POSLOVNIKO RADU DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA("Sl. glasnik RS", br. 55/2009) |
Poslovnikom Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Poslovnik) bliže se uređuje način rada i odlučivanja Državnog veća tužilaca Republike Srbije (u daljem tekstu: Veće).
Upotrebljeni izrazi u ovom poslovniku imaju značenje:
1) Pod Zakonom podrazumeva se Zakon o Državnom veću tužilaca,
2) Pod Poslovnikom podrazumeva se Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca,
3) Pod Većem podrazumeva se Državno veće tužilaca,
4) Pod Administrativnom kancelarijom podrazumeva se služba koja obavlja stručne, administrativno-tehničke, personalne i računovodstvene poslove za Veće,
5) Predsednikom se smatra predsednik Državnog veća tužilaca,
6) Zamenikom predsednika se smatra zamenik predsednika Veća,
7) Predsedavajućim se smatra član Veća koji predsedava sednicom,
8) Članom/članovima se smatra član ili članovi Veća,
9) Sekretarom se smatra sekretara administrativne kancelarija Veća,
10) Postupak izbora podrazumeva način oglašavanja i odlučivanja veća u postupku izbora zamenika javnih tužilaca i predlaganje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju,
11) Pod izborom podrazumeva se izbor zamenika javnih tužilaca i predlaganje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju.
Ovim poslovnikom posebno se uređuju:
1) prava i dužnosti predsednika i zamenika predsednika Veća,
2) postupak za utvrđivanje liste kandidata za Republičkog javnog tužioca i javnog tužioca koja se dostavlja Vladi i postavljanje vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca, izbora, razrešenja i prestanka funkcije zamenika javnih tužilaca,
3) postupak donošenja odluke o udaljenju Republičkog javnog tužioca i donošenje odluke po prigovoru na odluku o udaljenju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca,
4) postupak imenovanja i razrešenja Disciplinskog tužioca i njegovih zamenika i članova i zamenike članova Disciplinske komisije iz reda javnih tužioca i zamenika javnih tužioca,
5) sazivanje sednica Veća i utvrđivanje dnevnog reda za zasedanje i
6) obavljanje stručnih, administrativnih, tehničkih i drugih poslova za potrebe Veća.
Sedište Veća je u Beogradu u Ulici Nemanjina br. 22-26.
Veće zaseda u Beogradu, a izuzetno može odlučiti da pojedine sednice održi na području nekog od viših javnih tužilaštava.
Predsednik Veća obezbeđuje sve potrebne uslove za održavanje sednica van sedišta Veća.
Ako je protiv predsednika, zamenika predsednika ili člana Veća zahtevano pokretanje krivičnog postupka ili podnet predlog za lišenje slobode, Veće će bez odlaganja razmotriti zahtev ovlašćenog tužioca u krivičnom postupku za izdavanje odobrenja i svoje mišljenje neodložno dostaviti nadležnom odboru Narodne Skupštine.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana Veće donosi većinom glasova svih članova.
U slučaju sprečenosti predsednika i zamenika predsednika sednicu za davanje mišljenja iz stava 1. može sazvati svaki član Veća, a sednici predsedava najstariji član Veća.
Predsednik se stara o pravilnoj primeni ovog poslovnika, zastupa i predstavlja Veće i vrši druge poslove koje mu poveri Veće.
Predsednik Veća vrši i sledeće poslove:
1) saziva sednice Veća i njima predsedava i potpisuje pismene otpravke odluka i druge akte Veća,
2) sastavlja predlog dnevnog reda i obavlja druge radnje pripremanja sednice Veća,
3) nadzire, organizuje i usklađuje rad Veća,
4) preduzima mere za nesmetano odvijanje sednice,
5) stara se da rad Veća i njegovih članova bude u skladu sa Zakonom i Poslovnikom,
6) izdaje posebna zaduženja članovima Veća,
7) donosi odluke povodom primene ovog poslovnika,
8) nadzire administrativno i finansijsko poslovanje Veća i izdaje potrebna uputstva i dokumente koji se odnose na rad Veća,
9) nadzire vođenje evidencija, spisa i dokumenata Veća,
10) zastupa Veće pred domaćim i stranim organima i organizacijama,
11) pojedina ovlašćenja za zastupanje prenosi na članove Veća,
12) stara se o saradnji Veća sa medijima, Republičkim javnim tužilaštvom i drugim državnim organima,
13) podnosi zahteve za obezbeđenje sredstava za rad Veća i potpisuje predlog budžeta potrebnih sredstava za rad Veća,
14) brine se o zaštiti prava i ispunjavanju dužnosti članova Veća,
15) obavlja i druge dužnosti utvrđene Zakonom i Poslovnikom, i
16) izvršava odluke Veća i vrši druge poverene poslove.
