ODLUKAO ZAŠTITNIKU GRAĐANA("Sl. list grada Beograda", br. 34/2009 i 41/2009 - ispr.) |
Ovom odlukom uređuju se nadležnost i ovlašćenja, način postupanja, izbor i prestanak dužnosti zaštitnika građana i druga pitanja od značaja za rad zaštitnika građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem Gradske uprave grada Beograda, Gradskog javnog pravobranilaštva i javnih službi čiji je osnivač grad Beograd (u daljem tekstu: subjekti kontrole) ako se radi o povredi propisa i opštih akata grada Beograda (u daljem tekstu: grad).
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine grada Beograda (u daljem tekstu: Skupština), gradonačelnika grada Beograda (u daljem tekstu: gradonačelnik) i Gradskog veća grada Beograda (u daljem tekstu: Gradsko veće).
Zaštitnik građana je organ koji je samostalan i nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovom odlukom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje.
Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Skupštini.
Zaštitnik građana vrši svoju dužnost u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata i u svom radu pridržava se načela pravde i pravičnosti.
Sedište zaštitnika građana je u Beogradu ul. Makenzijeva br. 31.
Rad zaštitnika građana je javan.
Javnost rada zaštitnika građana obezbeđuje se podnošenjem i objavljivanjem godišnjeg i posebnih izveštaja i na drugi način koji zaštitnik građana odredi.
Zaštitnik građana kontroliše ostvarivanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem subjekata kontrole, ako se radi o povredi propisa i opštih akata grada.
Zaštitnik građana, pored prava na pokretanje i vođenje postupka, ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada subjekata kontrole i unapređenja zaštite ljudskih sloboda i prava.
Ako zaštitnik građana za gradsku opštinu nije ustanovljen ili ne postupa po pritužbi građana, zaštitnik građana je ovlašćen da vodi postupak po pritužbama građana ukoliko se radi o povredi propisa i opštih akata grada.
Zaštitnik građana podnosi nadležnom organu grada inicijativu za izmenu i dopunu propisa i opštih akata grada ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u tim aktima, kao i da inicira donošenje novih propisa i drugih opštih akata grada kada smatra da je to od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana daje mišljenje Gradskom veću i drugom ovlašćenom predlagaču na nacrt propisa ili opšteg akta grada kada se njime uređuju pitanja od značaja za zaštitu i unapređenje prava građana.
Pokretanje postupka pred Ustavnim sudom
Zaštitnik građana podnosi inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na prava građana, ukoliko smatra da isti nisu u skladu sa ustavom i zakonom.
Pokretanje postupka pred nadležnim organima
Zaštitnik građana je ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u subjektu kontrole koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera.
Kada nađe da u radnjama rukovodećeg radnika ili zaposlenog u subjektu kontrole ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.
Obaveza saradnje sa zaštitnikom građana
Subjekti kontrole obavezni su da sarađuju sa zaštitnikom građana.
Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim licem subjekta kontrole kada je to od značaja za postupak koji vodi.
Predsednik Skupštine, gradonačelnik, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave grada Beograda, gradski javni pravobranilac i direktori javnih službi čiji je osnivač Grad dužni su da prime, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, zaštitnika građana na njegov zahtev.
Odnosi između zaštitnika građana i zaštitnika građana za gradsku opštinu zasnivaju se na međusobnoj saradnji u skladu sa ovom odlukom.
Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.
Svako fizičko ili pravno lice, domaće ili strano koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem subjekta kontrole povređena prava može da podnese pritužbu zaštitniku građana.
Lice iz stava 2. ovog člana može se obratiti zaštitniku građana i preko odgovarajućeg udruženja, odnosno organizacije.
Pritužbu u ime maloletnog lica podnosi roditelj, odnosno zakonski zastupnik, a ako se radi o povredi prava pravnog lica pritužbu podnosi lice ovlašćeno za zastupanje tog pravnog lica.
Zaštitnik građana ne postupa po anonimnoj pritužbi.
Ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, zaštitnik građana pokreće postupak po sopstvenoj inicijativi.
Pre podnošenja pritužbe zaštitniku građana, podnosilac pritužbe je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.
