POSLOVNIKO RADU GRADSKOG VEĆA("Sl. list Grada Loznice", br. 6/2009) |
Ovim Poslovnikom uređuju se organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća grada Loznice (u daljem tekstu: Gradsko veće) kao i druga pitanja od značaja za rad i ostvarivanje nadležnosti Gradskog veća kao izvršnog organa.
Sastav, način izbora i razrešenja, kao i nadležnosti Gradskog veća utvrđuju se Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom Grada Loznice i opštim aktima koje donosi Skupština grada.
Rad Gradskog veća je javan.
Javnost rada Gradskog veća obezbeđuje se putem saopštenja, konferencija za predstavnike sredstava javnog informisanja, kao i po potrebi prisustvom predstavnika sredstava javnog informisanja na sednicama Gradskog veća.
Javnost se može isključiti samo u slučajevima određenim Zakonom ili ovim Poslovnikom.
Stručne normativno-pravne, administrativno-tehničke i organizacione poslove za potrebe Gradskog veća vrši nadležna Stručna služba za poslove Gradskog veća.
II PRIPREMANJE I SAZIVANJE SEDNICE GRADSKOG VEĆA
Pripremanje materijala za sednicu Gradskog veća vrši Gradska uprava u obliku nacrta, odnosno predloga pojedinačnog ili opšteg akta zavisno od toga da li pojedinačni ili opšti akt donosi Skupština grada ili Gradsko veće.
Pripremu materijala u smislu stava 1. ovog člana vrše i drugi obrađivači za pitanja iz svoje nadležnosti.
Nacrti, odnosno predlozi akata iz čl. 5. ovog Poslovnika i usvojena mišljenja i predlozi Gradskog veća data povodom razmatranja akta, usklađuju se u Gradskoj upravi ako su iz njene nadležnosti, odnosno u stručnoj službi javnog preduzeća, ustanove ili organizacije.
Posle izvršenog usklađivanja iz st. 1. ovog člana Gradsko veće donosi ili utvrđuje predlog pojedinačnog ili opšteg akta.
Gradska uprava, odnosno osnovna organizaciona jedinica u njenom sastavu, koja u upravnom postupku rešava o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti grada u prvom stepenu, blagovremeno Gradskom veću dostavlja žalbu na prvostepeno rešenje odnosno zaključak, sa svim spisima prvostepenog upravnog postupka.
Načelnik Gradske uprave, neposredno ili preko rukovodilaca osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave, pruža stručnu pomoć Gradskom veću u vršenju nadzora nad radom Gradske uprave po predlogu za poništavanje ili ukidanje akata Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, Statutom grada i drugim opštim aktom koje donosi Skupština grada.
Nacrti, odnosno predlozi akata iz čl. 5. odnosno čl. 6. ovog Poslovnika dostavljaju se Gradskom veću - sekretaru Gradskog veća u dva primerka na formatu A-4 od strane ovlašćenog obrađivača preko organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove pisarnice, koji po prijemu istih blagovremeno informiše predsednika Gradskog veća u cilju sačinjavanja predloga dnevnog reda sednice Gradskog veća.
Dostavljanje iz st. 1. ovog člana vrši se obavezno sa propratnim aktom koji sadrži naznaku obrađivača, naziv materijala, osnov, cilj i svrhu dostavljanja materijala i ime izvestioca na sednici Gradskog veća ispred obrađivača odmah, a najkasnije 6 dana pre sednice u slučaju kada je termin održavanja sednice unapred određen.
Kada se predlaže razmatranje materijala po hitnom postupku ili kada se radi o dopunskim materijalima koji se prilažu uz ranije dostavljene materijale, njihovo dostavljanje se vrši najkasnije 3 dana pre sednice.
U propratnom aktu, kada se dostavlja dopunski materijal, naznačiće se ko ga dostavlja i uz koji osnovni materijal se ima priključiti.