Predsednik ima pravo da prenese svoje dužnosti i ovlašćenja na zamenika predsednika.
Zamenika predsednika bira Veće na obrazloženi predlog predsednika na prvoj sednici Veća u novom sazivu.
Predsednik može odrediti drugog člana Veća da obavlja dužnosti i ovlašćenja predsednika za vreme tokom kojeg ni predsednik ni zamenik predsednika ne mogu obavljati svoje dužnosti i ovlašćenja.
Mandat zamenika predsednika traje tri godine i može biti ponovo biran.
Zamenik predsednika pomaže u radu predsedniku i obavlja poslove iz njegovog delokruga u slučaju sprečenosti predsednika da obavlja svoje dužnosti i ovlašćenja.
Zamenik predsednika može biti razrešen pre isteka mandata na predlog predsednika.
Predlog za razrešenje iz stava 3. podnose najmanje tri člana Veća.
Odluku o razrešenju zamenika predsednika donosi Veće i na istoj sednici bira novog zamenika predsednika Veća.
Pri odlučivanju u stvarima iz svoje nadležnosti članovi Veća su dužni da postupaju na način da se izbegne pristrasnost ili diskriminacija po bilo kom osnovu ili da svojim postupcima stvore utisak da su pristrasni.
Administrativna kancelarija vodi evidenciju o datumima izbora i prestanka mandata za svakog člana Veća, uključujući i druge stručne, finansijske, personalne i administrativno-tehničke poslove Veća.
Administrativna kancelarija čuva i arhivira sve zapisnike, spise i drugu dokumentaciju u skladu sa posebnim pravilnikom.
Sastav stalnih radnih tela iz člana 15. Zakona o Državnom veću tužilaca, Veće bira na posebnoj sednici.
Prilikom izbora sastava Izborne komisije uzeće se u obzir predlozi kolegijuma javnih tužilaštava, a prilikom izbora sastava disciplinskih organa i predlozi strukovnih i stručnih udruženja.
Radi razmatranja pojedinih pitanja i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, Veće obrazuje povremena radna tela.
Povremena radna tela imaju predsednika i četiri člana.
Povremena radna tela se obrazuju odlukom Veća, a prestaju sa radom usvajanjem izveštaja o radu na sednici Veća.
Sadržaj odluke o obrazovanju radnih tela
Odluke Veća kojom se obrazuje radna tela, pored ostalog, sadrže: zadatke, sastav i druga pitanja vezana za rad.
Veće na predlog predsednika ili člana Veća može imenovati privremenu zamenu za člana komisije kada je taj član sprečen da vrši svoje dužnost.
Raspored redovnih sednica Veća utvrđuje predsednik Veća.
Po potrebi i iz razloga hitnosti predsednik Veća može sazivati i vanredne sednice Veća.
Predsednik Veća dužan je da sazove vanrednu sednicu na zahtev najmanje tri člana Veća.
Ukoliko predsednik na zahtev iz stava 3. ovog člana ne sazove sednicu Veća u roku od tri dana, sednicu mogu da sazovu tri člana Veća.
U hitnim slučajevima a naročito kad postoji opasnost od odlaganja, Predsednik veća može održati sednicu telefonskim putem. U tom slučaju Predsednik je dužan da neposredno po održavanju sednice, obavesti članove Veća o rezultatima glasanja i koja je odluka usvojena.
Utvrđivanje dnevnog reda sednice Veća
Predsednik Veća predlaže dnevni red sednice Veća uz poziv za održavanje sednice koji sadrži i datum, mesto i vreme održavanja sednice. Poziv se dostavlja svim članovima Veća u roku od najmanje pet dana od dana održavanja sednice.