Zaštitnik građana će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, i neće postupati po pritužbi dok prethodno ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, u odgovarajućem pravnom postupku.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili kad zaštitnik građana oceni da je došlo do grubog kršenja načela samostalnosti i zakonitosti, stručnosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti, delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka i poštovanja stranaka u subjektu kontrole.
Pritužba sadrži naziv subjekta na čiji se rad odnosi, opis povreda prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju navode iz pritužbe, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena, kao i ime i adresu podnosioca.
Pritužba se podnosi u pisanoj formi (uključujući i elektronsku komunikaciju) ili usmeno na zapisnik i za njeno podnošenje ne plaća se taksa niti bilo koja druga naknada.
Ako pritužba ne sadrži sve potrebne podatke, zaštitnik građana može zatražiti da se ona dopuni u roku koji on odredi.
Pritužba se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja ili nepostupanja subjekta kontrole u vezi sa učinjenom povredom prava građana.
Zaštitnik građana je dužan da postupi po svakoj pritužbi osim:
1) ako predmet na koji se odnosi pritužba ne spada u nadležnost zaštitnika građana;
2) ako je pritužba podneta po isteku propisanog roka iz člana 20. odluke;
3) ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 17. stav 3. odluke;
4) ako je pritužba anonimna, osim u slučaju iz člana 16. stav 6. odluke;
5) ako pritužba ne sadrži potrebne podatke, a podnosilac nedostatak ne otkloni ni u naknadnom roku određenom za dopunu pritužbe, niti se obrati zaštitniku građana za stručnu pomoć u otklanjanju nedostatka.
Ako zbog nekog od razloga iz stava 1. ovog člana nema osnova za postupanje Zaštitnika građana, zaštitnik građana će odbaciti pritužbu, o čemu je dužan da obavesti podnosioca pritužbe, uz navođenje razloga za odbacivanje.
O pokretanju i završetku postupka zaštitnik građana obaveštava podnosioca pritužbe, kao i subjekt kontrole protiv kojeg je podneta pritužba.
Subjekt kontrole je obavezan da odgovori na sve zahteve zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od 15 niti duži od 30 dana.
Zaštitnik građana može, u naročito opravdanim slučajevima, da subjektu kontrole ne otkrije identitet podnosioca pritužbe.
Zaštitnik građana može zatražiti dodatne podatke i informacije u novom roku ako oceni da izjašnjenje subjekta kontrole ne sadrži sve potrebne podatke.
Subjekt kontrole je dužan da zaštitniku građana, na njegov zahtev, stavi na raspolaganje sve podatke, službene spise, dokumentaciju bez obzira na stepen tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom te da mu omogući pristup svim prostorijama.
Ukoliko subjekt kontrole ne postupi u ostavljenom roku, mora obrazložiti razloge za nepostupanje po zahtevu zaštitnika građana.
Nepostupanje po zahtevu zaštitnika građana smatra se ometanjem njegovog rada i o tome zaštitnik građana može da obavesti neposredno višeg rukovodećeg radnika subjekta kontrole odnosno nadležni organ ili javnost.
Zaštitnik građana će obustaviti postupak po pritužbi ako:
1) podnosilac pritužbe ne sarađuje u postupku;
2) podnosilac pritužbe povuče pritužbu;
3) subjekt kontrole protiv kojeg je podneta pritužba u međuvremenu otkloni učinjenu povredu;
4) utvrdi da je nakon podnošenja pritužbe pokrenut odgovarajući pravni postupak.
Zaštitnik građana može, radi utvrđivanja činjenica, kao stručnjaka ili svedoka, pozvati svako lice koje poseduje saznanja, odnosno informacije o navodima iz pritužbe.
Nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti zaštitnik građana može obavestiti podnosioca pritužbe da je pritužba neosnovana ili može utvrditi da su postojali nedostaci u radu subjekta kontrole.
Ako nađe da su postojali nedostaci u radu subjekta kontrole zaštitnik građana će uputiti preporuku subjektu kontrole o tome kako bi uočeni nedostatak trebalo otkloniti.
Subjekt kontrole je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana dobijanja preporuke, dostavi izveštaj o preduzetim radnjama radi otklanjanja nedostatka, odnosno da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio po preporuci.
