAMA IZBEGLICAMA za maj 2009. godine

3.397,80

 

II

CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. juna 2009. godine

 

 

a)

cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona

5.891,70

7.070,04

b)

cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede

 

 

-

Član 19. stav 1. tačka 1) Zakona

2,35

2,82

-

Član 19. stav 1. tačka 2) Zakona

5,49

6,58

III

NAKNADA ZA RAD HRANITELJA

 

 

-

za smeštaj jednog deteta

10.586,00

 

-

za smeštaj dvoje i više dece (neto iznos po detetu)

6.514,00

 

NAPOMENA:
1) Ako još uvek ima korisnika, koji su pravo na roditeljski dodatak ostvarili na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002), za njih se isplate vrše jednokratno i u iznosima: za drugo dete 106.120,00 za treće dete 200.515,00 i četvrto dete 254.678,00 din.
2) Pravo iz tač. 1. i 2. ovog rešenja usklađuje se dva puta godišnje i to: 1. aprila i 1. oktobra sa indeksom troškova života u RS; a pravo iz tačke 3. utvrđuje se mesečno u zavisnosti od kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji.

(Rešenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 401-00-157/2009-12-5)