U slučaju sazivanja vanredne sednice članovi se obaveštavaju o dnevnom redu istovremeno sa obaveštenjem o datumu, mestu i vremenu održavanja vanredne sednice.
U naročito hitnim slučajevima sednica se može sazvati telefonom i tada je predlagač dužan da usmeno saopšti razloge sazivanja sednice, kao i dnevni red koji predlaže.
Svaki član Veća ovlašćen je da predloži tačku dnevnog reda predsedniku Veća, što može učiniti na samoj sednici Veća. Za slučaj da se predlaže tačka dnevnog reda koja nije obuhvaćena predloženim dnevnim redom, član Veća je dužan da predlog tačke dnevnog reda dostavi predlagaču sednice u roku od tri dana po prijemu poziva i obaveštenja o dnevnom redu, a u slučaju sazivanja vanredne sednice odmah ili u roku od 24 sata od primljenog poziva i obaveštenja.
Ukoliko predsednik ne uvrsti predlog u dnevni red, predlagač može predlog ponoviti na sednici. O predlogu se odlučuje glasanjem svih prisutnih članova Veća. Predlog je usvojen kada je za njega glasala većina članova Veća. Kada se tačka dnevnog reda predloži na sednici Veća, o njoj takođe odlučuje Veće većinom glasova.
U prilogu poziva za sednicu dostavlja se potreban pismeni materijal, a u slučaju zakazivanja sednice putem telefona pismeni materijal dostavlja se neposredno pre početka sednice.
Sednice Veća su, po pravilu, zatvorene za javnost. Veće može odlučiti da pojedina pitanja razmatra na javnoj sednici.
Po odobrenju predsednika Veća sednici mogu da prisustvuju zaposleni u Administrativnoj kancelariji ili druga lica.
Pre otvaranja sednice predsednik utvrđuje broj prisutnih članova Veća. Pošto utvrdi da je prisutan dovoljan broj članova za održavanje sednice, predsednik otvara sednicu.
Po otvaranju sednice predsednik predlaže dnevni red i poziva članove da predlože izmene i dopune predloženog dnevnog reda i o njihovim predlozima posebno se glasa.
Po utvrđivanju konačnog predloga dnevnog reda, Veće donosi odluku o usvajanju dnevnog reda, a potom predsednik otvara raspravu po svakoj tački dnevnog reda posebno.
Svi članovi Veća imaju pravo da učestvuju u raspravi. Obavezni su da u svojim diskusijama, koje treba da su što kraće i jasnije, po pravilu, raspravljaju samo o pitanjima koja su od neposrednog značaja za donošenje odluke po tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja.
Svaki član može da govori o povredi Poslovnika, da izrazi svoje mišljenje, stav ili uverenje ali je obavezan da to učini u pristojnom obliku.
Predsednik daje i oduzima reč učesnicima u raspravi vodeći računa o redosledu prijavljivanja, a po završenoj raspravi predlaže donošenje odluke po toj tački.
Predsednik se stara o održavanju reda na sednici. Predsednik će opomenuti člana ili drugo prisutno lice koje ometa rad Veća na sednici.
Ako opomenuto lice i dalje nastavlja da ometa rad Veća na sednici, na predlog predsednika, zamenika predsednika ili člana, Veće će doneti odluku o njegovom udaljenju sa sednice.
Lice protiv koga je doneta odluka iz stava 2. ovog člana obavezno je da odmah po izricanju mere udaljenja napusti prostoriju u kojoj se sednica održava.
Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu Veća na kojoj je izrečena.
Predsednik će doneti odluku da se sednica prekine ako se merama iz Poslovnika ne može održati red na sednici ili ako u toku sednice prestane da postoji neki drugi uslov neophodan za njeno održavanje i utvrditi vreme njenog nastavka.
Ukoliko sednici ne prisustvuje potreban broj članova ili ostala pozvana lica čije je prisustvo neophodno ili ako nije ispunjen neki drugi uslov za njeno održavanje, predsednik donosi odluku da se sednica odloži i istovremeno utvrđuje datum i čas kada će se održati sednica vodeći računa o rokovima za donošenje odluke po tačkama iz predloženog dnevnog reda.