Ukoliko subjekt kontrole ne postupi po preporuci, zaštitnik građana se može obratiti javnosti odnosno nadležnom organu, a može i da preporuči utvrđivanje odgovornosti rukovodećeg radnika subjekta kontrole.
Zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj o radu.
Godišnji izveštaj sadrži podatke o aktivnostima u prethodnoj godini, o uočenim nedostacima u radu subjekata kontrole, kao i predloge za poboljšanje položaja građana u odnosu na te subjekte.
Godišnji izveštaj podnosi se do 15. marta tekuće za prethodnu godinu.
Godišnji izveštaj objavljuje se u "Službenom listu grada Beograda" i na zvaničnoj internet stranici grada.
U toku godine, zaštitnik građana može da podnese i posebne izveštaje, ako za tim postoji potreba.
V - IZBOR I PRESTANAK DUŽNOSTI
Izbor i mandat zaštitnika građana
Skupština bira zaštitnika građana na predlog više od jedne trećine odbornika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Zaštitnik građana bira se na vreme od pet godina i na istu dužnost može biti izabran najviše dva puta uzastopno.
Zaštitnik građana stupio je na dužnost momentom polaganja zakletve.
Postupak za izbor zaštitnika građana započinje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata zaštitnika građana.
Uslovi za izbor zaštitnika građana
Za zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije pod uslovom:
1) da je diplomirani pravnik;
2) da ima najmanje deset godina radnog staža na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti zaštitnika građana;
3) da ima položen pravosudni ispit i
4) da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Zaštitnik građana ima tri zamenika (u daljem tekstu: zamenik) koji mu pomažu u obavljanju poslova, u okviru ovlašćenja koja im on prenese.
Zamenik zaštitnika građana bira se do isteka perioda na koji je izabran zaštitnik građana.
Prilikom davanja ovlašćenja zameniku, zaštitnik građana vodi računa da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova, naročito u pogledu prava deteta, prava osoba sa invaliditetom i dr.
Zaštitnik građana određuje zamenika koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoje poslove.
Zamenika bira Skupština, na predlog zaštitnika građana, pod uslovima i u postupku predviđenom za izbor zaštitnika građana, do isteka perioda na koji je izabran zaštitnik građana.
Skupština bira zamenika na predlog zaštitnika građana, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Zamenik zaštitnika građana stupio je na dužnost momentom polaganja zakletve.
Zaštitnik građana i zamenik ne mogu biti članovi političke stranke i ne mogu obavljati drugu javnu funkciju, niti profesionalnu delatnost, niti drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njihovu samostalnost i nezavisnost.
Zaštitnik građana i zamenik imaju položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njih se u celini primenjuju odredbe tog zakona.
Danom stupanja na dužnost zaštitniku građana, odnosno zameniku prestaju sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao ako su suprotni odredbama ove odluke, kao i članstvo u političkim organizacijama.
Zaštitnik građana i zamenik pre stupanja na dužnost polažu zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda."
Zaštitnik građana polaže zakletvu pred Skupštinom, a zamenik pred predsednikom Skupštine.
Ako zaštitnik građana, odnosno zamenik bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od osam dana od dana polaganja zakletve, smatra se da nije izabran što Skupština konstatuje na osnovu obaveštenja predsednika Skupštine na prvoj narednoj sednici. U tom slučaju odmah se pokreće postupak za izbor novog zaštitnika građana, odnosno njegovog zamenika.
Zaštitniku građana, odnosno njegovom zameniku prestaje dužnost:
1) istekom mandata;
2) razrešenjem;
3) smrću;
4) ostavkom;
5) gubitkom državljanstva;
6) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;
7) ako trajno izgubi sposobnost za obavljanje dužnosti.
Zaštitnik građana se razrešava dužnosti ako:
1) nestručno ili nesavesno obavlja svoju dužnost;
2) ako je član političke stranke, obavlja drugu javnu funkciju, profesionalnu delatnost, odnosno drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;
3) ako pravosnažno bude osuđen za krivično delo.
