PRAVILNIKO MERAMA ZA SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE TUBERKULOZE KOD ŽIVOTINJA("Sl. list SFRJ", br. 22/89 i 53/90 i "Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - dr. pravilnik) |
Ovim pravilnikom propisuju se mere za suzbijanje i iskorenjivanje tuberkuloze kod životinja.
Čl. 2-11*
(Prestalo da važi)
II SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE TUBERKULOZE SVINJA
Obolelim od tuberkuloze smatraju se svinje kod kojih se:
1) dijagnostičkom metodom simultane intrakutane tuberkulinizacije utvrdi pozitivna reakcija na bovini ili avijarni tuberkulin ili istovremeno na oba tuberkulina;
2) u organima zaklanih ili uginulih životinja nađu na tuberkulozu sumnjive patomorfološke promene, a laboratorijskim ispitivanjem sekreta, ekskreta ili tkiva utvrdi prisustvo acidorezistentnih bakterija, odnosno mikrobakterijske vrste: Mucobacterium tuberculosis, Mycobacterium bovis ili kompleks Mucobacterium avium - Mucobacterium intracellulare.
Laboratorijsko ispitivanje iz stava 1. tačka 2. ovog člana obavezno je samo u prvim slučajevima promena utvrđenih na klanici, odnosno u dvorištu u kom je došlo do uginuća životinja.
Sumnjivim na tuberkulozu smatraju se svinje:
1) ako je prilikom tuberkulinizacije dobijena sumnjiva reakcija,
2) ako su boravile u dvorištu u kome je utvrđena tuberkuloza,
3) ako su dolazile u dodir sa tuberkuloznim ljudima ili životinjama,
4) ako su hranjene hranom koja je zagađena uzročnicima tuberkuloze.
Smatra se da je tuberkulozom svinja zaraženo ono dvorište u kom je kod jedne ili više svinja utvrđena pozitivna reakcija na bovini tuberkulin, za tuberkulozu karakteristične patomorfološke promene, a laboratorijskim metodama potvrđeno prisustvo uzročnika iz člana 12. ovog pravilnika.
Dvorište iz stava 1. ovog člana neće se smatrati zaraženim, ako je u njemu utvrđeno manje od 1% pozitivnih reakcija na avijarnu tuberkulozu svinja.
Dvorište se smatra sumnjivim na tuberkulozu svinja ako su:
1) kod svinja u tom dvorištu utvrđene sumnjive reakcije simultane intradermalne tuberkulinizacije,
2) prilikom klanja svinja iz tog dvorišta, na liniji klanja, utvrđene patomorfološke promene karakteristične za tuberkulozu, a laboratorijsko ispitivanje nije izvršeno na način propisan članom 12. ovog pravilnika.
Dijagnostičko ispitivanje svinja na tuberkulozu vrši se metodom simultane intradermalne tuberkulinizacije avijarnim i bovinim standardnim tuberkulinom.
Tuberkulinizaciji svinja jednom godišnje podležu sve priplodne svinje i svinje za priplod namenjene prodaji, sa navršena četiri meseca.
Tuberkulin se ubrizgava i reakcija procenjuje na osnovu uputstva proizvođača tuberkulina.
Ako se posle uginuća ili klanja svinja utvrde patomorfološke promene sumnjive na tuberkulozu, organi i tkiva na kojima su te promene utvrđene dostavljaju se ovlašćenoj specijalističkoj veterinarskoj organizaciji udruženog rada radi laboratorijskog ispitivanja.
Kad se utvrdi tuberkuloza svinja ili se sumnja na tuberkulozu svinja, u zaraženom ili dvorištu sumnjivom na zarazu, narediće se sledeće mere:
1) zabrana prometa svinja, osim svinja za klanje i svinja iz dvorišta u kojima je nađeno manje od 1% životinja pozitivnih na avijarni tip tuberkuloze, pod uslovom da su u tom dvorištu izvršene sve druge propisane mere,
2) zabrana korišćenja obolelih i sumnjivih svinja za priplod,
3) epizootološka anketa, radi utvrđivanja porekla zaraze,
4) klanje obolelih svinja u roku od četiri meseca od dana utvrđivanja tuberkuloze,
5) tuberkulinizacija svih priplodnih svinja u dvorištu,
6) obeležavanje svih obolelih i na tuberkulozu sumnjivih svinja, na trajan i vidljiv način,
7) izdvajanje obolelih i na bolest sumnjivih svinja od zdravih,
8) dezinfekcija pribora i objekata,
9) dezinfekcija stajnjaka i stoke.
U uverenju o zdravstvenom stanju koje prati svinje upućene na klanje, ako je kod njih utvrđena pozitivna ili sumnjiva reakcija na tuberkulozu, upisuje se TBC svinja.
Kad se utvrdi tuberkuloza svinja, organ nadležan za poslove veterinarstva u republici, odnosno autonomnoj pokrajini mora obavestiti nadležni organ zdravstvene službe.
U dvorištu u kome je utvrđena tuberkuloza svinja ili se sumnja na tuberkulozu svinja, laboratorijskim ispitivanjem mora se proveriti da li su stočna hrana, sirovine koje služe za pripremanje stočne hrane, aditivi i voda za napajanje zagađeni mikrobakterijama.
Stočna hrana, sirovine i aditivi za stočnu hranu ne mogu se nabavljati iz skladišta koja nisu obezbeđena od ulaska ptica ili drugih životinja.
U suprotnom, stočna hrana se mora na odgovarajući način dekontaminirati pre upotrebe za ishranu svinja.
Otvori za ventilaciju i okna u objektima za smeštaj svinja moraju se obezbediti od ulaska ptica, a deratizacija objekata mora se sprovoditi dva puta godišnje.
Radi dijagnostičke kontrole na tuberkulozu, u klanicama je obavezan veterinarsko-sanitarni pregled najmanje jedanput mesečno, na liniji klanja, zarezivanjem mezenterijalnih limfnih čvorova.
Smatra se da je tuberkuloza svinja prestala u zaraženom dvorištu kad se:
1) odstrane sve obolele svinje,
2) odvoje svi potomci zaraženih svinja,
3) kad dve uzastopne tuberkulinizacije, u razmaku od najmanje šest nedelja kod svih svinja u tom dvorištu, daju negativan rezultat,
4) izvrše druge mere predviđene ovim pravilnikom, uključujući i završnu dezinfekciju.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje tuberkuloze goveda ("Službeni list SFRJ" br. 14/81).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Odredbe čl. 2. do 11. Pravilnika o merama za suzbijanje i iskorenjivanje tuberkuloze kod životinja ("Sl. list SFRJ", br. 22/89 i 53/90), prestaju da važe danom stupanja na snagu Pravilnika o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti tuberkuloze goveda, načinu njihovog sprovođenja, kao i načinu utvrđivanja statusa gazdinstva slobodnog od tuberkuloze goveda ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009), odnosno 22. jula 2009. godine.