Na sednicama Veća vodi se zapisnik koji sadrži:
1) mesto, datum i vreme održavanja sednice;
2) broj prisutnih članova, njihova imena kao i imena i funkcije drugih prisutnih lica;
3) imena članova koji su opravdali izostanak;
4) konstataciju da je prisutan broj članova potreban za odlučivanje i da je sednica otvorena odnosno da nije prisutan potreban broj članova za odlučivanje i da se sednica odlaže;
5) dnevni red sednice;
6) kratku sadržinu rasprave po svakoj tački dnevnog reda;
7) podatke o merama izrečenim radi održavanja reda na sednici i o licima kojima su mere izrečene;
8) ishod glasanja po svim pitanjima i tačkama dnevnog reda povodom kojih se donosi odluka Veća;
9) izdvojena mišljenja članova povodom odluka po pojedinim tačkama dnevnog reda;
10) podatke o prekidu i odlaganju sednice;
11) podatke o času završetka sednice i
12) druge podatke sa sednice za koje se oceni da su od značaja.
Zapisničar je lice zaposleno u Administrativnoj kancelariji.
Zapisnik potpisuju predsednik i zapisničar.
Po završetku sednice zapisnik se dostavlja svim članovima Veća.
Zapisnik sa prethodne sednice usvaja se na narednoj sednici Veća većinom glasova.
Odluka kojom se usvaja zapisnik sa prethodne sednice može sadržavati ispravke i dopune zapisnika.
Odlukom Veća zapisnik može biti učinjen dostupnim javnosti.
Veće donosi odluke, rešenja, zaključke i mišljenja.
Nacrte odluka, rešenja, zaključaka i mišljenja po svakoj tački dnevnog reda i obrazloženja priprema Administrativna kancelarija pod nadzorom sekretara Administrativne kancelarije. Ukoliko ih Veće na sednici ne usvoji, Administrativna kancelarija, pripremiće nove nacrte, po uputstvu predsednika ili člana Veća koga on ovlasti.
Postupanje u vezi sa poverljivim informacijama
Informacije o radu Veća dostupne su javnosti.
Izuzetno, Veće može da uskrati pristup informacijama koje nose oznaku službena tajna a sadržane su u spisima, dosijeima, zapisnicima o razgovorima sa kandidatima, toku sednice na kojoj se odlučuje o izborima, kao i na druge informacije koje su sadržane u dokumentima pod oznakom službena tajna.
Svako ko učestvuje u radu Veća dužan je da čuva kao službenu tajnu sve podatke do kojih dođe povodom svojih aktivnosti u radu Veća. Ta obaveza postoji i nakon što toj osobi prestane dužnost ili okonča aktivnosti u Veću.
Kontakte sa javnošću ostvaruje predsednik Veća ili portparol Administrativne kancelarije po njegovim uputstvima.
Članovi su dužni da obaveste predsednika o mogućem sukobu interesa koji može nastati u toku njihovog rada.
Predsednik i član Veća moraju se sami izuzeti u razmatranju pitanja i odlučivanju koja se tiču njih samih, krvnih srodnika u pravoj liniji do bilo koga stepena srodstva, krvnih srodnika u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, srodnika po tazbini do drugog stepena, bračnog druga ili vanbračnog druga , duhovnog srodstva (kumstvo), usvojioca i usvojenika, kao i kada postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Sednici Veća ne prisustvuje član koji je inicirao ili učestvovao u donošenju odluke ili davanju mišljenja, ili na bilo koji način učestvovao u postupku koji je prethodio odlučivanju Veća o tim pitanjima.
Član koji podnese predlog za svoje izuzeće ili izuzeće drugog člana Veća mora u pismenoj formi navesti sve razloge za izuzeće ili to učiniti usmeno u zapisnik na sednici Veća.
Veće donosi odluku o izuzeću.
Svaki član koji smatra da bi drugi član trebao biti izuzet od učešća u postupku predlaže Veću da donese odluku o izuzeću tog drugog člana i dužan je da u pismenoj formi ili u zapisnik na sednici Veća iznese obrazložene razloge za takav predlog.