Predlog za razrešenje zaštitnika građana podnosi najmanje 1/3 odbornika u Skupštini, a odluka o razrešenju donosi se većinom glasova ukupnog broja odbornika.
Zaštitnik građana i zamenik imaju pravo da se na sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o njihovom razrešenju obrate odbornicima.
U slučaju prestanka dužnosti zaštitnika građana, do izbora novog zaštitnika građana ovu dužnost obavlja zamenik koga je zaštitnik građana odredio da ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoje poslove.
Stupanjem na dužnost novog zaštitnika građana prestaje dužnost zamenicima i započinje se postupak izbora novih zamenika.
Skupština, na predlog najmanje 1/3 odbornika, odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika, o suspenziji zaštitnika građana, odnosno zamenika ako je:
1) protiv njega određen pritvor;
2) osuđen za krivično delo, a presuda nije postala pravosnažna.
Skupština će većinom glasova od ukupnog broja odbornika, ukinuti suspenziju čim prestanu razlozi za njeno uvođenje.
Zamenik se razrešava dužnosti iz razloga utvrđenih ovom odlukom za razrešenje zaštitnika građana.
Predlog za razrešenje zamenika zaštitnika građana podnosi najmanje 1/3 odbornika u Skupštini kao i zaštitnik građana, a odluka o razrešenju donosi se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Zaštitnik građana, odnosno zamenik je razrešen danom donošenja akta o razrešenju.
Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate načelnika Gradske uprave grada Beograda.
Zamenik ima pravo na platu u visini plate rukovodećeg radnika organizacione jedinice Gradske uprave grada Beograda.
Zaštitnik građana i zamenik ostvaruju druga prava iz rada i po osnovu rada u skladu sa propisima kojima su ova pitanja uređena za izabrana lica u organima grada.
Zaštitnik građana i zamenik ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje, preporuku, kritiku ili predlog koji su dali u vršenju svoje dužnosti.
Zaštitnik građana i zamenik ne mogu davati izjave političke prirode.
Zaštitnik građana i zamenik obavezni su da čuvaju kao tajnu podatke do kojih su došli vršenjem dužnosti.
Obaveza čuvanja tajne ostaje na snazi i po prestanku dužnosti.
Obaveza čuvanja tajne utvrđena u st. 1. i 2. ovog člana odnosi se i na zaposlene u Stručnoj službi zaštitnika građana.
Sredstva za rad zaštitnika građana
Sredstva za rad zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu grada.
Zaštitnik građana sačinjava predlog potrebnih sredstava za rad u narednoj godini i dostavlja ga Gradskom veću preko organizacione jedinice Gradske uprave grada Beograda nadležne za poslove finansija radi uključivanja u predlog budžeta grada.
Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje se Stručna služba zaštitnika građana (u daljem tekstu: Stručna služba).
Radom Stručne službe rukovodi sekretar, koji mora biti diplomirani pravnik sa najmanje pet godina radnog staža, a mora ispunjavati i druge uslove za rad u jedinici lokalne samouprave.
Sekretara postavlja i razrešava zaštitnik građana.
Zaštitnik građana donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta na koji prethodnu saglasnost daje Gradsko veće.
Na sekretara i zaposlene u Stručnoj službi primenjuju se propisi kojima se uređuju radni odnosi zaposlenih u jedinici lokalne samouprave.
IX - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Skupština će izabrati zaštitnika građana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove odluke.
Zaštitnik građana će podneti predlog za izbor zamenika u roku od mesec dana od dana stupanja na dužnost.
Danom stupanja na dužnost zaštitnika građana, u skladu sa ovom odlukom, Stručna služba građanskog branioca za grad Beograd nastavlja sa radom kao Stručna služba Zaštitnika građana.
Sekretar Stručne službe građanskog branioca za grad Beograd nastavlja sa radom na istim poslovima u Stručnoj službi zaštitnika građana do postavljenja u skladu sa ovom odlukom.
Zaštitnik građana će doneti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 15 dana od dana stupanja na dužnost.
Stupanjem na snagu Odluke o zaštitniku građana prestaje da važi Odluka o građanskom braniocu za grad Beograd ("Službeni list grada Beograda", br. 25/05 i 33/07).
Ova odluka stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".