Izuzetno, kada obrađivač materijala osnovni ili dopunski materijal namerava da uvrsti u dnevni red sednice na dan održavanja sednice, odnosno na početku sednice, samostalno ga priprema i dostavlja u dovoljnom broju primeraka i u odgovarajućem formatu za sve članove Gradskog veća, a sekretaru Veća predaje istovetan materijal u formatu A-4.
Kada se dostavlja nacrt ili predlog izmena i dopuna važećeg opšteg ili drugog akta, uz materijal se dostavljaju i njihovi važeći tekstovi.
Nacrti, odnosno predlozi pojedinačnih i opštih akata koje donosi Skupština grada ili Gradsko veće moraju imati obrazloženje koje sadrži zakonski osnov za njegovo donošenje, cilj i efekte koji se postižu njegovim donošenjem i ukoliko su za realizaciju takvog akta potrebna finansijska sredstva, procenu potrebnih finansijskih sredstava.
Gradsko veće radi u sednicama koje mogu biti redovne i vanredne.
Redovne sednice se održavaju u unapred određenim terminima.
Vanredne sednice se održavaju prema ukazanoj potrebi radi raspravljanja i odlučivanja po hitnom postupku.
Predsednik Gradskog veća saziva sednicu Gradskog veća i predlaže dnevni red sednice.
Redovna sednica se saziva dostavljanjem poziva sa predlogom dnevnog reda i materijalima u pismenoj formi, najkasnije 3 dana pre održavanja sednice.
Vanredna sednica se saziva na način iz st. 2. ovog člana najkasnije dan pre dana održavanja sednice, osim u slučaju izuzetne hitnosti kada se sazivanje vrši na dan održavanja sednice pogodnim sredstvima (telefon, faks, e-mail i sl.) kojom prilikom se predlog dnevnog reda i materijali uručuju pred početak sednice.
Na redovnu ili vanrednu sednicu, osim članova Gradskog veća, mogu se pozvati: predsednik, zamenik predsednika ili sekretar Skupštine grada, načelnik Gradske uprave, rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave u čiju nadležnost spada pitanje koje je u predlogu dnevnog reda sednice, kao i drugi obrađivači i izvestioci.
III OTVARANJE I DNEVNI RED SEDNICE GRADSKOG VEĆA
Predsednik Gradskog veća otvara sednicu Gradskog veća i konstatuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj članova za rad i odlučivanje (kvorum).
Gradsko veće može da radi i odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova Gradskog veća.
Ukoliko kvorum nije obezbeđen, sednica se odlaže najdalje za tri dana.
Kad postoji kvorum, Gradsko veće najpre na predlog predsednika Gradskog veća odlučuje da li će sednica u celini ili u pojedinim delovima biti zatvorena za javnost.
Isključenje javnosti ne odnosi se na predsednika, zamenika predsednika i sekretara Skupštine grada, načelnika Gradske uprave, rukovodioce osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave, izvestioca i stručna lica stručne službe za poslove Gradskog veća.
U slučaju isključenja javnosti, predsednik Gradskog veća upozorava prisutna lica da su dužna čuvati kao tajnu ono što se iznosi na takvoj sednici, a Gradsko veće može odlučiti da se o ovakvoj sednici izda posebno saopštenje za javnost.
Pre razmatranja i utvrđivanja dnevnog reda, Gradsko veće razmatra i usvaja izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Dnevni red sednice utvrđuje se na početku svake sednice Gradskog veća.
Dnevni red predlaže predsednik Gradskog veća, a u njegovom odsustvu njegov zamenik, u skladu sa predlogom koji je dostavljen uz poziv na sednicu.
Predloge za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda mogu podneti: predsednik Gradskog veća i članovi Gradskog veća, a izuzetno i druga lica, koja su shodno čl. 14. ovog Poslovnika, pozvana na sednicu.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda, najpre se glasa o predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, a potom za dnevni red u celini.
Dnevni red prve sednice Gradskog veća, po pravilu, sadrži:
- donošenje Poslovnika o radu Gradskog veća;
- razmatranje i utvrđivanje predloga Odluke o Gradskom veću.