Član Veća o čijem se izuzeću raspravlja može učestvovati u raspravi ali ne i da glasa.
Član koji je izuzet ne može učestvovati u postupku ili raspravi koja se odnosi na pitanje zbog kojeg je izuzet.
Oglas za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Veće objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na području cele teritorije Republike Srbije.
Oglas se objavljuje u formi koju je utvrdilo Veće.
Oglas koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" sadrži:
1) broj i naziv slobodnih mesta;
2) opšte i posebne zakonske uslove za prijavu za slobodna mesta;
3) postupak prijave na slobodna mesta i
4) rok za podnošenje prijave.
Postupak podnošenja prijava na oglas
Uz prijavu na oglas kandidat dostavlja ličnu i radnu biografiju i dokaze o ispunjenosti uslova za izbor.
Dokazi o ispunjenosti uslova za izbor su:
1) overena kopija diplome o završenom Pravnom fakultetu, završenim specijalističkim, magistarskim ili doktorskim studijama;
2) overena kopija uverenja o položenom pravosudnom ispitu;
3) uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
4) uverenje da se protiv podnosioca prijave ne vodi krivični postupak;
5) uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za kandidate koji su prvi put konkurisali;
6) izjavu podnosioca o tome da li mu je izricana disciplinska mera, i da li je osuđivan za bilo koje krivično delo, pa ako jeste kada i zbog čega;
7) pisane stručne radove iz oblasti pravne struke;
8) potvrda o radnom iskustvu u pravnoj struci i
9) kao i druge podatke koji su od značaja za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata.
Obrazac izjave iz stava 1. sačinjava Veće i pored navedenog sadrže i izjavu da davanje neistinitih podataka može imati za posledicu isključivanje kandidata iz razmatranja ili pokretanje disciplinskog postupka.
Kandidati koji su zaposleni u javnom tužilaštvu prilikom podnošenja prijave na oglas podnose samo prijavu.
Posebna komisija za izbor po isteku roka za podnošenje prijava proverava blagovremenost i potpunost podnetih prijava i rešenjem odbacuje neblagovremene i nepotpune prijave.
Kandidatima koji ne ispunjavaju zakonske uslove ili čije su prijave neblagovremene ili nepotpune dostavlja se rešenje sa razlozima zbog kojih njihove prijave nisu prihvaćene sa poukom o pravu na žalbu Veću u roku od osam dana.
Dostavljanje potpunih i urednih prijava Veću
Blagovremene i potpune prijave Komisija dostavlja Veću na dalji postupak.
Po prijemu prijava iz stava 1. Veće pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti svakog kandidata i pre donošenja odluke o izboru može odlučiti da obavi razgovor sa kandidatima za izbor i potom utvrđuje predlog za izbor javnog tužioca i zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na tu funkciju i odluku o izboru zamenika javnog tužioca.
Obavljanje razgovora sa kandidatima
Veće može odlučiti da obavi razgovor sa kandidatom i u tom slučaju blagovremeno pismenim pozivom obaveštava kandidata o vremenu i mestu obavljanja razgovora.
Veće može obrazovati radna tela od po tri člana za obavljanje razgovora sa kandidatima.
Radno telo po obavljenim razgovorima podnosi Veću izveštaj o rezultatima za svakog kandidata posebno i predlaže odluku za izbor kandidata koji ispunjavaju uslove.
U razgovoru će članovi veća postavljati pitanja kandidatu radi razjašnjenja činjenica koje su od značaja za donošenje odluke o izboru.
O obavljenom razgovoru sastavlja se zapisnik, na obrascu koji je propisalo Veće i u koji svi članovi Veća, koji su učestvovali u razgovoru daju svoje mišljenje o kandidatu, na osnovu kojih Veće donosi odluku o izboru.
Veće većinom glasova utvrđuje listu kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor.
Veće će izabrati zamenika javnog tužioca i predložiti izbor javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju, koji u najvišem stepenu ispunjava kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Veće odlučuje o svakom izboru pojedinačno većinom glasova svih članova.
Odluka o izboru donosi se u formi posebne odluke Veća.
Odluka o izboru objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", na oglasnoj tabli u službenim prostorijama Veća.
Glasanje o izboru zamenika javnog tužioca sprovodi se putem pisanih listića koji sadrži popis svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor po abecednom redu početnog slova prezimena ispred kojeg se nalazi redni broj.
Pisani listić obavezno sadrži ime i prezime člana koji glasa.
Glasanje putem listića sprovodi se tako da svaki član veća zaokružuje redni broj ispred imena onih kandidata za čiji izbor glasa, pri čemu broj kandidata za koje glasa ne sme biti veći od broja kandidata koji se biraju u postupku izbora.
Glasanje će se ponoviti ako se glasovi članova Veća podele između kandidata za izbor tako da dva ili više kandidata za zamenika javnog tužioca dobiju isti broj glasova dovoljan za izbor, ili dobiju isti najveći broj glasova nedovoljan za izbor, ili dobiju različit broj glasova i nedovoljan za izbor.
Odluka o izboru ima uvod, dispozitiv i obrazloženje i sadrži datum kada će izabrani kandidat stupiti na dužnost uz navođenje zakonskih posledica ukoliko utvrđenog datuma ne stupi na dužnost.
Veće može odlučiti da se odluka o izboru zamenika javnog tužioca dostavi preko organa ili organizacije u kojoj kandidat radi.
Administrativna kancelarija Veća vodi evidenciju o svim izborima, datumima isteka mandata izabranih kandidata, zahtevima za razrešenje i razrešenjima od funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Veće na obrazloženi zahtev potražioca ove informacije može dati na uvid javnosti.
IV POSTUPAK ZA PRESTANAK FUNKCIJE
Veće utvrđuje postojanje razloga za prestanak funkcije i za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i o tome donosi posebnu odluku koju u slučaju kada utvrdi postojanje razloga za razrešenje javnog tužioca dostavlja Vladi.
Odluka o prestanku funkcije i razrešenju zamenika javnog tužioca sadrži uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom leku. Odluka kojom se utvrđuju razlozi za razrešenje javnog tužioca sadrži uvod, dispozitiv i obrazloženje.
Odluka o prestanku funkcije na lični zahtev ima samo uvod i dispozitiv.
Uvod sadrži naziv organa koji donosi odluku, propis na kojem se zasniva nadležnost i poslovni broj zahteva za razrešenje.
Izrekom se odlučuje o zahtevu ili predlogu za razrešenje i navodi datum prestanka obavljanja javnotužilačke funkcije.
U obrazloženju se iznose razlozi za razrešenje uz ocenu dokaza i činjenica koji su pribavljeni u postupku razrešenja.
Postupak udaljenja sa funkcije Republičkog javnog tužioca
Odluku o udaljenju sa funkcije Republičkog javnog tužioca donosi Veće većinom glasova svih članova Veća.
Odluka o udaljenju sa funkcije mora se odmah ukinuti ako prestanu razlozi za udaljenje.
Odluka o udaljenju sa funkcije primenjuje se od dana donošenja.
Postavljenje vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca
Odluku o postavljenju vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca Veće donosi većinom glasova svih članova Veća.
Veće za vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca može postaviti lice iz reda nosilaca javnotužilačke funkcije koji ispunjava uslove koji se traže za izbor Republičkog javnog tužioca.
Članovi Veća imaju službenu legitimaciju čiji oblik i sadržaj utvrđuje Veće svojom odlukom na predlog predsednika Veća.
Veće ima pečat i memorandum.
Pečat je u obliku kruga prečnika 38 mm u čijoj je sredini grb Republike Srbije oko koga je u koncentričnim krugovima na Srpskom jeziku ćiriličnim pismom ispisan tekst: "Republika Srbija - Državno veće tužilaca - Beograd".
Tekst memoranduma identičan je tekstu pečata.
Usvajanje Poslovnika i donošenje izmena i dopuna
Odluku o usvajanju Poslovnika donosi Veće na sednici.
Pismeni predlog za izmene i dopune Poslovnika može podneti svaki član Veća.
Predlog se podnosi Predsedniku Veća koji je dužan da podneti predlog dostavi svim članovima Veća najmanje deset dana pre održavanja sednice.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".