Na dnevnom redu prve sednice Gradskog veća mogu se naći i druge tačke, odnosno pitanja i predlozi, ukoliko je to neophodno.
IV RASPRAVA, ODLUČIVANJE I ODRŽAVANJE REDA NA SEDNICI GRADSKOG VEĆA
Rasprava i odlučivanje na sednici se sprovodi po utvrđenom dnevnom redu.
Izuzetno, Gradsko veće može u toku sednice odlučiti da se izmeni redosled tačaka dnevnog reda; da se rasprava ili odlučivanje po pojedinim tačkama dnevnog reda objedini; ili odloži za neku od narednih sednica.
Na početku rasprave o pojedinoj tački dnevnog reda, predsednik Gradskog veća objavljuje predmet rasprave i daje neophodna objašnjenja, a zatim daje reč obrađivaču, odnosno izvestiocu koji daje potrebno obrazloženje.
Po datom obrazloženju, predsednik Gradskog veća otvara diskusiju u kojoj, po redosledu prijavljivanja, najpre daje reč članovima Gradskog veća, a zatim i ostalim prisutnim licima ukoliko je to potrebno.
Diskusija se na predlog predsednika Gradskog veća ili člana Gradskog veća može vremenski ograničiti, o čemu se Gradsko veće izjašnjava.
Rasprava se može voditi i bez lica navedenih u stavu 1. ovog člana, ukoliko Gradsko veće zaključi da njihovo prisustvo nije neophodno.
Kad se iscrpi lista prijavljenih za diskusiju, pristupa se odlučivanju.
Odlučivanje se vrši javnim glasanjem, dizanjem ruke.
Odluka je doneta ako se za nju izjasni većina od ukupnog broja prisutnih članova Gradskog veća, osim pitanja za koja je potrebna zakonom ili Statutom grada predviđena većina od ukupnog broja članova Gradskog veća.
Prilikom odlučivanja, glasa se najpre o predlozima za izmenu ili dopunu predloženog akta, a potom za predlog akta u celini.
Po izvršenom glasanju, predsednik Gradskog veća glasno konstatuje:
- da je odluka doneta jednoglasno;
- da je odluka doneta većinom glasova, uz navođenje broja glasova "za", broja glasova "protiv" i broja glasova "uzdržani", ili
- da odluka nije doneta, uz navođenje broja glasova "za", broja glasova "protiv" i broja glasova "uzdržani".
Ukoliko bilo koji član Gradskog veća izrazi sumnju u rezultat glasanja, glasanje će se ponoviti pojedinačnim izjašnjavanjem.
Član Gradskog veća koji je glasao protiv ili se uzdržao od glasanja ima pravo da zahteva da se to konstatuje u zapisniku.
O redu na sednici Gradskog veća stara se predsednik Gradskog veća.
Predsednik Gradskog veća, odnosno njegov zamenik je ovlašćen da u slučaju narušavanja reda, bilo kom licu prisutnom na sednici izrekne meru upozorenja ili meru oduzimanja reči.
Mera upozorenja izriče se licu koje svojim ponašanjem, samostalnim uzimanjem reči, upadanjem u reč, ometanjem govornika ili nepoštovanjem odredbi ovog Poslovnika narušava rad na sednici.
Mera oduzimanja reči izriče se licu koje svojim govorom ili ponašanjem narušava red na sednici, a već je na istoj sednici upozoravan zbog narušavanja reda.
Meru udaljenja sa sednice izriče Gradsko veće, na predlog predsednika licu koje posle izrečene mere upozorenja, odnosno oduzimanja reči nastavi da ometa ili sprečava rad na sednici ili vređa prisutne, ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom grada Loznice i njegovih organa, za ponašanje kojim se onemogućava ili znatno otežava funkcionisanje Gradskog veća.
Izrečena mera i razlozi za njeno izricanje unose se u zapisnik.
V ZAPISNIK I IZVOD IZ ZAPISNIKA SA SEDNICE GRADSKOG VEĆA
Na sednici Gradskog veća vodi se zapisnik u koji se unose svi bitni podaci o sednici.
Zapisnik u rukopisu vodi referent stručne službe za poslove Gradskog veća, ili lice koje odredi predsednik Gradskog veća.
Originalni zapisnik se trajno čuva uz materijal sa sednice.
O toku sednice može se vršiti i tonski zapis.
Izvod iz zapisnika sadrži najosnovnije podatke o radu na sednici: redni broj i datum sednice, imena prisutnih, pitanja o kojima se odlučivalo na sednici, imena učesnika u raspravi, ishod glasanja i izreke donetih akata.
Izvod iz zapisnika dostavlja se uz poziv za sednicu Gradskog veća: predsedniku Gradskog veća i svim članovima Gradskog veća, predsedniku, zameniku predsednika i sekretaru Skupštine grada i načelniku Gradske uprave.
VI FORMIRANJE STALNIH I POVREMENIH RADNIH TELA GRADSKOG VEĆA
Za razmatranje i davanje predloga iz nadležnosti Gradskog veća, kao i za praćenje i izvršavanje njegovih akata Gradsko veće može obrazovati savete i komisije kao stalna radna tela.
Za obavljanje određenih zadataka Gradsko veće može obrazovati i povremena radna tela.
Članovi radnih tela mogu biti članovi Gradskog veća, zaposleni u Gradskoj upravi i predstavnici udruženja građana, mesnih zajednica, privrednih udruženja i preduzetnici.
Predsednik stalnog radnog tela bira se iz reda članova Gradskog veća, a izuzetno, predsednik može biti, zavisno od prirode zadataka radnog tela i iz reda drugih predstavnika navedenih u st. 1. ovog člana.
Mandat stalnih radnih tela Gradskog veća traje koliko i mandat Gradskog veća.
Rešenjem o obrazovanju radnog tela utvrđuje se broj članova radnog tela i njihova imena, delokrug poslova, prava i obaveze i druga pitanja od značaja za rad radnog tela kao i naknada za rad u skladu sa prirodom posla u smislu i na osnovu Odluke o Gradskom veću.
Radna tela mogu raspravljati i odlučivati ako je na sednici prisutno više od polovine članova, a svoje Odluke donose u formi zaključka, većinom glasova prisutnih članova, ili u drugoj formi ako je ona određena opštim aktom ili zakonom.
Zaključkom radnog tela predlaže se Gradskom veću način postupanja u stvarima iz njegove nadležnosti, i daju stavovi i mišljenja po određenom pitanju kao i o predlozima drugih predlagača.
Sednice radnih tela održavaju se prema potrebi, a saziva ih predsednik radnog tela uz pomoć osnovne organizacione jedinice Gradske uprave u čiju nadležnost spada pitanje koje je na dnevnom redu sednice radnog tela.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik koji potpisuje predsednik radnog tela i zapisničar.
Stalna radna tela Gradskog veća su:
Stambena komisija nadležna je da radi i odlučuje u skladu i na osnovu Odluke o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u organima Grada Loznice.
Članovi Stambene komisije imenuju se iz reda zaposlenih u Gradskoj upravi s tim da predsednik komisije mora biti diplomirani pravnik.
2. Komisija za dodelu bespovratnih opštinskih stipendija
Komisija za dodelu bespovratnih opštinskih stipendija nadležna je za raspisivanje konkursa za dodelu bespovratnih stipendija za budžetsku godinu u skladu sa kriterijumima utvrđenim u saglasnosti sa Gradonačelnikom i Gradskim većem, prikuplja molbe, razmatra iste i u pisanoj formi dostavlja predlog korisnika i predlog visine stipendija Gradonačelniku radi donošenja odgovarajućeg rešenja.
Većina članova komisije bira se iz reda istaknutih predstavnika prosvetne struke.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanjem na snagu ovog Poslovnika, prestaje da važi Poslovnik o radu Opštinskog veća opštine Loznica ("Sl. list opštine Loznica", broj 13/04).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u "Službenom listu grada Loznica".